SrKDIjekav - Ruth

Chapter 1

1:1  А у оно вријеме кад суђаху судије би глад у земљи; и један човјек из Витлејема Јудина отиде да живи као дошљак у земљи Моавској са женом својом и са два сина своја.

1:2  А име тому човјеку бјеше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његовијех Малон и Хелеон; и бијаху Ефраћани, из Витлејема Јудина; и дођоше у земљу Моавску и настанише се ондје.

1:3  Потом умрије Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.

1:4  Они се оженише Моавкама; једној бјеше име Орфа а другој Рута; и ондје стајаху до десет година.

1:5  Потом умријеше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа својега.

1:6  Тада се она подиже са снахама својима да се врати из земље Моавске, јер чу у земљи Моавској да је Господ походио народ свој давши им хљеба.

1:7  И изиде из мјеста гдје бијаше, и обје снахе њезине с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.

1:8  Тада рече Нојемина објема снахама својима: идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.

1:9  Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа својега. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше,

1:10  И рекоше јој: не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.

1:11  А Нојемина им рече: идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?

1:12  Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарјела и нијесам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,

1:13  Зар ћете их ви чекати док одрасту? зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме.

1:14  Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.

1:15  А она јој рече: ето, јетрва се твоја вратила народу својему и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом.

1:16  Али Рута рече: немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и гдје се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.

1:17  Гдје ти умријеш, умријећу и ја, и ондје ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.

1:18  А она кад видје да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.

1:19  Тако идоше обје док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: је ли то Нојемина?

1:20  А она им говораше: не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе свемогући.

1:21  Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и свемогући ме уцвијели.

1:22  Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њезина, вративши се из земље Моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.

Chapter 2

2:1  А бијаше један човјек, род мужу Нојеминину, човјек богат од породице Елимелехове, којему име бијаше Воз.

2:2  И Рута Моавка рече Нојемини: да идем у поље да пабирчим класје за онијем пред ким нађем милост. А она јој рече: иди, кћери моја.

2:3  И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који бијаше од породице Елимелехове.

2:4  И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: да те благослови Господ!

2:5  Тада рече Воз слузи својему који бијаше над жетеоцима: чија је оно младица?

2:6  А слуга који бјеше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље Моавске.

2:7  И рече: да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра досада; само је мало била код куће.

2:8  Тада Воз рече Рути: чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих дјевојака.

2:9  Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповједио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј што моје слуге захитају.

2:10  Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: како нађох милост пред тобом, да ме погледаш, кад сам туђинка?

2:11  А Воз одговори и рече јој: чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа својега, и како си оставила оца својега и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу којега нијеси знала прије.

2:12  Господ да ти плати за дјело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљева, кад си дошла да се под крилима његовијем склониш.

2:13  А она рече: нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утјешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нијесам као једна од твојих слушкиња.

2:14  А Воз јој рече: кад буде вријеме јести, дођи овамо и једи хљеба и умочи залогај свој у оцат. И она сједе покрај жетелаца, и он јој пружи прженијех зрна, и она једе и насити се, и претече јој.

2:15  Потом уста да пабирчи. А Воз заповједи момцима својим говорећи: нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите.

2:16  Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је.

2:17  И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше што напабирчи, и дође око ефе јечма.

2:18  И узевши отиде у град, и видје свекрва њезина шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што је претекло пошто се наситила.

2:19  И рече јој свекрва: гдје си пабирчила данас? и гдје си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: име је човјеку код којега сам данас радила Воз.

2:20  А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови, кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: тај је човјек нама род, и један од осветника наших.

2:21  А Рута Моавка рече: још ми је рекао: држи се моје чељади докле не пожању све моје.

2:22  А Нојемина рече Рути снаси својој: добро је, кћери моја, да идеш с његовијем дјевојкама, да те не би дирали на другој њиви.

2:23  И тако се држаше дјевојака Возовијех пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје.

Chapter 3

3:1  Потом рече јој Нојемина свекрва њезина: кћери моја, не треба ли да ти потражим починка, да би ти добро било?

3:2  Ево, није ли нам род Воз, код којега си била са дјевојкама његовијем? ево, он ће ову ноћ вијати јечам на гумну.

3:3  Умиј се дакле, и намажи се, и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човјек докле не једе и не напије се.

3:4  Па кад легне, запамти мјесто гдје легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његовијех, те лези ондје; а он ће ти казати шта ћеш радити.

3:5  А Рута јој рече: што ми год кажеш, учинићу.

3:6  И отиде на гумно и учини све што јој заповједи свекрва.

3:7  А Воз једавши и пивши и провеселивши се отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његовијех и леже.

3:8  А кад би око поноћи трже се човјек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његовијех.

3:9  И он јој рече: ко си? Одговори: ја сам Рута слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник.

3:10  А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што нијеси тражила младића, ни сиромашна ни богата.

3:11  Зато сада, кћери моја, не бој се; што год речеш учинићу ти; јер зна цијело мјесто народа мојега да си поштена жена.

3:12  Јест истина, ја сам ти осветник; али има јоште ближи од мене.

3:13  Преноћи овдје; па сјутра ако те хтједбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтједбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.

3:14  И она спава код ногу његовијех до јутра; потом уста док још не могаше човјек човјека распознати, јер Воз рече: да се не дозна да је жена долазила на гумно.

3:15  И рече: дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измјери шест мјерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.

3:16  И дође свекрви својој, која јој рече: шта би кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човјек.

3:17  И рече: овијех шест мјерица јечма даде ми, јер ми рече: немој се вратити празна к свекрви својој.

3:18  А она јој рече: почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човјек неће се смирити док не сврши ствар данас.

Chapter 4

4:1  А Воз изиде на врата градска, и сједе ондје. И гле, наиђе онај осветник, за којега Воз говораше, и рече му Воз: ходи овамо, сједи овдје. И он дође и сједе.

4:2  Потом узе Воз десет људи између старјешина градских и рече: посједајте овдје. И посједаше.

4:3  Тада рече оному осветнику: њиву која је била брата нашега Елимелеха продала је Нојемина, која се вратила из земље Моавске.

4:4  Зато рекох: да јавим теби, и кажем ти: узми њиву пред овима што сједе овдје и пред старјешинама народа мојега; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; јер осим тебе нема другога који би откупио, а послије тебе идем ја. А он рече: ја ћу откупити.

4:5  А Воз рече: у који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку жену умрлога, да подигнеш име умрлому у нашљедству његову.

4:6  Тада рече онај осветник: не могу откупити, да не распем својега нашљедства; откупи ти што би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити.

4:7  А бијаше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промијењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да другому, и то бијаше сведоџба у Израиљу.

4:8  Кад дакле онај осветник рече Возу: узми ти, изу обућу своју.

4:9  А Воз рече старјешинама и свему народу: ви сте свједоци данас да сам откупио из руке Нојеминине што је год било Елимелехово и што је год било Хелеоново и Малоново;

4:10  И да сам узео за жену Руту Моавку жену Малонову да подигнем име умрлому у нашљедству његову, да не би погинуло име умрлому међу браћом његовом и у мјесту његову; ви сте свједоци данас.

4:11  И сав народ који бијаше на вратима градским и старјешине рекоше: свједоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обје сазидаше дом Израиљев; богати су у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему!

4:12  И од сјемена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса којега роди Тамара Јуди.

4:13  И тако узе Воз Руту и би му жена, и он леже с њом, и Господ јој даде те затрудње, и роди сина.

4:14  И рекоше жене Нојемини: да је благословен Господ који те није оставио данас без осветника, да се име његово слави у Израиљу!

4:15  Он ће ти утјешити душу и биће потпора старости твојој, јер га роди снаха твоја која те љуби и која ти је боља него седам синова.

4:16  И узе Нојемина дијете, и метну га на крило своје, и бјеше му дадиља.

4:17  И сусједе надјенуше му име говорећи: роди се син Нојемини, и прозваше га Овид. Он би отац Јесеја оца Давидова.

4:18  А ово је племе Фаресово: Фарес роди Есрома;

4:19  А Есром роди Арама; а Арам роди Аминадава;

4:20  А Аминадов роди Насона; а Насон роди Салмона;

4:21  А Салмон роди Воза; а Воз роди Овида;

4:22  А Овид роди Јесеја; а Јесеј роди Давида.