SrKDIjekav - Hebrews

Chapter 1

1:1  Бог који је негда много пута и различнијем начином говорио оцевима преко пророка, говори и нама у пошљедак дана овијех преко сина,

1:2  Којега постави нашљедника свему, кроз којега и свијет створи.

1:3  Који будући сјајност славе и обличје бића његова, и носећи све у ријечи силе своје, учинивши собом очишћење гријеха нашијех, сједе с десне стране пријестола величине на висини,

1:4  И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.

1:5  Јер коме од анђела рече кад: син мој ти си, ја те данас родих? И опет: ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син.

1:6  И опет уводећи првороднога у свијет говори: и да му се поклоне сви анђели Божији.

1:7  Тако и анђелима говори: који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.

1:8  А сину: пријестол је твој, Боже, ва вијек вијека; палица је правде палица царства твога.

1:9  Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех.

1:10  И опет: ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дјела руку твојијех:

1:11  Она ће проћи, а ти остајеш: и сва ће остарјети као хаљина,

1:12  И савићеш их као хаљину, и измијениће се: а ти си онај исти, и твојијех година неће нестати.

1:13  А коме од анђела рече кад: сједи мени с десне стране док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?

1:14  Нијесу ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наслиједити спасеније?

Chapter 2

2:1  Тога ради ваља нам већма пазити на ријечи које слушамо, да како не отпаднемо.

2:2  Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:

2:3  Како ћемо побјећи на маривши за толико спасеније? које поче Господ проповиједати, и они који су чули потврдише међу нама,

2:4  Кад и Бог посвједочи и знацима и чудесима и различнијем силама, и Духа светога раздијељивањем по својој вољи.

2:5  Јер Бог не покори анђелима васинога свијета, који иде и о коме говоримо.

2:6  Али неко посвједочи негдје говорећи: шта је човјек да га се опоменеш, или син човјечиј да га обиђеш?

2:7  Умалио си га малијем нечим од анђела, славом и части вјенчао си га, и поставио си га над дјелима руку својијех:

2:8  Све си покорио под ноге његове. А кад му покори све, ништа не остави њему непокорено; али сад још не видимо да му је све покорено.

2:9  А умаљенога малијем чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе вјенчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.

2:10  Јер приликоваше њему за којега је све и кроз којега је све, који доведе многе синове у славу, да доврши поглавара спасенија њихова страдањем.

2:11  Јер и онај који освећује, и они који се освећују, сви су од једнога; заради тога узрока не стиди се назвати их браћом

2:12  Говорећи: објавићу име твоје браћи својој, и посред цркве запјеваћу те.

2:13  И опет: ја ћу се у њега уздати. И опет: ево ја и дјеца моја коју ми је дао Бог.

2:14  Будући пак да дјеца имају тијело и крв, тако и он узе дијел у томе, да смрћу сатре онога који има државу смрти, то јест ђавола;

2:15  И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

2:16  Јер се заиста не прима анђела, него се прима сјемена Авраамова.

2:17  Зато бјеше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и вјеран поглавар свештенички пред Богом, да очисти гријехе народне.

2:18  Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.

Chapter 3

3:1  Зато, браћо света, заједничари звања небескога, познајте посланика и владику, којега ми признајемо, Исуса Христа,

3:2  Који је вјеран ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његову.

3:3  Јер овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

3:4  Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

3:5  И Мојсије дакле бјеше вјеран у свему дому његову, као слуга, за свједочанство онога што је требало да се говори.

3:6  Али је Христос као син у дому својему: којега смо дом ми, ако слободу и славу нада до краја тврдо одржимо.

3:7  Зато, као што говори Дух свети: данас ако глас његов чујете,

3:8  Не будите дрвенастијех срца, као кад се прогњевисте у дане напасти у пустињи,

3:9  Гдје ме искушаше оцеви ваши, искушаше ме, и гледаше дјела моја четрдесет година.

3:10  Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: једнако се мету у срцима, али они не познаше путова мојијех;

3:11  Зато се заклех у гњеву својему да неће ући у покој мој.

3:12  Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце невјерства да отступи од Бога живога;

3:13  Него се утјешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од пријеваре грјеховне;

3:14  Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у њему бити до краја тврдо одржимо;

3:15  Докле се говори: данас, ако глас његов чујете, не будите дрвенастијех срца, као кад се прогњевисте.

3:16  Јер неки чувши прогњевише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

3:17  А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, који оставише кости у пустињи?

3:18  А којима се закле да неће ући у покој његов, него онима који не хтјеше да вјерују?

3:19  И видимо да не могоше ући за невјерство.

Chapter 4

4:1  Да се бојимо дакле да како док је још остављено обећање да се улази у покој његов, не одоцни који од вас.

4:2  Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена ријеч, јер не вјероваше они који чуше.

4:3  Јер ми који вјеровасмо улазимо у покој, као што рече: зато се заклех у гњеву својему да неће ући у покој мој, ако су дјела и била готова од постања свијета.

4:4  Јер негдје рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свију дјела својијех.

4:5  И на овом мјесту опет: неће ући у покој мој.

4:6  Будући пак да неки имају да уђу у њега, и они којима је најприје јављено не уђоше за непослушање;

4:7  Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се прије каза: данас ако глас његов чујете, не будите дрвенастијех срца.

4:8  Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио по том.

4:9  Даклем је остављено још почивање народу Божијему.

4:10  Јер који уђе у покој његов, и он почива од дјела својијех, као и Бог од својијех.

4:11  Да се постарамо дакле ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку невјерства.

4:12  Јер је жива ријеч Божија, и јака, и оштрија од свакога мача оштра с обје стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срдачнијем.

4:13  И нема твари непознате пред њим, него је све голо и откривено пред очима онога којему говоримо.

4:14  Имајући дакле великога поглавара свештеничкога, који је прошао небеса, Исуса сина Божијега, да се држимо признања.

4:15  Јер немамо поглавара свештеничкога који не може пострадати с нашијем слабостима, него који је у свачему искушан, као и ми осим гријеха.

4:16  Да приступимо дакле слободно к пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за вријеме кад нам затреба помоћ.

Chapter 5

5:1  Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за гријехе,

5:2  Који може пострадати с онима који не знаду и залазе; јер је и он под слабошћу.

5:3  И зато је дужан како за народне тако и за своје гријехе приносити.

5:4  И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.

5:5  Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него онај који му рече: ти си мој син, ја те данас родих.

5:6  Као што и на другоме мјесту говори: ти си свештеник вавијек по реду Мелхиседекову.

5:7  Он у дане тијела својега мољења и молитве к ономе који га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утјешен по својој побожности.

5:8  Иако и бијаше син Божиј, али од онога што пострада научи се послушању.

5:9  И савршивши се, постаде свима који га послушаше узрок спасенија вјечнога.

5:10  И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседекову.

5:11  За којега бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.

5:12  Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет требујете да учите које су прва слова ријечи Божије; и постадосте да требате млијека, а не јаке хране.

5:13  Јер који се год храни млијеком, не разумије ријечи правде, јер је дијете.

5:14  А савршенијех је тврда храна, који имају осјећања дугијем учењем обучена за разликовање и добра и зла.

Chapter 6

6:1  Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвијех дјела, и вјере у Бога,

6:2  Науке крштења, и метања руку, и васкрсенија мртвијех, и суда вјечнога.

6:3  И ово ћемо учинити ако Бог допусти.

6:4  Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, окусили дара небескога, постали заједничари Духа светога,

6:5  И окусили добре ријечи Божије, и силе онога свијета, и отпали,

6:6  Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијега.

6:7  Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;

6:8  А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпослије сажеже.

6:9  Али од вас, љубазни, надамо се бољему и што се држи спасенија, ако и говоримо тако.

6:10  Јер Бог није неправедан да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте у име његово, послуживши светима и служећи.

6:11  Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се над одржи тврдо до самога краја;

6:12  Да не будете љениви, него да се угледате на оне који вјером и трпљењем добијају обећања.

6:13  Јер кад Бог Аврааму обећа, не имајући ничим већијем да се закуне, закле се собом,

6:14  Говорећи: заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.

6:15  И тако трпећи дуго, доби обећање.

6:16  Јер се људи већијем куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.

6:17  Зато и Бог кад шћаше нашљедницима обећања обилније да покаже тврђу савјета својега, учини посредника клетву:

6:18  Да би у двјема непоколебљивијем стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утјеху ми који смо прибјегли да се ухватимо за над који нам је дан,

6:19  Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завјесе,

6:20  Гдје Исус уђе напријед за нас, поставши поглавар свештенички довијека по реду Мелхиседекову.

Chapter 7

7:1  Јер овај Мелхиседек бјеше цар Салимски, свештеник Бога највишега, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га;

7:2  Којему и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар Салимски, то јест цар мира:

7:3  Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довијека.

7:4  Али погледајте колики је овај коме је и Авраам патријарх дао десетак од плијена.

7:5  Истина, и они од синова Левијевијех који примише свештенство, имају заповијест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Авраамовијех.

7:6  Али онај који се не броји од њихова рода, узе десетак од Авраама, и благослови онога који има обећање.

7:7  Али без свакога изговора мање благослови веће.

7:8  И тако овдје узимају десетак људи који умиру, а онамо онај за којега се посвједочи да живи.

7:9  И, да овако речем, Левије који узе десетак, дао је десетак кроз Авраама:

7:10  Јер бијаше још у бедрима очинима кад га срете Мелхиседек.

7:11  Ако је дакле савршенство постало кроз Левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), кака је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседекову а не по реду Аронову?

7:12  Јер кад се промијени свештенство, мора се и закон промијенити.

7:13  Јер за кога се ово говори он је од другога кољена, од којега нико не приступи к олтару.

7:14  Јер је познато да Господ наш од кољена Јудина изађе, за које кољено Мојсије не говори ништа о свештенству.

7:15  И још је више познато да ће по реду Мелхиседекову други свештеник постати,

7:16  Који није постао по закону тјелесне заповијести него по сили живота вјечнога.

7:17  Јер свједочи: ти си свештеник вавијек по реду Мелхиседекову.

7:18  Тако се укида пређашња заповијест, што би слаба и залудна.

7:19  Јер закон није ништа савршио; а постави бољи над, кроз који се приближујемо к Богу.

7:20  И још не без заклетве:

7:21  Јер они без заклетве посташе свештеници; а овај са заклетвом кроз онога који му говори: закле се Господ и неће се раскајати: ти си свештеник вавијек по реду Мелхиседекову.

7:22  Толико бољега завјета поста Исус јамац.

7:23  И они многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану.

7:24  А овај, будући да остаје вавијек, има вјечно свештенство.

7:25  Зато и може вавијек спасти оне који кроза њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих.

7:26  Јер таков нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од гријешника, и који је био више небеса;

7:27  Којему није потребно сваки дан, као свештеницима, најприје за своје гријехе жртве приносити, а потом за народне, јер он ово учини једном, кад себе принесе.

7:28  Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а ријеч заклетве које је речена по закону, постави сина вавијек савршена.

Chapter 8

8:1  А ово је глава од тога што говоримо: имамо таковога поглавара свештеничкога који сједи с десне стране пријестола величине на небесима;

8:2  Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човјек.

8:3  Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и овај што има што ће принијети.

8:4  Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону,

8:5  Који служе обличју и сјену небескијех ствари, као што би речено Мојсију кад шћаше скинију да начини: гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.

8:6  А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољега завјета, који се на бољијем обећањима утврди.

8:7  Јер да је онај први без мане био, не би се другоме тражило мјеста.

8:8  Јер кудећи их говори: ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет;

8:9  Не по завјету који начиних с оцевима њиховима у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље Мисирске; јер они не осташе у завјету моме, и ја не марих за њих, говори Господ.

8:10  Јер је ово завјет који ћу начинити с домом Израиљевијем послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховима написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.

8:11  И ниједан неће учити својега ближњега, и ниједан брата својега, говорећи: познај Господа; јер ће ме сви познати од малога до великога међу њима.

8:12  Јер ћу бити милостив неправдама њиховима, и гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати.

8:13  А кад вели: нов завјет, први начини ветхијем; а што је ветхо и остарјело, близу је краја.

Chapter 9

9:1  Тако и први завјет имаше правде богомољства и светињу земаљску.

9:2  Јер скинија бјеше начињена прва, у којој бијаше свијећњак и трпеза и постављени хљебови, што се зове светиња.

9:3  А за другијем завјесом бијаше скинија, која се зове светиња над светињама,

9:4  Која имаше златну кадионицу, и ковчег завјета окован свуда златом, у коме бијаше златан суд с маном, и палица Аронова, која се бјеше омладила, и плоче завјета.

9:5  А више њега бијаху херувими славе, који осјењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

9:6  А кад ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

9:7  А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

9:8  Овијем показиваше Дух свети да се још није отворио пут светијех, докле прва скинија стоји;

9:9  Која остаде прилика за садашње вријеме, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савјести онога који служи.

9:10  Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тијела, које је постављено до времена поправљења.

9:11  Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овога створења,

9:12  Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вјечни откуп.

9:13  Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на тјелесну чистоту;

9:14  Акамоли неће крв Христа, који Духом светијем себе принесе без кривице Богу, очистити савјест нашу од мртвијех дјела, да служимо Богу живоме и истиноме?

9:15  И зато је новоме завјету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првоме завјету, обећање вјечнога нашљедства приме звани.

9:16  Јер гдје је завјет ваља да буде и смрт онога који чини завјет.

9:17  Јер је завјет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.

9:18  Јер ни први није утврђен без крви.

9:19  Јер кад Мојсије изговори све заповијести по закону свому народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ

9:20  Говорећи: ово је крв завјета који Бог начини с вама.

9:21  А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

9:22  И готово све се крвљу чисти по закону, и без прољева крви не бива опроштење.

9:23  Тако је требало да се обличја небескијех овима чисте, а сама небеска бољијем жртвама од овијех.

9:24  Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

9:25  Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

9:26  Иначе би он морао много пута страдати од постања свијета; а сад једном на свршетку вијека јави се да својом жртвом сатре гријех.

9:27  И као што је људима одређено једном умријети, а потом суд:

9:28  Тако се и Христос једном принесе, да узме многијех гријехе; а другом ће се јавити без гријеха на спасеније онима који га чекају.

Chapter 10

10:1  Јер закон имајући сјен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

10:2  Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никаке савјести за гријехе, кад се једном очисте;

10:3  Него се њима сваке године чини спомен за гријехе.

10:4  Јер крв јунчија и јарчија не може узети гријеха.

10:5  Зато улазећи у свијет говори: жртава и дарова нијеси хтио, али си ми тијело приправио.

10:6  Жртве и прилози за гријех нијесу ти били угодни.

10:7  Тада рекох: ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу твоју, Боже.

10:8  И више казавши: прилога и приноса и жртава, и жртава за гријехе нијеси хтио, нити су ти били угодни, што се по закону приносе;

10:9  Тада рече: ево дођох да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

10:10  По којој смо вољи ми освећени приносом тијела Исуса Христа једном.

10:11  И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети гријеха.

10:12  А он принесавши једину жртву за гријехе сједи свагда с десне стране Богу,

10:13  Чекајући даље док се положе непријатељи његови подножје ногама његовима.

10:14  Јер једнијем приносом савршио је вавијек оне који бивају освећени.

10:15  А свједочи нам и Дух свети; јер као што је напријед казано:

10:16  Ово је завјет који ћу начинити с њима послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховијем написаћу их;

10:17  И гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати.

10:18  А гдје је опроштење овијех ондје више нема прилога за гријехе.

10:19  Имајући дакле слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новијем и живијем.

10:20  Који нам је обновио завјетом, то јест тијелом својијем,

10:21  И свештеника великога над домом Божијим:

10:22  Да приступамо с истинијем срцем у пуној вјери, очишћени у срцима од зле савјести, и умивени по тијелу водом чистом;

10:23  Да се држимо тврдо признања нада: јер је вјеран онај који је обећао;

10:24  И да разумијевамо једни другога у подбуњивању к љубави и добријем дјелима,

10:25  Не остављајући скупштине своје, као што неки имају обичај, него један другога свјетујући, и толико већма колико видите да се приближује дан судни.

10:26  Јер кад ми гријешимо навалице пошто смо примили познање истине, нема више жртве за гријехе;

10:27  Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне које се супроте.

10:28  Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три свједока.

10:29  Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијега погази, и крв завјета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

10:30  Јер знамо онога који рече: моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу својему.

10:31  Страшно је упасти у руке Бога живога.

10:32  Опомињите се пак првијех дана својијех, у које се просвијетлисте и многу борбу страдања поднесосте,

10:33  Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

10:34  Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

10:35  Не одбацујте дакле слободе своје, која има велику плату.

10:36  Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

10:37  Јер још мало, врло мало, пак ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнити.

10:38  А праведник живљеће од вјере; ако ли отступи неће бити по вољи моје душе.

10:39  А ми, браћо, нијесмо од онијех који отступају на погибао, него он онијех који вјерују да спасу душе.

Chapter 11

11:1  Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо.

11:2  Јер у њој стари добише свједочанство.

11:3  Вјером познајемо да је свијет ријечју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

11:4  Вјером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби свједочанство да је праведник, кад Бог посвједочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.

11:5  Вјером би Енох пренесен да не види смрти; и не нађе се, јер га Бог премјести, јер прије него га премјести, доби свједочанство да угоди Богу.

11:6  А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да вјерује да има Бог и да плаћа онима који га траже.

11:7  Вјером Ноје примивши заповијест и побојавши се онога што још не видје, начини ковчег за спасеније дома својега, којијем осуди сав свијет, и поста нашљедник правде по вјери.

11:8  Вјером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју шћаше да прими у нашљедство, и изиђе не знајући куда иде.

11:9  Вјером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунашљедницима обећања тога.

11:10  Јер чекаше град који има темеље, којему је зидар и творац Бог.

11:11  Вјером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни, и роди преко времена старости; јер држаше за вјерна онога који обећа.

11:12  Зато се и родише од једнога, још готово мртвога, као звијезде небеске мноштвом, и као небројени пијесак покрај мора.

11:13  У вјери помријеше сви ови не примивши обећања, него га видјевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.

11:14  Јер који тако говоре показују да траже отачанства.

11:15  И да би се они опоменули онога из којега изиђоше, имали би вријеме да се врате.

11:16  Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.

11:17  Вјером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто бјеше примио обећање,

11:18  У којему бјеше казано: у Исаку назваће ти се сјеме;

11:19  Помисливши да је Бог кадар и из мртвијех васкрснути; зато га и узе за прилику.

11:20  Вјером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.

11:21  Вјером благослови Јаков умирући свакога сина Јосифова, и поклони се врху палице његове.

11:22  Вјером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевијех, и заповиједа за кости своје.

11:23  Вјером Мојсија, пошто се роди, крише три мјесеца родитељи његови, јер видјеше красно дијете, и побојаше се заповијести цареве.

11:24  Вјером Мојсије, кад би велики, не хтједе да се назива син кћери Фараонове;

11:25  И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост гријеха:

11:26  Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага Мисирскога; јер гледаше на плату.

11:27  Вјером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше онога који се не види, као да га виђаше.

11:28  Вјером учини пасху и прољев крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.

11:29  Вјером пријеђоше Црвено Море као по сухој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.

11:30  Вјером падоше зидови Јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.

11:31  Вјером Раав курва не погибе с невјерницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другијем путем.

11:32  И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповиједати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другијем пророцима,

11:33  Који вјером побиједише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

11:34  Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растјераше војске туђе;

11:35  Жене примише своје мртве из васкрсенија; а други бише побијени, не примивши избављења, да добију боље васкрсеније;

11:36  А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

11:37  Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помријеше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;

11:38  Којијех не бијаше достојан свијет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљскијем.

11:39  И ови сви добивши свједочанство вјером не примише обећања;

11:40  Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.

Chapter 12

12:1  Зато дакле и ми имајући око себе толику гомилу свједока, да одбацимо свако бреме и гријех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

12:2  Гледајући на начелника вјере и свршитеља Исуса, који мјесто одређене себи радости претрпље крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране пријестола Божијега.

12:3  Помислите дакле на онога који је таково противљење против себе од грјешника поднио, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

12:4  Јер још до крви не дођосте борећи се против гријеха,

12:5  И заборависте утјеху коју вам говори, као синовима: сине мој! не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те он покара;

12:6  Јер кога љуби Господ онога и кара; а бије свакога сина којега прима.

12:7  Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син којега отац не кара?

12:8  Ако ли сте без карања, у којему сви дијел добише, даклем сте копилад, а не синови.

12:9  Ако су нам дакле тјелесни оцеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо оца духова, да живимо?

12:10  Јер они за мало дана, како им угодно бјеше, караху нас; а овај на корист, да добијемо дијел од његове светиње.

12:11  Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али послије даће миран род правде онима који су научени њиме.

12:12  Зато ослабљене руке и ослабљена кољена исправите,

12:13  И стазе поравните ногама својима, да не сврне што је хромо, него још да се исцијели.

12:14  Мир имајте и светињу са свима; без овога нико неће видјети Господа.

12:15  Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав коријен грчине, и не учини пакост, и тијем да се многи не опогане.

12:16  Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.

12:17  Јер знате да је и потом, кад шћаше да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе мјеста, ако га и са сузама тражаше.

12:18  Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорјелом, облаку, и помрчини и олуји,

12:19  И трубном гласу, и гласу ријечи, којега се одрекоше они који чуше, да не чују више ријечи;

12:20  Јер не могаху да поднесу оно што се заповиједаше: ако се и звијер дотакне до горе, биће камењем убијена.

12:21  И тако страшно бјеше оно што се видје да Мојсије рече: уплашио сам се и дркћем.

12:22  Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, и многијем хиљадама анђела,

12:23  К сабору и цркви првороднијех који су написани на небесима, и Богу, судији свију, и духовима савршенијех праведника,

12:24  И к Исусу, посреднику завјета новога, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.

12:25  Али гледајте да се не одречете онога који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше онога који пророковаше на земљи, акамоли ми који се одричемо небескога,

12:26  Којега глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.

12:27  А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.

12:28  Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.

12:29  Јер је Бог наш огањ који спаљује.

Chapter 13

13:1  Љубав братинска да остане међу вама.

13:2  Гостољубивости не заборављајте; јер неки не знајући из гостољубивости примише анђеле на конак.

13:3  Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, онијех којима се неправда чини као да сте и сами у тијелу.

13:4  Женидбу да држе сви у части, и постеља женидбена да буде чиста; а курварима и прељубочинцима судиће Бог.

13:5  Не будите среброљупци; будите задовољни онијем што имате. Јер он рече: нећу те оставити, нити ћу од тебе отступити;

13:6  Тако да смијемо говорити: Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ће ми учинити човјек?

13:7  Опомињите се својијех учитеља који вам казиваше ријеч Божију; гледајте на свршетак њихова живљења, и угледајте се на вјеру њихову.

13:8  Исус Христос јуче је и данас онај исти и вавијек.

13:9  У науке туђе и различне не пристајте; јер је добро благодаћу утврђивати срца, а не јелима, од којијех не имаше користи они који живљаше у њима.

13:10  Имамо пак олтар од којега они не смију јести који служе скинији.

13:11  Јер којијех животиња крв уноси поглавар свештенички у светињу за гријехе, онијех се тјелеса спаљују изван окола.

13:12  Зато Исус, да освети народ крвљу својом, изван града пострада.

13:13  Зато дакле да излазимо к њему изван окола, носећи његову срамоту.

13:14  Јер овдје немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи.

13:15  Кроз њега дакле, да свагда приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају име његово.

13:16  А добро чинити и давати милостињу не заборављајте; јер се таковијем жртвама угађа Богу.

13:17  Слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше, као који ће дати одговор, да то с радошћу чине, а не уздишући; јер вам ово не помаже.

13:18  Молите се Богу за нас. Јер се надамо да имамо добру савјест, старајући се у свему добро да живимо.

13:19  А одвише молим чините ово, да бих се прије вратио к вама.

13:20  А Бог мира, који изведе из мртвијех великога пастира овцама, крвљу завјета вјечнога, Господа нашега Исуса Христа,

13:21  Да вас саврши у свакоме дјелу добром, да учините вољу његову, чинећи у вама што је угодно пред њим, кроз Исуса Христа, којему слава ва вијек вијека. Амин.

13:22  Молим вас пак, браћо, примите ријеч поучења; јер укратко написах и послах вам.

13:23  Знајте да је отишао наш брат Тимотије, с којијем, ако скоро дође, видјећу вас.

13:24  Поздравите све учитеље своје и све свете. Поздрављају вас браћа, која су из Талијанске.

13:25  Благодат са свима вама. Амин.