SrKDIjekav - Luke - 1

1:1  Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

1:2  Као што нам предаше који испрва сами видјеше и слуге ријечи бише:

1:3  Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

1:4  Да познаш темељ онијех ријечи којима си се научио.

1:5  У вријеме Ирода цара Јудејскога бијаше неки свештеник од реда Авијна, по имену Зарија, и жена његова од племена Аронова, по имену Јелисавета.

1:6  А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповијестима и уредбама Господњијем без мане.

1:7  И не имадијаху дјеце; јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ стари.

1:8  И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,

1:9  Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

1:10  И све мноштво народа бијаше напољу и мољаше се Богу у вријеме кађења.

1:11  А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионога.

1:12  И кад га видје Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

1:13  А анђео рече му: не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина и надјени му име Јован.

1:14  И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његову рођењу.

1:15  Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вина ни сикера; и напуниће се Духа светога још у утроби матере своје;

1:16  И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховоме;

1:17  И он ће напријед доћи пред њим у духу и сили Илијној да обрати срца отаца к дјеци и невјернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

1:18  И рече Зарија анђелу: по чему ћу ја то познати? јер сам стар и жена је моја временита.

1:19  И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

1:20  И ево, онијемићеш и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде; јер нијеси вјеровао мојим ријечима које ће се збити у своје вријеме.

1:21  И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

1:22  А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нијем.

1:23  И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

1:24  А послије овијех дана затрудње Јелисавета жена његова,и кријаше се пет мјесеци говорећи:

1:25  Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

1:26  А у шести мјесец посла Бог анђела Гаврила у град Галилејски по имену Назарет

1:27  К дјевојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.

1:28  И ушавши к њој анђео рече: радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

1:29  А она видјевши га поплаши се од ријечи његове и помисли: какав би ово био поздрав?

1:30  И рече јој анђео: не бој се, Марија ! Јер си нашла милост у Бога.

1:31  И ево затрудњећеш, и родићеш сина, и надјени му име Исус.

1:32  Он ће бити велики, и назваће се син највишега, и даће му Господ Бог пријесто Давидов оца његова;

1:33  И цароваће у дому Јаковљеву вавијек, и царству његовом неће бити краја.

1:34  А Марија рече анђелу: како ће то бити кад ја не знам за мужа?

1:35  И одговарајући анђео рече јој: дух свети доћи ће на тебе, и сила највишега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се син Божиј.

1:36  И ево Јелисавета твоја тетка, и она затрудње сином у старости својој, и ово је шести мјесец њојзи, коју зову нероткињом.

1:37  Јер у Бога све је могуће што рече.

1:38  А Марија рече: ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој. И анђео отиде од ње.

1:39  А Марија уставши онијех дана отиде брзо у горњу земљу у град Јудин.

1:40  И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

1:41  И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се напуни Духа светога,

1:42  И повика здраво и рече: благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

1:43  И откуд мени ово да дође мати Господа мојега к мени?

1:44  Јер гле, кад дође глас честитања твојега у уши моје, заигра дијете радосно у утроби мојој.

1:45  И благо оној која вјерова; јер ће се извршити што јој каза Господ.

1:46  И рече Марија: велича душа моја Господа;

1:47  И обрадова се дух мој Богу спасу мојему,

1:48  Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, отсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

1:49  Што ми учини величину силни, и свето име његово;

1:50  И милост је његова од кољена на кољено онима који га се боје.

1:51  Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихова.

1:52  Збаци силне с пријестола, и подиже понижене.

1:53  Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

1:54  Прими Израиља слугу својега да се опомене милости;

1:55  Као што говори оцима нашијем, Аврааму и сјемену његову довијека.

1:56  Марија пак сједи с њом око три мјесеца, и врати се кући својој.

1:57  А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.

1:58  И чуше њезини сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

1:59  И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и шћадијаху да му надјену име оца његова, Зарија.

1:60  И одговарајући мати његова рече не, него да буде Јован.

1:61  И рекоше јој: никога нема у родбини твојој да му је такво име.

1:62  И намигиваху оцу његову како би он хтио да му надјену име.

1:63  И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

1:64  И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше хвалећи Бога.

1:65  И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

1:66  И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: шта ће бити из овога дјетета? И рука Господња бјеше с њим.

1:67  И Зарија отац његов напуни се Духа светога, и пророкова говорећи:

1:68  Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

1:69  И подиже нам рог спасенија у дому Давида слуге својега,

1:70  Као што говори устима светијех пророка својијех од вијека

1:71  Да ће нас избавити од нашијех непријатеља и из руку свију који мрзе на нас;

1:72  Учинити милост оцима нашијем, и опоменути се светога завјета својега,

1:73  Клетве којом се клео Аврааму оцу нашему да ће нам дати

1:74  Да се избавимо из руку непријатеља својијех, и да му служимо без страха,

1:75  И у светости и у правди пред њим док смо год живи.

1:76  И ти, дијете, назваћеш се пророк највишега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњијем да му приправиш пут;

1:77  Да даш разум спасенија народу његову за опроштење гријеха њиховијех,

1:78  По дубокој милости Бога нашега, по којој нас је походио исток с висине;

1:79  Да обасјаш оне који сједе у тами и у сјену смртноме; да упутиш ноге наше на пут мира.

1:80  А дијете растијаше и јачаше духом, и бијаше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.