SrKDIjekav - I Timothy

Chapter 1

1:1  Од Павла, апостола Исуса Христа, по заповијести Бога спаса нашега и Господа Исуса Христа, нада нашега,

1:2  Тимотију, правоме сину у вјери, благодат, милост, мир од Бога оца нашега и Христа Исуса Господа нашега.

1:3  Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Маћедонију, да заповједиш некима да не уче друкчије,

1:4  Нити да гледају на лажи и на тефтере од племена којима нема краја, и који прије чине препирања неголи Божиј напредак у вјери.

1:5  А намјера је заповијести љубав од чиста срца и добре савјести и вјере нелицемјерне;

1:6  У којима неки погријешивши сврнуше у празне говоре,

1:7  И хтјели би да буду законици, а не разумију ни шта говоре, ни шта утврђују.

1:8  А знамо да је закон добар ако га ко држи као што треба.

1:9  Знајући ово да праведнику закон није постављен, него безаконицима и непокорнима и безбожницима и грјешницима, неправеднима и поганима, крвницима оца и матере, крвницима људскима,

1:10  Курварима, мужеложницима, људокрадицама, лажљивцима, клетвопреступницима, и ако што има противно здравој науци,

1:11  По јеванђељу славе блаженога Бога, које је мени повјерено.

1:12  И захваљујем Христу Исусу Господу нашему који ми даје моћ, што ме за вјерна прими и постави ме у службу,

1:13  Који сам прије био хулник и гонитељ и силеџија; али бих помилован, јер не знајући учиних у невјерству.

1:14  Али се још већма умножи благодат Господа нашега Исуса Христа с вјером и љубави у Христу Исусу.

1:15  Истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође на свијет да спасе грјешнике, од којијех сам први ја.

1:16  Али тога ради ја бих помилован да на мени првоме покаже све трпљење Исус Христос за углед онима који му хоће вјеровати за живот вјечни.

1:17  А цару вјечноме, нераспадљивоме, који се не види, јединоме премудроме Богу част и слава вавијек вијека. Амин.

1:18  Ову пак заповијест предајем ти, сине Тимотије, по пређашњијем пророштвима за тебе: да ратујеш у у њима добар рат,

1:19  Имајући вјеру и добру савјест, коју неки одбацивши отпадоше од вјере;

1:20  Међу којима су Именеј и Александар које предадох сотони да се науче не хулити.

Chapter 2

2:1  Молим дакле прије свега да се чине искања, молитве, мољења, захваљивања за све људе,

2:2  За цареве, и за све који су у власти, да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и поштењу.

2:3  Јер је ово добро и пријатно пред спаситељем нашијем Богом,

2:4  Који хоће да се сви људи спасу, и да дођу у познање истине.

2:5  Јер је један Бог, и један посредник Бога и људи, човјек Христос Исус,

2:6  Који себе даде у откуп за све, за свједочанство у своје вријеме,

2:7  За које сам постављен проповједник и апостол (истину говорим у Христу, не лажем), учитељ незнабожаца, у вјери и истини.

2:8  Хоћу дакле да молитве чине људи на свакоме мјесту, подижући свете руке без гњева и премишљања.

2:9  Тако и жене у пристојном одијелу, са стидом и поштењем да украшују себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоцјенима,

2:10  Него добријем дјелима као што се пристоји женама које се обећавају побожности.

2:11  Жена на миру да се учи са сваком покорношћу.

2:12  Али жени не допуштам да учи нити да влада мужем, него да буде мирна.

2:13  Јер је Адам најприје саздан па онда Ева;

2:14  И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступница;

2:15  Али ће се спасти рађањем дјеце, ако остане у вјери и љубави и у светињи с поштењем.

Chapter 3

3:1  Истинита је ријеч: ако ко владичанства жели добру ствар жели.

3:2  Али владика треба да је без мане, једне жене муж, тријезан, паметан, поштен, гостољубив, вриједан да учи;

3:3  Не пијаница, не бојац, не лаком, него кротак, миран, не среброљубац;

3:4  Који својијем домом добро управља, који има послушну дјецу са сваким поштењем;

3:5  А ако ко не умије својијем домом управљати, како ће се моћи старати за цркву Божију?

3:6  Не новокрштен, да се не би надуо, и упао у суд ђавољи.

3:7  А ваља да има и добро свједочанство од онијех који су напољу, да не би упао у срамоту и у замку ђавољу.

3:8  Тако и ђакони треба да буду поштени, не двојезични, не који много вина пију, не лакоми на добитак поган,

3:9  Који имају тајну вјере у чистој савјести.

3:10  А и ови да се кушају најприје, па онда да служе, ако су без мане.

3:11  Тако и жене треба да су поштене, не које опадају, тријезне, вјерне у свему.

3:12  Ђакони да бивају јединијех жена мужеви, који добро управљају дјецом и својијем домовима.

3:13  Јер који добро служе они добивају себи добар поступ, и велику слободу у вјери Исуса Христа.

3:14  Ово ти пишем надајући се да ћу скоро доћи к теби.

3:15  Ако ли се забавим, да знаш како треба живљети у дому Божијему, који је црква Бога живога, ступ и тврђа истине.

3:16  И, као што је признато, велика је тајна побожности: Бог се јави у тијелу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се на свијету, узнесе се у слави.

Chapter 4

4:1  А Дух разговијетно говори да ће у пошљедња времена отступити неки од вјере слушајући лажне духове и науке ђаволске,

4:2  У лицемјерју лажа, жигосанијех на својој савјести,

4:3  Који забрањују женити се, и заповиједају уздржавати се од јела која Бог створи за јело са захвалношћу вјернима и онима који познаше истину.

4:4  Јер је свако створење Божије добро и ништа није на одмет кад се прима са захвалношћу.

4:5  Јер се освећује ријечју Божијом и молитвом.

4:6  Ово све казујући браћи бићеш добар слуга Исуса Христа, одгајен ријечима вјере и добром науком коју си примио.

4:7  А поганијех и бапскијех гаталица клони се; а обучавај се у побожности.

4:8  Јер тјелесно обучавање мало је корисно, а побожност је корисна за свашто, имајући обећање живота садашњега и онога који иде.

4:9  Ово је истинита ријеч и достојна свакога примања.

4:10  Јер се зато и трудимо и бивамо срамотни, јер се уздамо у Бога жива, који је спаситељ свима људима, а особито вјернима.

4:11  Ово заповиједај и учи.

4:12  Нико да не постане немарљив за твоју младост; него буди углед вјернима у ријечи, у живљењу, у љубави, у духу, у вјери, у чистоти.

4:13  Докле дођем пази на читање, утјешавање и учење.

4:14  Не пусти у немар дар у себи који ти је дан по пророштву метнувши старјешине руке на тебе.

4:15  У овом се поучавај, у овом стој, да се напредак твој покаже у свему.

4:16  Пази на себе и на науку, и стој у томе; јер ово чинећи спашћеш и самога себе и оне који те слушају.

Chapter 5

5:1  Старца не карај, него му говори као оцу; момчадма као браћи;

5:2  Старицама као матерама; младима као сестрама, са сваком чистотом.

5:3  Удовице поштуј, које су праве удовице.

5:4  Ако ли која удовица има дјецу или унучад, да се уче најприје свој дом поштовати, и зајам враћати родитељима; јер је ово угодно пред Богом.

5:5  А права удовица и усамљена узда се у Бога, и живи у молитвама и у мољењу дан и ноћ.

5:6  А која живи у сладостима, жива је умрла.

5:7  И ово заповиједај, да буду без мане.

5:8  Ако ли ко за своје а особито за домаће не промишља, одрекао се вјере, и гори је од незнабошца.

5:9  А удовица да се не прима млађа од шездесет година, и која је била једноме мужу жена;

5:10  И која има свједочанство у добријем дјелима, ако је дјецу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за свакијем добријем дјелом.

5:11  А младијех удовица прођи се; јер кад побјесне против Христа, хоће да се удају,

5:12  И имају гријех што прву вјеру одбацише.

5:13  А к томе и беспослене уче се скитати по кућама, не само пак беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре што не треба.

5:14  Хоћу дакле да се младе удовице удају, дјецу рађају, кућу куће, а никаква узрока да не дају противнику за хуљење.

5:15  Јер се ево неке окренуше за сотоном.

5:16  Ако који вјерни или вјерна има удовице, нека се стара за њих, и да не досађују цркви да оне које су праве удовице може задовољити.

5:17  А свештеницима који се добро старају да се даје двогуба част, а особито онима који се труде у ријечи и у науци.

5:18  Јер писмо говори: волу који врше не завезуј уста, и: радин је достојан своје плате.

5:19  На свештеника не примај тужбе, осим кад имају два или три свједока.

5:20  А који гријеше покарај их пред свима, да и други имају страх.

5:21  Заклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и избранима његовијем анђелима да ово држиш без лицемјерја, не чинећи ништа по хатеру.

5:22  Руку одмах не мећи ни на кога, нити пристај у туђе гријехе. Држи себе чиста.

5:23  Више не пиј воде, него пиј по мало вина, желуца ради својега и честијех својијех болести.

5:24  А некијех су људи гријеси познати који напријед воде на суд, а некијех иду за њима.

5:25  Тако су и добра дјела позната, и која су друкчија не могу се сакрити.

Chapter 6

6:1  Робови који су год под јармом да показују сваку част својијем господарима, да се не хули на име Божије и на науку.

6:2  А који имају крштене господаре, да не постају немарљиви за њих што су браћа, него још боље да служе, јер су вјерни и љубазни, заједничари у благодати. Ово учи и свјетуј.

6:3  Ако ли ко друкчије учи, и не пристаје на здраве ријечи Господа нашега Исуса Христа и на науку побожну,

6:4  Наду се не знајући ништа, него болујући од запиткивања и празнијех препирања, ода шта постаје завист, свађа, хуљење, зле мисли,

6:5  Залудна препирања онаковијех људи који имају ум изопачен и немају истине, који мисле да је побожност трговина. Клони се таковијех.

6:6  Али јест велика трговина побожност са задовољством.

6:7  Јер ништа не донесосмо на овај свијет, дакле не можемо ништа ни однијети.

6:8  А кад имамо храну и одјећу, овијем да будемо довољни.

6:9  А који хоће да се обогате они упадају у напасти и замке, и у многе луде шкодљиве жеље, које потапају човјека у пропаст и погибао.

6:10  Јер је коријен свију зала среброљубље којему неки предавши се зађоше од вјере и на себе навукоше муке велике.

6:11  А ти, о човјече Божиј! бјегај од овога, а иди за правдом, побожности, вјером, љубави, трпљењем, кротости.

6:12  Бори се у доброј борби вјере, мучи се за вјечни живот на који си и позван, и признао си добро признање пред многијем свједоцима.

6:13  Заповиједам ти пред Богом који све оживљује, и Христом Исусом који свједочи за владања Понтија Пилата добро признање,

6:14  Да држиш заповијест чисту и незазорну до доласка Господа нашега Исуса Христа,

6:15  Који ће у своје вријеме показати блажени и једини силни цар над царевима и господар над господарима,

6:16  Који сам има бесмртност, и живи у свјетлости којој се не може приступити, којега нико од људи није видио, нити може видјети, којему част и држава вјечна. Амин.

6:17  Богатима на овоме свијету заповиједај да се не поносе нити уздају у богатство пропадљиво, него у Бога живога, који нам све даје изобилно за ужитак;

6:18  Нека добро чине, нека се богате у добријем дјелима, нека буду подашни, заједнични,

6:19  Сабирајући себи темељ добар за унапредак, да приме живот вјечни.

6:20  О Тимотије! сачувај што ти је предано, клони се поганијех, празнијех разговора и препирања лажно названога разума,

6:21  Којијем се неки хвалећи отпадоше од вјере. Благодат с тобом. Амин.