SrKDIjekav - Job - 31

31:1  Вјеру учиних са очима својим, па како бих погледао на дјевојку?

31:2  Јер какав је дио од Бога озго? и како нашљедство од Свемогућега с висине?

31:3  Није ли погибао неваљаломе и чудо онима који чине безакоње?

31:4  Не виде ли он путове моје, и све кораке моје не броји ли?

31:5  Ако ходих с лажју или ако похитје нога моја на пријевару,

31:6  Нека ме измјери на мјерилима правијем, и нека Бог позна доброту моју.

31:7  Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло штогод,

31:8  Нека ја сијем а други једе, и нека се искоријене изданци моји.

31:9  Ако се занијело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњега својега,

31:10  Нека другому меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

31:11  Јер је то грдило и безакоње за судије.

31:12  Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју љетину искоријенио.

31:13  Ако нијесам хтио доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

31:14  Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих му одговорио?

31:15  Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? није ли нас он исти саздао у материци?

31:16  Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

31:17  И ако сам залогај свој сам јео а није га јела и сирота,

31:18  Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

31:19  Ако сам гледао кога гдје гине немајући хаљине, и сиромаха гдје се нема чим покрити,

31:20  Ако ме нијесу благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

31:21  Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видјех на вратима помоћ своју,

31:22  Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

31:23  Јер сам се бојао погибли од Бога, којега величанству не бих одолио.

31:24  Ако сам полагао на злато надање своје, или чистому злату говорио: узданицо моја!

31:25  Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

31:26  Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на мјесец, кад поносито ходи,

31:27  И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

31:28  И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

31:29  Ако сам се радовао несрећи ненавидника својега, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

31:30  Јер не дадох језику својему да гријеши тражећи душу његову с проклињањем;

31:31  Ако не говораху домашњи моји: ко би нам дао меса његова? не можемо се ни најести;

31:32  Странац није ноћивао на пољу; врата своја отворао сам путнику;

31:33  Ако сам као што чине људи тајио пријеступе своје и крио своје безакоње у својим њедрима,

31:34  Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањега у дому бијаше ме страх; зато мучах и не одлажах од врата.

31:35  О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

31:36  Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као вијенац,

31:37  Број корака својих казао бих му, као кнез приступио бих к њему.

31:38  Ако је на ме викала моја земља, и бразде њезине плакале,

31:39  Ако сам јео рода њезина без новаца и досађивао души господара њезинијех,

31:40  Мјесто пшенице нека ми рађа трње, и мјесто јечма кукољ. Свршише се ријечи Јовове.