SrKDEkavski - Luke - 1

1:1  Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

1:2  Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:

1:3  Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

1:4  Да познаш темељ оних речи којима си се научио.

1:5  У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.

1:6  А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.

1:7  И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

1:8  И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,

1:9  Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

1:10  И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.

1:11  А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.

1:12  И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

1:13  А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

1:14  И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.

1:15  Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;

1:16  И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;

1:17  И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

1:18  И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.

1:19  И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

1:20  И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.

1:21  И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

1:22  А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.

1:23  И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

1:24  А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

1:25  Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

1:26  А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет

1:27  К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.

1:28  И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

1:29  А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?

1:30  И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.

1:31  И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.

1:32  Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;

1:33  И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.

1:34  А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

1:35  И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.

1:36  И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.

1:37  Јер у Бога све је могуће што каже.

1:38  А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.

1:39  А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.

1:40  И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

1:41  И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,

1:42  И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

1:43  И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?

1:44  Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

1:45  И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

1:46  И рече Марија: Велича душа моја Господа;

1:47  И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

1:48  Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

1:49  Што ми учини величину силни, и свето име Његово;

1:50  И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.

1:51  Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.

1:52  Збаци силне с престола, и подиже понижене.

1:53  Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

1:54  Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.

1:55  Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.

1:56  Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

1:57  А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

1:58  И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

1:59  И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.

1:60  И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

1:61  И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.

1:62  И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.

1:63  И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

1:64  И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.

1:65  И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

1:66  И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.

1:67  И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:

1:68  Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

1:69  И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,

1:70  Као што говори устима светих пророка својих од века

1:71  Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;

1:72  Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,

1:73  Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати

1:74  Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,

1:75  И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.

1:76  И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;

1:77  Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,

1:78  По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;

1:79  Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.

1:80  А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.