SrKDIjekav - Galatians

Chapter 1

1:1  Павле апостол, ни од људи, ни кроз човјека, него кроз Исуса Христа и Бога оца, који га васкрсе из мртвијех,

1:2  И сва браћа која су са мном, црквама Галатијскијем:

1:3  Благодат вам и мир од Бога оца и Господа нашега Исуса Христа,

1:4  Који даде себе за гријехе наше да избави нас од садашњега свијета злога, по вољи Бога и оца нашега,

1:5  Којему слава вавијек вијека. Амин.

1:6  Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од онога који вас позва благодаћу Христовом,

1:7  Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.

1:8  Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље друкчије него што вам јависмо, проклет да буде!

1:9  Као што прије рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље друкчије него што примисте, проклет да буде!

1:10  Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.

1:11  Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човјеку.

1:12  Јер га ја не примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.

1:13  Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.

1:14  И напредовах у Јеврејству већма од многијех врсника својијех у роду своме, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.

1:15  А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом.

1:16  Да јави сина својега у мени, да га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тијела и крви,

1:17  Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у Арапску, и опет се вратих у Дамаск.

1:18  А послије тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.

1:19  Али другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега.

1:20  А што вам пишем ево Бог види да не лажем.

1:21  А потом дођох у земље Сирске и Киликијске.

1:22  А бијах лицем непознат Христовијем црквама Јудејскима;

1:23  Него само бијаху чули да онај који нас некад гони сад проповиједа вјеру коју некад раскопаваше.

1:24  И слављаху Бога за мене.

Chapter 2

2:1  А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.

2:2  Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповиједам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.

2:3  Али ни Тит, који бјеше са мном, и бјеше Грк, не би натјеран да се обреже.

2:4  И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;

2:5  Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.

2:6  А за оне који се бројаху да су нешто, какови били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;

2:7  Него насупрот дознавши да је мени повјерено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима

2:8  (Јер онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима онај помаже и мени међу незнабошцима),

2:9  И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповиједамо у незнабошцима, а они у обрезанима;

2:10  Само да се опомињемо сиромашнијех, за које сам се и старао тако чинити.

2:11  А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер бјеше зазоран.

2:12  Јер прије док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се онијех који су из обрезања.

2:13  И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.

2:14  А кад ја видјех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: кад ти који си Јеврејин, незнабожачки а не Јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе Јеврејски?

2:15  Ми који смо рођени Јевреји, а не грјешници из незнабожаца,

2:16  Па дознавши да се човјек неће оправдати дјелима закона, него само вјером Исуса Христа, и ми вјеровасмо Христа Исуса да се оправдамо вјером Христовом, а не дјелима закона: јер се дјелима закона никакво тијело неће оправдати.

2:17  Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грјешници, дакле је Христос гријеху слуга? Боже сачувај!

2:18  Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.

2:19  Јер ја законом закону умријех да Богу живим; с Христом се разапех.

2:20  А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у тијелу, живим вјером сина Божјега, којему омиљех, и предаде себе за мене.

2:21  Не одбацујем благодати Божије; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умрије.

Chapter 3

3:1  О неразумни Галати! ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима бјеше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе.

3:2  Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дјела закона или кроз чувење вјере?

3:3  Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад тијелом свршујете?

3:4  Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!

3:5  Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли дјелима закона или чувењем вјере?

3:6  Као што Авраам вјерова Богу, и прими му се у правду.

3:7  Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вјере.

3:8  А писмо видјевши у напредак да Бог вјером незнабошце правда, напријед објави Аврааму: у теби ће се благословити сви незнабошци.

3:9  Тако који су од вјере, благословиће се с вјернијем Авраамом.

3:10  Јер који су год од дјела закона под клетвом су, јер је писано: проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини.

3:11  А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вјере живљеће.

3:12  А закон није од вјере; него човјек који то твори живљеће у томе.

3:13  Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: проклет сваки који виси на дрвету:

3:14  Да међу незнабошцима буде благослов Авраамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз вјеру.

3:15  Браћо, по човјеку говорим, нико човјечијега потврђена завјета не одбацује нити му што домеће.

3:16  А Аврааму и сјемену његову речена бише обећања. А не вели: и сјеменима, као за многа, него као за једно: и сјемену твојему, које је Христос.

3:17  Ово пак велим: завјета, који је од Бога потврђен за Христа, не одбацује закон, који је постао послије четири стотине и тридесет година, да укине обећање.

3:18  Јер ако је нашљедство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.

3:19  Шта ће дакле закон? Ради гријеха додаде се докле дође сјеме које му се обећа, и поставили су га анђели руком посредника.

3:20  Али посредник није једнога; а Бог је један.

3:21  Еда ли је дакле закон противан обећањима Божијим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживљети, заиста би од закона била правда.

3:22  Али писмо затвори све под гријех, да се обећање даде кроз вјеру Исуса Христа онима који вјерују.

3:23  А прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се хтјела показати.

3:24  Тако нам закон би чувар до Христа, да се вјером оправдамо.

3:25  А кад дође вјера, већ нијесмо под чуваром.

3:26  Јер сте ви сви синови Божији вјером Христа Исуса;

3:27  Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

3:28  Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.

3:29  А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово, и по обећању нашљедници.

Chapter 4

4:1  Али велим: док је нашљедник млад ништа није бољи од роба, ако и јест господар од свега;

4:2  Него је под заповједницима и чуварима тја до рока очина.

4:3  Тако и ми кад бијасмо млади, бијасмо под стихијама свијета заробљени;

4:4  А кад се наврши вријеме, посла Бог сина својега јединороднога, који је рођен од жене и покорен закону,

4:5  Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.

4:6  И будући да сте синови, посла Бог Духа сина својега у срца ваша, који виче: Ава оче!

4:7  Тако већ нијеси роб, него син; а ако си син, и нашљедник си Божиј кроз Исуса Христа.

4:8  Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нијесу богови.

4:9  А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?

4:10  Гледате на дане и мјесеце, и времена и године.

4:11  Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.

4:12  Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! молим вас, ништа ми не учинисте нажао.

4:13  А знате да вам у слабости тијела најприје проповједих јеванђеље;

4:14  И напасти моје, која бијаше тијелу моме, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божијега, као Христа Исуса.

4:15  Каково бијаше онда ваше блаженство? Јер вам свједочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.

4:16  Тијем ли вам постадох непријатељ истину вам говорећи?

4:17  Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.

4:18  А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.

4:19  Дјечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;

4:20  Али бих хтио сад да сам код вас, и да измјеним глас свој, јер не могу да се начудим за вас.

4:21  Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закона?

4:22  Јер је писано да Авраам два сина имаде, једнога од робиње, а другога од слободне.

4:23  Али који бјеше од робиње, по тијелу се роди; а који од слободне, по обећању.

4:24  Које значи друго: јер су ово два завјета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање а то је Агар.

4:25  Јер Агар значи Синај гора у Арапској, и пореди се са садашњијем Јерусалимом, и служи са дјецом својом.

4:26  А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.

4:27  Јер је писано: развесели се, нероткињо која не рађаш; прокини и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више дјеце неголи она која има мужа.

4:28  А ми смо, браћо, по Исаку дјеца обећања.

4:29  Но како онда онај што се роди по тијелу гоњаше духовнога, тако и сад.

4:30  Али шта говори писмо? Истјерај робињу и сина њезина; јер син робињин неће наслиједити са сином слободне.

4:31  Тако, браћо, нијесмо дјеца робињина него слободне.

Chapter 5

5:1  Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.

5:2  Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи.

5:3  А опет свједочим свакоме човјеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.

5:4  Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати.

5:5  Јер ми духом чекамо од вјере над правде.

5:6  Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него вјера, која кроз љубав ради.

5:7  Добро трчасте; ко вам забрани да се не покоравате истини?

5:8  То одвраћање није од онога који вас позва.

5:9  Мало квасца укисели све тијесто.

5:10  Ја се за вас надам у Господу да ништа друго нећете мислити. А који вас смета понијеће гријех, макар ко био.

5:11  А ја, браћо, ако још обрезање проповиједам, зашто ме гоне? Тако се укиде саблазан крстова.

5:12  О да би отсјечени били они који вас кваре!

5:13  Јер сте ви, браћо, на слободу позвани: само да ваша слобода не буде на жељу тјелесну, него из љубави служите један другоме.

5:14  Јер се сав закон извршује у једној ријечи, то јест: љуби ближњега својега као себе.

5:15  Али ако се међу собом кољете и једете, гледајте да један другога не истријебите.

5:16  Велим пак: по духу ходите, и жеља тјелеснијех не извршујте.

5:17  Јер тијело жели против духа, а дух против тијела; а ово се противи једно другоме, да не чините оно шта хоћете.

5:18  Ако ли вас дух води, нијесте по законом.

5:19  А позната су дјела тјелесна, која су прељубочинство, курварство, нечистота, бесрамност,

5:20  Идолопоклонство, чарања, непријатељства, свађе, пакости, срдње, пркоси, распре, саблазни, јереси,

5:21  Зависти, убиства, пијанства, ждерања, и остала овакова за која вам напријед казујем као што и казах напријед, да они који такова чине неће наслиједити царства Божијега.

5:22  А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вјера,

5:23  Кротост, уздржање; на то нема закона.

5:24  А који су Христови, распеше тијело са сластима и жељама.

5:25  Ако у духу живимо по духу и да ходимо,

5:26  Да не тражимо лажне славе раздражујући један другога, и завидећи један другоме.

Chapter 6

6:1  Браћо! ако и упадне човјек у какав гријех, ви духовни исправљајте таковога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.

6:2  Носите бремена један другога, и тако ћете испунити закон Христов.

6:3  Јер ако ко мисли да је што а није ништа, умом вара себе.

6:4  А сваки да испита своје дјело, и тада ће сам у себи имати славу, а не у другоме.

6:5  Јер ће сваки своје бреме носити.

6:6  А који се учи ријечи нека даје дијел од свакога добра ономе који га учи.

6:7  Не варајте се: Бог се не да ружити; јер шта човјек посије оно ће и пожњети.

6:8  Јер који сије у тијело своје, од тијела ће пожњети погибао; а који сије у дух, од духа ће пожњети живот вјечни.

6:9  А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје вријеме пожњети ако се не уморимо.

6:10  Зато дакле док имамо времена да чинимо добро свакоме, а особити онима који су с нама у вјери.

6:11  Видите колико вам написах руком својом!

6:12  Који хоће да се хвале по тијелу они вас нагоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.

6:13  Јер ни они сами који се обрезују не држе закона, него хоће да се ви обрезујете да се вашијем тијелом хвале.

6:14  А ја Боже сачувај да се чим другијем хвалим осми крстом Господа нашега Исуса Христа, којега ради разапе се мени свијет, и ја свијету.

6:15  Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар.

6:16  И колико их год по овоме правилу живе, на њима биће мир и милост, и на Израиљу Божијему.

6:17  Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на тијелу својему носим.

6:18  Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашијем, браћо. Амин.