SrKDIjekav - Revelation of John

Chapter 1

1:1  Откривење Исуса Христа, које даде њему Бог, да покаже слугама својима шта ће скоро бити, и показа, пославши по анђелу својему слузи својему Јовану,

1:2  Који свједочи ријеч Божију и свједочанство Исуса Христа, и шта год видје.

1:3  Благо ономе који чита и онима који слушају ријечи пророштва, и држе што је написано у њему; јер је вријеме близу.

1:4  Од Јована на седам цркава које су у Азији: благодат вам и мир од онога који јест, и који бјеше, и који ће доћи; и од седам духова који су пред пријестолом његовијем;

1:5  И од Исуса Христа, који је свједок вјерни, и првенац из мртвијех, и кнез над царевима земаљскима, који нас љуби, и уми нас од гријеха нашијех крвљу својом;

1:6  И учини нас цареве и свештенике Богу и оцу својему; томе слава и држава ва вијек вијека. Амин.

1:7  Ено, иде с облацима, и угледаће га свако око, и који га прободоше; и заплакаће за њим сва кољена земаљска. Да, заиста.

1:8  Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак, говори Господ, који јест, и који бјеше, и који ће доћи, сведржитељ.

1:9  Ја Јован, који сам и брат ваш и друг у невољи, и у царству и трпљењу Исуса Христа, бијах на острву које се зове Патам, за ријеч Божију и за свједочанство Исуса Христа.

1:10  Бијах у духу у дан недјељни, и чух за собом глас велики као трубе које говораше: ја сам алфа и омега, први и пошљедњи;

1:11  И: што видиш напиши у књигу, и пошљи црквама које су у Азији: у Ефес, и у Смирну, и у Пергам, и у Тијатир, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију.

1:12  И обазрех се да видим глас који говораше са мном; и обазревши се видјех седам свијећњака златнијех,

1:13  И усред седам свијећњака као сина човјечијега, обучена у дугачку хаљину, и опасана по прсима појасом златнијем.

1:14  А глава његова и коса бијаше бијела као бијела вуна, као снијег; и очи његове као пламен огњени;

1:15  И ноге његове као мјед кад се растопи у пећи; и глас његов као хука вода многијех;

1:16  И држаше у својој десној руци седам звијезда, и из уста његовијех излажаше мач оштар с обје стране, и лице његово бијаше као што сунце сија у сили својој.

1:17  И кад га видјех, падох к ногама његовијем као мртав, и метну десницу своју на ме говорећи ми: не бој се, ја сам први и пошљедњи,

1:18  И живи: и бијах мртав и ево сам жив ва вијек вијека, амин. И имам кључеве од пакла и од смрти.

1:19  Напиши дакле што си видио, и шта је, и шта ће бити потом;

1:20  Тајна седам звијезда које си видио на десници мојој, и седам свијећњака златнијех: седам звијезда јесу анђели седам цркава; и седам свијећњака које си видио јесу седам цркава.

Chapter 2

2:1  Анђелу Ефеске цркве напиши: тако говори онај што држи седам звијезда у десници својој, и што ходи посред седам свијећњака златнијех:

2:2  Знам твоја дјела, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш сносити злијех, и искушао си оне који говоре да су апостоли а нијесу, а нашао си их лажне;

2:3  И поднио си много, и трпљење имаш, и за име моје трудио си се, и нијеси сустао.

2:4  Но имам на тебе, што си љубав своју прву оставио.

2:5  Опомени се дакле откуда си спао, и покај се, и прва дјела чини; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и дигнућу свијећњак твој с мјеста његова, ако се не покајеш.

2:6  Но ово имаш што мрзиш на дјела Николинаца, на која и ја мрзим.

2:7  Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама: који побиједи даћу му да једе од дрвета животнога које је насред раја Божијега.

2:8  И анђелу цркве Смиранске напиши: тако говори први и пошљедњи, који бјеше мртав, и ево је жив:

2:9  Знам твоја дјела, и невољу и сиромаштво (али си богат), и хуле онијех који говоре да су Јевреји а нијесу, него зборница сотонина.

2:10  Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати. Гле, ђаво ће неке од вас метати у тамницу, да се искушате, и имаћете невољу до десет дана. Буди вјеран до саме смрти, и даћу ти вијенац живота.

2:11  Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама:који побиједи неће му наудити друга смрт.

2:12  И анђелу Пергамске цркве напиши: тако говори онај што има мач оштар с обје стране:

2:13  Знам дјела твоја, и гдје живиш, гдје је пријесто сотонин; и држиш име моје, и нијеси се одрекао вјере моје и у оне дане у које је Антипа, вјерни свједок мој, убијен код вас, гдје живи сотона.

2:14  Но имам на тебе мало, што имаш ту који држе науку Валаама, који учаше Валака да положи саблазан пред синовима Израиљевијем, да једу жртве идолске, и да се курвају.

2:15  Тако имаш и ти који држе науку Николинаца, на коју ја мрзим.

2:16  Покај се дакле; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и војеваћу с њима мачем уста својих.

2:17  Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: који побиједи даћу му да једе од мане сакривене, и даћу му камен бијел, и на камену ново име написано, којега нико не зна осим онога који прими.

2:18  И анђелу Тијатирске цркве напиши: тако говори син Божиј, који има очи своје као пламен огњени, и ноге његове као мјед:

2:19  Знам твоја дјела, и љубав, и службу, и вјеру, и трпљење твоје, и дјела твоја, и да пошљедњијех има више од првијех;

2:20  Но имам на тебе мало, што допушташ жени Језавељи, која говори да је пророчица, да учи и да вара слуге моје да чине прељубу и да једу жртву идолску.

2:21  И дадох јој вријеме да се покаје од курварства својега, и не покаја се.

2:22  Ево је ја мећем на одар, и оне који чине прељубу с њом у невољу велику, ако се не покају од својијех дјела.

2:23  И дјецу њезину побићу на мјесто; и познаће све цркве да сам ја који испитујем срца и бубреге, и даћу вам свакоме по дјелима вашим:

2:24  А вама говорим и осталима који су у Тијатиру који немају науке ове, и који не познају дубина сотонинијех (као што говоре): нећу метнути на вас другога бремена,

2:25  Осим који имате, држите докле дођем.

2:26  И који побиједи и одржи дјела моја до краја, даћу му власт над незнабошцима;

2:27  И пашће их гвозденом палицом, и они ће се раздробити као судови лончарски; као и ја што примих од оца својега;

2:28  И даћу му звијезду даницу.

2:29  Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама.

Chapter 3

3:1  И анђелу Сардске цркве напиши: тако говори онај што има седам Духова Божијих, и седам звијезда: знам твоја дјела, да имаш име да си жив, а мртав си.

3:2  Стражи, и утврђуј остале који хоће да помру; јер не нађох твојијех дјела савршенијех пред Богом својијем.

3:3  Опомињи се дакле, како си примио и како си чуо, и држи и покај се. Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и нећеш чути у који ћу час доћи на тебе.

3:4  Али имаш мало имена и у Сарду, који не опоганише својијех хаљина, и ходиће са мном у бијелима, јер су достојни.

3:5  Који побиједи он ће се обући у хаљине бијеле, и нећу избрисати имена његова из књиге живота, и признаћу име његово пред оцем својијем и пред анђелима његовима.

3:6  Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

3:7  И анђелу Филаделфијске цркве напиши: тако говори свети истинити, који има кључ Давидов, који отвори и нико не затвори, који затвори и нико не отвори.

3:8  Знам твоја дјела; гле, дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити; јер имаш мало силе, и држао си моју ријеч, и нијеси се одрекао имена мојега.

3:9  Ево дајем оне из зборнице сотонине који говоре да су Јевреји и нијесу, него лажу; ево ћу их учинити да дођу и да се поклоне пред ногама твојим, и да познаду да те ја љубим.

3:10  Јер си одржао ријеч трпљења мојега, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, који ће доћи на сав васиони свијет да искуша оне који живе на земљи.

3:11  Ево ћу доћи брзо: држи што имаш, да нико не узме вијенца твојега.

3:12  Који побиједи учинићу га стуб у цркви Бога својега, и више неће изићи напоље; и написаћу на њему име Бога својега, и име новога Јерусалима, града Бога мојега, који силази с неба од Бога мојега, и име моје ново.

3:13  Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

3:14  И анђелу Лаодикијске цркве напиши: тако говори Амин, свједок вјерни и истинити, почетак створења Божијега:

3:15  Знам твоја дјела да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ!

3:16  Тако, будући млак, и нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својијех.

3:17  Јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слијеп, и го.

3:18  Свјетујем те да купиш у мене злата жеженога у огњу, да се обогатиш; и бијеле хаљине, да се обучеш, и да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти очињом помажи очи своје да видиш.

3:19  Ја које год љубим оне и карам и поучавам; постарај се дакле, и покај се.

3:20  Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном.

3:21  Који побиједи даћу му да сједе са мном на пријестолу мојему, као и ја што побиједих и сједох с оцем својијем на пријестолу његову.

3:22  Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

Chapter 4

4:1  Потом видјех: и гле, врата отворена на небу, и глас први који чух као трубу гдје говори са мном, рече: попни се амо, и показаћу ти шта ће бити за овијем.

4:2  И одмах бих у духу; и гле, пријесто стајаше на небу, и на пријестолу сјеђаше неко.

4:3  И онај што сјеђаше бијаше по виђењу као камен јаспис и сард; и око пријестола бјеше дуга по виђењу као смарагд.

4:4  И око пријестола бијаху двадесет и четири пријестола; и на пријестолима видјех двадесет и четири старјешине гдје сједе, обучене у бијеле хаљине, и имаху круне златне на главама својим.

4:5  И од пријестола излажаху муње и громови и гласови; и седам жижака огњенијех гораху пред пријестолом, које су седам духова Божијих.

4:6  И пред пријестолом бијаше стаклено море, као кристал; и насред пријестола и око пријестола четири животиње, пуне очију спријед и састраг.

4:7  И прва животиња бјеше као лав, и друга животиња као теле, и трећа животиња имаше лице као човјек, и четврта животиња бјеше као орао кад лети.

4:8  И свака од четири животиње имаше по шест крила наоколо, и унутра пуна очију, и мира не имају дан и ноћ говорећи: свет, свет, свет Господ Бог сведржитељ, који бјеше, и који јест, и који ће доћи.

4:9  И кад даше животиње славу и част и хвалу ономе што сјеђаше на пријестолу, што живи ва вијек вијека,

4:10  Падоше двадесет и четири старјешине пред онијем што сјеђаше на пријестолу, и поклонише се ономе што живи ва вијек вијека, и метнуше круне своје пред пријестолом говорећи:

4:11  Достојан си, Господе, да примиш славу и част и силу; јер си ти саздао све, и по вољи твојој јест и створено је.

Chapter 5

5:1  И видјех у десници онога што сјеђаше на пријестолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.

5:2  И видјех анђела јака гдје проповиједа гласом великијем: ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њезине?

5:3  И нико не могаше ни на небу ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге ни да загледа у њу.

5:4  И ја плаках много што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу.

5:5  И један од старјешина рече ми: не плачи, ево је надвладао лав, који је од кољена Јудина, коријен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њезинијех.

5:6  И видјех, и гле, насред пријестола и четири животиње, и посред старјешина јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланијех по свему свијету.

5:7  И дође и узе књигу из деснице онога што сјеђаше на пријестолу.

5:8  И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старјешине падоше пред јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светијех.

5:9  И пјеваху пјесму нову говорећи: достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њезине; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од свакога кољена и језика и народа и племена,

5:10  И учинио си нас Богу нашему цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи.

5:11  И видјех, и чух глас анђела многијех око пријестола и животиња и старјешина, и бјеше број њихов хиљада хиљада.

5:12  Говорећи гласом великијем: достојно је јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов.

5:13  И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух гдје говоре: ономе што сједи на пријестолу, и јагњету благослов и част и слава и држава ва вијек вијека.

5:14  И четири животиње говораху: амин. И двадесет и четири старјешине падоше и поклонише се ономе што живи ва вијек вијека.

Chapter 6

6:1  И видјех кад отвори јагње један од седам печата, и чух једну од четири животиње гдје говори као глас громовни: дођи и виђи.

6:2  И видјех, и гле, коњ бијел, и онај што сјеђаше на њему имадијаше стријелу; и њему се даде вијенац, и изиђе побјеђујући, и да побиједи.

6:3  И кад отвори други печат, чух другу животињу гдје говори: дођи и виђи.

6:4  И изиђе други коњ риђ, и ономе што сјеђаше на њему даде се да узме мир са земље, и да убија један другога, и даде му се мач велики.

6:5  И кад отвори трећи печат, чух трећу животињу гдје говори: дођи и виђи. И видјех, и гле, коњ вран, и онај што сјеђаше на њему имађаше мјерила у руци својој.

6:6  И чух глас између четири животиње гдје говори: ока пшенице за грош, и три оке јечма за грош; а уља и вина неће бити.

6:7  И кад отвори четврти печат, чух глас четврте животиње гдје говори: дођи и виђи.

6:8  И видјех, и гле, коњ блијед, и ономе што сјеђаше на њему бјеше име смрт, и пакао иђаше за њим; и њему се даде област на четвртом дијелу земље да убије мачем и глађу и смрћу и звјерињем земаљскијем.

6:9  И кад отвори пети печат, видјех под олтаром душе побијенијех за ријеч Божију и за свједочанство које имаху.

6:10  И повикаше гласом великијем говорећи: докле, господару свети и истинити! не судиш и не кајеш крви наше на онима што живе на земљи?

6:11  И дане бише свакоме од њих хаљине бијеле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они.

6:12  И видјех кад отвори шести печат, и гле, затресе се земља врло, и сунце поста црно као врећа од костријети, и мјесец поста као крв;

6:13  И звијезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује пупке своје кад је велики вјетар заљуља.

6:14  И небо се измаче као књига кад се савије, и свака гора и острво с мјеста својијех покренуше се.

6:15  И цареви земаљски, и бољари, и богати, и војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак, сакрише се по пећинама и по камењацима горскијем;

6:16  И говорише горама и камењу: падните на нас, и сакријте нас од лица онога што сједи на пријестолу, и од гњева јагњетова.

6:17  Јер дође велики дан гњева његова, и ко може остати?

Chapter 7

7:1  И потом видјех четири анђела гдје стоје на четири угла земље, и држе четири вјетра земаљска, да не душе вјетар на земљу, ни на море, ни на икако дрво.

7:2  И видјех другога анђела гдје се пење од истока сунчанога, који имаше печат Бога живога; и повика гласом великијем на четири анђела којима бјеше дано да кваре земљу и море, говорећи:

7:3  Не кварите ни земље, ни мора, ни дрвета, докле запечатим слуге Бога нашега на челима њиховима.

7:4  И чух број запечаћенијех, сто и четрдесет и четири хиљаде запечаћенијех од свију кољена синова Израиљевијех;

7:5  Од кољена Јудина дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Рувимова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Гадова дванаест хиљада запечаћенијех;

7:6  Од кољена Асирова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Нефталимова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Манасијина дванаест хиљада запечаћенијех;

7:7  Од кољена Симеунова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Левијева дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Исахарова дванаест хиљада запечаћенијех;

7:8  Од кољена Завулонова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Јосифова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Венијаминова дванаест хиљада запечаћенијех.

7:9  Потом видјех, и гле, народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и кољена и народа и племена, стајаше пред пријестолом и пред јагњетом, обучен у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховима.

7:10  И повикаше гласом великијем говорећи: спасеније Богу нашему, који сједи на пријестолу, и јагњету.

7:11  И сви анђели стајаху око пријестола и старјешине и четири животиње, и падоше на лице пред пријестолом, и поклонише се Богу.

7:12  Говорећи: амин; благослов и слава и премудрост и хвала и част и сила и јачина Богу нашему ва вијек вијека. Амин.

7:13  И одговори један од старјешина говорећи ми: ови обучени у бијеле хаљине ко су, и откуда дођоше?

7:14  И рекох му: господару! ти знаш. И рече ми: ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убијелише хаљине своје у крви јагњетовој.

7:15  За то су пред пријестолом Божијим, и служе му дан и ноћ у цркви његовој; и онај што сједи на пријестолу уселиће се у њих.

7:16  Више неће огладњети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина.

7:17  Јер јагње, које је насред пријестола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех.

Chapter 8

8:1  И кад отвори седми печат, поста тишина на небу око по сахата.

8:2  И видјех седам анђела који стајаху пред Богом, и даде им се седам труба.

8:3  И други анђео дође и стаде пред олтаром, и имаше кадионицу златну; и бијаше му дано много тамјана да да молитвама свију светијех на олтар златни пред пријестолом.

8:4  И дим од кађења у молитвама светијех изиђе од руке анђелове пред Бога.

8:5  И узе анђео кадионицу, и напуни је огња са олтара, и баци је на земљу, и посташе гласови и громови и сијевање муња и тресење земље.

8:6  И седам анђела који имаху седам труба, приправише се да затрубе.

8:7  И први анђео затруби, и поста град и огањ, смијешани с крвљу, и падоше на земљу; и трећина дрва изгорје, и свака трава зелена изгорје.

8:8  И други анђео затруби; и као велика гора огњем запаљена паде у море; и трећина мора поста крв.

8:9  И умрије трећина створења које живи у мору, и трећина лађи пропаде.

8:10  И трећи анђео затруби, и паде с неба велика звијезда, која гораше као свијећа, и паде на трећину ријека и на изворе водене.

8:11  И име звијезди бјеше Пелен; и трећина вода поста пелен, и многи људи помријеше од вода, јер бијаху грке.

8:12  И четврти анђео затруби, и ударена би трећина сунца, и трећина мјесеца, и трећина звијезда, да помрча трећина њихова, и трећина дана да не свијетли, тако и ноћи.

8:13  И видјех, и чух једног анђела гдје лети посред неба и говори гласом великијем: тешко, тешко, тешко онима који живе на земљи од осталијех гласова трубнијех тројице анђела, који ће трубити.

Chapter 9

9:1  И пети анђео затруби, и видјех звијезду гдје паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана;

9:2  И отвори студенац бездана, и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрње сунце и небо од дима студенчева;

9:3  И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се област, као што и скорпије имају област на земљи.

9:4  И рече им се да не уде трави земаљској нити икакој зелени, нити икаку дрвету, него само људима који немају печата Божијега на челима својима.

9:5  И даде им се да их не убијају, него да их муче пет мјесеци; и мучење њихово бијаше као мучење скорпијино кад уједе човјека;

9:6  И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и жељеће да умру, и смрт ће од њих бјежати.

9:7  И скакавци бијаху као коњи спремљени на бој; и на главама њиховима као круне од злата, и лица њихова као лица човјечија.

9:8  И имаху косе као косе женске, и зуби њихови бијаху као у лавова;

9:9  И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и глас крила њиховијех бијаше као глас кола кад многи коњи трче на бој;

9:10  И имаху репове као скорпијине, и жалци бијаху на реповима њиховима; и дана им бјеше област да уде људима пет мјесеци.

9:11  И имаху над собом цара анђела бездана којему је име Јеврејски Авадон, а Грчки Аполион.

9:12  Једно зло прође, ево иду још два зла за овијем.

9:13  И шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златнога олтара који је пред Богом,

9:14  Гдје говори шестоме анђелу који имаше трубу: одријеши четири анђела који су свезани код ријеке велике Еуфрата.

9:15  И бише одријешена четири анђела који бијаху приправљени на сахат, и дан, и мјесец, и годину, да побију трећину људи.

9:16  И број војника на коњима бијаше двјеста хиљада хиљада; и чух број њихов.

9:17  И тако видјех у утвари коње, и оне што сјеђаху на њима, који имаху оклопе огњене и плаветне и сумпорне; и главе коња њиховијех бијаху као главе лавова, и из уста њиховијех излажаше огањ и дим и сумпор.

9:18  И од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њиховијех.

9:19  Јер сила коња бјеше у устима њиховима, и у реповима њиховима; јер репови њихови биваху као змије и имаху главе, и њима иђаху.

9:20  И остали људи који не бише побијени злима овима, не покајаше се од дјела руку својијех да се не поклањају ђаволима, ни идолима златнима и сребрнима и мједенима и каменима и дрвенима, који ни могу видјети, ни чути, ни ходити;

9:21  Нити се покајаше од убиства својијех, ни од чарања својијех, ни од курварства својега, ни од крађа својијех.

Chapter 10

10:1  И видјех другога анђела јака гдје силази с неба, који бјеше обучен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;

10:2  И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а лијеву на земљу.

10:3  И повика гласом великијем, као лав кад риче; и кад он повика, говораше седам громова гласове своје.

10:4  И кад говорише седам громова гласове своје, шћадијах да пишем; и чух глас с неба који ми говори: запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши.

10:5  И анђео којега видјех гдје стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу,

10:6  И закле се онијем који живи ва вијек вијека, који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена већ неће бити;

10:7  Него у дане гласа седмога анђела кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својијем слугама пророцима.

10:8  И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: иди и узми књижицу отворену из руке онога анђела што стоји на мору и на земљи.

10:9  И отидох к анђелу, и рекох му: дај ми књижицу. И рече ми: узми и изједи је; и грка ће бити у трбуху твојему, али у устима биће ти слатка као мед.

10:10  И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и бјеше у устима мојима као мед слатка, а кад је изједох, бијаше грка у трбуху мојему.

10:11  И рече ми: ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима.

Chapter 11

11:1  И даде ми се трска као палица говорећи: устани и измјери цркву Божију и олтар, и оне што се клањају у њој;

11:2  А порту што је изван цркве, избаци напоље, нити је мјери, јер је дана незнабошцима; и град свети газиће четрдесет и два мјесеца.

11:3  И даћу двојици својијех свједока, и прорицаће хиљаду и двјеста и шездесет дана обучени у вреће.

11:4  Ови су двије маслине и два жишка што стоје пред господаром земаљскијем.

11:5  И ако им ко неправду учини, огањ излази из уста њиховијех, и појешће непријатеље њихове; и ко хтједбуде да им учини нажао онај ваља да буде убијен.

11:6  И ови ће имати власт да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њихова прорицања; и имаће власт над водама да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком, кад год хтједбуду.

11:7  И кад сврше свједочанство своје, онда ће звијер што излази из бездана учинити с њима рат, и побиједиће их и убиће их.

11:8  И тјелеса њихова оставиће на улици града великога, који се духовно зове Содом и Мисир, гдје и Господ наш разапет би.

11:9  И гледаће неки од народа и племена и језика и кољена тјелеса њихова три дана и по, и неће дати да се њихова тјелеса метну у гробове.

11:10  И који живе на земљи, обрадоваће се и развеселиће се за њих, и слаће даре један другоме, јер ова два пророка мучише оне што живе на земљи.

11:11  И послије три дана и по дух живота од Бога уђе у њих; и сташе оба на ногама својима, и страх велики нападе на оне који их гледаху.

11:12  И чуше глас велики с неба, који им говори: изиђите амо. И изиђоше на небо на облацима, и видјеше их непријатељи њихови.

11:13  И у тај час затресе се земља врло, и десети дјел града паде, и тресење земље поби седам хиљада имена човјечијих; и остали се уплашише, и даше славу Богу небескоме.

11:14  Зло друго прође; ево зло треће иде брзо.

11:15  И седми анђео затруби и посташе велики гласови на небесима говорећи: поста царство свијета Господа нашега и Христа његова, и цароваће ва вијек вијека.

11:16  И двадесет и четири старјешине које сјеђаху пред Богом на пријестолима својима, падоше на лица своја и поклонише се Богу.

11:17  Говорећи: хвалимо те Господе Боже сведржитељу, који јеси, и бјеше, и бићеш, што си примио силу своју велику, и царујеш.

11:18  И незнабошци се прогњевише, и дође гњев твој и вријеме мртвима да се суди, и да се да плата слугама твојима, пророцима и светима, и онима који се боје имена твојега, малима и великима, и да се погубе они који земљу погубише.

11:19  И отвори се црква Божија на небу, и показа се ћивот завјета његова у цркви његовој; и бише сијевања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики.

Chapter 12

12:1  И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезинијем, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда.

12:2  И бјеше трудна, и викаше од муке, и мучаше се да роди.

12:3  И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њезинијем седам круна;

12:4  И реп њезин одвуче трећину звијезда небескијех, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која шћаше да се породи, да јој прождере дијете кад роди.

12:5  И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову.

12:6  А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двјеста и шездесет дана.

12:7  И поста рат на небу. Михаило и анђели његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њезини.

12:8  И не надвладаше, и више им се не нађе мјеста на небу.

12:9  И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свијет, и збачена би на земљу, и анђели њезини збачени бише с њом.

12:10  И чух глас велики на небу који говори: сад поста спасеније и сила и царство Бога нашега, и област Христа његова; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашијем дан и ноћ.

12:11  И они га побиједише крвљу јагњетовом и ријечју свједочанства својега, и не марише за живот свој до саме смрти.

12:12  Зато веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има.

12:13  И кад видје аждаха да збачена би на земљу, гоњаше жену која роди мушко.

12:14  И жени дана бише два крила орла великога да лети у пустињу на своје мјесто, гдје ће се хранити вријеме и времена и по времена, сакривена од лица змијина.

12:15  И испусти змија за женом из уста својијех воду као ријеку, да је утопи у ријеци.

12:16  И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прождрије ријеку коју испусти змија из уста својијех.

12:17  И разгњеви се змија на жену, и отиде да се побије са осталијем сјеменом њезинијем, које држи заповијести Божије и има свједочанство Исуса Христа.

Chapter 13

13:1  И стадох на пијеску морскоме; и видјех звијер гдје излази из мора, која имаше седам глава, и рогова десет, и на роговима њезинијем десет круна, а на главама њезинијем имена хулна.

13:2  И звијер коју видјех бијаше као рис, и ноге јој као у медвједа, и уста њезина као уста лавова, и даде јој змија силу своју, и пријестол свој, и област велику.

13:3  И видјех једну од глава њезинијех као рањену на смрт, и рана смрти њезине излијечи се. И чуди се сва земља иза звијери, и поклонише се змији, која даде област звијери.

13:4  И поклонише се звијери говорећи: ко је као звијер? и ко може ратовати с њом?

13:5  И дана јој бише уста која говоре велике ствари и хуљења, и дана јој би област да чини четрдесет и два мјесеца.

13:6  И отвори уста своја за хуљење на Бога, да хули на име његово, и на кућу његову, и на оне који живе на небу.

13:7  И дано јој би да се бије са светима, и да их побиједи; и дана јој би област над свакијем кољеном и народом и језиком и племеном.

13:8  И поклонише јој се сви који живе на земљи којима имена нијесу записана у животној књизи јагњета, које је заклано од постања свијета.

13:9  Ако ко има ухо нека чује.

13:10  Ко у ропство води, биће у ропство одведен; ко ножем убије ваља да он ножем буде убијен. Овдје је трпљење и вјера светијех.

13:11  И видјех другу звијер гдје излази из земље, и имаше два рога као у јагњета; и говораше као аждаха.

13:12  И сву власт прве звијери чињаше пред њом; и учини да земља и који живе на њој поклони се првој звијери којој се исцијели рана смртна.

13:13  И учини чудеса велика, и учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима.

13:14  И вара оне који живе на земљи знацима, који јој бише дани да чини пред звијери, говорећи онима што живе на земљи да начине икону звијери која имаде рану смртну и оста жива.

13:15  И би јој дано да даде дух икони звијериној, да проговори икона звијерина, и да учини да се побију који се год не поклоне икони звијериној.

13:16  И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима,

13:17  Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звијери, или број имена њезина.

13:18  Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери: јер је број човјеков и број њезин шест стотина и шездесет и шест.

Chapter 14

14:1  И видјех, и гле, јагње стајаше на гори Сионској, и с њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име оца његова написано на челима својима.

14:2  И чух глас с неба као глас вода многијех, и као глас грома великога; и чух глас гудача који гуђаху у гусле своје.

14:3  И пјеваху као нову пјесну пред пријестолом и пред четири животиње и пред старјешинама: и нико не могаше научити пјесне, осим онијех сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.

14:4  Ово су који се не опоганише са женама, јер су дјевственици, они иду за јагњетом куд год оно пође. Ови су купљени од људи првенци Богу и јагњету.

14:5  И у њиховијем устима не нађе се пријевара, јер су без мане пред пријестолом Божијим.

14:6  И видјех другога анђела гдје лети посред неба, који имаше вјечно јеванђеље да објави онима који живе на земљи, и свакоме племену, и језику и кољену и народу.

14:7  И говораше великијем гласом: бојте се Бога, и подајте му славу, јер дође час суда његова; и поклоните се ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене.

14:8  И други анђео за њим иде говорећи: паде, паде Вавилон град велики: јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе.

14:9  И трећи анђео за њим иде говорећи гласом великијем: ко се год поклони звијери и икони њезиној, и прими жиг на чело своје или на руку своју,

14:10  И он ће пити од вина гњева Божијега, које је непомијешано уточено у чашу гњева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред јагњетом.

14:11  И дим мучења њихова излазиће ва вијек вијека; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звијери и икони њезиној, и који примају жиг имена њезина.

14:12  Овдје је трпљење светијех, који држе заповијести Божије и вјеру Исусову.

14:13  И чух глас с неба гдје ми говори: напиши: благо мртвима који умиру у Господу отсад. Да, говори Дух, да почину од трудова својијех; јер дјела њихова иду за њима.

14:14  И видјех, и гле, облак бијел, и на облаку сјеђаше као син човјечиј, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар.

14:15  И други анђео изиђе из цркве вичући великијем гласом ономе што сједи на облаку: замахни српом својијем и жњи, јер дође вријеме да се жње, јер се осуши жито земаљско.

14:16  И онај што сјеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.

14:17  И други анђео изиђе из цркве што је на небу, и имаше и он косијер оштар.

14:18  И други анђео изиђе из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше косијер оштри, говорећи: замахни косијером својијем оштријем, и одрежи грожђе винограда земаљскога; јер већ сазреше пуца његова.

14:19  И баци анђео косијер свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у кацу великога гњева Божијега.

14:20  И оточи се каца изван града, и изиђе крв из каце тја до узда коњма хиљаду и шест стотина потркалишта.

Chapter 15

15:1  И видјех други велики знак на небу и чудо: седам анђела који имаху седам пошљедњијех зала, јер се у њима саврши гњев Божиј.

15:2  И видјех као стаклено море смијешано с огњем, и оне што побиједише звијер и икону њезину, и жиг њезин, и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме и имају гусле Божије;

15:3  И пјеваху пјесму Мојсија слуге Божијега, и пјесму јагњетову, говорећи: велика су и дивна дјела твоја, Господе Боже сведржитељу, праведни су и истинити путови твоји, царе светијех.

15:4  Ко се неће побојати тебе, Господе, и прославити име твоје? Јер си ти један свет; јер ће сви незнабошци доћи и поклонити се пред тобом; јер се судови твоји јавише.

15:5  И послије овога видјех, и гле, отвори се црква скиније свједочанства на небу,

15:6  И изиђоше седам анђела из цркве, који имаху седам зала, обучени у чисте и бијеле хаљине од платна, и опасани по прсима појасима златнијем;

15:7  И једна од четири животиње даде седморици анђела седам чаша златнијех напуњенијех гњева Бога, који живи ва вијек вијека.

15:8  И напуни се црква дима од славе Божије и од силе његове; и нико не могаше доћи у цркву, док се не сврши седам зала седморице анђела.

Chapter 16

16:1  И чух глас велики из цркве гдје говори седморици анђела: идите, и излијте седам чаша гњева Божијега на земљу.

16:2  И отиде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и посташе ране зле и љуте на људима који имају жиг звијерин и који се клањају икони њезиној.

16:3  И други анђео изли чашу своју у море; и поста крв као од мртваца, и свака душа жива умрије у мору.

16:4  И трећи анђео изли чашу своју на ријеке и на изворе водене; и поста крв.

16:5  И чух анђела воденога гдје говори: праведан си Господе, који јеси, и који бјеше, и свет, што си ово судио;

16:6  Јер пролише крв светијех и пророка, и крв си им дао да пију, јер су заслужили.

16:7  И чух другога из олтара гдје говори: да, Господе Боже сведржитељу, истинити су и прави судови твоји.

16:8  И четврти анђео изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем.

16:9  И опалише се људи од велике врућине, и хулише на име Бога који има област над злима овима, и не покајаше се да му даду славу.

16:10  И пети анђео изли чашу своју на пријесто звијерин; и царство њезино поста тамно, и жвакаху језике своје од бола.

16:11  И хулише на име Бога небескога од бола и од рана својијех, и не покајаше се од дјела својијех.

16:12  И шести анђео изли чашу своју на велику ријеку Еуфрат; и пресахну вода њезина, да се приправи пут царевима од истока сунчанога.

16:13  И видјех из уста аждахинијех, и из уста звијеринијех, и из уста лажнога пророка, гдје изиђоше три нечиста духа, као жабе.

16:14  Јер су ово духови ђаволски који чине чудеса и излазе к царевима свега васионога свијета да их скупе на бој за онај велики дан Бога сведржитеља.

16:15  Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи и да се не види срамота његова.

16:16  И сабра их на мјесто које се Јеврејски зове Армагедон.

16:17  И седми анђео изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од пријестола говорећи: сврши се.

16:18  И бише сијевања муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, каково никад не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико.

16:19  И град велики раздијели се на три дијела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутога гњева својега.

16:20  И сва острва побјегоше, и горе се не нађоше.

16:21  И град велики као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла граднога, јер је велика мука његова врло..

Chapter 17

17:1  И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, и говори са мном говорећи ми: ходи да ти покажем суд курве велике, која сједи на водама многима;

17:2  С којом се курваше цареви земаљски, и који живе на земљи опише се вином курварства њезина.

17:3  И уведе ме дух у пусто мјесто; и видјех жену гдје сједи на звијери црвеној која бјеше пуна имена хулнијех и имаше седам глава и десет рогова.

17:4  И жена бјеше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгијем и бисером, и имаше чашу у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства својега;

17:5  И на челу њезину написано име: тајна, Вавилон велики, мати курвама и мрзостима земаљскима.

17:6  И видјех жену пијану од крви светијех и од крви свједока Исусовијех; и зачудих се чудом великијем кад је видјех.

17:7  И рече ми анђео: што се чудиш? Ја ћу ти казати тајну ове жене, и звијери што је носи и има седам глава и десет рогова.

17:8  Звијер коју си видио бјеше и није, и изићи ће из бездана и отићи ће у пропаст; и удивиће се који живе на земљи, којима имена написана нијесу у књигу живота од постања свијета, кад види звијер која бјеше, и није, и доћи ће опет.

17:9  Овдје је ум, који има мудрост. Седам глава, то су седам гора на којима жена сједи.

17:10  И јесу седам царева. Пет је њих пало, и један јест, а други још није дошао; а кад дође за мало ће остати.

17:11  И звијер која бјеше и није, и она је осми, и јест од седморице и у пропаст иде.

17:12  И десет рогова, које си видио, то су десет царева, који царства још не примише, него ће област као цареви на једно вријеме примити са звијери.

17:13  Ови једну вољу имају, и силу и област своју даће звијери.

17:14  Ови ће се побити с јагњетом и јагње ће их побиједити, јер је господар над господарима и цар над царевима; и који су с њим, јесу позвани и избрани и вјерни.

17:15  И рече ми: воде, што си видио, гдје сједи курва, оно су људи и народи, и племена и језици.

17:16  И десет рогова, што си видио на звијери, они ће омрзнути на курву, и опустошиће је и оголузнити, и месо њезино појешће и сажећи ће је огњем.

17:17  Јер је Бог дао у срца њихова да учине вољу његову, и да учине вољу једну, и да даду царство своје звијери, док се сврше ријечи Божије.

17:18  И жена, коју си видио, јест град велики, који има царство над царствима земаљскима.

Chapter 18

18:1  И послије овога видјех другога анђела гдје силази са неба, који имаше област велику; и земља се засвијетли од славе његове.

18:2  И повика јакијем гласом говорећи: паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистијех и мрскијех; јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе;

18:3  И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њезине.

18:4  И чух глас други с неба који говори: изиђите из ње, народе мој, да се не помијешате у гријехе њезине, и да вам не науде зла њезина.

18:5  Јер гријеси њезини допријеше тја до неба, и Бог се опомену неправде њезине.

18:6  Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по дјелима њезинима: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пута онолико.

18:7  Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу својему: сједим као царица, и нијесам удовица, и жалости нећу видјети.

18:8  За то ће у један дан доћи зла њезина: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди.

18:9  И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и бјеснише, кад виде дим горења њезина,

18:10  Издалека стојећи од страха мука њезинијех и говорећи: јаох! јаох! граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој!

18:11  И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њиховијех товара нико више не купује;

18:12  Товара злата и сребра и камења драгога и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и свакога мирисног дрвета, и свакојакијех судова од филдиша, и свакојакијех судова од најскупљега дрвета, мједи и гвожђа и мермера,

18:13  И цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и тјелеса и душа човјечијих.

18:14  И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га нећеш наћи.

18:15  Трговци који се овијем товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њезина, плачући и јаучући,

18:16  И говорећи: јаох! јаох! граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгијем и бисером;

18:17  Јер у један час погибе толико богатство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека,

18:18  И викаху, видјевши дим горења њезина, и говораху: ко је био као овај град велики?

18:19  И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: јаох! јаох! граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његова, јер у један час опустје!

18:20  Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему.

18:21  И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: тако ће са хуком бити бачен Вавилон град велики, и неће се више наћи;

18:22  И глас гудача и пјевача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каква заната неће се више наћи у теби, и хука камења воденичнога неће се чути у теби;

18:23  И видјело жишка неће се више свијетлити у теби, и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби; јер трговци твоји бијаху бољари земаљски, јер твојијем чарањем преварени бише сви народи.

18:24  И у њему се нађе крв пророчка и светијех, и свију који су побијени на земљи.

Chapter 19

19:1  И послије овога чух глас велики народа многога на небу гдје говори: алилуја! спасеније и слава и част и сила Господу нашему;

19:2  Јер су истинити и прави судови његови, што је осудио курву велику, која поквари земљу курварством својијем, и покајао крв слугу својијех од руке њезине.

19:3  И другом рекоше: алилуја! И дим њезин излажаше ва вијек вијека.

19:4  И падоше двадесет и четири старјешине, и четири животиње, и поклонише се Богу који сјеђаше на пријестолу, говорећи: амин, алилуја!

19:5  И глас изиђе од пријестола који говори: хвалите Бога нашега све слуге његове, и који га се бојите, и мали и велики.

19:6  И чух као глас народа многога, и као глас вода многијех, и као глас громова јакијех, који говоре: алилуја! јер царује Господ Бог сведржитељ.

19:7  Да се радујемо и веселимо, и да дамо славу њему; јер дође свадба јагњетова, и жена његова приправила се;

19:8  И дано јој би да се обуче у свилу чисту и бијелу: јер је свила правда светијех.

19:9  И рече ми: напиши: благо онима који су позвани на вечеру свадбе јагњетове. И рече ми: ове су ријечи истините Божије.

19:10  И паднувши пред ногама његовима поклоних му се; и рече ми: гле, немој, ја сам слуга као и ти и браћа твоја која имају свједочанство Исусово. Богу се поклони; јер је свједочанство Исусово Дух Пророштва.

19:11  И видјех небо отворено, и гле, коњ бијел, и који сјеђаше на њему зове се вјеран и истинит, и суди по правди и војује.

19:12  А очи су му као пламен огњени, и на глави његовој круне многе, и имаше име написано, којега нико не зна до он сам.

19:13  И бјеше обучен у хаљину црвену од крви, и име се његово зове: ријеч Божија.

19:14  И војске небеске иђаху за њим на коњима бијелијем, обучене у свилу бијелу и чисту.

19:15  И из уста његовијех изиђе мач оштар, да њиме побије незнабошце; и он ће их пасти с палицом гвозденом; и он гази кацу вина и срдње и гњева Бога сведржитеља.

19:16  И има на хаљини и на стегну своме име написано: цар над царевима и господар над господарима.

19:17  И видјех једнога анђела гдје стоји на сунцу и повика гласом великијем говорећи свима птицама које лете испод неба: дођите и скупите се на велику вечеру Божију,

19:18  Да једете меса од царева, и меса од војвода, и меса од јунака, и меса од коња и од онијех који сједе на њима, и меса од свију слободњака и робова, и од малијех и од великијех.

19:19  И видјех звијер и цареве земаљске и војнике њихове скупљене да се побију с онијем што сједи на коњу и с војскама његовијем.

19:20  И би ухваћена звијер, и с њом лажни пророк који учини пред њом знаке којима превари оне који примише жиг звијерин и који се поклањају икони њезиној: живи бише бачени обоје у језеро огњено, које гори сумпором.

19:21  А остали побијени бише мачем онога што сједи на коњу, који изиђе из уста његовијех: и све се птице наситише од меса њихова.

Chapter 20

20:1  И видјех анђела гдје силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој.

20:2  И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година,

20:3  И у бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народа, док се не наврши хиљада година; и потом ваља да буде одријешена на мало времена.

20:4  И видјех пријестоле, и сјеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исјеченијех за свједочанство Исусово и за ријеч Божију, који се не поклонише звијери ни икони њезиној, и не примише жига на челима својима и руци својој; и оживљеше и цароваше с Христом хиљаду година.

20:5  А остали мртваци не оживљеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсеније.

20:6  Блажен је и свет онај који има дијел у првом васкрсенију; над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с њим хиљаду година.

20:7  И кад се сврши хиљада година, пустиће се сотона из тамнице своје,

20:8  И изићи ће да вара народе по сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој, којијех је број као пијесак морски.

20:9  И изиђоше на ширину земље, и опколише око светијех, и град љубазни; и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их.

20:10  И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, гдје је звијер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва вијек вијека.

20:11  И видјех велики бијел пријестол, и онога што сјеђаше на њему, од чијега лица бјежаше небо и земља, и мјеста им се не нађе.

20:12  И видјех мртваце мале и велике гдје стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по дијелима својима.

20:13  И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце; и суд примише по дјелима својима.

20:14  И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт.

20:15  И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено.

Chapter 21

21:1  И видјех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема.

21:2  И ја Јован видјех град свети, Јерусалим нов, гдје силази од Бога с неба, приправљен као невјеста украшена мужу својему.

21:3  И чух глас велики с неба гдје говори: ево скиније Божије међу људима, и живљеће с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов.

21:4  И Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође.

21:5  И рече онај што сјеђаше на пријестолу: ево све ново творим. И рече ми: напиши, јер су ове ријечи истините и вјерне.

21:6  И рече ми: сврши се. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава.

21:7  Који побиједи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син.

21:8  А страшљивима и невјернима и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је дијел у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга.

21:9  И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњенијех седам зала пошљедњијех, и рече ми говорећи: ходи да ти покажем невјесту, јагњетову жену.

21:10  И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, гдје силази с неба од Бога,

21:11  И имаше славу Божију; и свјетлост његова бијаше као драги камен, као камен јаспис свијетли,

21:12  И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест кољена Израиљевијех.

21:13  Од истока врата троја, и од сјевера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја.

21:14  И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола јагњетовијех.

21:15  И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измјери град и врата његова и зидове његове.

21:16  И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измјери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је.

21:17  И размјери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мјери човјечијој, која је анђелова.

21:18  И бјеше грађа зидова његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло.

21:19  И темељи зидова градскијех бијаху украшени свакијем драгијем камењем: први темељ бијаше јаспис, други сапфир, трећи халкидон, четврти смарагд,

21:20  Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.

21:21  И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата бијаху од једнога зрна бисера: и улице градске бијаху злато чисто, као стакло пресвијетло.

21:22  И цркве не видјех у њему: јер је њему црква Господ Бог сведржитељ, и јагње.

21:23  И град не потребује ни сунца ни мјесеца да свијетле у њему; јер га слава Божија просвијетли, и жижак је његов јагње.

21:24  И народи који су спасени ходиће у видјелу његову, и цареви земаљски донијеће славу и част своју у њега.

21:25  И врата његова неће се затворати дању, јер ондје ноћи неће бити.

21:26  И донијеће славу и част незнабожаца у њега.

21:27  И неће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи јагњета.

Chapter 22

22:1  И показа ми чисту ријеку воде живота, бистру као кристал, која излажаше од пријестола Божијега, и јагњетова.

22:2  Насред улица његовијех и с обје стране ријеке дрво живота, које рађа дванаест родова дајући свакога мјесеца свој род; и лишће од дрвета бијаше за исцјељивање народима.

22:3  И више неће бити никакве проклетиње; и пријестол Божиј и јагњетов биће у њему; и слуге његове послуживаће га.

22:4  И гледаће лице његово, и име његово биће на челима њиховима.

22:5  И ноћи тамо неће бити, и неће потребовати видјела од жишка, ни видјела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће ва вијек вијека.

22:6  И рече ми: ово су ријечи вјерне и истините, и Господ Бог светијех пророка посла анђела својега да покаже слугама својима шта ће бити скоро.

22:7  Ево ћу доћи скоро: благо ономе који држи ријечи пророштва књиге ове.

22:8  И ја Јован видјех ово и чух; и кад чух и видјех, падох да се поклоним на ноге анђела који ми ово показа.

22:9  И рече ми: гле, немој, јер сам и ја слуга као и ти и браћа твоја пророци и они који држе ријечи пророштва књиге ове. Богу се поклони.

22:10  И рече ми: не запечаћавај ријечи пророштва књиге ове; јер је вријеме близу.

22:11  Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет нека се још свети.

22:12  И ево ћу доћи скоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по дјелима његовијем.

22:13  Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак, први и пошљедњи.

22:14  Благо ономе који твори заповијести његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у град.

22:15  А напољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж.

22:16  Ја Исус послах анђела својега да вам ово посвједочи у црквама. Ја сам коријен и род Давидов, и сјајна звијезда Даница.

22:17  И Дух и невјеста говоре: дођи. И који чује нека говори: дођи. И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота забадава.

22:18  Јер свједочим свакоме који чује ријечи пророштва књиге ове; ако ко дометне овоме, Бог ће наметнути на њега зла написана у књизи овој;

22:19  И ако ко одузме од ријечи књиге пророштва овога, Бог ће одузети његов дијел од књиге живота, и од града светога, и од онога што је написано у књизи овој.

22:20  Говори онај који свједочи ово: да, доћи ћу скоро! Амин. Да, дођи, Господе Исусе.

22:21  Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.