SrKDEkavski - Hebrews

Chapter 1

1:1  Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,

1:2  Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.

1:3  Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,

1:4  И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.

1:5  Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.

1:6  И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.

1:7  Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.

1:8  А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.

1:9  Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.

1:10  И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:

1:11  Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,

1:12  И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.

1:13  А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

1:14  Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?

Chapter 2

2:1  Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.

2:2  Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:

2:3  Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама,

2:4  Кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи.

2:5  Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо.

2:6  Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?

2:7  Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих:

2:8  Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено.

2:9  А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.

2:10  Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.

2:11  Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом

2:12  Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.

2:13  И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.

2:14  Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;

2:15  И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

2:16  Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.

2:17  Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.

2:18  Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.

Chapter 3

3:1  Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,

3:2  Који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.

3:3  Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

3:4  Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

3:5  И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.

3:6  Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.

3:7  Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,

3:8  Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,

3:9  Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.

3:10  Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;

3:11  Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.

3:12  Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

3:13  Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;

3:14  Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;

3:15  Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.

3:16  Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

3:17  А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?

3:18  А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?

3:19  И видимо да не могоше ући за неверство.

Chapter 4

4:1  Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.

4:2  Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.

4:3  Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.

4:4  Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.

4:5  И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.

4:6  Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;

4:7  Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.

4:8  Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.

4:9  Дакле је остављено још почивање народу Божијем.

4:10  Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

4:11  Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.

4:12  Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.

4:13  И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.

4:14  Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.

4:15  Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.

4:16  Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.

Chapter 5

5:1  Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе,

5:2  Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу.

5:3  И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити.

5:4  И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.

5:5  Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих.

5:6  Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.

5:7  Он у дане тела свог мољења и молитве к Ономе који Га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности.

5:8  Иако и беше Син Божји, али од оног што пострада научи се послушању.

5:9  И свршивши све, постаде свима који Га послушаше узрок спасења вечног.

5:10  И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседековом.

5:11  За ког бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.

5:12  Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет потребујете да учите које су прва слова речи Божије; и постадосте да требате млека, а не јаке хране.

5:13  Јер који се год храни млеком, не разуме речи правде, јер је дете.

5:14  А савршених је тврда храна, који имају осећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла.

Chapter 6

6:1  Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,

6:2  Науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.

6:3  И ово ћемо учинити ако Бог допусти.

6:4  Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,

6:5  И окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,

6:6  Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.

6:7  Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;

6:8  А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.

6:9  Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.

6:10  Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.

6:11  Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;

6:12  Да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.

6:13  Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,

6:14  Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.

6:15  И тако трпећи дуго, доби обећање.

6:16  Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.

6:17  Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:

6:18  Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,

6:19  Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,

6:20  Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.

Chapter 7

7:1  Јер овај Мелхиседек беше цар салимски, свештеник Бога Највишег, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га;

7:2  Коме и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар салимски, то јест цар мира:

7:3  Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довека.

7:4  Али погледајте колики је овај коме је и Авраам патријарх дао десетак од плена.

7:5  Истина, и они од синова Левијевих који примише свештенство, имају заповест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Аврамових.

7:6  Али онај који се не броји од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и благослови оног који има обећање.

7:7  Али без сваког изговора мање благослови веће.

7:8  И тако овде узимају десетак људи који умиру, а онамо Онај за ког се посведочи да живи.

7:9  И, да овако кажем, Левије који узе десетак, дао је десетак кроз Авраама:

7:10  Јер беше још у бедрима очевим кад га срете Мелхиседек.

7:11  Ако је, дакле, савршенство постало кроз левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), каква је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседековом, а не по реду Ароновом?

7:12  Јер, кад се промени свештенство, мора се и закон променити.

7:13  Јер за кога се ово говори Он је од другог колена, од ког нико не приступи к олтару.

7:14  Јер је познато да Господ наш од колена Јудина изађе, за које колено Мојсије не говори ништа о свештенству.

7:15  И још је више познато да ће по реду Мелхиседековом други свештеник постати,

7:16  Који није постао по закону телесне заповести него по сили живота вечног.

7:17  Јер сведочи: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.

7:18  Тако се укида пређашња заповест, што би слаба и залудна.

7:19  Јер закон није ништа савршио; а постави бољу наду, кроз коју се приближујемо к Богу.

7:20  И још не без заклетве:

7:21  Јер они без заклетве посташе свештеници; а Овај са заклетвом кроз Оног који Му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.

7:22  Толико бољег завета поста Исус јамац.

7:23  И они многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану.

7:24  А Овај, будући да остаје вавек, има вечно свештенство.

7:25  Зато и може вавек спасти оне који кроза Њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих.

7:26  Јер такав нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од грешника, и који је био више небеса;

7:27  Коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а потом за народне, јер Он ово учини једном, кад себе принесе.

7:28  Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а реч заклетве које је речена по закону, постави сина вавек савршена.

Chapter 8

8:1  А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима;

8:2  Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек.

8:3  Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и Овај шта има што ће принети.

8:4  Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону,

8:5  Који служе обличју и сену небеских ствари, као што би речено Мојсију кад хтеде скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.

8:6  А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољег завета, који се на бољим обећањима утврди.

8:7  Јер да је онај први без мане био, не би се другом тражило места.

8:8  Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет;

8:9  Не по завету који начиних с очевима њиховим у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске; јер они не осташе у завету мом, и ја не марих за њих, говори Господ.

8:10  Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.

8:11  И ниједан неће учити свог ближњег, и ниједан брата свог, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати од малог до великог међу њима.

8:12  Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

8:13  А кад вели: нов завет, први начини ветхим; а шта је ветхо и остарело, близу је краја.

Chapter 9

9:1  Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.

9:2  Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.

9:3  А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,

9:4  Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.

9:5  А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

9:6  А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

9:7  А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

9:8  Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;

9:9  Која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.

9:10  Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.

9:11  Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,

9:12  Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.

9:13  Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;

9:14  А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?

9:15  И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.

9:16  Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.

9:17  Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.

9:18  Јер ни први није утврђен без крви.

9:19  Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.

9:20  Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.

9:21  А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

9:22  И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.

9:23  Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.

9:24  Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

9:25  Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

9:26  Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.

9:27  И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:

9:28  Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.

Chapter 10

10:1  Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

10:2  Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте;

10:3  Него се њима сваке године чини спомен за грехе.

10:4  Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.

10:5  Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.

10:6  Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.

10:7  Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.

10:8  И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;

10:9  Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

10:10  По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.

10:11  И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.

10:12  А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.

10:13  Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.

10:14  Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.

10:15  А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:

10:16  Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;

10:17  И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

10:18  А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.

10:19  Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.

10:20  Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,

10:21  И свештеника великог над домом Божијим:

10:22  Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;

10:23  Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;

10:24  И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,

10:25  Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.

10:26  Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;

10:27  Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.

10:28  Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.

10:29  Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

10:30  Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.

10:31  Страшно је упасти у руке Бога Живога.

10:32  Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,

10:33  Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

10:34  Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

10:35  Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.

10:36  Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

10:37  Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.

10:38  А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.

10:39  А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.

Chapter 11

11:1  Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо.

11:2  Јер у њој стари добише сведочанство.

11:3  Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

11:4  Вером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби сведочанство да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.

11:5  Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.

11:6  А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже.

11:7  Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери.

11:8  Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.

11:9  Вером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима обећања тог.

11:10  Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог.

11:11  Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.

11:12  Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора.

11:13  У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.

11:14  Јер који тако говоре показују да траже отачанство.

11:15  И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате.

11:16  Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.

11:17  Вером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто беше примио обећање,

11:18  У коме беше казано: У Исаку назваће ти се семе;

11:19  Помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути; зато га и узе за прилику.

11:20  Вером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.

11:21  Вером благослови Јаков умирући сваког сина Јосифовог, и поклони се врху палице његове.

11:22  Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје.

11:23  Вером Мојсија, пошто се роди, крише три месеца родитељи његови, јер видеше красно дете, и побојаше се заповести цареве.

11:24  Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове;

11:25  И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха:

11:26  Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату.

11:27  Вером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше Оног који се не види, као да Га виђаше.

11:28  Вером учини пасху и пролив крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.

11:29  Вером пређоше Црвено Море као по сувој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.

11:30  Вером падоше зидови јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.

11:31  Вером Раав курва не погибе с неверницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другим путем.

11:32  И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другим пророцима,

11:33  Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

11:34  Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;

11:35  Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;

11:36  А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

11:37  Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;

11:38  Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.

11:39  И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;

11:40  Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.

Chapter 12

12:1  Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

12:2  Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.

12:3  Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

12:4  Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,

12:5  И заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;

12:6  Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.

12:7  Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?

12:8  Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.

12:9  Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?

12:10  Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.

12:11  Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.

12:12  Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,

12:13  И стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.

12:14  Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.

12:15  Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.

12:16  Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.

12:17  Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.

12:18  Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,

12:19  И трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;

12:20  Јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.

12:21  И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.

12:22  Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,

12:23  К сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,

12:24  И к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.

12:25  Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,

12:26  Ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.

12:27  А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.

12:28  Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.

12:29  Јер је Бог наш огањ који спаљује.

Chapter 13

13:1  Љубав братинска да остане међу вама.

13:2  Гостољубивости не заборављајте; јер неки не знајући из гостољубивости примише анђеле на конак.

13:3  Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, оних којима се неправда чини као да сте и сами у телу.

13:4  Женидбу да држе сви у части, и постеља женидбена да буде чиста; а курварима и прељубочинцима судиће Бог.

13:5  Не будите среброљупци; будите задовољни оним што имате. Јер Он рече: Нећу те оставити, нити ћу од тебе одступити;

13:6  Тако да смемо говорити: Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ће ми учинити човек?

13:7  Опомињите се својих учитеља који вам казиваше реч Божију; гледајте на свршетак њиховог живљења, и угледајте се на веру њихову.

13:8  Исус Христос јуче је и данас онај исти и вавек.

13:9  У науке туђе и различне не пристајте; јер је добро благодаћу утврђивати срца, а не јелима, од којих не имаше користи они који живљаше у њима.

13:10  Имамо, пак, олтар од ког они не смеју јести који служе скинији.

13:11  Јер којих животиња крв уноси поглавар свештенички у светињу за грехе, оних се телеса спаљују изван логора.

13:12  Зато Исус, да освети народ крвљу својом, изван града пострада.

13:13  Зато дакле да излазимо к Њему изван логора, носећи Његову срамоту.

13:14  Јер овде немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи.

13:15  Кроз Њега, дакле, да свагда приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају име Његово.

13:16  А добро чинити и давати милостињу не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.

13:17  Слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше, као који ће дати одговор, да то с радошћу чине, а не уздишући; јер вам ово не помаже.

13:18  Молите се Богу за нас. Јер се надамо да имамо добру савест, старајући се у свему добро да живимо.

13:19  А одвише молим чините ово, да бих се пре вратио к вама.

13:20  А Бог мира, који изведе из мртвих великог Пастира овцама, крвљу завета вечног, Господа нашег Исуса Христа,

13:21  Да вас саврши у сваком делу добром, да учините вољу Његову, чинећи у вама шта је угодно пред Њиме, кроз Исуса Христа, коме слава ва век века. Амин.

13:22  Молим вас пак, браћо, примите реч поучења; јер укратко написах и послах вам.

13:23  Знајте да је отишао наш брат Тимотије, с којим, ако скоро дође, видећу вас.

13:24  Поздравите све учитеље своје и све свете. Поздрављају вас браћа која су из Талијанске.

13:25  Благодат са свима вама. Амин.