SrKDEkavski - Galatians

Chapter 1

1:1  Павле апостол, ни од људи, ни кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који Га васкрсе из мртвих,

1:2  И сва браћа која су са мном, црквама галатским:

1:3  Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,

1:4  Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег,

1:5  Коме слава ва век века. Амин.

1:6  Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом,

1:7  Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.

1:8  Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!

1:9  Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!

1:10  Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.

1:11  Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човеку.

1:12  Јер га ја не примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.

1:13  Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.

1:14  И напредовах у Јеврејству већма од многих врсника својих у роду свом, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.

1:15  А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом.

1:16  Да јави Сина свог у мени, да Га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тело и крв,

1:17  Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у арапску, и опет се вратих у Дамаск.

1:18  А после тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.

1:19  Али другог од апостола не видех, осим Јакова брата Господњег.

1:20  А шта вам пишем ево Бог види да не лажем.

1:21  А потом дођох у земље сирске и киликијске.

1:22  А бејах лицем непознат Христовим црквама јудејским;

1:23  Него само беху чули да онај који нас некад гони сад проповеда веру коју некад раскопаваше.

1:24  И слављаху Бога за мене.

Chapter 2

2:1  А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.

2:2  Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.

2:3  Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.

2:4  И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;

2:5  Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.

2:6  А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;

2:7  Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима

2:8  (Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима,)

2:9  И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;

2:10  Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.

2:11  А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.

2:12  Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.

2:13  И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.

2:14  А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?

2:15  Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,

2:16  Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.

2:17  Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!

2:18  Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.

2:19  Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.

2:20  А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.

2:21  Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

Chapter 3

3:1  О неразумни Галати! Ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима беше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе.

3:2  Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дела закона или кроз чувење вере?

3:3  Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад телом свршујете?

3:4  Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!

3:5  Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли делима закона или чувењем вере?

3:6  Као што Авраам верова Богу, и прими му се у правду.

3:7  Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вере.

3:8  А писмо видевши унапред да Бог вером незнабошце правда, напред објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци.

3:9  Тако који су од вере, благословиће се с верним Авраамом.

3:10  Јер који су год од дела закона под клетвом су, јер је писано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини.

3:11  А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вере живеће.

3:12  А закон није од вере; него човек који то твори живеће у томе.

3:13  Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: Проклет сваки који виси на дрвету:

3:14  Да међу незнабошцима буде благослов Аврамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз веру.

3:15  Браћо, по човеку говорим, нико човечији потврђен завет не одбацује нити му шта домеће.

3:16  А Аврааму и семену његовом речена бише обећања. А не вели: и семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос.

3:17  Ово пак велим: завет, који је од Бога потврђен за Христа, не одбацује закон, који је постао после четири стотине и тридесет година, да укине обећање.

3:18  Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.

3:19  Шта ће дакле закон? Ради греха додаде се докле дође семе које му се обећа, и поставили су га анђели руком посредника.

3:20  Али посредник није једног; а Бог је један.

3:21  Еда ли је дакле закон противан обећањима Божјим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживети, заиста би од закона била правда.

3:22  Али писмо затвори све под грех, да се обећање даде кроз веру Исуса Христа онима који верују.

3:23  А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се хтела показати.

3:24  Тако нам закон би чувар до Христа, да се вером оправдамо.

3:25  А кад дође вера, већ нисмо под чуваром.

3:26  Јер сте ви сви синови Божји вером Христа Исуса;

3:27  Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

3:28  Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.

3:29  А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.

Chapter 4

4:1  Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега;

4:2  Него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог.

4:3  Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени;

4:4  А кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону,

4:5  Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.

4:6  И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче!

4:7  Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа.

4:8  Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови.

4:9  А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?

4:10  Гледате на дане и месеце, и времена и године.

4:11  Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.

4:12  Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! Молим вас, ништа ми не учинисте нажао.

4:13  А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље;

4:14  И напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса.

4:15  Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.

4:16  Тим ли вам постадох непријатељ, истину вам говорећи?

4:17  Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.

4:18  А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.

4:19  Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;

4:20  Али бих хтео сад да сам код вас, и да изменим глас свој, јер не могу да се начудим за вас.

4:21  Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закон?

4:22  Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне.

4:23  Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању.

4:24  Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање, а то је Агар.

4:25  Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом.

4:26  А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.

4:27  Јер је писано: Развесели се, нероткињо која не рађаш; покликни и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више деце неголи она која има мужа.

4:28  А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања.

4:29  Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад.

4:30  Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне.

4:31  Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне.

Chapter 5

5:1  Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.

5:2  Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи.

5:3  А опет сведочим сваком човеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.

5:4  Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати.

5:5  Јер ми духом чекамо од вере наду правде.

5:6  Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него вера, која кроз љубав ради.

5:7  Добро трчасте; ко вам забрани да се не покоравате истини?

5:8  То одвраћање није од Оног који вас позва.

5:9  Мало квасца укисели све тесто.

5:10  Ја се за вас надам у Господу да ништа друго нећете мислити. А који вас смета понеће грех, макар ко био.

5:11  А ја, браћо, ако још обрезање проповедам, зашто ме гоне? Тако се укиде саблазан крстова.

5:12  О да би одсечени били они који вас кваре!

5:13  Јер сте ви, браћо, на слободу позвани: само да ваша слобода не буде на жељу телесну, него из љубави служите један другом.

5:14  Јер се сав закон извршује у једној речи, то јест: Љуби ближњег свог као себе.

5:15  Али ако се међу собом кољете и једете, гледајте да један другог не истребите.

5:16  Велим пак: по духу ходите, и жеља телесних не извршујте.

5:17  Јер тело жели против духа, а дух против тела; а ово се противи једно другом, да не чините оно шта хоћете.

5:18  Ако ли вас дух води, нисте под законом.

5:19  А позната су дела телесна, која су прељубочинство, курварство, нечистота, бесрамност,

5:20  Идолопоклонство, чарања, непријатељства, свађе, пакости, срдње, пркоси, распре, саблазни, јереси,

5:21  Зависти, убиства, пијанства, ждерања, и остала оваква за која вам напред казујем као што и казах напред, да они који тако чине неће наследити царство Божије.

5:22  А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,

5:23  Кротост, уздржање; на то нема закона.

5:24  А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама.

5:25  Ако у духу живимо по духу и да ходимо,

5:26  Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом.

Chapter 6

6:1  Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.

6:2  Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.

6:3  Јер ако ко мисли да је шта, а није ништа, умом вара себе.

6:4  А сваки да испита своје дело, и тада ће сам у себи имати славу, а не у другом.

6:5  Јер ће сваки своје бреме носити.

6:6  А који се учи речи нека даје део од сваког добра ономе који га учи.

6:7  Не варајте се: Бог се не да ружити; јер шта човек посеје оно ће и пожњети.

6:8  Јер који сеје у тело своје, од тела ће пожњети погибао; а који сеје у дух, од духа ће пожњети живот вечни.

6:9  А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје време пожњети ако се не уморимо.

6:10  Зато дакле док имамо времена да чинимо добро свакоме, а особити онима који су с нама у вери.

6:11  Видите колико вам написах руком својом!

6:12  Који хоће да се хвале по телу они вас нагоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.

6:13  Јер ни они сами који се обрезују не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да се вашим телом хвале.

6:14  А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осми крстом Господа нашег Исуса Христа, ког ради разапе се мени свет, и ја свету.

6:15  Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него нова твар.

6:16  И колико их год по овом правилу живе, на њима биће мир и милост, и на Израиљу Божијем.

6:17  Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на телу свом носим.

6:18  Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.