SrKDIjekav - Song of Solomon

Chapter 1

1:1  Соломунова пјесма над пјесмама.

1:2  Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.

1:3  Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе дјевојке.

1:4  Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.

1:5  Црна сам, али сам лијепа, кћери Јерусалимске, као шатори Кидарски, као завјеси Соломунови.

1:6  Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах својега винограда, који ја имам.

1:7  Кажи ми ти, којега љуби душа моја, гдје пасеш, гдје пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?

1:8  Ако не знаш, најљепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.

1:9  Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновијем.

1:10  Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.

1:11  Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрнијем.

1:12  Док је цар за столом, нарад мој пушта свој мирис.

1:13  Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.

1:14  Драги ми је мој грозд кипров из винограда Енгадских.

1:15  Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си! очи су ти као у голубице.

1:16  Лијеп ти си, драги мој, и љубак! и постеља наша зелени се.

1:17  Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.

Chapter 2

2:1  Ја сам ружа Саронска, љиљан у долу.

2:2  Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу дјевојкама.

2:3  Што је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; жељех хлада њезина, и сједох, и род је њезин сладак грлу мојему.

2:4  Уведе ме у кућу гдје је гозба а застава му је љубав к мени.

2:5  Поткријепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

2:6  Лијева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

2:7  Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

2:8  Глас драгога мојега; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

2:9  Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашега зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

2:10  Проговори драги мој и рече ми: устани, драга моја, љепотице моја, и ходи.

2:11  Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

2:12  Цвијеће се види по земљи, дође вријеме пјевању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

2:13  Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, љепотице моја, и ходи.

2:14  Голубице моја у расјелинама каменијем, у заклону врлетном! дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

2:15  Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

2:16  Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

2:17  Док захлади дан и сјенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздијељеним.

Chapter 3

3:1  На постељи својој ноћу тражих онога кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.

3:2  Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу онога кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.

3:3  Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видјесте ли онога кога љуби душа моја?

3:4  Мало их заминух, и нађох онога кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.

3:5  Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

3:6  Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?

3:7  Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевијех:

3:8  Сви имају мачеве, вјешти су боју, у свакога је мач о бедру ради страха ноћнога.

3:9  Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета Ливанскога;

3:10  Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери Јерусалимске.

3:11  Изидите, кћери Сионске, и гледајте цара Соломуна под вијенцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његова.

Chapter 4

4:1  Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си, очи су ти као у голубице између витица твојих; коса ти је као стадо коза које се виде на гори Галаду;

4:2  Зуби су ти као стадо оваца једнаких, кад излазе из купала, које се све близне а ниједне нема јалове.

4:3  Усне су ти као конац скерлета, а говор ти је љубак; као кришка шипка јагодице су твоје између витица твојих;

4:4  Врат ти је као кула Давидова сазидана за оружје, гдје висе тисућама штитови и свакојако оружје јуначко;

4:5  Двије су ти дојке као два ланета близанца, који пасу међу љиљанима.

4:6  Док дан захлади и сјенке отиду, ићи ћу ка гори смирновој и ка хуму тамјанову.

4:7  Сва си лијепа драга моја, и нема недостатака на теби.

4:8  Ходи са мном с Ливана, невјесто, ходи са мном с Ливана, да гледаш с врха Аманскога, с врха Сенирскога и Ермонскога, из пећина лавовских, с гора рисовских.

4:9  Отела си ми срце, сестро моја невјесто, отела си ми срце једнијем оком својим и једнијем ланчићем с грла својега.

4:10  Лијепа ли је љубав твоја, сестро моја невјесто, боља је од вина љубав твоја, и мирис уља твојих од свијех мириснијех ствари.

4:11  С усана твојих капље сат, невјесто, под језиком ти је мед и млијеко, и мирис је хаљина твојих као мирис Ливански.

4:12  Ти си као врт затворен, сестро моја невјесто, извор затворен, студенац запечаћен.

4:13  Биље је твоје воћњак од шипака с воћем краснијем, од кипра и нарда.

4:14  Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима.

4:15  Изворе вртовима, студенче воде живе и која тече с Ливана!

4:16  Устани сјевере, и ходи јуже, и дуни по врту мом да капљу мириси његови; нека дође драги мој у врт свој, и једе красно воће своје.

Chapter 5

5:1  Дођох у врт свој, сестро моја невјесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем сат свој и мед свој, пијем вино своје и млијеко своје; једите, пријатељи, пијте, и опијте се, мили моји!

5:2  Ја спавам а срце је моје будно; ето гласа драгога мојега, који куца: отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћнијех капи.

5:3  Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? опрала сам ноге своје, како ћу их каљати?

5:4  Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а што је у мени устрепта од њега.

5:5  Ја устах да отворим драгоме својему, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве.

5:6  Отворих драгому своме, али драгога мојега не бјеше, отиде. Бијах изван себе кад он проговори. Тражих га, али га не нађох; виках га, али ми се не одазва.

5:7  Нађоше ме стражари, који обилазе по граду, бише ме, ранише ме, узеше пријевјес мој с мене стражари по зидовима.

5:8  Заклињем вас, кћери Јерусалимске, ако нађете драгога мојега, шта ћете му казати? Да сам болна од љубави.

5:9  Што је твој драги бољи од других драгих, о најљепша међу женама? што је твој драги бољи од других драгих, те нас тако заклињеш?

5:10  Драги је мој био и румен, заставник између десет тисућа;

5:11  Глава му је најбоље злато, коса му је кудрава, црна као гавран;

5:12  Очи су му као у голуба на потоцима воденијем, млијеком умивене, и стоје у обиљу;

5:13  Образи су му као лијехе мириснога биља, као цвијеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка;

5:14  На рукама су му златни прстени, на којима су уковани вирили; трбух му је као свијетла слонова кост обложена сафирима.

5:15  Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри.

5:16  Уста су му слатка и сав је љубак. Таки је мој драги, таки је мој мили, кћери Јерусалимске. Куда отиде драги твој, најљепша међу женама? куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

Chapter 6

6:1  Драги мој сиђе у врт свој, к лијехама мириснога биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

6:2  Ја сам драгога својега, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

6:3  Лијепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

6:4  Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

6:5  Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне а ниједне нема јалове.

6:6  Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

6:7  Шездесет има царица и осамдесет иноча, и дјевојака без броја;

6:8  Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видјеше је дјевојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

6:9  Ко је она што се види као зора, лијепа као мјесец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

6:10  Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

6:11  Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

6:12  Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? као чете војничке.

Chapter 7

7:1  Како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дјело руку умјетничких.

7:2  Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;

7:3  Двије дојке твоје као два близанца срнчета;

7:4  Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима Ватравимским; нос ти је као кула Ливанска која гледа према Дамаску;

7:5  Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.

7:6  Како си лијепа и како си љупка, о љубави у милинама!

7:7  Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

7:8  Рекох: попећу се на палму, дохватићу гране њезине; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твојега као јабуке;

7:9  И грло твоје као добро вино, које иде право драгому мојему и чини да говоре усне онијех који спавају.

7:10  Ја сам драгога својега, и њега је жеља за мном.

7:11  Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.

7:12  Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; ондје ћу ти дати љубав своју.

7:13  Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.

Chapter 8

8:1  О да би ми брат био, да би сао сисе матере моје! нашавши те на пољу пољубила бих те, и не бих била пријекорна.

8:2  Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје; ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавијем, соком од шипака.

8:3  Лијева је рука његове мени под главом а десном ме грли.

8:4  Заклињем вас, кћери Јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, докле јој не буде воља.

8:5  Ко је она што иде горе од пустиње наслањајући се на драгога свога? Под јабуком пробудих те, гдје те роди мати твоја, гдје те роди родитељка твоја.

8:6  Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен Божји.

8:7  Многа вода не може угасити љубави, нити је ријеке потопити. Да ко даје све имање дома својега за ту љубав, осрамотио би се.

8:8  Имамо сестру малену, која још нема дојака. Шта ћемо чинити са сестром својом кад буде ријеч о њој?

8:9  Ако је зид, заградићемо на њему двор од сребра; ако ли врата, утврдићемо их даскама кедровијем.

8:10  Ја сам зид и дојке су моје као куле. Тада постах у очима његовијем као она која нађе мир.

8:11  Виноград имаше Соломун у Валамону; даде виноград чуварима да сваки доноси за род његов по тисућу сребрника.

8:12  Мој виноград који ја имам, преда мном је. Нека теби, Соломуне, тисућа, и двије стотине онима који чувају род његов.

8:13  Која наставаш у вртовима! другови слушају глас твој, дај ми да га чујем.

8:14  Брже, драги мој! И буди као срна или као јеленче на горама мириснијем.