SrKDEkavski - II Corinthians

Chapter 1

1:1  Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:

1:2  Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.

1:3  Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,

1:4  Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

1:5  Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.

1:6  Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.

1:7  И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси.

1:8  Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

1:9  Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.

1:10  Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити,

1:11  С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.

1:12  Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама.

1:13  Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети.

1:14  Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа.

1:15  И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате;

1:16  И кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.

1:17  Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не?

1:18  Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не.

1:19  Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да.

1:20  Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас.

1:21  А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,

1:22  Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.

1:23  А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.

1:24  Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите.

Chapter 2

2:1  Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

2:2  Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?

2:3  И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.

2:4  Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

2:5  Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.

2:6  Јер је довољно таквоме кар овај од многих.

2:7  Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.

2:8  Зато вас молим, утврдите к њему љубав.

2:9  Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.

2:10  А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,

2:11  Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.

2:12  А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,

2:13  Не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.

2:14  Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.

2:15  Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:

2:16  Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?

2:17  Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.

Chapter 3

3:1  Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?

3:2  Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;

3:3  Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.

3:4  А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,

3:5  Не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;

3:6  Који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.

3:7  Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:

3:8  А камоли неће много већма служба духа бити у слави?

3:9  Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.

3:10  Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.

3:11  Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.

3:12  Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;

3:13  И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.

3:14  Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.

3:15  Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.

3:16  А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.

3:17  А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.

3:18  Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.

Chapter 4

4:1  Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;

4:2  Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.

4:3  Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,

4:4  У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.

4:5  Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.

4:6  Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

4:7  Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.

4:8  У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

4:9  Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.

4:10  И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.

4:11  Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.

4:12  Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

4:13  Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.

4:14  Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

4:15  Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.

4:16  Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

4:17  Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.

4:18  Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.

Chapter 5

5:1  Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.

5:2  Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.

5:3  И да се обучени, не голи нађемо!

5:4  Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

5:5  А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.

5:6  Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.

5:7  Јер по вери живимо, а не по гледању.

5:8  Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.

5:9  Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.

5:10  Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;

5:11  Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.

5:12  Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.

5:13  Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.

5:14  Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.

5:15  Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.

5:16  Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.

5:17  Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.

5:18  Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.

5:19  Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.

5:20  Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.

5:21  Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.

Chapter 6

6:1  Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.

6:2  Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!

6:3  Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;

6:4  Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,

6:5  У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,

6:6  У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,

6:7  У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,

6:8  Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,

6:9  Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,

6:10  Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.

6:11  Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.

6:12  Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.

6:13  А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви.

6:14  Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?

6:15  Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?

6:16  Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.

6:17  Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,

6:18  И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.

Chapter 7

7:1  Имајући, дакле, оваква обећања, о љубазни! Да очистимо себе од сваке поганштине тела и духа, и да творимо светињу у страху Божијем.

7:2  Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.

7:3  Не говорим на осуђење, јер пре рекох да сте у срцима нашим, да бих с вама и умро и живео.

7:4  Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утехе, изобилан сам радошћу поред свих брига наших.

7:5  Јер кад дођосмо у Македонију, никакав мир немаше тело наше, него у свему беше у невољи: споља борбе, изнутра страх.

7:6  Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим.

7:7  А не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.

7:8  Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бејах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.

7:9  Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.

7:10  Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

7:11  Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? Какво правдање, какву неповољност, какав страх, какву жељу, какву ревност, какву освету? У свему показасте се да сте чисти у делу.

7:12  Јер ако вам и писах, не овог ради који је скривио, нити оног ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.

7:13  Зато се утешисмо утехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.

7:14  Јер што сам му се за вас похвалио, нисам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.

7:15  И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свих вас, како сте га са страхом и дрхтањем примили.

7:16  Радујем се, дакле, што се у свему смем ослонити на вас.

Chapter 8

8:1  Дајемо вам пак на знање, браћо, благодат Божију која је дана у црквама македонским,

8:2  Да у многом кушању невоља сувишак радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству простоте њихове.

8:3  Јер по могућству њиховом (ја сам сведок) и преко могућства добровољни беху,

8:4  И с многим мољењем молише нас да примимо благодат и заједницу службе к светима.

8:5  И не као што се надасмо него најпре себе предаше Господу и нама, по вољи Божјој,

8:6  Да ми умолисмо Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама благодат ову.

8:7  А ви како сте у свему изобилни, у вери, и у речи, и у разуму, и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој благодати изобилујете.

8:8  Не говорим по заповести, него кад се други старају, и вашу љубав кушам је ли истинита.

8:9  Јер знате благодат Господа нашег Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви Његовим сиромаштвом обогатите.

8:10  И савет дајем у том; јер је ово на корист вама, који не само чините него и хтети почесте још од лањске године.

8:11  А сад довршите то и чинити, да као што би добра воља хтети тако да буде и учинити, од тога што имате.

8:12  Јер ако има ко добру вољу, мио је по оном што има, а не по оном што нема.

8:13  Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако.

8:14  Да у садашње време ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост,

8:15  Као што је писано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.

8:16  А хвала Богу, који је дао такво старање за вас у срце Титово.

8:17  Јер прими мољење; а будући да се тако врло стара, својевољно отиде к вама.

8:18  Посласмо, пак, с њим и брата, ког је похвала у јеванђељу по свим црквама.

8:19  А не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у ову благодат у којој ми служимо за самог Господа славу и вашу добру вољу:

8:20  Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо,

8:21  И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима.

8:22  А посласмо с њима и брата свог, ког много пута познасмо у многим стварима да је усталац, а сад много већи због великог надања на вас.

8:23  А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова.

8:24  Покажите, дакле, на њима сведочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама.

Chapter 9

9:1  Јер за такву порезу која се купи светима није ми потребно писати вам;

9:2  Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Македонцима да се Ахаја припреми од прошле године, и ваша ревност раздражи многе.

9:3  А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио;

9:4  Да се, ако дођу са мном Македонци и међу вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не кажем ви) у тој хвали.

9:5  Тако нађох да је потребно умолити браћу да напред иду к вама, и да приправе овај напред обречени ваш благослов, да буде готов тако као благослов, а не као лакомство.

9:6  Ово пак велим: који с тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благослов ће и пожњети.

9:7  Сваки по вољи свог срца, а не са жалошћу или од невоље; јер Бог љуби оног који драговољно даје.

9:8  А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дело;

9:9  Као што је писано: Просу, даде сиромасима; правда његова остаје вавек.

9:10  А који даје семе сејачу, даће и хлеб за јело: и умножиће семе ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;

9:11  Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу.

9:12  Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светих, него чини те се и многе хвале дају Богу,

9:13  Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђеља Христовог, и за простоту поделе к њима и к свима,

9:14  И да се моле Богу за вас и да чезну за вама за премногу благодат Божју на вама.

9:15  А хвала Богу на Његовом неисказаном дару.

Chapter 10

10:1  А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама.

10:2  Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо;

10:3  Јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу.

10:4  Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли

10:5  И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,

10:6  И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.

10:7  Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.

10:8  Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети.

10:9  Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;

10:10  Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа.

10:11  Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту.

10:12  Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају.

10:13  А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас.

10:14  Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим,

10:15  Не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно,

10:16  Да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено.

10:17  А који се хвали, Господом нека се хвали.

10:18  Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.

Chapter 11

11:1  О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.

11:2  Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.

11:3  Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.

11:4  Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.

11:5  Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.

11:6  Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.

11:7  Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.

11:8  Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.

11:9  Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.

11:10  Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.

11:11  Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,

11:12  Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.

11:13  Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.

11:14  И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.

11:15  Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.

11:16  Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.

11:17  А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.

11:18  Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.

11:19  Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.

11:20  Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.

11:21  На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.

11:22  Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам;

11:23  Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;

11:24  Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;

11:25  Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.

11:26  Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;

11:27  У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;

11:28  Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.

11:29  Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?

11:30  Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.

11:31  Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.

11:32  У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати; и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.

Chapter 12

12:1  Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.

12:2  Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осми тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба.

12:3  И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна)

12:4  Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити.

12:5  Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим.

12:6  Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене.

12:7  И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.

12:8  Зато трипут Господа молих да одступи од мене.

12:9  И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.

12:10  Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.

12:11  Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа.

12:12  Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.

12:13  Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.

12:14  Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци.

12:15  А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.

12:16  Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас преваром.

12:17  Еда ли вас шта закидох преко кога од оних које слах к вама?

12:18  Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит шта закиде? Не ходисмо ли једним духом? Не једним ли стопама?

12:19  Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.

12:20  Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

12:21  Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.

Chapter 13

13:1  Ово трећи пут идем ка вама; у устима два или три сведока остаће свака реч.

13:2  Напред казах и напред говорим како у вас бивши други пут, и сад не будући код вас пишем онима који су пре сагрешили и свима осталима да ако дођем опет нећу поштедети.

13:3  Јер тражите да искушате Христа што у мени говори, који међу вама није слаб, него је силан међу вама.

13:4  Јер ако и распет би по слабости, али је жив по сили Божијој; јер смо и ми слаби у Њему, али ћемо бити живи с њим силом Божијом међу вама.

13:5  Сами себе окушајте јесте ли у вери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Већ ако да у чему нисте ваљани.

13:6  А надам се да ћете познати да ми нисмо неваљани.

13:7  А молимо се Богу да ви не чините никакво зло, не да се ми ваљани покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваљани да будемо.

13:8  Јер ништа не можемо на истину него за истину.

13:9  Јер се радујемо кад ми слабимо, а ви јачате. А зато се и молимо Богу, за ваше савршенство.

13:10  Зато, не будући код вас, пишем ово да кад дођем не учиним без штеђења по власти коју ми је Господ дао на поправљање, а не на раскопавање.

13:11  А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама.

13:12  Поздравите један другог целивом светим. Поздрављају вас сви свети.

13:13  Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светог Духа са свима вама. Амин.