SrKDEkavski - Lamentations

Chapter 1

1:1  Како седи сам, поста као удовица, град који беше пун народа! Велик међу народима, глава међу земљама потпаде под данак!

1:2  Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима, нема никога од свих који га љубљаху да га потеши; сви га пријатељи његови изневерише, посташе му непријатељи.

1:3  Исели се Јуда од муке и љутог ропства; седи међу народима, не налази мир; сви који га гонише стигоше га у теснацу.

1:4  Путеви сионски туже, јер нико не иде на празник; сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, девојке су његове жалосне, и сам је јадан.

1:5  Противници његови посташе глава, непријатељима је његовим добро; јер га Господ уцвели за мноштво безакоња његовог; деца његова иду у ропство пред непријатељем.

1:6  И отиде од кћери сионске сва слава њена; кнезови су њени као јелени који не налазе паше; иду немоћни пред оним који их гони.

1:7  Опомиње се Јерусалим у муци својој и у јаду свом свих милина што је имао од старине, кад пада народ његов од руке непријатељеве, а никога нема да му помогне; непријатељи гледају га и смеју се престанку његовом.

1:8  Тешко сагреши Јерусалим, зато поста као нечиста жена; сви који су га поштовали презиру га, јер видеше голотињу његову; а он уздише, и окреће се натраг.

1:9  Нечистота му беше на скутовима; није мислио на крај свој; пао је за чудо, а нема никога да га потеши. Погледај, Господе, муку моју, јер се непријатељ понео.

1:10  Непријатељ посеже руком на све драге ствари његове, и он гледа како народи улазе у светињу његову, за које си заповедио да не долазе на сабор Твој.

1:11  Сав народ његов уздише тражећи хлеба, дају драгоцене ствари своје за јело да окрепе душу. Погледај, Господе, и види како сам поништен.

1:12  Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

1:13  С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

1:14  Свезан је руком његовом јарам од греха мојих, усукани су и дођоше ми на врат; обори силу моју; предаде ме Господ у руке, из којих се не могу подигнути.

1:15  Полази Господ све јунаке моје усред мене, сазва на ме сабор да потре младиће моје; као грожђе у каци изгази Господ девојку, кћер Јудину.

1:16  Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.

1:17  Сион шири руке своје, нема никога да га теши; Господ заповеди за Јакова, те га опколише непријатељи; Јерусалим поста међу њима као нечиста жена.

1:18  Праведан је Господ, јер се супротих заповести Његовој; чујте, сви народи, и видите бол мој; девојке моје и младићи моји отидоше у ропство.

1:19  Звах пријатеље своје, они ме преварише; свештеници моји и старешине моје помреше у граду тражећи хране да окрепе душу своју.

1:20  Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; напољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт.

1:21  Чују где уздишем, али нема никога да ме потеши; сви непријатељи моји чуше за несрећу моју и радују се што си то учинио; довешћеш дан који си огласио, те ће они бити као ја.

1:22  Нека изађе преда те сва злоћа њихова, и учини као што си учинио мени за све грехе моје; јер је много уздаха мојих и срце је моје жалосно.

Chapter 2

2:1  Како обастре Господ облаком у гневу свом кћер сионску! Сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гнева свог!

2:2  Господ потре немилице све станове Јаковљеве, развали у гневу свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове.

2:3  Одби у жестоком гневу сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе.

2:4  Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што беше драго очима; на шатор кћери сионске просу као огањ гнев свој.

2:5  Господ поста као непријатељ; потре Израиља, потре све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад.

2:6  Развали му ограду као врту; потре место састанцима његовим; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гнева свог одбаци цара и свештеника.

2:7  Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник.

2:8  Господ науми да раскопа зид кћери сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа.

2:9  Утонуше у земљу врата њена, поломи и потре преворнице њене; цар њен и кнезови њени међу народима су; закона нема, и пророци њени не добијају утваре од Господа.

2:10  Старешине кћери сионске седе на земљи и ћуте, посуле су прахом главу и припасале кострет; обориле су к земљи главе своје девојке јерусалимске.

2:11  Ишчилеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мог, јер деца и која сисају обамиру на улицама градским.

2:12  Говоре матерама својим: Где је жито и вино? Обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих.

2:13  Кога ћу ти узети за сведока? С чим ћу те изједначити, кћери јерусалимска? Какву ћу ти прилику наћи, да те утешим, девојко, кћери сионска? Јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцелити?

2:14  Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твог да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати.

2:15  Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју јерусалимском: То ли је град, за који говораху да је права лепота, радост свој земљи?

2:16  Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: Прождресмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видесмо.

2:17  Учини Господ шта науми, испуни реч своју, коју каза одавна; разори немилице и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим.

2:18  Виче срце њихово ка Господу: Зиде кћери сионске, проливај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зеница ока твог да не стаје.

2:19  Устани, вичи обноћ, у почетку страже, проливај срце своје као воду пред Господом, подижи к Њему руке своје за душу деце своје која обамиру од глади на угловима својих улица.

2:20  Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, децу коју носе у наручју? Еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк?

2:21  Леже на земљи по улицама деца и старци, девојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гнева свог и поклао не жалећи.

2:22  Сазвао си као на празник страхоте моје од свуда, и у дан гнева Господњег нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби.

Chapter 3

3:1  Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.

3:2  Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.

3:3  Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.

3:4  Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.

3:5  Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

3:6  Посади ме у таму као умрле одавна.

3:7  Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.

3:8  Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.

3:9  Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.

3:10  Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.

3:11  Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

3:12  Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.

3:13  Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.

3:14  Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.

3:15  Насити ме горчином, опоји ме пеленом.

3:16  Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.

3:17  Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

3:18  И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

3:19  Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.

3:20  Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.

3:21  Али ово напомињем срцу свом, те се надам:

3:22  Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.

3:23  Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.

3:24  Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.

3:25  Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.

3:26  Добро је мирно чекати спасење Господње.

3:27  Добро је човеку носити јарам за младости своје.

3:28  Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.

3:29  Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.

3:30  Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.

3:31  Јер Господ не одбацује за свагда.

3:32  Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

3:33  Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.

3:34  Кад газе ногама све сужње на земљи,

3:35  Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,

3:36  Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?

3:37  Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?

3:38  Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?

3:39  Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?

3:40  Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.

3:41  Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.

3:42  Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.

3:43  Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.

3:44  Обастро си си се облаком да не продре молитва.

3:45  Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.

3:46  Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.

3:47  Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

3:48  Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.

3:49  Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,

3:50  Докле Господ не погледа и не види с неба.

3:51  Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.

3:52  Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.

3:53  Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.

3:54  Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!

3:55  Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.

3:56  Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.

3:57  Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.

3:58  Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.

3:59  Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.

3:60  Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.

3:61  Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,

3:62  Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.

3:63  Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.

3:64  Плати им, Господе, по делима руку њихових.

3:65  Подај им упорно срце, проклетство своје.

3:66  Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.

Chapter 4

4:1  Како потамне злато, промени се чисто злато? Камење је од светиње разметнуто по угловима свих улица.

4:2  Драги синови сионски, цењени као најчистије злато, како се цене земљани судови, као дело руку лончаревих!

4:3  И звери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мог поста немилостива као ној у пустињи.

4:4  Језик детету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба, а нема никога да им ломи.

4:5  Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту.

4:6  И кар који допаде кћери народа мог већи је од пропасти која допаде Содому, који се затре у часу и руке се не забавише око њега.

4:7  Назиреји њени беху чистији од снега, бељи од млека; тело им беше црвеније од драгог камења, глатки као сафир.

4:8  А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилепила за кости, осушила се као дрво.

4:9  Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљског.

4:10  Својим рукама жене жалостиве куваше децу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мог.

4:11  Наврши Господ гнев свој, изли жестоки гнев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождре темеље.

4:12  Не би веровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата јерусалимска.

4:13  Али би за грехе пророка његових и за безакоња свештеника његових, који проливаху крв праведничку усред њега.

4:14  Лутаху као слепци по улицама, каљаху се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим.

4:15  Одступите, нечисти, вичу им, одступите, одступите, не додевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: Неће се више станити.

4:16  Гнев Господњи расеја их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нису жалостиви на старце.

4:17  Већ нам очи ишчилеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити.

4:18  Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш.

4:19  Који нас гонише, беху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам заседаше.

4:20  Дисање ноздрва наших, помазаник Господњи, за ког говорасмо да ћемо живети под сеном његовим међу народима, ухвати се у јаме њихове.

4:21  Радуј се и весели се, кћери едомска, која живиш у земљи Узу! Доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се.

4:22  Сврши се кар за безакоње твоје, кћери сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери едомска, откриће грехе твоје.

Chapter 5

5:1  Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.

5:2  Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.

5:3  Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.

5:4  Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.

5:5  На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

5:6  Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.

5:7  Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.

5:8  Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.

5:9  Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.

5:10  Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.

5:11  Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.

5:12  Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.

5:13  Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.

5:14  Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.

5:15  Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.

5:16  Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!

5:17  Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,

5:18  Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.

5:19  Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.

5:20  Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?

5:21  Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.

5:22  Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?