CroSaric - Psalms - 107

107:1  Hvalite Jahvu jer je dobar, jer je dovijeka ljubav njegova!

107:2  Tako nek' reknu svi otkupljenici koje Jahve otkupi iz ruke dušmanske

107:3  i koje skupi iz svih zemalja, s istoka i sa zapada, sa sjevera i s juga.

107:4  Lutahu pustinjom, u samoći pustoj, puta ne nalazeć' do naseljena grada.

107:5  Gladni su bili, žeđu izmoreni, duša je klonula u njima.

107:6  Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi, i on ih istrže iz svih nevolja.

107:7  Pravim ih putem pÓovede da stignu ka gradu naseljenu.

107:8  Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!

107:9  Jer gladnu dušu on nasiti, dušu izgladnjelu on napuni dobrima.

107:10  U mraku sjeđahu i u tmini, sputani bijedom i gvožđima,

107:11  jer su prkosili besjedama Božjim i prezreli naum Svevišnjega.

107:12  Srce im stoga skrši patnjama: posrtahu, a ne bješe nikog da im pomogne.

107:13  Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.

107:14  Izvede ih iz tmina i mraka, raskide okove njihove.

107:15  Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!

107:16  Jer razbi vrata mjedena i gvozdene polomi zasune.

107:17  Zbog svojih bezakonja bolovahu oni, ispaštajuć' svoje opačine:

107:18  svako se jelo gadilo duši njihovoj, do vrata smrti oni dođoše.

107:19  Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.

107:20  Riječ svoju posla da ih ozdravi i život im spasi od jame grobne.

107:21  Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!

107:22  Nek' prinose žrtve zahvalnice i kličući nek' djela njegova kazuju!

107:23  Oni koji lađama zaploviše morem da po vodama silnim trguju:

107:24  oni vidješe djela Jahvina, čudesa njegova na pučini.

107:25  On reče i olujni se vjetar uzvitla što u visinu diže valove mora.

107:26  Do neba se dizahu, u bezdan se spuštahu, u nevolji duša im ginula.

107:27  Teturahu i posrtahu kao pijani, sva ih je mudrost izdala.

107:28  Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.

107:29  Smiri oluju u tih povjetarac, valovi morski umukoše.

107:30  Obradovaše se tišini, u željenu luku on ih povede.

107:31  Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!

107:32  Neka ga uzvisuju u narodnom zboru, neka ga hvale u vijeću staraca!

107:33  On pretvori rijeke u pustinju, a izvore vodene u žednu zemlju;

107:34  plodonosnu zemlju u slanu pustaru zbog zloće žitelja njezinih.

107:35  On obrati pustinju u jezero, a zemlju suhu u vodene izvore

107:36  i naseli ondje izgladnjele te podigoše grad gdje će živjeti.

107:37  Zasijaše njive, posadiše vinograde što im doniješe obilnu ljetinu.

107:38  I on ih blagoslovi te se namnožiše silno i stada im se ne smanjiše.

107:39  Prorijeđeni bjehu i prezreni pod teretom patnja i nevolja.

107:40  Onaj što izlijeva prezir na knezove pusti ih da po bespuću pustom lutaju.

107:41  Iz nevolje pÓodiže ubogog i obitelji k'o stada ÓumnožÄi.

107:42  Videć' to, čestiti neka se raduju, a zloća neka sebi usta začepi!

107:43  Tko je mudar nek' o svemu tom razmišlja i nek' uvidi dobrotu Jahvinu!