SrKDIjekav - Daniel

Chapter 1

1:1  Године треће царовања Јоакима цара Јудина дође Навуходоносор цар Вавилонски на Јерусалим, и опколи га.

1:2  И Господ му даде у руку Јоакима цара Јудина и дио судова дома Божијега, и однесе их у земљу Сенар у дом бога својега, и метну судове у ризницу бога својега.

1:3  И рече цар Асфеназу старјешини својих дворана да доведе између синова Израиљевијех, и од царског сјемена и од кнезова,

1:4  Младиће на којима нема мане, и који су лијепа лица и научени свакој мудрости и вјешти знању и разумни и који могу стајати у царском двору, па да их учи књигу и језик Халдејски.

1:5  И одреди им цар оброк на дан од јела царскога и од вина које он пијаше, да се хране три године а послије да стоје пред царем.

1:6  А међу њима бјеху од синова Јудинијех Данило, Ананија, Мисаило и Азарија.

1:7  А старјешина над дворанима предје им имена, и Данилу надје име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго.

1:8  Али Данило науми да се не скврни оброком јела царева и вином које он пијаше, и замоли се старјешини над дворанима да се не скврни.

1:9  И даде Бог Данилу те нађе милост и љубав у старјешине над дворанима.

1:10  И рече старјешина над дворанима Данилу: бојим се господара својега цара, који вам је одредио јело и пиће; јер кад цар види лица ваша лошија него у осталих младића, ваших врсника, зашто да ми учините да будем главом крив цару?

1:11  А Данило рече Амелсару, којега старјешина над дворанима постави над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом:

1:12  Огледај слуге своје за десет дана, нека нам се даје вариво да једемо и воде да пијемо.

1:13  Па онда нека нам се виде лица пред тобом и лица младићима који једу царско јело, па како видиш, онако чини са слугама својим.

1:14  И послуша их у том, и огледа их за десет дана.

1:15  А послије десет дана лица им дођоше љепша и меснатија него у свијех младића који јеђаху царско јело.

1:16  И Амелсар узимаше јело њихово и вино које њима требаше пити, и даваше им варива.

1:17  И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разумије сваку утвару и сне.

1:18  И кад прође вријеме по ком цар бјеше рекао да их изведу, изведе их старјешина над дворанима пред Навуходоносора.

1:19  И говори цар с њима, и не нађе се међу свјема њима ни један као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; и стајаху пред царем.

1:20  И у свему чему треба мудрост и разум, зашто их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свијех врача и звјездара што их бјеше у свему царству његову.

1:21  И оста Данило до прве године цара Кира.

Chapter 2

2:1  А друге године царовања Навуходоносорова усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође.

2:2  И рече цар да дозову враче и звјездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем.

2:3  И рече им цар: усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао што сам снио.

2:4  А Халдеји рекоше цару Сирски: царе, да си жив довијека! приповједи сан слугама својим, па ћемо ти казати што значи.

2:5  А цар одговори и рече Халдејима: заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и што значи, бићете исјечени и куће ће ваше бити буништа.

2:6  Ако ли ми кажете што сам снио и што значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле што сам снио и што значи.

2:7  Одговорише опет и рекоше: нека цар приповједи сан слугама својим, па ћемо казати што значи.

2:8  Цар одговори и рече: доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.

2:9  Али ако ми не кажете што сам снио и што значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и пријевару док се промијени вријеме; зато кажите ми сан, па ћу видјети да ми можете казати што значи.

2:10  Одговорише Халдеји цару и рекоше: нема човјека на земљи који би могао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није нигда искао тако што од врача или звјездара или Халдејца.

2:11  И што цар иште врло је тешко; нити има другога који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима.

2:12  Зато се цар разљути и разгњеви врло, и заповједи да се погубе сви мудраци Вавилонски.

2:13  И кад изиде заповијест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.

2:14  Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповједнику стражарском, који бијаше изашао да убија мудраце Вавилонске;

2:15  Одговори и рече Ариоху властелину цареву: зашто је тако нагла заповијест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.

2:16  А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, пак ће казати цару што сан значи.

2:17  Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,

2:18  Да се моле за милост Богу небескому ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталијем мудрацима Вавилонским.

2:19  И објави се тајна Данилу у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небескога.

2:20  Проговори Данило и рече: да је благословено име Господње од вијека до вијека; јер је његова мудрост и сила;

2:21  И он мијења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.

2:22  Он открива што је дубоко и сакривено, зна што је у мраку, и свјетлост код њега станује.

2:23  Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, што си ми дао мудрост и силу, и што си ми објавио зашто те молисмо објавив нам ствар цареву.

2:24  Тада отиде Данило к Ариоху, којега цар бјеше одредио да погуби мудраце Вавилонске; и дошав овако му рече: не губи мудраца Вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару што сан значи.

2:25  Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: нађох човјека између робља Јудина, који ће казати цару што сан значи.

2:26  А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: можеш ли ми казати сан који сам снио и што значи?

2:27  Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари.

2:28  Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка. Сан твој и што ти је видјела глава на постељи твојој ово је:

2:29  Теби, царе, дођоше мисли на постељи што ће бити послије, и онај који објављује тајне показа ти што ће бити.

2:30  А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару што сан значи и да дознаш мисли срца својега.

2:31  Ти, царе, видје а то лик велик; велик бијаше лик и свјетлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бијаше на очима.

2:32  Глава томе лику бијаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од мједи,

2:33  Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.

2:34  Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала мједена и земљана, и сатр их.

2:35  Тада се сатр и гвожђе и земља и мјед и сребро и злато, и поста као пљева на гумну у љето, те однесе вјетар, и не нађе му се мјесто; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу.

2:36  То је сан; а сада ћемо казати цару што значи.

2:37  Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крјепост и славу;

2:38  И гдје год живе синови људски, звјери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свијем тијем. Ти си она глава златна.

2:39  А након тебе настаће друго царство, мање од твојега; а потом треће царство, мједено, које ће владати по свој земљи.

2:40  А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити.

2:41  А што си видио стопала и прсте које од кала лончарскога које од гвожђа, биће царство раздјељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видио гвожђе помијешано с калом лончарским.

2:42  И што прсти у ногу бијаху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако а нешто трошно.

2:43  А што си видио гвожђе помијешано са калом лончарским, то ће се они помијешати сјеменом човјечијим, али неће прионути један за другога као што се гвожђе не може смијешати с калом.

2:44  А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство које се довијека неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека,

2:45  Како си видио гдје се од горе одвали камен без руку и сатр гвожђе, мјед, као, сребро и злато. Бог велики јави цару што ће бити послије; сан је истинит, и тумачење му вјерно.

2:46  Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповједи да му принесу принос и кад.

2:47  Цар проговори Данилу и рече: доиста, ваш је Бог Бог над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну.

2:48  Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи Вавилонској и поглаварем над свијем мудрацима Вавилонским.

2:49  И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље Вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору цареву.

Chapter 3

3:1  Цар Навуходоносор начини златан лик, којему висина бјеше шездесет лаката, а ширина шест лаката; и намјести га у пољу Дури у земљи Вавилонској.

3:2  И посла цар Навуходоносор да саберу кнезове, управитеље и војводе, старјешине, ризничаре, судије, настојнике и све властеље земаљске, да дођу да се освети лик што га постави цар Навуходоносор.

3:3  Тада се скупише кнезови, управитељи и војводе, старјешине, ризничари, судије, настојници, и сви властељи земаљски, да се освети лик што га постави цар Навуходоносор; и стадоше пред ликом што га постави Навуходоносор.

3:4  А гласник повика иза гласа: народи, племена и језици, вама се говори.

3:5  Кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, пјевање и свакојаке свирке, попадајте и поклоните се златному лику, који постави цар Навуходоносор.

3:6  А ко не би пао и поклонио се, онај час биће бачен у пећ огњену ужарену.

3:7  Зато сви народи како чуше рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и свакојаке свирке, попадаше сви народи, племена и језици, и поклонише се златноме лику који постави цар Навуходоносор.

3:8  А неки Халдеји тај час дођоше и тужише Јевреје,

3:9  И проговорише и рекоше цару Навуходоносору: царе, да си жив довијека!

3:10  Ти си, царе, заповиједио, сваки ко чује рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, и пјевање и свакојаке свирке, да падне и поклони се златноме лику;

3:11  А ко не би пао и поклонио се, да се баци у пећ огњену ужарену.

3:12  А имају људи Јевреји, које си поставио над пословима земље Вавилонске, Седрах, Мисах и Авденаго; ти људи, царе, не хају за те, не поштују твојих богова, и не клањају се златном лику, који си поставио.

3:13  Тада Навуходоносор у гњеву и љутини заповједи да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. И доведоше те људе пред цара.

3:14  Навуходоносор проговори и рече им: је ли истина, Седраше, Мисаше и Авденаго, да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златноме лику који поставих?

3:15  Јесте ли дакле готови, кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и пјевање и свакојаке свирке, да паднете и поклоните се лику који начиних? ако ли се не поклоните, онај час бићете бачени у пећ огњену ужарену; а који је бог што ће вас избавити из мојих руку?

3:16  Одговорише Седрах, Мисах и Авденаго, и рекоше цару Навуходоносору: није нам тријебе да ти одговоримо на то.

3:17  Ево, Бог наш, којему ми служимо, може нас избавити из пећи огњене ужарене; и избавиће нас из твојих руку, царе.

3:18  А и да не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику, који си поставио.

3:19  Тада се Навуходоносор напуни гњева, и лице му се промијени на Седраха, Мисаха и Авденага, и одговарајући заповједи да се ужари пећ седам пута већма него што бјеше обичај.

3:20  И заповједи најјачим људима што бијаху у војсци његовој да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у пећ огњену ужарену.

3:21  Тада свезаше оне људе у плаштима њиховијем и у обући и под капама и у свему одијелу њихову, и бацише их у пећ огњену ужарену.

3:22  Како заповијест царева бјеше хитна и пећ врло ужарена, пламен огњени уби оне људе који бацаху Седраха, Мисаха и Авденага.

3:23  А та три човјека, Седрах, Мисах и Авденаго, падоше усред пећи огњене ужарене.

3:24  Тада се препаде цар Навуходоносор, и брже устав проговори и рече својим дворанима: не бацисмо ли три човјека свезана у огањ? Одговорише и рекоше цару: да, царе.

3:25  Одговори и рече: ено, видим четири човјека одријешена гдје ходе посред огња и није им ништа, и четврти као да је син Божји.

3:26  Тада приступи Навуходоносор на врата огњеној пећи ужареној, и проговори и рече: Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога вишњега, изидите и ходите. Тада Седрах, Мисах и Авденаго изидоше исред огња.

3:27  И сабраше се кнезови и управитељи и војводе и вијећници цареви, и видјеше те људе гдје им тијелу огањ ништа не може, нити им се коса на глави опали, нити им се плашти што промијенише, нити задах од огња приону за њих.

3:28  Проговори Навуходоносор и рече: да је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који посла анђела својега и избави слуге своје, које се у њ поуздаше и не послушаше заповијести цареве и дадоше тјелеса своја да не би служили нити се поклонили другом богу осим својега Бога.

3:29  Зато заповиједам да се сваки којега му драго народа и племена и језика, који би похулио на Бога Седрахова, Мисахова и Авденагова, да се исијече и кућа да му буде буниште, јер нема другог бога који може тако избавити.

3:30  Тада цар узвиси Седраха, Мисаха и Авденага у земљи Вавилонској.

Chapter 4

4:1  Цар Навуходоносор свијем народима, племенима и језицима што су по свој земљи, мир да вам се умножи.

4:2  Свидје ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Бог вишњи.

4:3  Знаци његови како су велики! и чудеса његова како су силна! царство је његово царство вјечно, и власт његова од кољена до кољена.

4:4  Ја Навуходоносор бијах миран у кући својој и цватијах у двору свом.

4:5  Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре главе моје узнемирише ме.

4:6  И заповједих да се доведу преда ме сви мудраци Вавилонски да ми кажу што значи сан.

4:7  Тада дођоше врачари, звјездари, Халдеји и гатари, и приповједих им сан, али ми не могоше казати што значи.

4:8  Најпослије дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену бога мојега, и у ком је дух светијех богова, и приповједих му сан:

4:9  Валтасаре, поглаваре врачарима, знам да је дух светијех богова у теби и никака тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и што значи.

4:10  А утвара главе моје на постељи мојој бјеше: видјех, гле, дрво усред земље, и висина му велика.

4:11  Дрво бјеше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље.

4:12  Лишће му бјеше лијепо и род обилат, и на њему бјеше хране свему; звијерје пољско одмараше се у хладу његову, и на гранама његовијем становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тијело.

4:13  Видјех у утварама главе своје на постељи својој, и гле, стражар и светац сиђе с неба.

4:14  Повика јако и рече овако: посијеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побјегну звијери испод њега и птице с грана његовијех.

4:15  Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, нека га кваси роса небеска и дио да му је са звијерјем од траве земаљске.

4:16  Срце човјечје нека му се промијени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њега.

4:17  То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи да вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижега између људи.

4:18  Тај сан сних ја цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи што значи, јер ни један мудрац у царству мом не може да ми каже што значи; а ти можеш, јер је у теби дух светијех богова.

4:19  Тада Данило, који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сахат, и мисли га узнемираваху. А цар проговори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одговори и рече: господару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење његово непријатељима твојим.

4:20  Дрво што си видио, велико и јако, којему висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи,

4:21  Којему лишће бјеше лијепо и род обилан, и на ком бјеше хране свему, под којим становаше звијерје пољско и на гранама му сјеђаху птице небеске,

4:22  То си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.

4:23  А што цар видје стражара и свеца гдје слажаше с неба и говораше: посијеците дрво и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са звијерјем пољским нека му је дио докле седам времена прође преко њега,

4:24  Ово значи, царе, и ово је наредба вишњега која ће се извршити на мом господару цару:

4:25  Бићеш прогнан између људи, и са звијерима ћеш пољским живјети, и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.

4:26  А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају.

4:27  Зато, царе, да ти је угодан мој свјет, опрости се гријеха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, еда би ти се продуљио мир.

4:28  Све ово дође на цара Навуходоносора.

4:29  Послије дванаест мјесеца ходаше по царском двору у Вавилону.

4:30  И проговори цар и рече: није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска и слава величанству мојему?

4:31  Те ријечи још бјеху у устима цару, а глас дође с неба: теби се говори, царе Навуходоносоре: царство се узе од тебе.

4:32  И бићеш прогнан између људи, и живјећеш са звијерјем пољским, храниће те травом као говеда, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.

4:33  У тај час испуни се та ријеч на Навуходоносору; и би прогнан између људи и једе траву као говеда, и роса небеска кваси му тијело да му нарастоше длаке као пера у орла и нокти као у птица.

4:34  Али послије тога времена ја Навуходоносор подигох очи своје к небу, и ум мој врати ми се, и благослових вишњега, и хвалих и славих онога који живи довијека, чија је власт власт вјечна и чије је царство од кољена до кољена;

4:35  И сви становници земаљски ништа нијесу према њему, и ради што хоће с војском небеском и са становницима земаљским, и нема никога да би му руку уставио и рекао му: шта радиш?

4:36  У то вријеме ум мој врати ми се, и на славу царстава мојега врати ми се величанство моје и свјетлост моја; и дворани моји и кнезови моји потражише ме, и утврдих се у царству свом, и дода ми се више величанства.

4:37  Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небескога, чија су сва дјела истина и чији су путови праведни и који може оборити оне који ходе поносито.

Chapter 5

5:1  Цар Валтасар учини велику гозбу тисући кнезова својих, и пијаше вино пред тисућом њих.

5:2  Напив се вина Валтасар заповједи да се донесу судови златни и сребрни, које бјеше однио Навуходоносор отац му из цркве Јерусалимске, да из њих пију цар и кнезови му, и жене његове и иноче његове.

5:3  И донесоше златне судове које бјеху однијели из цркве дома Господњега у Јерусалиму, и пијаху из њих цар и кнезови његови, жене његове и иноче његове;

5:4  Пијаху вино, и хваљаху богове златне и сребрне и мједене и дрвене и камене.

5:5  У тај час изидоше прсти руке човјечије, и писаху према свијетњаку по окреченом зиду од царскога двора, и цар видје руку која писаше.

5:6  Тада се промијени лице цару, и мисли га његове узнемирише, и појас се око њега распаса и кољена му удараху једно о друго.

5:7  Повика цар иза гласа, те доведоше звјездаре, Халдеје и гатаре; и проговори цар и рече мудрацима Вавилонским: ко прочита ово писмо и каже ми што значи, онај ће се обући у скерлет, и носиће златну верижицу о врату, и биће трећи господар у царству.

5:8  Тада приступише сви мудраци цареви; али не могоше прочитати писма нити казати цару што значи.

5:9  Тада се цар Валтасар врло узнемири и лице му се сасвијем измијени; и кнезови се његови препадоше.

5:10  Дође царица ради тога што се догоди цару и кнезовима његовијем у кућу гдје бјеше гозба, и проговори царица и рече: царе, да си жив довијека! да те не узнемирују мисли твоје и да ти се лице не мијења.

5:11  Има човјек у твом царству, у ком је дух светијех богова; и у вријеме оца твојега нађе се у њега видјело и разум и мудрост, какова је у богова, и цар Навуходоносор отац твој, царе, постави га главарем врачарима, звјездарима, Халдејима и гатарима;

5:12  Јер велик дух и знање и разум за казивање санова и погађање загонетака и размршивање замршенијех ствари нађе се у Данила, којему цар надје име Валтасар; нека сада дозову Данила, и он ће казати што значи.

5:13  Тада Данило би доведен пред цара. Цар проговори Данилу и рече: јеси ли ти Данило између робља Јудина које доведе из Јудејске цар отац мој?

5:14  Чух за тебе да је дух светијех богова у теби, и видјело и разум и мудрост велика да се нађе у тебе.

5:15  А сада су доведени преда ме мудраци, звјездари, да прочитају писмо и кажу ми што значи; али не могу да кажу што то значи.

5:16  А за тебе ја чух да можеш протумачити, и замршене ствари размрсити. Ако дакле можеш прочитати ово писмо и казати ми што значи, обући ћеш се у скерлет, и златну верижицу носићеш о врату, и бићеш трећи господар у царству.

5:17  Тада одговори Данило и рече пред царем: дарови твоји нека теби, и подај другому поклоне своје; а писмо ћу ја прочитати цару и казати што значи.

5:18  Царе, Бог вишњи даде царство величину и славу и част Навуходоносору оцу твојему.

5:19  И од величине коју му даде сви народи, племена и језици дрктаху пред њим и бојаху га се; убијаше кога хоћаше, и остављаше у животу кога хоћаше, узвишиваше кога хоћаше, и пониживаше кога хоћаше.

5:20  Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царскога пријестола својега, и узеше му славу.

5:21  И би прогнан између људи и срце му поста као у звијери, и стан му бијаше с дивљим магарцима, хранише га травом као говеда, и роса небеска кваси му тијело, докле позна да Бог вишњи влада царством људским, и кога хоће поставља над њим.

5:22  А ти, Валтасаре, сине његов, нијеси понизио срца својега премда си знао све ово.

5:23  Него си се подигао на Господа небескога, и судове дома његова донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, мједене, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују нити разумију, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путови твоји.

5:24  Зато од њега би послана рука и ово писмо би написано.

5:25  А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН.

5:26  А ово значе те ријечи: МЕНЕ, бројио је Бог твоје царство, и до краја избројио.

5:27  ТЕКЕЛ, измјерен си на мјерила, и нашао си се лак.

5:28  ФЕРЕС, раздијељено је царство твоје, и дано Мидијанима и Персијанима.

5:29  Тада заповиједи Валтасар, те обукоше Данила у скерлет, и метнуше му златну верижицу око врата, и прогласише за њ да је трећи господар у царству.

5:30  Исту ноћ би убијен Валтасар цар Халдејски.

5:31  А Дарије Мидијанин преузе царство и бјеше му око шездесет и двије године.

Chapter 6

6:1  Свидје се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свијем царством;

6:2  А над њима три старјешине, од којих један бјеше Данило, којима ће управитељи давати рачуне да не би цару било штете.

6:3  А тај Данило надвишиваше старјешине и управитеље, јер у њему бјеше велик дух и цар мишљаше да га постави над свијем царством својим.

6:4  Тада старјешине и управитељи гледаху како би нашли што да забаве Данилу ради царства; али не могаху наћи забаве ни погрешке, јер бјеше вјеран, и не налажаше се у њега погрјешке ни мане.

6:5  Тада рекоше они људи: нећемо наћи на тога Данила ништа, ако не нађемо што на њ ради закона Бога његова.

6:6  Тада дођоше старјешине и управитељи к цару, и рекоше му овако: Дарије царе, да си жив довијека.

6:7  Све старјешине у царству, поглавари и управитељи, вијећници и војводе договорише се да се постави царска наредба и оштра забрана да ко би се год замолио за што коме год богу или човјеку за тридесет дана осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску.

6:8  Зато, царе, постави ту забрану и напиши да се не може промијенити, по закону Мидском и Персијском, који је непромјенит.

6:9  И цар Дарије написа књигу и забрану.

6:10  А Данило кад дозна да је књига написана, отиде својој кући, гдје бијаху отворени прозори у његовој соби према Јерусалиму, и падаше на кољена своја три пута на дан и мољаше се и хвалу даваше Богу својему као што чињаше прије.

6:11  Тада се сабраше они људи, и нађоше Данила гдје се моли и припада Богу својему.

6:12  И отидоше те рекоше цару за царску забрану: нијеси ли написао заповијест, да ко би се год замолио коме год богу или човјеку за тридесет дана, осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску? Цар одговори и рече: тако је по закону Мидском и Персијском, који је непромјенит.

6:13  Тада одговорише и рекоше цару: Данило, који је између робља Јудина, не хаје за те, царе, ни за забрану коју си написао, него се моли три пута на дан својом молитвом.

6:14  Тада цар чувши то ожалости се врло, и науми да избави Данила, и труђаше се до захода сунчанога да га избави.

6:15  Тада они људи сабраше се код цара и рекоше цару: знај, царе, да је закон у Мидијана и Персијана да се никаква забрана и наредба, коју постави цар, не мијења.

6:16  Тада цар рече те доведоше Данила и бацише га у јаму лавовску; и цар проговори и рече Данилу: Бог твој, којему без престанка служиш, нека те избави.

6:17  И донесоше камен и метнуше јами на врата, и цар га запечати својим прстеном и прстеном својих кнезова да се ништа не промијени за Данила.

6:18  Тада отиде цар у свој двор, и преноћи не једавши нити допустивши да му се донесе што чим би се развеселио и не може заспати.

6:19  Потом цар уста ујутру рано и отиде брже к јами лавовској.

6:20  И кад дође к јами, викну Данила жалоснијем гласом; и проговори цар и рече Данилу: Данило, слуго Бога живога, Бог твој, којему служиш без престанка, може ли те избавити од лавова?

6:21  Тада Данило рече цару: царе, да си жив довијека!

6:22  Бог мој посла анђела својега и затвори уста лавовима, те ми не наудише; јер се нађох чист пред њим, а ни теби, царе, не учиних зла.

6:23  Тада се цар веома обрадова тому, и заповједи да изваде Данила из јаме. И извадише Данила из јаме, и не нађе се ране на њему, јер вјерова Богу својему.

6:24  Потом заповједи цар, те доведоше људе који бијаху оптужили Данила, и бацише у јаму лавовску њих, дјецу њихову и жене њихове; и још не дођоше на дно јами, а лавови их зграбише и све им кости потрше.

6:25  Тада цар Дарије писа свијем народима и племенима и језицима што живљаху у свој земљи: мир да вам се умножи.

6:26  Од мене је заповијест да се у свој држави царства мојега свак боји и страши Бога Данилова, јер је он Бог живи, који остаје довијека, и царство се његово неће расути, и власт ће његова бити до краја;

6:27  Он избавља и спасава, и чини знаке и чудеса на небу и на земљи, он је избавио Данила од силе лавовске.

6:28  И тај Данило бијаше срећан за царовања Даријева и за царовања Кира Персијанца.

Chapter 7

7:1  Прве године Валтасара цара Вавилонскога усни Данило сан и видје утвару главе своје на постељи; тада написа сан и приповједи укратко.

7:2  Данило проговори и рече: видјех у утвари својој ноћу, а то четири вјетра небеска ударише се на великом мору.

7:3  И четири велике звијери изидоше из мора, свака другачија.

7:4  Прва бијаше као лав, и имаше крила орлова; гледах докле јој се крила поскубоше и подиже се са земље и стаде на ноге као човјек, и срце људско даде јој се.

7:5  Потом, гле, друга звијер бијаше као медвјед, и стаде с једне стране, и имаше три ребра у устима међу зубима својим, и говораше јој се: устани, једи много меса.

7:6  Потом видјех, и гле, друга, као рис, имаше на леђима четири крила као птица, и четири главе имаше звијер, и даде јој се власт.

7:7  Потом видјех у утварама ноћнијем, и гле, четврта звијер, које се требаше бојати, страшна и врло јака, и имаше велике зубе гвоздене, јеђаше и сатираше, и гажаше ногама остатак, и разликоваше се од свијех звијери пређашњих, и имаше десет рогова.

7:8  Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте међу онијема, а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човјечије бјеху на том рогу, и уста која говораху велике ствари.

7:9  Гледах докле се поставише пријестоли, и старац сједе, на ком бјеше одијело бијело као снијег, и коса на глави као чиста вуна, пријесто му бијаше као пламен огњени, точкови му као огањ разгорио.

7:10  Ријека огњена излажаше и тецијаше испред њега, тисућа тисућа служаше му, и десет тисућа по десет тисућа стајаху пред њим; суд сједе, и књиге се отворише.

7:11  Тада гледах ради гласа великих ријечи које говораше онај рог; и гледах докле не би убијена звијер и тијело јој се рашчини и даде се да изгори огњем.

7:12  И осталијем звијерима узе се власт, јер дуљина животу бјеше им одређена до времена и до рока.

7:13  Видјех у утварама ноћнијем, и гле, као син човјечји иђаше са облацима небеским, и дође до старца и стаде пред њим.

7:14  И даде му се власт и слава и царство да му служе сви народи и племена и језици; власт је његова власт вјечна, која неће проћи, и царство се његово неће расути.

7:15  Мени Данилу пренеможе дух мој у тијелу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

7:16  Приступих к једноме од онијех који стајаху ондје, и замолих га за истину од свега тога. И проговори ми и каза ми шта то значи:

7:17  Ове четири велике звијери јесу четири цара, који ће настати на земљи.

7:18  Али ће свеци вишњега преузети царство, и држаће царство навијек и довијека.

7:19  Тада зажељех знати истину о четвртој звијери, која се разликоваше од свијех и бијаше врло страшна, и имаше зубе гвоздене и нокте мједене, и јеђаше и сатираше, а остатак ногама гажаше,

7:20  И о десет рогова што јој бјеху на глави, и о другом који израсте и три отпадоше пред њим, о рогу који имаше очи и уста која говораху велике ствари и бијаше по виђењу већи од других.

7:21  Гледах, и тај рог војеваше са свецима и надвлађиваше их,

7:22  Докле дође старац, и даде се суд свецима вишњега, и приспје вријеме да свеци преузму царство.

7:23  Овако рече: четврта звијер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свијех царстава, и изјешће сву земљу и погазити и сатрти.

7:24  И десет рогова јесу десет царева, који ће настати из тога царства, а послије њих настаће други, и он ће се разликовати од пређашњих, и покориће три цара.

7:25  И говориће ријечи на Вишњега, и потираће свеце вишњега, и помишљаће да промијени времена и законе; и даће му се у руке за вријеме и за времена и за по времена.

7:26  Потом ће сјести суд, и узеће му се власт, те ће се истријебити и затрти сасвијем.

7:27  А царство и власт и величанство царско под свијем небом даће се народу светаца Вишњега; његово ће царство бити вјечно царство, и све ће власти њему служити и слушати га.

7:28  Овдје је крај овој ријечи. А мене Данила врло узнемирише мисли моје, и лице ми се све промијени; али ријеч сачувах у срцу свом.

Chapter 8

8:1  Треће године царовања Валтасарова показа се мени Данилу утвара послије оне која ми се показала прије.

8:2  И видјех у утвари; а бјех у Сусану у граду који је у земљи Еламу, кад видјех, и видјех у утвари и бјех на води Улају.

8:3  И подигох очи своје и видјех, и гле, стајаше крај воде ован, који имаше два рога, а рогови бјеху високи, али један виши од другога, и виши нарасте послије.

8:4  Видјех овна гдје боде на запад и на сјевер и на југ, и ни једна звијер не могаше му одољети, и не бијаше никога ко би избавио од њега, него чињаше шта хоћаше, и осили.

8:5  А кад ја мотрах, гле, иђаше јарац од запада поврх све земље а не дотицаше се земље; и тај јарац имаше рог знаменит међу очима својим.

8:6  И дође до овна који имаше два рога, којега видјех гдје стоји крај воде, и потрча на њ гњевно силом својом.

8:7  И видјех га гдје дође до овна, и разгњевив се на њ удари овна, те му сломи оба рога и не бјеше силе у овну да му одоли, него га обори на земљу и погази га, и не бјеше никога да избави овна од њега.

8:8  И јарац поста врло велик; а кад осили, сломи се велики рог, и мјесто њега нарастоше знаменита четири рога према четири вјетра небеска.

8:9  И из једнога њих изиде један рог мален и нарасте врло велик према југу и истоку према красној земљи.

8:10  И нарасте дори до војске небеске, и обори на земљу неке од војске и од звијезда, и погази их.

8:11  И нарасте дори до поглавара тој војсци, и узе му свагдашњу жртву, и свети стан његов обори.

8:12  И војска би дана у отпад од жртве свагдашње, и обори истину на земљу, и што чињаше напредоваше му.

8:13  Тада чух једнога свеца гдје говораше, и један светац рече некоме који говораше: докле ће трајати та утвара за свагдашњу жртву и за отпад пустошни да се гази светиња и војска?

8:14  И рече ми: до двије тисуће и три стотине дана и ноћи; онда ће се светиња очистити.

8:15  А кад видјех ја Данило ову утвару, и заисках да разумијем, гле, стаде преда ме као човјек.

8:16  И чух глас човјечји насред Улаја, који повика и рече: Гаврило, кажи овоме утвару.

8:17  И дође гдје ја стајах; и кад дође уплаших се, и падох на лице своје; а он ми рече: пази, сине човјечји, јер је ова утвара за пошљедње вријеме.

8:18  А док ми он говораше, ја бијах изван себе лежећи ничице на земљи; а он ме се дотаче, и исправи ме, те стадох.

8:19  И рече: ево, ја ћу ти казати шта ће бити на крају гњева; јер ће у одређено вријеме бити крај.

8:20  Ован што си га видио, који има два рога, то су цареви Мидски и Персијски.

8:21  А руњави је јарац цар Грчки; и велики рог што му бјеше међу очима, то је први цар.

8:22  А што се он сломи, и мјесто њега нарастоше четири, то су четири царства, која ће настати иза тога народа, али не с његовом силом.

8:23  А на пошљедак царовања њихова, кад безаконици наврше мјеру, настаће цар бестидан и лукав.

8:24  Сила ће му бити јака, али не од његове јачине, и чудесно ће пустошити, и биће срећан и свршиваће, и губиће силне и народ свети.

8:25  И лукавством његовијем напредоваће пријевара у његовој руци, и подигнуће се у срцу свом, и у миру ће погубити многе, и устаће на кнеза над кнезовима, али ће се потрти без руке.

8:26  А речена утвара о дану и ноћи истина је; зато ти запечати утвару, јер је за много времена.

8:27  Тада ја Данило занемогох, и боловах неко вријеме; послије устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна.

Chapter 9

9:1  Прве године Дарија сина Асвирова од племена Мидскога, који се зацари над царством Халдејским,

9:2  Прве године његова царовања ја Данило разумјех из књига број година, које бјеше рекао Господ Јеремији пророку да ће се навршити развалинама Јерусалимским, седамдесет година.

9:3  И окретох лице своје ка Господу Богу тражећи га молитвом и молбама с постом и с костријети и пепелом.

9:4  И помолих се Господу Богу својему и исповиједајући се рекох: о Господе, Боже велики и страшни, који држиш завјет и милост онима који те љубе и држе заповијести твоје;

9:5  Згријешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и отступисмо од заповијести твојих и од закона твојих.

9:6  И не слушасмо слуга твојих пророка, који говораху у твоје име царевима нашим, кнезовима нашим и оцима нашим и свему народу земаљском.

9:7  У тебе је, Господе, правда а у нас срам на лицу, како је данас, у Јудејаца и у Јерусалимљана и у свијех Израиљаца, који су близу и који су далеко по свијем земљама куда си их разагнао за гријехе њихове, којима ти гријешише.

9:8  Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер ти згријешисмо.

9:9  У Господа је Бога нашега милост и праштање, јер се одметнусмо од њега,

9:10  И не слушасмо гласа Господа Бога својега да ходимо по законима његовијем, које нам је дао преко слуга својих пророка.

9:11  И сав Израиљ преступи закон твој, и отступи да не слуша гласа твојега; зато се изли на нас проклетство и заклетва написана у закону Мојсија слуге Божијега, јер му згријешисмо.

9:12  И он потврди ријечи своје које је говорио за нас и за судије наше, које су нам судиле, пустивши на нас зло велико, да тако не би под свијем небом како би у Јерусалиму.

9:13  Како је писано у закону Мојсијеву, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Богу својему да бисмо се вратили од безакоња својега и пазили на истину твоју.

9:14  И Господ наста око зла и наведе га на нас; јер је праведан Господ Бог наш у свијем дјелима својим која чини, јер не слушасмо гласа његова.

9:15  Али сада, Господе Боже наш, који си извео народ свој из земље Мисирске руком крјепком, и стекао си себи име, како је данас, згријешисмо, безбожни бисмо.

9:16  Господе, по свој правди твојој нека се одврати гњев твој и јарост твоја од града твојега Јерусалима, свете горе твоје; јер са гријеха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и твој народ поста руг у свијех који су око нас.

9:17  Сада дакле послушај, Боже наш, молитву слуге својега и молбе његове, и обасјај лицем својим опустјелу светињу своју, Господа ради.

9:18  Боже мој, пригни ухо своје, и чуј; отвори очи своје, и види пустош нашу и град, на који је призвано име твоје, јер не правде своје ради него ради милости твоје падамо пред тобом молећи се.

9:19  Господе, услиши, Господе, опрости, Господе, пази и учини, не часи, себе ради, Боже мој, јер је твоје име призвано на овај град и на твој народ.

9:20  А док ја још говорах и мољах се и исповиједах гријех свој и гријех народа својега Израиља, и падах молећи се пред Господом Богом својим за свету гору Бога својега,

9:21  Док још говорах молећи се, онај човјек Гаврило, којега видјех прије у утвари, долетје брзо и дотаче ме се о вечерњој жртви.

9:22  И научи ме и говори са мном и рече: Данило, сада изидох да те уразумим.

9:23  У почетку молитве твоје изиде ријеч, и ја дођох да ти кажем, јер си мио; зато слушај ријеч, и разумиј утвару.

9:24  Седамдесет је недјеља одређено твоме народу и твоме граду светом да се сврши пријеступ и да нестане гријеха и да се очисти безакоње и да се доведе вјечна правда, и да се запечати утвара и пророштво, и да се помаже свети над светима.

9:25  Зато знај и разумиј: откад изиде ријеч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недјеља, и шездесет и двије недјеље да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко вријеме.

9:26  А послије те шездесет и двије недјеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата.

9:27  И утврдиће завјет с многима за недјељу дана, а у половину недјеље укинуће жртву и принос; и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређенога излиће се на пустош.

Chapter 10

10:1  Треће године Кира цара Персијскога објави се ријеч Данилу, који се зваше Валтасар; и ријеч бјеше истинита и о великим стварима; и разабра ријеч и разумје утвару.

10:2  У то вријеме ја Данило бјех у жалости три недјеље дана.

10:3  Јела угодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста, нити се намазах уљем док се не навршише три недјеље дана.

10:4  А двадесет четвртога дана првога мјесеца бијах на бријегу велике ријеке Хидекела.

10:5  И подигох очи своје и видјех, а то један човјек обучен у платно, и појас бјеше око њега од чистога злата из Уфаза;

10:6  А тијело му бјеше као хрисолит, и лице му као муња а очи му као лучеви запаљени, а руке и ноге као мјед углађена, а глас од ријечи његовијех као глас многога људства.

10:7  И ја Данило сам видјех утвару, а људи што бијаху са мном не видјеше је, али их попаде страх велик, те побјегоше и сакрише се.

10:8  И остах сам, и видјех ту велику утвару, и не оста снаге у мени, и љепота ми се нагрди, и не имах снаге.

10:9  И чух глас од ријечи његовијех, и кад чух глас од ријечи његовијех, изван себе падох ничице лицем на земљу.

10:10  И гле, рука ме се дотаче и подиже ме на кољена моја и на дланове моје.

10:11  И рече ми: Данило, мили човјече! слушај ријечи које ћу ти казати, и стани право, јер сам сада послан к теби. И кад ми рече ту ријеч, устах дркћући.

10:12  И рече ми: не бој се, Данило, јер првога дана кад си управио срце своје да разумјеваш и да мучиш себе пред Богом својим, услишене бише ријечи твоје, и ја дођох твојих ријечи ради.

10:13  Али кнез царства Персијскога стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, гле, Михаило један од првијех кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах ондје код царева Персијских.

10:14  И дођох да ти кажем шта ће бити твоме народу послије; јер ће још бити утвара за те дане.

10:15  И кад ми говораше тако, оборих очи своје на земљу и занијемјех.

10:16  И гле, као човјек дотаче се усана мојих, и отворих уста своја, и проговорих и рекох оному који стајаше према мени: господару мој, од ове утваре навалише моји болови на мене и нема снаге у мени.

10:17  А како може слуга мојега господара говорити с господарем мојим? Јер од овога часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени.

10:18  Тада онај што бијаше као човјек опет ме се дотаче и охрабри ме.

10:19  И рече: не бој се, мили човјече; мир да ти је! охрабри се, охрабри се. И докле ми говораше, охрабрих се и рекох: нека говори господар мој, јер си ме охрабрио.

10:20  А он рече: знаш ли зашто сам дошао к теби? а сада ћу се вратити да војујем на кнеза Персијскога; потом ћу отићи, и гле, доћи ће кнез Грчки.

10:21  Али ћу ти казати што је написано у књизи истинитој. Нема никога да јуначки ради са мном у том осим Михаила кнеза вашега.

Chapter 11

11:1  И ја прве године Дарија Мидијанина стадох да му поможем, и да га поткријепим.

11:2  А сада ћу ти казати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; и четврти ће бити богатији од свијех, и кад се укријепи богатством својим, све ће подигнути на Грчко царство.

11:3  Потом ће настати силан цар, и владаће великом државом и радиће што хоће.

11:4  А како нестане, расуће се царство његово и раздијелиће се у четири вјетра небеска, не међу натражје његово нити с влашћу с којом је он владао, јер ће се царство његово укинути и допасти другима а не њима.

11:5  И цар јужни осилиће, и један од кнезова његовијех, и биће силнији од њега, и владаће, и држава ће његова бити велика.

11:6  И послије неколико година они ће се опријатељити, и кћи јужнога цара доћи ће к цару сјеверном да учини погодбу; али она неће сачувати силе мишици, нити ће се он одржати с мишицом својом, него ће бити предана и она и они који је доведу и син њезин и онај који јој буде помагао у то вријеме.

11:7  Потом ће од изданка из коријена њезина настати један на мјесто његово, који ће доћи с војском својом и ударити на градове цара сјевернога, и биће их и освојиће их.

11:8  И богове ће њихове и кнезове њихове са закладима њиховијем драгоцјенијем златнијем и сребрнијем однијети у ропство у Мисир, и остаће неколико година јачи од цара сјевернога.

11:9  И тако ће цар јужни доћи у своје царство, и вратиће се у своју земљу.

11:10  Али ће синови његови заратити, и скупиће велику војску; и један ће доћи изненада, и поплавити и проћи; и вративши се ратоваће до града његова.

11:11  Тада ће се разљутити цар јужни, и изаћи ће и ратоваће с њим, с царем сјевернијем, и подигнуће велику војску, те ће му бити дата у руке војска.

11:12  И кад разбије војску, понијеће се срце његово, и побиће тисуће, али се неће укријепити.

11:13  Јер ће цар сјеверни опет дигнути војску већу од прве; и послије неколико година доћи ће с великом војском и с великим благом.

11:14  И у то ће вријеме многи устати на цара јужнога; и зликовци од твојега народа подигнуће се да се потврди утвара, и попадаће.

11:15  И доћи ће цар сјеверни, и начиниће опкопе, и узеће тврде градове, и мишице јужнога цара неће одољети ни изабрани народ његов, нити ће бити силе да се опре.

11:16  И онај дошав на њ чиниће што хоће, и неће бити никога да му се опре; и уставиће се у красној земљи, коју ће потрти својом руком.

11:17  Потом ће окренути да дође са силом свега царства својега, али ће се погодити с њим, и даће му кћер за жену да би га упропастио, али се она неће држати, нити ће бити с њим.

11:18  Потом ће се окренути на острва, и освојиће многа; али ће један војвода прекинути срамоту коју чини, и обориће на њ срамоту његову.

11:19  Потом ће се окренути ка градовима своје земље, и спотакнуће се и пашће, и неће се више наћи.

11:20  И на његово ће мјесто настати који ће послати настојника у слави царској; али ће за мало дана погинути без гњева и без боја.

11:21  А на његово ће мјесто доћи незнатан човјек, коме није намијењена част царска; али ће доћи мирно и освојиће царство ласкањем.

11:22  И мишице које плаве он ће поплавити и поломити, па и кнеза с којим је учинио вјеру.

11:23  Јер удруживши се с њим учиниће пријевару, и дошавши надвладаће с мало народа.

11:24  И доћи ће мирно у родна мјеста у земљи, и учиниће што ни оцеви његови ни оцеви отаца његовијех не учинише, раздијелиће им плијен и грабеж и благо, и смишљаће мисли на градове, за неко вријеме.

11:25  Потом ће подигнути силу своју и срце своје на цара јужнога с великом војском; и цар ће јужни доћи у бој с великом и врло силном војском; али неће одољети, јер ће му се чинити невјера.

11:26  И који једу хљеб његов сатрће га; војска ће његова поплавити, и многи ће пасти побијени.

11:27  И срце ће обојице царева радити о злу, и за једнијем ће столом лагати; али се неће извршити; јер ће крај још бити у одређено вријеме.

11:28  И тако ће се вратити у своју земљу с великим благом; и срце ће се његово обратити на свети завјет, и кад изврши, вратиће се у своју земљу.

11:29  У одређено ће вријеме опет доћи на југ; али други пут неће бити као први пут.

11:30  Јер ће доћи на њ лађе Китејске, и он ће се ојадити, те ће се вратити; и разљутиће се на свети завјет, и извршиће; и вративши се сложиће се с онима који остављају свети завјет.

11:31  И војска ће стајати уза њ, и оскврниће светињу у граду, и укинути жртву свагдашњу и поставиће гнусобу пустошну.

11:32  И који су безбожни према завјету, он ће их ласкањем отпадити; али народ који познаје Бога својега охрабриће се и извршиће.

11:33  И разумни у народу научиће многе, и падаће од мача и огња, ропства и грабежа много времена.

11:34  Али падајући добиће малу помоћ; и многи ће пристати с њима дволичећи.

11:35  И од разумнијех ће пасти неки да би се окушали и очистили и убијелили до рока, јер ће још бити рок.

11:36  И тај ће цар чинити што хоће, и подигнуће се и узвисиће се изнад свакога бога, и чудно ће говорити на Бога над боговима, и биће срећан докле се не сврши гњев, јер ће се извршити што је одређено.

11:37  Неће марити ни за богове својих отаца ни за љубав женску, нити ће за кога бога марити, него ће се узвишивати нада све.

11:38  И на мјесто Бога најсилнијега славиће бога којега оци његови не знаше, славиће златом и сребром и драгим камењем и закладима.

11:39  И учиниће да градови Бога најсилнијега буду бога туђега; које позна умножиће им славу и учиниће их господарима над многима и раздјелиће земљу мјесто плате.

11:40  А у пошљедње вријеме јужни ће се цар побити с њим; и цар ће сјеверни ударити на њ као вихор с колима и коњицима и с многим лађама, и ушавши у земље поплавиће и проћи.

11:41  И доћи ће у красну земљу, и многи ће пропасти, а ове ће се избавити од његовијех руку: Едомска, Моавска и главни дио синова Амоновијех.

11:42  И посегнуће руком својом на земље, и земља Мисирска неће умакнути.

11:43  И освојиће благо у злату и у сребру и све закладе Мисирске; и Ливијани и Етиопљани ићи ће за њим.

11:44  Али ће га гласови с истока и са сјевера смести, те ће изаћи с великим гњевом да погуби и затре многе.

11:45  И разапеће шаторе двора својега међу морима на красној светој гори; и кад дође к своме крају, нико му неће помоћи.

Chapter 12

12:1  А у то ће се вријеме подигнути Михаило велики кнез, који брани твој народ; и биће жалосно вријеме, какога није било откако је народа до тада; и у то ће се вријеме избавити твој народ, сваки који се нађе записан у књизи.

12:2  И много онијех који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вјечни а други на срамоту и пријекор вјечни.

12:3  И разумни ће се сјати као свјетлост небеска, и који многе приведоше к правди, као звијезде вазда и довијека.

12:4  А ти Данило затвори ове ријечи и запечати ову књигу до пошљедњега времена; многи ће претраживати, и знање ће се умножити.

12:5  Тада погледах ја Данило, и гле, стајаху друга двојица, један с ове стране на бријегу ријеке, а други с оне стране на бријегу ријеке.

12:6  И један рече човјеку обученоме у платно, који стајаше над водом у ријеци: кад ће бити крај тијем чудесима?

12:7  И чух човјека обученога у платно, који стајаше над водом у ријеци, и подиже десницу своју и љевицу своју к небу, и закле се онијем који живи увијек да ће се све ово испунити по времену, по временима и по по времена, и кад се сврши расап силе светога народа.

12:8  И ја чух али не разумјех; и рекох: господару мој, какав ће бити крај томе?

12:9  А он рече: иди Данило, јер су затворене и запечаћене ове ријечи до пошљедњега времена.

12:10  Многи ће се очистити, убијелити и окушати; а безбожници ће радити безбожно, нити ће који безбожник разумјети, али ће разумни разумјети.

12:11  А од времена кад се укине жртва ваздашња и постави гнусоба пустошна, биће тисућа и двјеста и деведесет дана.

12:12  Благо ономе који претрпи и дочека тисућу и три стотине и тридесет и пет дана.

12:13  А ти иди ка крају; и почиваћеш и остаћеш на дијелу свом до свршетка својих дана.