SrKDIjekav - II Corinthians

Chapter 1

1:1  Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:

1:2  Благодат вам и мир од Бога оца нашега, и Господа Исуса Христа.

1:3  Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, отац милости и Бог сваке утјехе,

1:4  Који нас утјешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утјешити оне који су у свакој невољи утјехом којом нас саме Бог утјешава.

1:5  Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утјеха наша умножава кроз Христа.

1:6  Ако ли смо пак у невољи, за вашу је утјеху и спасеније, које постаје у трпљењу тијех истијех страдања која и ми подносимо.

1:7  И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утјешавамо, за вашу је утјеху и спасеније, знајући да као што сте заједничари у нашему страдању тако и у утјеси.

1:8  Јер вам нећемо, браћо, затајити невоље наше која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нијесмо надали ни живљети;

1:9  Него сами у себи осудисмо да нам ваља помријети да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.

1:10  Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у њега се уздамо да ће нас и још избавити,

1:11  С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.

1:12  Јер је наша слава ово: свједочанство савјести наше да смо у простоти и чистоти Божијој а не у мудрости тјелесној него по благодати Божијој живљели на свијету, а особито међу вама.

1:13  Јер вам друго не пишемо него што читате и разумијевате. А надам се да ћете и до краја разумјети.

1:14  Као што неки и разумјесте да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашега Исуса Христа.

1:15  И у овом поуздању шћадијах да вам дођем прије, да другу благодат имате;

1:16  И кроз вас да дођем у Маћедонију, и опет из Маћедоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.

1:17  Али кад сам ово хтио, еда ли сам дакле што непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по тијелу накањујем, да буде у мене да да, а не не?

1:18  Али је Бог вјеран, те ријеч наша к вама не би да и не.

1:19  Јер син Божиј Исус Христос, којега ми вама приповиједасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у њему би да.

1:20  Јер колико је обећања Божијех, у њему су да, и у њему амин, Богу на славу кроз нас.

1:21  А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,

1:22  Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.

1:23  А ја за свједока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.

1:24  Не као да ми владамо вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите.

Chapter 2

2:1  Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

2:2  Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим онога који прима жалост од мене?

2:3  И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свију вас.

2:4  Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многијем сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

2:5  Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.

2:6  Јер је довољно таковоме кар овај од многијех.

2:7  Зато ви насупрот већма да опраштате и тјешите, да такови како не падне у превелику жалост.

2:8  Зато вас молим, утврдите к њему љубав.

2:9  Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.

2:10  А коме ви што опростите ономе опраштам и ја; јер ја ако што коме опростих, опростих му вас ради мјесто Исуса Христа,

2:11  Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.

2:12  А кад дођох у Троаду да проповиједам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,

2:13  Не имадох мира у духу својему, не нашавши Тита, брата својега; него опростивши се с њима изиђох у Маћедонију.

2:14  Али хвала Богу који свагда нама даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на сваком мјесту.

2:15  Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:

2:16  Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вриједан?

2:17  Јер ми нијесмо као многи који нечисто проповиједају ријеч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.

Chapter 3

3:1  Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препорученијех посланица на вас или од вас?

3:2  Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашима, коју познају и читају сви људи;

3:3  Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога живога, не на каменијем даскама него на меснијем даскама срца.

3:4  А таково поуздање имамо кроз Христа у Бога,

3:5  Не да смо врсни од себе помислити што, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;

3:6  Који и учини нас врсне да будемо слуге новом завјету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.

3:7  Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова која престаје:

3:8  Акамоли неће много већма служба духа бити у слави?

3:9  Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.

3:10  Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.

3:11  Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.

3:12  Имајући дакле такови над с великом слободом радимо;

3:13  И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетка ономе што престаје.

3:14  Но заслијепише помисли њихове; јер до самога овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завјета, јер у Христу престаје.

3:15  Него да данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.

3:16  А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.

3:17  А Господ је Дух: а гдје је Дух ондје је слобода.

3:18  Ми пак сви који откривенијем лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњега Духа.

Chapter 4

4:1  Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;

4:2  Него се одрекосмо тајнога срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо ријеч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савјести човјечијој пред Богом.

4:3  Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,

4:4  У којима Бог свијета овога ослијепи разуме невјерника, да им не засвијетли видјело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.

4:5  Јер себе не проповиједамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.

4:6  Јер Бог који рече да из таме засвијетли видјело, засвијетли у срцима нашима на свјетлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

4:7  Али ово благо имамо у земљанијем судовима, да премноштво силе буде од Бога а не од нас.

4:8  У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо нада;

4:9  Прогоне нас, али нијесмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.

4:10  И једнако носимо на тијелу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.

4:11  Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртноме тијелу нашему.

4:12  Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

4:13  Имајући пак онај исти дух вјере као што је написано: вјеровах, зато говорих; ми вјерујемо, зато и говоримо.

4:14  Знајући да ће онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

4:15  Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.

4:16  Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човјек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

4:17  Јер наша лака садашња брига доноси нам вјечну и од свега претежнију славу.

4:18  Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за вријеме, а оно што се не види, вјечно.

Chapter 5

5:1  Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тијела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима.

5:2  Јер за тијем уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.

5:3  И да се обучени, не голи нађемо!

5:4  Јер будући у овоме тијелу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

5:5  А онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.

5:6  Добре смо дакле воље једнако, јер знамо да путујемо у тијелу, далеко од Господа.

5:7  Јер по вјери живимо а не по гледању.

5:8  Али се не бојимо, и много волимо отићи од тијела, и ићи ка Господу.

5:9  Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо њему угодни.

5:10  Јер нам се свима ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки што је који у тијелу чинио, или добро или зло;

5:11  Знајући дакле страх Господњи људе свјетујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашијем савјестима познати.

5:12  Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате што одговорити онима који се хвале онијем што је споља а не што је у срцу.

5:13  Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смјерни, вама смо.

5:14  Јер љубав Божија нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умрије, то дакле сви умријеше.

5:15  Христос за све умрије, да они који живе не живе више себи, него ономе који за њих умрије и васкрсе.

5:16  Зато и ми отсад никога не познајемо по тијелу; и ако Христа познасмо по тијелу, али га сад више не познајемо.

5:17  Зато ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.

5:18  Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.

5:19  Јер Бог бјеше у Христу, и свијет помири са собом не примивши им гријеха њиховијех, и метнувши у нас ријеч помирења.

5:20  Тако смо ми послани мјесто Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.

5:21  Јер онога које не знадијаше гријеха нас ради учини гријехом, да ми будемо правда Божија у њему.

Chapter 6

6:1  Молимо вас пак као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.

6:2  Јер он говори: у вријеме најбоље послушах те, и у дан спасенија помогох ти. Ево сад је вријеме најбоље, ево сад је дан спасенија!

6:3  Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;

6:4  Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјеснотама,

6:5  У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,

6:6  У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,

6:7  У ријечи истине, у сили Божијој, с оружјем правде и надесно и налијево,

6:8  Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,

6:9  Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени а не уморени,

6:10  Као жалосни а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.

6:11  Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.

6:12  Вама није тијесно мјесто у нама, али вам је тијесно у срцима вашијем.

6:13  А да ми вратите (као дјеци говорим), распространите се и ви.

6:14  Не вуците у туђем јарму невјерника; јер шта има правда с безакоњем? или какву заједницу има видјело с тамом?

6:15  Како ли се слаже Христос с Велијаром? или какав дијел има вјерни с невјерником?

6:16  Или како се удара црква Божија с идолима? Јер сте ви цркве Бога живога, као што рече Бог: уселићу се у њих, и живљећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.

6:17  Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,

6:18  И бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ сведржитељ.

Chapter 7

7:1  Имајући дакле овака обећања, о љубазни! да очистимо себе од сваке поганштине тијела и духа, и да творимо светињу у страху Божијему.

7:2  Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.

7:3  Не говорим на осуђене, јер прије рекох да сте у срцима нашијем, да бих с вама и умро и живљео.

7:4  Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утјехе, изобилан сам радошћу поред свију брига нашијех.

7:5  Јер кад дођосмо у Маћедонију, никака мира немаше тијело наше, него у свему бијаше у невољи: споља борбе, изнутра страх.

7:6  Али Бог, који тјеши понижене, утјеши нас доласком Титовијем.

7:7  А не само доласком његовијем, него и утјехом којом се он утјеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.

7:8  Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бијах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.

7:9  Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.

7:10  Јер жалост која је по Богу доноси за спасеније покајање, за које се нигда не каје; а жалост овога свијета смрт доноси.

7:11  Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? каково правдање, каку неповољност, какав страх, каку жељу, каку ревност, каку освету? У свему показасте се да сте чисти у дјелу.

7:12  Јер ако вам и писах, не овога ради који је скривио, нити онога ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.

7:13  Зато се утјешисмо утјехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.

7:14  Јер што сам му се за вас похвалио, нијесам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.

7:15  И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свију вас, како сте га са страхом и дрктањем примили.

7:16  Радујем се дакле што се у свему смијем ослонити на вас.

Chapter 8

8:1  Дајемо вам пак на знање, браћо, благодат Божију која је дана у црквама Маћедонскима,

8:2  Да у многоме кушању невоља сувишак радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству простоте њихове.

8:3  Јер по могућству њихову (ја сам свједок) и преко могућства добровољни бијаху,

8:4  И с многијем мољењем молише нас да примимо благодат и заједницу службе к светима.

8:5  И не као што се надасмо него најприје себе предаше Господу и нама, по вољи Божијој,

8:6  Да ми умолисмо Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама благодат ову.

8:7  А ви како сте у свему изобилни, у вјери, и у ријечи, и у разуму, и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој благодати изобилујете.

8:8  Не говорим по заповијести, него кад се други старају, и вашу љубав кушам је ли истинита.

8:9  Јер знате благодат Господа нашега Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви његовијем сиромаштвом обогатите.

8:10  И свјет дајем у том; јер је ово на корист вама, који не само чините него и хтјети почесте још од лањске године.

8:11  А сад довршите то и чинити, да као што би добра воља хтјети тако да буде и учинити, од тога што имате.

8:12  Јер ако има ко добру вољу, мио је по ономе што има, а не по ономе што нема.

8:13  Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако.

8:14  Да у садашње вријеме ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост,

8:15  Као што је писано: ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.

8:16  А хвала Богу, који је дао таково старање за вас у срце Титово.

8:17  Јер прими мољење; а будући да се тако врло стара, својевољно отиде к вама.

8:18  Посласмо пак с њим и брата, којега је похвала у јеванђељу по свијем црквама.

8:19  А не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у ову благодат у којој ми служимо за самога Господа славу и вашу добру вољу:

8:20  Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо,

8:21  И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима.

8:22  А посласмо с њима и брата својега, којега много пута познасмо у многијем стварима да је усталац, а сад много већи због великога надања на вас.

8:23  А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова.

8:24  Покажите дакле на њима свједочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама.

Chapter 9

9:1  Јер за такову порезу која се купи светима није ми тријебе писати вам;

9:2  Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Маћедонцима да се Ахаја приготови од лањске године, и ваша ревност раздражи многе.

9:3  А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио;

9:4  Да се, ако дођу са мном Маћедонци и нађу вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не речем ви) у тој хвали.

9:5  Тако нађох да је потребно умолити браћу да напријед иду к вама, и да приправе овај напријед обречени ваш благослов да буде готов тако каконо ти благослов, а не као лакомство.

9:6  Ово пак велим: који с тврђом сије, с тврђом ће и поожњети; а који благослов сије, благослов ће и пожњети.

9:7  Сваки по вољи својега срца, а не са жалошћу или од невоље; јер Бог љуби онога који драговољно даје.

9:8  А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дјело;

9:9  Као што је писано: просу, даде сиромасима; правда његова остаје вавијек.

9:10  А који даје сјеме сијачу, даће и хљеб за јело: и умножиће сјеме ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;

9:11  Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу.

9:12  Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светијех, него чини те се и многе хвале дају Богу,

9:13  Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђеља Христова, и за простоту подјеле к њима и к свима,

9:14  И да се моле Богу за вас и да чезну за вама за премногу благодат Божју на вама.

9:15  А хвала Богу на његову неисказаноме дару.

Chapter 10

10:1  А сам ја Павле молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нијесам код вас, слободан сам према вама.

10:2  Молим пак да ми не буде тријебе кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смијем против некијех који мисле за нас да по тијелу живимо;

10:3  Јер ако и живимо по тијелу, не боримо се по тијелу.

10:4  Јер оружје нашега војевања није тјелесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли

10:5  И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,

10:6  И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.

10:7  Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.

10:8  Јер ако се што и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидјети.

10:9  Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;

10:10  Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је тијелом пред нама, слаб је, и ријеч његова не ваља ништа.

10:11  Ово нека помисли такови да каки смо у ријечи по посланицама кад нијесмо код вас, таки смо и у дјелу кад смо ту.

10:12  Јер не смијемо себе мијешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мјере и пореде сами себе са собом, не разумијевају.

10:13  А ми се нећемо хвалити преко мјере, него по мјери правила којега нам Бог мјеру раздијели да допремо и до вас.

10:14  Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допријесмо и до вас с јеванђељем Христовијем,

10:15  Не хвалећи се преко мјере у туђијем пословима, имајући пак над кад узрасте вјера ваша да ћемо се у вама величати по правилу својему изобилно,

10:16  Да у даљнијем странама од вас проповједимо јеванђеље, и да се не похвалимо онијем што је по туђему правилу урађено.

10:17  А који се хвали, Господом нека се хвали.

10:18  Јер онај није ваљан који се сам хвали, него којега Господ хвали.

Chapter 11

11:1  О да бисте мало потрпљели моје безумље! но и потрпите ме.

11:2  Јер ревнујем за вас Божијом ревности, јер вас обрекох мужу једноме, да дјевојку чисту изведем пред Христа.

11:3  Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својијем тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.

11:4  Јер ако онај који долази другога Исуса проповиједа којега ми не проповиједасмо, или другога Духа примите којега не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпљели.

11:5  Јер мислим да ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола.

11:6  Јер ако сам и простак у ријечи, али у разуму нијесам. Но у свему смо познати међу вама.

11:7  Или гријех учиних понижујући себи да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповједих.

11:8  Од другијех цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и досадих никоме.

11:9  Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Маћедоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.

11:10  Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у Ахајскијем крајевима.

11:11  Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А што чиним и чинићу,

11:12  Да отсијечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чим се хвале нашли се као и ми.

11:13  Јер такови лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.

11:14  И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела свијетла.

11:15  Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по дјелима њиховијем.

11:16  Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумна примите ме, да се и ја што похвалим.

11:17  А што говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.

11:18  Будући да се многи хвале по тијелу, и ја ћу да се хвалим.

11:19  Јер љубазни примате безумне кад сте сами мудри.

11:20  Јер примате ако вас ко натјера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.

11:21  На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На што је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.

11:22  Јесу ли Јевреји? и ја сам; Јесу ли Израиљци? и ја сам? јесу ли семе Авраамово? и ја сам;

11:23  Јесу ли слуге Христове? (не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднио, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртнога;

11:24  Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;

11:25  Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.

11:26  Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;

11:27  У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;

11:28  Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.

11:29  Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?

11:30  Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.

11:31  Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен вавијек, зна да не лажем.

11:32  У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и шћаше да ме ухвати; и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избјегох из његовијех руку.

Chapter 12

12:1  Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.

12:2  Знам човјека у Христу који прије четрнаест година (или у тијелу не знам; или осим тијела, не знам: Бог зна) би однесен до трећега неба.

12:3  И знам за таковог човјека (или у тијелу, или осим тијела, не знам: Бог зна)

12:4  Да би однесен у рај, и чу неисказане ријечи којијех човјеку није слободно говорити.

12:5  Тијем ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својима.

12:6  Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује што од мене.

12:7  И да се не бих понио за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.

12:8  Зато трипут Господа молих да отступи од мене.

12:9  И рече ми: доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвијем. Даклем ће се најслађе хвалити својијем слабостима, да се усели у мене сила Христова.

12:10  Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.

12:11  Постадох безуман хвалећи се: ви ме натјерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола, ако и јесам ништа.

12:12  Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.

12:13  Јер шта је у чему сте мањи од осталијех цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.

12:14  Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим што је ваше него вас. Јер дјеца нијесу дужна родитељима имања тећи него родитељи дјеци.

12:15  А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.

12:16  Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас пријеваром.

12:17  Еда ли вас што закидох преко кога од онијех које слах к вама?

12:18  Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Не ходисмо ли једнијем духом? не једнијем ли стопама?

12:19  Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.

12:20  Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какове хоћу, и ја ћу се наћи вама какова ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

12:21  Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су прије сагријешили и нијесу се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.

Chapter 13

13:1  Ово трећи пут идем ка вама; у устима два или три свједока остаће свака ријеч.

13:2  Напријед казах и напријед говорим како у вас бивши други пут, и сад не будући код вас пишем онима који су прије сагријешили и свима осталима да ако дођем опет нећу поштедјети.

13:3  Јер тражите да искушате Христа што у мени говори, који међу вама није слаб, него је силан међу вама.

13:4  Јер ако и распет би по слабости, али је жив по сили Божијој; јер смо и ми слаби у њему, али ћемо бити живи с њим силом Божијом међу вама.

13:5  Сами себе окушајте јесте ли у вјери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? већ ако да у чему нијесте ваљани.

13:6  А надам се да ћете познати да ми нијесмо неваљани.

13:7  А молимо се Богу да ви не чините никаква зла, не да се ми ваљани покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваљани да будемо.

13:8  Јер ништа не можемо на истину него за истину.

13:9  Јер се радујемо кад ми слабимо а ви јачате. А зато се и молимо Богу, за ваше савршенство.

13:10  Зато, не будући код вас, пишем ово да кад дођем не учиним без штеђења по власти коју ми је Господ дао на поправљање а не на раскопавање.

13:11  А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утјешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама.

13:12  Поздравите један другога цјеливом светијем. Поздрављају вас сви свети.

13:13  Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.