SrKDEkavski - Nehemiah

Chapter 1

1:1  Реч Немије, сина Ахалијиног; месеца Хислева године двадесете кад бејах у Сусану граду,

1:2  Дође Ананије, један од браће моје с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што беше остао од ропства и за Јерусалим.

1:3  А они ми рекоше: Остатак што оста од ропства онде у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена.

1:4  А кад чух те речи седох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским,

1:5  И рекох: Ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завет и милост онима који Те љубе и држе Твоје заповести.

1:6  Нека буде ухо Твоје пригнуто и очи Твоје отворене да чујеш молитву слуге свог којом се сада молим пред Тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге Твоје, и исповедам грехе синова Израиљевих којима Ти згрешисмо.

1:7  Скривисмо Ти и не држасмо заповести ни уредбе ни законе које си заповедио преко Мојсија, слуге свог.

1:8  Али се опомени речи коју си заповедио Мојсију слузи свом говорећи: Ви ћете згрешити и ја ћу вас расејати међу народе;

1:9  Али ако се обратите к мени и станете држати заповести моје и творити их, ако будете загнани и на крај света, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на место које сам изабрао да онде настаним име своје.

1:10  А ово су слуге Твоје и народ Твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крепком.

1:11  Ох Господе! Нека буде ухо Твоје пригнуто к молитви слуге Твог и к молитви слуга Твојих који су ради бојати се имена Твог, и дај данас срећу слузи свом и учини да нађе милост пред овим човеком. А ја бејах пехарник царев.

Chapter 2

2:1  А месеца Нисана године двадесете Артаксеркса цара беше вино пред њим, и ја узевши вино дадох га цару. А пре не бејах невесео пред њим.

2:2  И рече ми цар: Што си лица невеселог, кад ниси болестан? Није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло.

2:3  И рекох цару: Да је жив цар до века! Како не бих био лица невеселог, кад је град где су гробови мојих отаца опустео и врата му огњем спаљена?

2:4  А цар ми рече: Шта хоћеш? Тада се помолих Богу небеском,

2:5  И рекох цару: Ако је угодно цару и ако ти је мио слуга твој, пошљи ме у Јудеју у град где су гробови отаца мојих да га саградим.

2:6  А цар ми рече, а жена његова сеђаше до њега: Колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би угодно цару, и пусти ме кад му казах време.

2:7  Потом рекох цару: Ако је угодно цару, да ми се да књига на кнезове преко реке да ме прате докле не дођем у Јудеју,

2:8  И књига на Асафа, чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид градски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Бога мог беше нада мном.

2:9  И тако дођох са кнезовима преко реке, и дадох им књиге цареве. А цар посла са мном војводе и коњике.

2:10  А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац, би им врло мрско што дође човек да се постара за добро синовима Израиљевим.

2:11  Потом дођох у Јерусалим, и бих онде три дана.

2:12  Па устах ноћу с неколико људи, а ником не казах шта ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на коме јахах.

2:13  И изиђох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове јерусалимске како беху разваљени и како му врата беху огњем попаљена.

2:14  Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а онде не беше места да кљусе пода мном пређе.

2:15  Зато јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг.

2:16  Али поглавари не знаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бејах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом.

2:17  Зато им рекох: Видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове јерусалимске, да више не будемо руг.

2:18  И казах им како је добра рука Бога мог нада мном и речи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: Устанимо и зидајмо. И укрепише им се руке на добро.

2:19  А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, подсмеваше нам се и ругаше нам се говорећи: Шта то радите? Да се нећете одметнути цару?

2:20  А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми, слуге Његове устасмо и зидамо; али ви немате дела ни права ни спомена у Јерусалиму.

Chapter 3

3:1  И уста Елијасив, поглавар свештенички и браћа његова свештеници и зидаше врата овчија, и осветише их и метнуше им крила, и осветише их до куле Меје, до куле Ананилове.

3:2  А до њега зидаше Јерихоњани, а до њих зида Захур, син Имријев;

3:3  А врата рибља зидаше синови Асенајини, они их побрвнаше и метнуше крила и браве и преворнице.

3:4  А до њих поправља Меримот, син Урије сина Акосовог; а до њих поправља Месулам, син Варахије сина Месизавеиловог; а до њих поправља Садок, син Ванин.

3:5  А до њих поправљаше Текујани, али поглавице њихове не савише врат свој на службу Господу свом.

3:6  А стара врата поправља Јодај, син Фасејин и Месулам, син Весодијин, они их побрвнаше и метнуше крила и браве и преворнице.

3:7  А до њих поправљаше Мелатија Гаваоњанин и Јадон Мероњанин, људи из Гаваона и из Миспе до столице кнеза с ове стране реке.

3:8  До њих поправља Узило, син Арахијин, златар; а до њега поправља Ананија, син апотекарски. И оставише Јерусалим до широког зида.

3:9  А до њих поправља Рефаја, син Оров поглавар над половином краја јерусалимског.

3:10  А до њих поправља Једаја, син Арумафов према својој кући, а до њега поправља Хатус, син Асавнијин.

3:11  Толико поправља Малахија син Харимов и Асув син Фат-Моавов и кулу код пећи.

3:12  А до њега поправља Салум, син Лоисов, поглавар над половином краја јерусалимског са кћерима својим.

3:13  Врата долинска поправља Анун са становницима занојским; они их саградише и метнуше крила и браве и преворнице, и хиљаду лаката зида до гнојних врата.

3:14  А гнојна врата поправља Малхија, син Рихавов поглавар над крајем вет-керемским, он их сагради и метну крила и браве и преворнице.

3:15  А врата изворска поправља Салум, син Хол-озин, поглавар над крајем у Миспи, он их сагради и покри и метну им крила и браве и преворнице; и зид код бање силоамске од врта царевог до басамака који силазе из града Давидовог.

3:16  За њим поправља Немија, син Азвуков поглавар над половином краја вет-сурског до према гробовима Давидовим и до језера начињеног и до куће јуначке.

3:17  За њим поправљаше левити, Реум син Ванијев, а до њега поправља Асавија поглавар над половином краја кеилског са својим крајем.

3:18  За њим поправљаше браћа њихова, Вавај син Инададов поглавар над половином краја кеилског.

3:19  А до њега поправља Есер, син Исусов поглавар од Миспе толико према месту куда се иде ка ризницама на углу.

3:20  За њим разгоривши се Варух, син Завајев, поправља толико од угла до врата од куће Елијасива, поглавара свештеничког.

3:21  За њим поправља Меримот, син Урије сина Акосовог, толико од врата куће Елијасивове до краја куће Елијасивове.

3:22  А за њим поправљаше свештеници који живљаху у равници.

3:23  За њим поправља Венијамин и Асув према својим кућама; а за њим поправља Азарија, син Масије сина Ананијиног уз своју кућу.

3:24  За њим поправља Винуј, син Инададов толико од куће Азаријине до савитка и до угла.

3:25  Фалал, син Узајев поправља према савитку и према кули која се издиже из горњег дома царевог код трема тамничкога; за њим Федаја, син Фаросов.

3:26  И Нетинеји који живљаху у Офилу, до према вратима воденим на исток и кули високој;

3:27  За њим поправљаше Текујани толико према великој кули високој до зида офилског.

3:28  Од врата коњских поправљаше свештеници сваки према својој кући;

3:29  За њима поправља Садок, син Имиров према својој кући; а за њим поправља Семаја, син Сеханијин, чувар врата источних;

3:30  За њим поправља Ананија, син Селемијин и Анон, шести син Салафов, толико; за њима поправља Месулам син Варахијин према својој клети;

3:31  За њим поправља Малхија, син златарев до куће нетинејске и трговачке према вратима мифкадским до узбрдице на углу;

3:32  А између узбрдице на углу и овчијих врата поправљаше златари и трговци.

Chapter 4

4:1  А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгневи се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима,

4:2  И говораше пред браћом својом и војницима самаријским: Шта раде ти немоћни Јудејци? Хоћемо ли их оставити? Хоће ли приносити жртве? Хоће ли сада свршити? Еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено?

4:3  А Товија Амонац који беше уза њ рече: Нека зидају; да лисица дође провалиће камени зид њихов.

4:4  Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи где би робовали.

4:5  И не покривај безакоња њихова, и грех њихов да се не избрише пред Тобом, јер Те дражише за оне који зидају.

4:6  И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради.

4:7  А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се поправља зид јерусалимски и да се почело затварати шта је проваљено, разгневише се врло;

4:8  И сложише се сви заједно да дођу и да ударе на Јерусалим и да смету.

4:9  А ми се молисмо Богу свом и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њиховог.

4:10  А Јудејци рекоше: Клонула је снага носиоцима, а праха има много, не можемо зидати зида.

4:11  А наши непријатељи рекоше: Да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао.

4:12  Али дођоше Јудејци који код њих живљаху и казаше нам десет пута: Чувајте сва места куда се иде к нама.

4:13  Тада наместих народ у низинама иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама са мачевима и копљима и луковима.

4:14  И разгледавши устах и рекох старешинама и главарима и осталом народу: Не бојте их се. Помените Господа великог и страшног, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје.

4:15  А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао.

4:16  И од тада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудиног.

4:17  И који зидаху и који ношаху терет и који товараху сваки једном руком рађаше, а у другој држаше копље.

4:18  А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене.

4:19  Јер рекох старешинама и главарима и осталом народу: Посао је велик и дуг и ми смо се расули по зиду далеко један од другог.

4:20  Где чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас.

4:21  Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зора па докле звезде не изиђу.

4:22  У то време још рекох народу: Сваки са момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили, а дању радили.

4:23  А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном нећемо свлачити са себе хаљина; у сваког да је мач и вода.

Chapter 5

5:1  И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце.

5:2  Јер неки говораху: Нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи.

5:3  Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади.

5:4  Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски.

5:5  А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други.

5:6  Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те речи.

5:7  И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: Ви мећете бремена сваки на брата свог. И сазвах велики збор њих ради.

5:8  И рекох им: Ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што беху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ћете се продавати нама? А они умукоше и не нађоше шта би одговорили.

5:9  И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши?

5:10  И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг.

5:11  Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља.

5:12  А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити.

5:13  И истресох недра своја и рекох: Овако да истресе Бог сваког из куће његове и из труда његовог ко год не испуни ове речи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: Амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој речи.

5:14  И откад ми цар заповеди да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске.

5:15  А пређашњи управитељи који беху пре мене беху тешки народу узимајући од њега хлеб и вино осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповедаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога.

5:16  Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји беху скупа онде на послу.

5:17  И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околних народа беху за мојим столом.

5:18  И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избраних, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојаког вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба беше тешка народу.

5:19  Помени ме Боже мој на добро за све што сам чинио овом народу.

Chapter 6

6:1  А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бејах наместио крила на врата,

6:2  Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: Ходи да се састанемо у коме селу у пољу ононском. А они мишљаху зло по ме.

6:3  И послах к њима гласнике и поручих: У послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама.

6:4  И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих.

6:5  Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу свог с књигом отвореном у руци.

6:6  А у њој писаше: Чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори,

6:7  И да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре, цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара. Него ходи да се договоримо.

6:8  Тада послах к њему и поручих: Није тако како ти кажеш; него си сам измислио.

6:9  Јер они сви хтеше нас уплашити говорећи: Клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. Зато, Боже, укрепи руке моје.

6:10  Још отидох у кућу Симаји, сину Далаје сина Метавеиловог, који се беше затворио, и рече ми: Да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију.

6:11  А ја рекох: Зар ће човек какав сам ја бежати? Или ко би овакав какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? Нећу ићи.

6:12  И разумех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише.

6:13  Зато беше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згрешим да бих се осрамотио да ме могу ружити.

6:14  Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овим делима њиховим, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме хтеше уплашити.

6:15  И тако доврши се зид двадесет петог дана месеца Елула за педесет и два дана.

6:16  И кад чуше сви непријатељи наши и видеше сви народи који беху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дело.

6:17  И у оне дане многи главари јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге.

6:18  Јер многи Јудејци беху му се заклели; јер беше зет Сеханији, сину Араховом, и Јоанан син његов беше ожењен кћерју Меулама, сина Варахијиног.

6:19  И говораху преда мном добро о њему, и речи моје доказиваху му; и Товија слаше књиге да ме уплаши.

Chapter 7

7:1  А кад се сазида зид и наместих врата, и постављени бише вратари и певачи и Левити,

7:2  Заповедих Ананију, брату свом и Нананији заповеднику града јерусалимског, јер беше веран човек и бојаше се Бога више него многи,

7:3  И рекох им: Да се не отварају врата јерусалимска докле сунце не огреје, и кад они што стоје онде затворе врата, огледајте, и да се поставе стражари између становника јерусалимских, сваки на своју стражу и сваки према својој кући.

7:4  А град беше широк и велик, али народа беше мало у њему и куће не беху пограђене.

7:5  И Бог мој даде ми у срце, те сабрах главаре и старешине и народ да се изброје по племенима. И нађох књигу, у којој беше препис оних који се вратише први пут; и нађох у њој записано:

7:6  Ово су људи из овог краја што се вратише из ропства између оних који бише пресељени, које пресели Навуходоносор, цар вавилонски, па се вратише у Јерусалим и у Јудеју, сваки у свој град,

7:7  Који дођоше са Зоровавељем, Исусом, Немијом, Азаријом, Рамијом, Наманијем, Мардохејем, Вилсаном, Мисперетом, Вигвајем, Неумом, Ваном; на број беше људи народа Израиљевог:

7:8  Синова Фаросових две хиљаде и сто и седамдесет и два;

7:9  Синова Сефатијиних триста и седамдесет и два;

7:10  Синова Арахових шест стотина и педесет и два;

7:11  Синова Фат-Моавових, од синова Исусових и Јоавових две хиљаде и осам стотина и осамнаест;

7:12  Синова Еламових хиљада и двеста и педесет и четири;

7:13  Синова Затујевих осам стотина и четрдесет и пет;

7:14  Синова Захајевих седам стотина и шездесет;

7:15  Синова Винујевих шест стотина и четрдесет и осам;

7:16  Синова Вивајевих шест стотина и двадесет и осам;

7:17  Синова Азгадових две хиљаде и три стотине и двадесет и два;

7:18  Синова Адоникамових шест стотина и шездесет и седам;

7:19  Синова Вигвајевих две хиљаде и шездесет и седам;

7:20  Синова Адинових шест стотина и педесет и пет;

7:21  Синова Атирових од Језекије деведесет и осам;

7:22  Синова Асумових триста и двадесет и осам;

7:23  Синова Висајевих триста и двадесет и четири;

7:24  Синова Арифових сто и дванаест;

7:25  Синова гаваонских деведесет и пет;

7:26  Људи из Витлејема и Нетофата сто и осамдесет и осам;

7:27  Људи из Анатота сто и двадесет и осам;

7:28  Људи из Вет-Асмавета четрдесет и два;

7:29  Људи из Киријат-Јарима, Хефире и Вирота седам стотина и четрдесет и три;

7:30  Људи из Раме и Гаваје шест стотина и двадесет и један;

7:31  Људи из Михмаса сто и двадесет и два;

7:32  Људи из Ветиља и Гаје сто и двадесет и три;

7:33  Људи из другог Невона педесет и два;

7:34  Синова Елама другог, хиљада и двеста и педесет;

7:35  Синова Харимових триста и двадесет;

7:36  Синова јерихонских триста и четрдесет и пет;

7:37  Синова лодских, адидских и ононских седам стотина и двадесет и један;

7:38  Синова сенајских три хиљаде и девет стотина и тридесет;

7:39  Свештеника: синова Једајиних од дома Исусовог девет стотина и седамдесет и три;

7:40  Синова Имирових хиљада и педесет и два;

7:41  Синова Пасхорових хиљада и двеста и четрдесет и седам;

7:42  Синова Харимових хиљада и седамнаест;

7:43  Левита, синова Исусових и Кадмилових између синова Одавијиних седамдесет и четири;

7:44  Певача: синова Асафових сто и четрдесет и осам;

7:45  Вратара: синова Салумових, синова Атирових, синова Талманових, синова Акувових, синова Атитиних, синова Совајевих сто и тридесет и осам;

7:46  Нетинеја: синова Сишиних, синова Асуфиних, синова Тавотових,

7:47  Синова Киросових, синова Сијајиних, синова Фаданових,

7:48  Синова Леваниних, синова Агавиних, синова Салмајевих,

7:49  Синова Ананових, синова Гидилових, синова Гарових,

7:50  Синова Реајиних, синова Ресинових, синова Некодиних,

7:51  Синова Газамових, синова Узиних, синова Фасејиних,

7:52  Синова Висајевих, синова Меунимових, синова Нафусесимових,

7:53  Синова Ваквукових, синова Акуфиних, синова Арурових,

7:54  Синова Васлитових, синова Меидиних, синова Арсиних,

7:55  Синова Варкосових, синова Сисариних, синова Таминих,

7:56  Синова Несијиних, синова Атифиних;

7:57  Синова слуга Соломунових: синова Сотајевих, синова Соферетових, синова Феридиних,

7:58  Синова Јалиних, синова Дарконових, синова Гидилових,

7:59  Синова Сефатијиних, синова Атилових, синова Фохерета од Севојима, синова Амонових,

7:60  Свега Нетинеја и синова слуга Соломунових, триста и деведесет и два.

7:61  И ови дођоше из Тел-Мелеха и Тел-Арисе, Херув, Адон и Имир, али не могаше показати отачки дом свој и семе своје, еда ли су од Израиља,

7:62  И синови Делајини, синови Товијини, синови Некодини, њих шест стотина и четрдесет и два,

7:63  И од свештеника: синови Авајини, синови Акосови, синови Варзелаја, који се ожени између кћери Варзелаја Галађанина, те се прозва њиховим именом.

7:64  Они тражише по књигама да би показали род свој, али се не нађе, зато бише одлучени од свештенства.

7:65  И запрети им Тирсата да не једу од светиње над светињама докле не настане свештеник с Уримом и Тумимом.

7:66  Свега збора скупа беше четрдесет и две хиљаде и три стотине и шездесет,

7:67  Осим слуга њихових и слушкиња њихових, којих беше седам хиљада и три стотине и тридесет и седам; и међу њима беше певача и певачица двеста и четрдесет и пет;

7:68  Имаху седам стотина и тридесет и шест коња, две стотине и четрдесет и пет масака,

7:69  Четри стотине и тридесет и пет камила, шест хиљада и седам стотина и двадесет магараца.

7:70  Тада неки између главара дома отачких приложише на посао. Тирсата даде у ризницу хиљаду драма злата, педесет чаша, шест стотина и тридесет хаљина свештеничких.

7:71  А главари домова отачких дадоше у ризницу за посао двадесет хиљада драма злата, и сребра две хиљаде и двеста мина.

7:72  А што даде остали народ беше двадесет хиљада драма злата, и две хиљаде мина сребра, и шездесет и седам хаљина свештеничких.

7:73  И тако са населише свештеници и левити вратари и певачи и људи из народа и Нетинеји и сав Израиљ у својим градовима; и кад дође седми месец, синови Израиљеви беху у својим градовима.

Chapter 8

8:1  Тада се скупи сав народ једнодушно на улицу која је пред вратима воденим, и рекоше Јездри књижевнику да донесе књигу закона Мојсијевог који даде Господ Израиљу.

8:2  И донесе Јездра свештеник закон пред збор, у коме беху људи и жене и сви који могаху разумети, првог дана седмог месеца.

8:3  И чита је на улици која је пред вратима воденим од јутра до подне пред људима и женама и оним који могаху разумети, и уши свему народу беху обраћене ка књизи законској.

8:4  А Јездра књижевник стајаше на месту повисоку, које беху начинили од дрвета за то; и до њега стајаше Мататија и Сема и Анаја и Урија и Хелкија и Масија с десне стране, а с леве Федаја и Мисаило и Малахија и Асум и Асвадана, Захарија и Месулам.

8:5  И отвори Јездра књигу на видику свем народу, јер беше више свега народа, и кад је отвори, уста сав народ.

8:6  И Јездра благослови Господа Бога великог, а сав народ одговори: Амин, амин, подигнувши руке своје, па се савише и поклонише се Господу лицем до земље.

8:7  А Исус и Ваније и Сервевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита, Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и други Левити поучаваху народ закону, и народ стајаше на месту.

8:8  И читаху књигу, закон Божји, разговетно и разлагаху смисао, те се разумеваше шта се читаше.

8:9  Потом Немија, који је Тирсата, и свештеник Јездра књижевник и Левити који научаваху народ, рекоше свему народу: Овај је дан свет Господу Богу вашем; не тужите ни плачите. Јер плакаше сав народ слушајући шта говори закон.

8:10  И рече им: Идите и једите претило и пијте слатко и шаљите делове онима који немају ништа зготовљено, јер је овај дан свет Господу нашем. Зато не будите жалосни, јер је радост Господња ваша сила.

8:11  И Левити утишаше народ говорећи: Ћутите, јер је овај дан свет, и не будите жалосни.

8:12  И отиде сав народ да једе и пије и да шаље делове, и веселише се веома што разумеше речи које им се казаше.

8:13  А сутрадан скупише се главари домова отачких из свега народа, свештеници и Левити, к Јездри књижевнику да уче шта закон говори.

8:14  И нађоше написано у закону да је Господ заповедио преко Мојсија да синови Израиљеви бораве у сеницама на празник седмог месеца.

8:15  И објавише и прогласише по свим градовима својим и у Јерусалиму говорећи: Идите у гору, и донесите грање маслиново и грање од дивље маслине и грање миртово и палмово и грање од шумнатих дрвета, да начините сенице, како је написано.

8:16  И народ изиђе и донесе и начини сенице сваки на свом крову и у свом трему и у тремовима дома Божјег и на улици код врата водених и на улици код врата Јефремових.

8:17  И тако начини сенице сав збор, што се беше вратио из ропства, и борављаху под сеницама. А од времена Исуса, сина Навиног, до тог дана не чинише тако синови Израиљеви. И би весеље веома велико.

8:18  И читаше се књига закона Божјег сваки дан, од првог дана до последњег; и празноваше празник седам дана, а осми дан би сабор, како је уређено.

Chapter 9

9:1  Потом двадесет четвртог дана тог месеца скупише се синови Израиљеви постећи и у кострети и посувши се земљом.

9:2  И одвоји се семе Израиљево од свих туђинаца, и стадоше те исповедаху грехе своје и безакоња отаца својих.

9:3  И стајаху на свом месту, те им се читаше закон Господа Бога њиховог четврт дана, а други четврт исповедаху се и поклањаху се Господу Богу свом.

9:4  А Исус и Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попевши се на место подигнуто за Левите вапијаху гласом великим ка Господу Богу свом.

9:5  И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: Устаните, благосиљајте Господа Бога свог од века до века: и да се благосиља име Твоје славно и узвишено сврх сваког благослова и хвале.

9:6  Ти си сам Господ; Ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све то, и војска небеска Теби се клања.

9:7  Ти си Господ Бог, који си изабрао Аврама и извео из Ура халдејског и надео му име Авраам;

9:8  И нашао си срце његово верно пред собом, и учинио си с њим завет да ћеш дати земљу хананску, хетејску, аморејску, ферезејску и јевусејску и гергесејску, да ћеш дати семену његовом, и испунио си речи своје јер си праведан.

9:9  Јер си погледао на муку отаца наших у Мисиру, и вику њихову видео си на мору црвеном;

9:10  И учинио си знаке и чудеса на Фараону и на свим слугама његовим и на свем народу земље његове, јер си знао да су обесно поступали с њима; и стекао си себи име, као што се види данас.

9:11  И море си раздвојио пред њима, те пређоше посред мора сувим, и бацио си у дубине оне који их гоњаху као камен у воду.

9:12  И у ступу од облака водио си их дању, а ноћу у ступу огњеном светлећи им путем којим ће ићи.

9:13  И сишао си на гору Синајску и говорио с њима с неба, и дао им судове праве и законе истините, уредбе и заповести добре.

9:14  И обзнанио си им суботу своју свету, и дао им заповести и уредбе и закон преко Мојсија, слуге свог.

9:15  И хлеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наследе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати.

9:16  Али они и оци наши узобестише се и отврднуше вратом својим и не слушаше заповести Твоје.

9:17  Не хтеше слушати, и не опомињаше се чудеса Твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вође да се врате у ропство своје. Али Ти, Боже, који опрашташ који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, ниси их оставио.

9:18  И онда кад начинише себи теле ливено и рекоше: Ово је твој Бог који те је извео из Мисира, и хулише веома,

9:19  Ни онда их ради велике милости своје ниси оставио у пустињи; ступ од облака није одступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу светлећи им путем којим ће ићи.

9:20  И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје ниси устегао од уста њихових, и воде си им дао у жеђи њиховој.

9:21  И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одело им не оветша и ноге им не отекоше.

9:22  И дао си им царства и народе, и поделио си их по крајевим, јер наследише земљу Сионову, земљу цара есевонског, и земљу цара васанског;

9:23  И умножио си синове њихове као звезде небеске, и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховим да ће ући у њу и наследити је.

9:24  И уђоше синови њихови и наследише земљу, и покорио си им Хананеје, становнике земаљске и предао их у њихове руке, и цареве њихове и народе земаљске, да чине од њих шта им је воља.

9:25  И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наследише куће пуне сваког добра, студенце ископане, винограде маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој Твојој доброти.

9:26  Али Те разгневише и одметнуше се од Тебе: бацише закон Твој за леђа и пророке Твоје побише, који им сведочаху да би их обратили ка Теби и хулише веома.

9:27  Зато си их давао у руке непријатељима њиховим који их мучаше. А кад у невољи својој викаше к Теби Ти си их услишио с неба и по великој милости својој давао си им избавитеље, који их избављаху из руку непријатеља њихових.

9:28  Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред Тобом, зато си их остављао у рукама непријатеља њихових да владају њима; а кад се обраћаше и викаше к Теби, Ти си их услишио с неба и избављао их по милости својој много пута.

9:29  И опомињао си их да би их обратио к закону свом, али они беху обесни и не слушаше заповести Твоје и грешише о Твоје законе које ко врши жив ће бити кроз њих; и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше.

9:30  И трпео си их много година опомињући их духом својим преко пророка својих; али не слушаше; тада си их дао у руке народима земаљским.

9:31  Али ради милости своје велике ниси дао да сасвим пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив.

9:32  Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завет и милост, немој да је мало пред Тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ Твој од времена царева асирских до данас.

9:33  Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си Ти право учинио, а ми смо безбожно радили.

9:34  И цареви наши, кнезови наши и оци наши не извршаваше закон Твој нити марише за заповести Твоје и сведочанства Твоја, којима си им сведочио.

9:35  Јер у царству свом и у великом добру Твом које си им чинио, и у земљи пространој и родној коју си им дао, не служише Теби нити се повратише од злих дела својих.

9:36  Ево, ми смо данас робови; и још у земљи, коју си дао оцима нашим да једу род њен и добра њена, ево ми смо робови у њој.

9:37  И она род свој обилати рађа царевима које си поставио над нама за грехе наше, и који господаре над нашим телима и над стоком нашом по својој вољи, те смо у великој тескоби.

9:38  А ради свега тога чинимо тврд завет и пишемо, а кнезови наши, Левити наши, свештеници наши печате.

Chapter 10

10:1  А који запечатише беху ови: Немија Тирсата, син Ахалијин, и Седекија,

10:2  Серај, Азарија, Јеремија,

10:3  Пасхор, Амарија, Малхија,

10:4  Хатус, Севанија, Малух,

10:5  Харим, Меримот, Овадија,

10:6  Данило, Гинетон, Варух,

10:7  Месулам, Вија, Мијамин,

10:8  Мазија, Вилгај, Семаја; то беху свештеници;

10:9  А Левити: Исус син Азанијин Винуј између синова Инададових, Кадмило,

10:10  И браћа њихова: Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анана,

10:11  Миха, Реов, Асавија,

10:12  Захур, Серевија, Севнија,

10:13  Одија, Ваније, Венинуј;

10:14  Главари народни: Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ваније,

10:15  Вуније, Азгад, Вивај,

10:16  Адонија, Вигвај, Адин,

10:17  Атир, Језекија, Азур,

10:18  Одија, Асум, Висај,

10:19  Ариф, Анатот, Навај,

10:20  Магфија, Месулам, Езир,

10:21  Месизавеило, Садок, Јадва,

10:22  Фелатија, Анан, Анаја,

10:23  Осија, Ананија, Асув,

10:24  Лоис, Филеја, Совик,

10:25  Реум, Асавана, Маија,

10:26  Ахија, Анана, Ганан,

10:27  Малух, Харим, Вана.

10:28  И остали народ, свештеници, Левити, вратари, певачи, нетинеји и сви који се одвојише од народа земаљских к закону Божјем, жене њихове, синови њихови и кћери њихове, сви који знаху и разумеваху,

10:29  Присташе с браћом својом, главарима својим, и дођоше те се заклеше и клетвом завезаше да ходимо по закону Божијем, који је дат преко Мојсија, слуге Божијег, и да држимо и извршујемо све заповести Господа Бога свог и законе Његове и уредбе Његове.

10:30  И да не дајемо кћери својих народима земаљским, нити кћери њихових да узимамо за синове своје.

10:31  И од народа земаљских који донесу трг или какву год храну у суботу на продају, да не узимамо у суботу ни у други свети дан, и да остављамо седме године да почива земља и опраштамо сваки дуг.

10:32  И постависмо себи уредбу да дајемо сваке године трећину сикла на службу у дом Бога свог:

10:33  На хлебове постављене, на дар свагдашњи и жртву паљеницу свагдашњу за суботе, за младине и за празнике, и на светињу и на жртве за грех да се очишћа Израиљ, и на свако дело у дому Бога нашег.

10:34  И бацасмо жреб за свештенике и Левите и народ ради ношења дрва да се доноси у дом Бога нашег по домовима отаца наших на време од године до године, да гори на олтару Господа Бога нашег, како пише у закону;

10:35  И да доносимо првине од земље своје и првине од сваког рода од сваког дрвета од године до године у дом Господњи;

10:36  И првенце од синова својих и стоке своје, како пише у закону, и првенце од говеда својих и од оваца својих да доносимо у дом Бога свог свештеницима који служе у дому Бога нашег;

10:37  И првине теста свог и приносе своје и род од свих дрвета, вино и уље да доносимо свештеницима у клети дома Бога свог, и Левитима десетак од земље своје, и Левити да узимају десетак по свим местима где урадимо;

10:38  И да буде свештеник, син Аронов с Левитима кад Левити узимају десетак, и да Левити доносе десетак од десетка у дом Бога нашег, у клети, у спреме његове.

10:39  Јер у те клети дужни су синови Израиљеви и Левити доносити принос од жита, од вина и уља, где су свети судови, и свештеници који служе, и вратари и певачи, да не остављамо дом Бога свог.

Chapter 11

11:1  И населише се кнезови народни у Јерусалиму, а остали народ мета жреб да узму једног од десет да седи у јерусалиму светом граду, и осталих девет делова по другим градовима.

11:2  И благослови народ све људе који сами од своје воље присташе да седе у Јерусалиму.

11:3  Ово су главари земаљски који се населише у Јерусалиму, а по осталим градовима јудејским настанише се сваки на свом наследству по градовима својим Израиљци свештеници и Левити, Нетинеји и синови слуга Соломунових:

11:4  У Јерусалиму, дакле, населише се неки од синова Јудиних и Венијаминових: од синова Јудиних: Атаја син Озије, сина Захарије, сина Амарије, сина Сефатије, сина Малелеиловог, од синова Фаресових;

11:5  И Масија, син Варуха сина Холозе сина Азаје, сина Адаје, сина Јојарива сина Захрије, сина Силонијевог;

11:6  Свега синова Фаресових што се населише у Јерусалиму, четири стотине и шездесет и осам храбрих људи;

11:7  А између синова Венијаминових: Салуј син Месулама, сина Јоада, сина Федаје, сина Колаје, сина Масија, сина Итила, сина Исаијиног,

11:8  И за њим Гава, Салај девет стотина и двадесет и осам;

11:9  А Јоило, син Захријев беше над њима, а Јуда син Сенујин беше други над градом;

11:10  Од свештеника: Једаја син Јојавов, Јахин,

11:11  Сераја син Хелкије, сина Месулама, сина Садока, сина Мерајота, сина Ахитововог, старешина у дому Божјем,

11:12  А браће њихове што служаху у дому осам стотина и двадесет и два; и Адаја, син Јероама, сина Фелалије, сина Амсија, сина Захарије, сина Пасхора, сина Малхијиног,

11:13  И браће његове главара у домовима отачким двеста и четрдесет и два; и Амасај, син Азреила, сина Азаја; сина Месилемота, сина Имировог,

11:14  И браће њихове храбрих људи сто и двадесет и осам, а над њима беше Завдило, син Гедолимов;

11:15  И од Левита: Семаја сина Асува сина Азрикама, сина Асавије, сина Вунијевог;

11:16  И Саветај, и Јозавад беху над послом спољашњим за дом Божји између главара левитских,

11:17  А Матанија, син Михе сина Завдија сина Асафовог беше поглавар који почињаше хвалу у молитви, и Ваквукија други између браће своје, и Авда син Салије сина Галала сина Једутуновог;

11:18  Свега Левита у светом граду беше две стотине и осамдесет и четири;

11:19  А од вратара: Акув, Талмон, и браћа њихова што чуваху стражу на вратима, сто и седамдесет и два;

11:20  А остатак народа Израиљевог, свештеника и Левита беше по свим градовима Јудиним, свак на свом наследству;

11:21  А Нетинеји населише се у Офилду, и Сиха и Гиспа беху над Нетинејима.

11:22  А над Левитима у јерусалиму беше Озија, син Ванија, сина Асавије, сина Матаније, сина Мишиног. Између синова Асафових, певачи беху у служби за дом Божји.

11:23  Јер беше царева заповест за њих и беше одређена плата певачима за сваки дан.

11:24  И Петаја, син Месизавеилов од синова Заре сина Јудиног беше место цара за сваки посао с народом.

11:25  А по селима и пољима њиховим неко од синова Јудиних настани се у Киријат-Арви и засеоцима њеним, и у Дивону и засеоцима његовим, и у Јекавсеилу и селима његовим,

11:26  И у Јесуји и Молади и Вет-Фелету,

11:27  И у Асар-Суалу и Вирсавеји и засеоцима њеним,

11:28  И у Сиклагу и у Мекони и засеоцима њеним,

11:29  И у Ен-Римону и у Сареји и у Јармоту,

11:30  У Заноји, у Одоламу и селима њиховим, у Лахису с пољем његовим, у Азици и засеоцима њеним. И тако се населише од Вирсавеје до долине Емона.

11:31  А синови Венијаминови населише се од Гаваје у Михамасу и Аји и Ветиљу и засеоцима његовим,

11:32  У Анатоту, у Нову, Ананији,

11:33  У Асору, у Рами, у Гитајиму,

11:34  У Адиду, у Севојиму, у Невалату,

11:35  У Лоду, у Онону, и у долини дрводељској.

11:36  А Левити поделише се међу Јудом и Венијамином.

Chapter 12

12:1  А ово су свештеници и Левити који дођоше са Зоровавељем сином Салатиловим и Исусом: Сераја, Јеремије, Јездра,

12:2  Амарија, Малух, Хатус,

12:3  Сеханија, Реум, Леримот,

12:4  Идо, Гинето, Авија,

12:5  Мијамин, Мадија, Вилга,

12:6  Семаја, Јојарив, Једаја,

12:7  Салуј, Амок, Хелкија, Једаја. То беху главари између свештеника и браће своје за времена Исусовог.

12:8  А левити: Исус, Винуј, Кадмило, Серевија, Јуда и Матанија, који с браћом својом бише над певањем.

12:9  А Ваквукија и Уније, браћа њихова, беху према њима у редовима својим.

12:10  А Исус роди Јоакима, а Јоаким роди Елијасива, а Елијасив роди Јојаду;

12:11  А Јојада роди Јонатана, а Јонатан роди Јадву.

12:12  А за времена Јоакимовог беху свештеници, главари домова отачких: од дома Серајиног Мераја, од Јеремијиног Ананија,

12:13  Од Јездриног Месулам, од Амаријиног Јоанана,

12:14  Ода Мелихујевог Јонатан, од Севанијиног Јосиф,

12:15  Од Харимовог Адана, од Мерајотовог Елкај,

12:16  Од Идовог Азахарија, од Гинетовог Месулама,

12:17  Од Авијиног Зихрије, од Минијаминовог и Моадијиног Филтај,

12:18  Од Вилжиног Самуја, од Семајиног Јонатан,

12:19  Од Јојаривовог Матенај, од Једајиног Озије,

12:20  Од Салајевог Калај, од Амоковог Евер,

12:21  Од Хелкијиног Асавија, од Једајиног Натанаило.

12:22  А Левити, главари домова отачких, за време Елијасива, Јојаде, Јоанана и Јадве бише пописани са свештеницима до царовања Дарија, цара персијског;

12:23  Синови Левијеви, главари домова отачких, бише пописани у књизи дневника до времена Јоанана, сина Елијасивовог:

12:24  И главари левитски беху: Асавија, Еревија и Исус син Кадмилов и браћа њихова према њима да хвале и славе Бога по заповести Давида, човека Божјег, ред према реду;

12:25  Матанија и Ваквукија, Овадија, Месулам, Талмон, Акув, беху вратари који чуваху стражу код ризница на вратима.

12:26  Ти беху за времена Јоакима сина Исуса сина Јоседековог и за времена Немије кнеза, и свештеника Јездре књижевника.

12:27  А кад се освећиваше зид јерусалимски, тражише Левите по свим местима њиховим да их доведу у Јерусалим да се сврши посвећење с весељем, хвалом и песмама уз кимвале, псалтире и гусле.

12:28  И скупише се синови певачки и из равница око Јерусалима и из села нетофатских,

12:29  И из Вет-Гилала и из поља гевских и азмаветских, јер певачи беху населили села око Јерусалима.

12:30  И очистише се свештеници и Левити, и очистише народ и врата и зид.

12:31  Иза тога заповедих кнезовима јудејским да изађу на зид, и поставих два велика збора певачка, и један од њих иђаше надесно с горње стране зида к вратима гнојним.

12:32  А за њима иђаше Осија и половина кнезова Јудиних,

12:33  И Азарија, Јездра и Месулам

12:34  Јуда и Венијамин и Семаја и Јеремија,

12:35  И од синова свештеничких с трубама Захарија син Јонатана, сина Семаје, сина Матаније, сина Захура, сина Асафовог,

12:36  И браћа његова Семаја и Азареило, Милалај, Гилалај, Мај, Натанаило и Јуда и Ананија са справама музичким Давида човека Божијег, а Јездра књижевник пред њима;

12:37  Потом к вратима код студенца, која беху према њима, иђаху уз басамаке града Давидовог куда се иде на зид, изнад дома Давидовог па до врата водених к истоку.

12:38  А други збор певачки иђаше према оним, и ја за њим, и половина народа по зиду изнад куле пећке до широког зида,

12:39  И изнад врата Јефремових к вратима старим и ка вратима рибљим и ка кули Ананеиловој и кули Меји, па до врата овчијих; и стадоше код врата тамничких.

12:40  Потом стадоше оба збора певачка у дому Божијем, и ја и половина главара са мном,

12:41  И свештеници Елијаким, Масија, Минијамин, Михаја, Елиоинај, Захарија, Ананија с трубама,

12:42  И Масија и Семаја и Елеазар и Озије и Јоанан и Малхија и Елам и Есер. И певачи певаху гласно с Језрајом, начелником својим.

12:43  И принесоше велике жртве тај дан, и веселише се; јер их Бог развесели весељем великим; и жене и деца веселише се, и весеље јерусалимско чујаше се далеко.

12:44  И постављени бише тај дан људи над клетима у којима се остављаху приноси, првине и десетак, да сабирају у њих с њива градских законите делове за свештенике и за Левите, јер се и Јуда радоваше свештеницима и Левитима што стајаху на послу,

12:45  И извршаваху шта им је Бог њихов заповедио да извршују и шта требаше извршавати за очишћење, као и певачи и вратари по заповести Давида и Соломуна, сина његовог.

12:46  Јер од пре, за времена Давидовог и Асафовог, бише постављени главари певачки и песме у хвалу и славу Богу.

12:47  И зато сав Израиљ за времена Зоровавеља и за времена Немијиног даваше делове певачима и вратарима, свакидашњи оброк, и Левитима што беше њима посвећено, а Левити синовима Ароновим што њима беше посвећено.

Chapter 13

13:1  У то време чита се књига Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји до века;

13:2  Јер не сретоше синове израиљеве с хлебом и водом, него најмише на њих Валама да их прокуне, али Бог наш обрати ону клетву у благослов.

13:3  А кад чуше тај закон одлучише од Израиља све туђинце.

13:4  А пре тога Елијасив свештеник, који беше над клетима дома Бога нашег, опријатељи се с Товијом,

13:5  И начини му велику клет, где се пре остављаху дари и кад и судови и десетак од жита, вина и уља, одређени Левитима и певачима и вратарима, и приноси за свештенике.

13:6  А кад то све биваше, не бејах у Јерусалиму, јер тридесет друге године Артаксеркса, цара вавилонског, вратих се к цару, и после неколико година измолих се опет у цара.

13:7  И кад дођох у Јерусалим, видех зло што учини Елијасив ради Товије начинивши му клет у трему дома Божјег.

13:8  И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клети.

13:9  И заповедих, те очистише клети; и унесох у њих опет посуђе дома Божјег, даре и кад.

13:10  Потом дознах да се Левитима нису давали делови, те су се разбегли сваки на своју њиву и Левити и певачи, који рађаху посао.

13:11  И укорих старешине и рекох: Зашто је остављен дом Божји? И сабрах их опет и поставих на њихово место.

13:12  И сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме.

13:13  И поставих настојнике над спремама, Селмију свештеника и Садока књижевника, и између Левита Федају, и уз њих Анана, сина Захура сина Матанијиног, јер се за верне држаху; и беше им посао делити браћи својој.

13:14  Помени ме, Боже мој, зато, и немој избрисати добра мојих која учиних дому Бога свог и служби његовој.

13:15  У то време видех у Јудеји где газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на магарце, и вино, грожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак.

13:16  И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудиним у Јерусалиму.

13:17  Зато прекорих главаре јудејске и рекох им: Какво је то зло што чините те скврните суботу?

13:18  Нису ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гнев на Израиља скврнећи суботу.

13:19  И кад дође сен на врата јерусалимска уочи суботе, заповедих те затворише врата, и заповедих да их не отварају до после суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу.

13:20  И преноћише трговци и који продаваху свакојаки трг иза Јерусалима једном и другом.

13:21  И опоменух их и рекох им: Зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас. Од тада не долазише у суботу.

13:22  А Левитима заповедих да се очисте и да дођу и чувају врата да буде свет дан суботни. И за ово помени ме, Боже мој, и опрости ми по великој милости својој.

13:23  Још видех у то време Јудејце који се беху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама.

13:24  И синови њихови говораху пола азотски, и не умеху говорити јудејски него језиком и једног и другог народа.

13:25  Зато их карах и псовах, и неке између њих бих и чупах, и заклех их Богом да не дају кћери своје синовима њиховим нити да узимају кћери њихове за синове своје или за себе.

13:26  Није ли тим згрешио Соломун, цар Израиљев, ако и не беше у многим народима цара њему равног и мио беше Богу свом и Бог га беше поставио царем над свим Израиљем? Па опет га навратише на грех жене туђинке.

13:27  А вама ли ћемо допустити да чините то све велико зло и грешите Богу нашем узимајући жене туђинке?

13:28  И од синова Јојаде, сина Елијасива поглавара свештеничког, један беше зет Санавалату Ороњанину, ког отерах од себе.

13:29  Помени их, Боже мој, што оскрвнише свештенство и завет свештенички и левитски.

13:30  И тако их очистих од свих туђинаца, и опет поставих редове свештеничке и левитске, сваког на посао његов,

13:31  И да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро.