SrKDEkavski - James

Chapter 1

1:1  Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.

1:2  Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,

1:3  Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;

1:4  А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.

1:5  Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

1:6  Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.

1:7  Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.

1:8  Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.

1:9  А понижени брат нека се хвали висином својом;

1:10  А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.

1:11  Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.

1:12  Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.

1:13  Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;

1:14  Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.

1:15  Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.

1:16  Не варајте се, љубазна браћо моја!

1:17  Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;

1:18  Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.

1:19  Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.

1:20  Јер срдња човечија не чини правде Божије.

1:21  Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.

1:22  Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.

1:23  Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;

1:24  Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.

1:25  Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.

1:26  Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.

1:27  Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.

Chapter 2

2:1  Браћо моја! У вери Господа нашег славног Исуса Христа не гледајте ко је ко;

2:2  Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у рђавој хаљини,

2:3  И погледате на оног у светлој хаљини, и кажете му: Ти седи овде лепо, а сиромаху кажете: Ти стани тамо, или седи овде ниже подножја мог;

2:4  И не расудисте у себи, него бисте судије злих помисли.

2:5  Чујте, љубазна браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овог света да буду богати вером, и наследници царства које обрече онима који њега љубе?

2:6  А ви осрамотисте сиромаха. Нису ли то богати који вас муче и вуку вас на судове?

2:7  Не хуле ли они на добро име ваше којим сте се назвали?

2:8  Ако, дакле, закон царски извршујете по писму: Љуби ближњег као самог себе, добро чините;

2:9  Ако ли гледате ко је ко, грех чините, и бићете покарани од закона као преступници;

2:10  Јер који сав закон одржи а сагреши у једном, крив је за све,

2:11  Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе, рекао је и: Не убиј. Ако дакле не учиниш прељубе а убијеш, постао си преступник закона.

2:12  Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени;

2:13  Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; и хвали се милост на суду.

2:14  Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти?

2:15  Ако, на пример, брат и ли сестра голи буду, или немају шта да једу,

2:16  И рече им који од вас: Идите с миром, грејте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже?

2:17  Тако и вера ако нема дела, мртва је по себи.

2:18  Но може ко рећи: Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми веру своју без дела својих, а ја ћу теби показати веру своју из дела својих.

2:19  Ти верујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи верују, и дрхћу.

2:20  Али хоћеш ли разумети, о човече сујетни! Да је вера без дела мртва?

2:21  Авраам отац наш не оправда ли се делима кад принесе Исака, сина свог, на олтар?

2:22  Видиш ли да вера поможе делима његовим, и кроз дела сврши се вера?

2:23  И изврши се писмо које говори: Авраам верова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божји назва се.

2:24  Видите ли, дакле, да се делима правда човек, а не самом вером?

2:25  А тако и Раав курва не оправда ли се делима кад прими уходе, и изведе их другим путем?

2:26  Јер, као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.

Chapter 3

3:1  Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,

3:2  Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.

3:3  Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.

3:4  Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.

3:5  А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.

3:6  И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.

3:7  Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;

3:8  А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.

3:9  Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.

3:10  Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.

3:11  Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?

3:12  Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.

3:13  Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.

3:14  Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.

3:15  Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.

3:16  Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.

3:17  А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.

3:18  А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.

Chapter 4

4:1  Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?

4:2  Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.

4:3  Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.

4:4  Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.

4:5  Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?

4:6  А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.

4:7  Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.

4:8  Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.

4:9  Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

4:10  Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.

4:11  Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.

4:12  Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?

4:13  Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.

4:14  Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

4:15  Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.

4:16  А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.

4:17  Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.

Chapter 5

5:1  Ходите ви сад, богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас.

5:2  Богатство ваше иструхну, и хаљине ваше поједоше мољци;

5:3  Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство на вас: изјешће тело ваше као огањ. Стекосте богатство у последње дане.

5:4  Гле, виче плата ваших посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота.

5:5  Веселисте се на земљи, и насладисте се; ухранисте срца своја, као на дан заклања.

5:6  Осудисте, убисте праведника, и не брани вам се.

5:7  Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњег. Гле, тежак чека племенити род из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни.

5:8  Трпите, дакле, и ви и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи.

5:9  Не уздишите један на другог, браћо, да не будете осуђени: гле, судија стоји пред вратима.

5:10  Узмите, браћо моја, за углед страдања пророке који говорише у име Господа.

5:11  Гле, блажене називамо оне који претрпеше. Трпљење Јовљево чусте, и последак Господњи видесте: јер је Господ милостив и смилује се.

5:12  А пре свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде шта јесте да, и шта није не, да не паднете под суд.

5:13  Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео нека хвали Бога.

5:14  Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње.

5:15  И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се.

5:16  Исповедајте, дакле, један другом грехе, и молите се Богу један за другог, да оздрављате; јер непрестана молитва праведног много може помоћи.

5:17  Илија беше човек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљу за три године и шест месеци.

5:18  И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.

5:19  Браћо! Ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко,

5:20  Нека зна да ће онај који обрати грешника с кривог пута његовог спасти душу од смрти, и покрити мноштво греха.