SrKDIjekav - Matthew - 26

26:1  И кад сврши Исус ријечи ове, рече ученицима својима:

26:2  Знате да ће до два дана бити пасха, и сина човјечијега предаће да се разапне.

26:3  Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старјешине народне у двор поглавара свештеничкога по имену Кајафе;

26:4  И свјетоваше се како би Исуса из пријеваре ухватили и убили.

26:5  И говораху: али не о празнику, да се не би народ побунио.

26:6  А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога,

26:7  Приступи к њему жена са скленицом мира многоцјенога, и изли на главу његову кад сјеђаше за трпезом.

26:8  А кад видјеше то ученици његови, расрдише се говорећи: зашто се чини така штета?

26:9  Јер се могаше ово продати скупо и новци дати сиромасима.

26:10  А кад разумје Исус, рече им: шта сметате жену? Она учини добро дјело на мени.

26:11  Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

26:12  А она изливши миро ово на тијело моје за укоп ме приготови.

26:13  Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа ово јеванђеље по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин што учини она.

26:14  Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничкијем,

26:15  И рече: шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

26:16  И отада тражаше згоду да га изда.

26:17  А у први дан пријеснијех хљебова приступише ученици к Исусу говорећи: гдје ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?

26:18  А он рече: идите у град к томе и томе, и кажите му: учитељ каже: вријеме је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својијем.

26:19  И учинише ученици како им заповједи Исус, и уготовише пасху.

26:20  А кад би увече, сједе за трпезу са дванаесторицом.

26:21  И кад јеђаху рече им: заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

26:22  И забринувши се врло почеше сваки говорити му: да нијесам ја, Господе?

26:23  А он одговарајући рече: који умочи са мном руку у здјелу онај ће ме издати.

26:24  Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек.

26:25  А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: да нијесам ја, рави? Рече му: ти каза.

26:26  И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје.

26:27  И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: пијте из ње сви;

26:28  Јер је ово крв моја новога завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха.

26:29  Кажем вам пак да нећу отсад пити од овога рода виноградскога до онога дана кад ћу пити с вама новога у царству оца својега.

26:30  И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

26:31  Тада рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: ударићу пастира и овце од стада разбјежаће се.

26:32  А по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.

26:33  А Петар рече му: ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.

26:34  Рече му Исус: заиста ти кажем: ноћас док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.

26:35  Рече њему Петар: да бих знао и умријети с тобом нећу те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.

26:36  Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: сједите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.

26:37  И узевши Петра и оба сина Заведејева забрину се и поче тужити.

26:38  Тада рече им Исус: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите са мном.

26:39  И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: оче мој! ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како ти.

26:40  И дошавши к ученицима нађе их гдје спавају, и рече Петру: зар не могосте један час постражити са мном?

26:41  Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо.

26:42  Опет по други пут отиде и помоли се говорећи:оче мој! ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља твоја.

26:43  И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале.

26:44  И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте ријечи.

26:45  Тада дође к ученицима својијем и рече им: једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и син човјечиј предаје се у руке грјешника.

26:46  Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.

26:47  И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и старјешина народнијех.

26:48  А издајник његов даде им знак говорећи: кога ја цјеливам онај је; држите га.

26:49  И одмах приступивши к Исусу рече: здраво, рави! и цјелива га.

26:50  А Исус рече му: пријатељу! шта ћеш ти овдје? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише га.

26:51  И гле, један од онијех што бијаху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му ухо.

26:52  Тада рече му Исус: врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.

26:53  Или мислиш ти да ја не могу сад умолити оца својега да ми пошље више од дванаест легеона анђела?

26:54  Али како би се испунило што стоји у писму да ово треба да буде?

26:55  У тај час рече Исус људима: као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у цркви, и не ухватисте ме.

26:56  А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише га, и побјегоше.

26:57  И они што ухватише Исуса одведоше га поглавару свештеничкоме Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше.

26:58  А Петар иђаше за њим издалека до двора поглавара свештеничкога и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак.

26:59  А главари свештенички и старјешине и сав сабор тражаху лажна свједочанства на Исуса да би га убили;

26:60  И не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока,

26:61  И рекоше: он је казао: ја могу развалити цркву Божију и за три дана начинити је.

26:62  И уставши поглавар свештенички рече му: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?

26:63  А Исус мучаше. И поглавар свештенички одговарајући рече му: заклињем те живијем Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божиј?

26:64  Рече му Исус: ти каза. Али ја вам кажем: отселе ћете видјети сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.

26:65  Тада поглавар свештенички раздрије хаљине своје говорећи: хули на Бога; шта нам требају више свједоци? ево сад чусте хулу његову.

26:66  Шта мислите? А они одговарајући рекоше: заслужио је смрт.

26:67  Тада пљунуше му у лице, и ударише га по лицу, а једни му даше и приушке

26:68  Говорећи: прореци нам, Христе, ко те удари?

26:69  А Петар сјеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.

26:70  А он се одрече пред свима говорећи: не знам шта говориш.

26:71  А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што бијаху ондје: и овај бјеше са Исусом Назарећанином.

26:72  Он опет одрече се клетвом: не знам тог човјека.

26:73  А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

26:74  Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човјека. И одмах запјева пијетао.

26:75  И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.