SrKDIjekav - Nehemiah

Chapter 1

1:1  Ријечи Немије сина Ахалијина. Мјесеца Хислева године двадесете кад бијах у Сусану граду,

1:2  Дође Ананије један од браће моје с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што бјеше остао од ропства и за Јерусалим.

1:3  А они ми рекоше: остатак што оста од ропства ондје у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је Јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена.

1:4  А кад чух те ријечи, сједох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским,

1:5  И рекох: ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завјет и милост онима који те љубе и држе твоје заповијести.

1:6  Нека буде ухо твоје пригнуто и очи твоје отворене да чујеш молитву слуге својега којом се сада молим пред тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге твоје, и исповиједам гријехе синова Израиљевијех којима ти згријешисмо.

1:7  Скривисмо ти и не држасмо заповијести ни уредаба ни закона које си заповиједио преко Мојсија слуге својега.

1:8  Али се опомени ријечи коју си заповједио Мојсију слузи својему говорећи: ви ћете згријешити и ја ћу вас расијати међу народе;

1:9  Али ако се обратите к мени и станете држати заповијести моје и творити их, ако будете загнани и на крај свијета, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на мјесто које сам изабрао да ондје настаним име своје.

1:10  А ово су слуге твоје и народ твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крјепком.

1:11  Ох Господе! нека буде ухо твоје пригнуто и молитви слуге твојега и к молитви слуге твојега и к молитви слуга твојих, који су ради бојати се имена твојега, и дај данас срећу слузи свјему и учини да нађе милост пред овијем човјеком. А ја бијах пехарник царев.

Chapter 2

2:1  А мјесеца Нисана године двадесете Артаксеркса цара бијаше вино пред њим, и ја узев вино дадох га цару. А пређе не бијах невесео пред њим.

2:2  И рече ми цар: што си лица невесела, кад нијеси болестан? није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло.

2:3  И рекох цару: да је жив цар довијека! како не бих био лица невесела, кад је град гдје су гробови мојих отаца опустио и врата му огњем спаљена?

2:4  А цар ми рече: шта хоћеш? Тада се помолих Богу небескому,

2:5  И рекох цару: ако је угодно цару и ако ти је мио слуга твој, пошљи ме у Јудеју у град гдје су гробови отаца мојих да га саградим.

2:6  А цар ми рече, а жена његова сјеђаше до њега: колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би угодно цару, и пусти ме кад му казах вријеме.

2:7  Потом рекох цару: ако је угодно цару, да ми се да књига на кнезове преко ријеке да ме прате докле не дођем у Јудеју,

2:8  И књига на Асафа чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид градски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Бога мојега бјеше нада мном.

2:9  И тако дођох на кнезовима преко ријеке, и дадох им књиге цареве. А цар посла са мном војводе и коњике.

2:10  А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија слуга Амонац, би им врло мрско што дође човјек да се постара за добро синовима Израиљевијем.

2:11  Потом дођох у Јерусалим, и бих ондје три дана.

2:12  Па устах ноћу с неколико људи, а никому не казах што ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на ком јахах.

2:13  И изидох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове Јерусалимске како бјеху разваљени и како му врата бјеху огњем попаљена.

2:14  Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а ондје не бјеше мјеста да кљусе пода мном пријеђе.

2:15  За то јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг.

2:16  Али поглавари не знадијаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бијах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом.

2:17  Зато им рекох: видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове Јерусалимске, да више не будемо руг.

2:18  И казах им како је добра рука Бога мојега нада мном и ријечи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: устанимо и зидајмо. И укријепише им се руке на добро.

2:19  А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија слуга Амонац и Гисем Арапин, потсмјеваше нам се и ругаше нам се говорећи: шта то радите? да се нећете одметнути цару?

2:20  А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми слуге његове устасмо и зидамо; али ви немате дијела ни права ни спомена у Јерусалиму.

Chapter 3

3:1  И уста Елијасив поглавар свештенички и браћа његова свештеници и зидаше врата овчија, и осветише их и метнуше им крила, и осветише их до куле Меје, до куле Ананилове.

3:2  А до њега зидаше Јерихоњани, а до њих зида Захур син Имријев;

3:3  А врата рибља зидаше синови Асенајини, они их побрвнаше и метнуше крила и браве и пријеворнице.

3:4  А од њих оправља Меримот син Урије сина Акосова; а до њих оправља Месулам син Варахије сина Месизавеилова; а до њих оправља Садок син Ванин.

3:5  А до њих оправљаше Текојани, али поглавице њихове не савише врата својега на службу Господу својему.

3:6  А стара врата оправља Јодај син Фасејин и Месулам син Весодијин, они их побрвнаше и метнуше крила и браве и пријеворнице.

3:7  А до њих оправљаше Мелатија Гаваоњанин и Јадон Мероњанин, људи из Гаваона и из Миспе до столице кнеза с ове стране ријеке.

3:8  До њих оправља Узило син Арахијин златар; а до њега оправља Ананија син апотекарски. И оставише Јерусалим до широкога зида.

3:9  А до њих оправља Рефаја син Оров поглавар над половином краја Јерусалимскога.

3:10  А до њих оправља Једаја син Арумафов према својој кући, а до њега оправља Хатус син Асавнијин.

3:11  Толико оправља Малхија сина Харимов и Асув син Фат-Моавов и кулу код пећи.

3:12  А до њега оправља Салум син Лоисов, поглавар над половином краја Јерусалимскога са кћерима својим.

3:13  Врата долинска оправља Анун са становницима Занојским; они их саградише и метнуше крила и браве и пријеворнице, и тисућу лаката зида до гнојнијех врата.

3:14  А гнојна врата оправља Малхија син Рихавов поглавар над крајем Вет-Керемским, он их сагради и метну крила и браве и пријеворнице.

3:15  А врата изворска оправља Салум син Хол-Озин, поглавар над крајем у Миспи, он их сагради и покри и метну им крила и браве и пријеворнице; и зид код бање Силоамске од врта царева до басамака који слазе из града Давидова.

3:16  За њим оправља Немија син Азвуков поглавар над половином краја Вет-Сурскога до према гробовима Давидовијем и до језера начињенога и до куће јуначке.

3:17  За њим оправљаше Левити, Реум син Ванијев, а до њега оправља Асавија поглавар над половином краја Кеилскога са својим крајем.

3:18  За њим оправљаше браћа њихова, Вавај син Инададов поглавар над половином краја Кеилскога.

3:19  А до њега оправља Есер син Исусов поглавар од Миспе толико према мјесту куда се иде к ризницама на углу.

3:20  За њим разгоријевши се Варух син Завајев оправља толико од угла до врата од куће Елијасива поглавара свештеничкога.

3:21  За њим оправља Меримот син Урије сина Акосова толико од врата куће Елијасивове до краја куће Елијасивове.

3:22  А за њим оправљаше свештеници који живљаху у равници.

3:23  За њим оправља Венијамин и Асув према својим кућама; а за њим оправља Азарија син Масије сина Ананијина уз своју кућу.

3:24  За њим оправља Винуј син Инададов толико од куће Азаријине до савитка и до угла.

3:25  Фалал син Узајев оправља према савитку и према кули која се издиже из горњега дома царева код тријема тамничкога; за њим Федаја син Фаросов.

3:26  И Нетинеји који живљаху у Офилу, до према вратима воденијем на исток и кули високој;

3:27  За њим оправљаше Текојани толико према великој кули високој до зида Офилскога.

3:28  Од врата коњских оправљаше свештеници сваки према својој кући;

3:29  За њима оправља Садок син Имиров према својој кући; а за њим оправља Семаја син Сеханијин чувар врата источнијех;

3:30  За њим оправља Ананија син Селемијин и Анун шести син Салафов, толико; за њима оправља Месулам син Варахијин према својој клијети;

3:31  За њим оправља Малхија син златарев до куће Нетинејске и трговачке према вратима Мифкадским до узбрдице на углу;

3:32  А између узбрдице на углу и овчјих врата оправљаше златари и трговци.

Chapter 4

4:1  А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгњеви се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима,

4:2  И говораше пред браћом својом и војницима Самаријским: шта раде ти немоћни Јудејци? хоћемо ли их оставити? хоће ли приносити жртве? хоће ли сада свршити? еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено?

4:3  А Товија Амонац који бијаше уза њ рече: нека зидају; да лисица дође провалиће камени зид њихов.

4:4  Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи гдје би робовали.

4:5  И не покривај безакоња њихова, и гријех њихов да се не избрише пред тобом, јер те дражише за оне који зидају.

4:6  И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради.

4:7  А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се оправља зид Јерусалимски и да се почело затворати што је проваљено, разгњевише се врло;

4:8  И сложише се сви заједно да дођу и да ударе на Јерусалим и да смету.

4:9  А ми се молисмо Богу својему и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њихова.

4:10  А Јудејци рекоше: клонула је снага носиоцима, а праха има много не можемо зидати зида.

4:11  А наши непријатељи рекоше: да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао.

4:12  Али дођоше Јудејци који код њих живљаху и казаше нам десет пута: чувајте сва мјеста куда се иде к нама.

4:13  Тада намјестих народ у низима иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама са мачевима и копљима и луковима.

4:14  И разгледавши устах и рекох старјешинама и главарима и осталом народу: не бојте их се. Помените Господа великога и страшнога, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје.

4:15  А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намјеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао.

4:16  И отада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудина.

4:17  И који зидаху и који ношаху терет и који товараху сваки једном руком рађаше а у другој држаше копље.

4:18  А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене.

4:19  Јер рекох старјешинама и главарима и осталом народу: посао је велик и дуг и ми смо се расули по зиду далеко један од другога.

4:20  Гдје чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас.

4:21  Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зора па докле звјезде не изиду.

4:22  У то вријеме још рекох народу: сваки са момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили а дању радили.

4:23  А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном нећемо свлачити са себе хаљина; у свакога да је мач и вода.

Chapter 5

5:1  И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце.

5:2  Јер неки говораху: нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи.

5:3  Други опет говораху: да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади.

5:4  Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски.

5:5  А тијело је наше као тијело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други.

5:6  Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те ријечи.

5:7  И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: ви мећете бремена сваки на брата својега. И сазвах велики збор њих ради.

5:8  И рекох им: ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што бјеху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ће се продавати нама? А они умукоше и не нађоше што би одговорили.

5:9  И рекох: није добро што радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашега да нам се не ругају народи, непријатељи наши?

5:10  И ја и браћа моја и момци мој давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг.

5:11  Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимате од новца и жита и вина и уља.

5:12  А они одговорише: вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити.

5:13  И истресох њедра своја и рекох: овако да истресе Бог свакога из куће његове и из труда његова ко год не испуни ове ријечи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој ријечи.

5:14  И откад ми цар заповједи да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске.

5:15  А пређашњи управитељи који бијаху прије мене бијаху тешки народу узимајући од њега хљеба и вина осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповиједаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога.

5:16  Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји бијаху скупа ондје на послу.

5:17  И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околнијех народа бијаху за мојим столом.

5:18  И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избранијех, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојакога вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба бјеше тешка народу.

5:19  Помени ме, Боже мој на добро за све што сам чинио овому народу.

Chapter 6

6:1  А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бијах намјестио крила на врата,

6:2  Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: ходи да се састанемо у ком селу у пољу Ононском. А они мишљаху зло по ме.

6:3  И послах к њима гласнике и поручих: у послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама.

6:4  И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих.

6:5  Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу својега с књигом отвореном у руци.

6:6  А у њој писаше: чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори,

6:7  И да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре, цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара; него ходи да се договоримо.

6:8  Тада послах к њему и поручих: није тако како ти кажеш; него си сам измислио.

6:9  Јер они сви шћаху нас уплашити говорећи: клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. За то, Боже, укријепи руке моје.

6:10  Јоште отидох у кућу Семаји сину Далаје сина Метавелиова, који се бјеше затворио, и рече ми: да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију.

6:11  А ја рекох: зар ће човјек какав сам ја бјежати? или ко би оваки какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? нећу ићи.

6:12  И разумјех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише.

6:13  Зато бјеше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згријешим да бих се осрамотио да ме могу ружити.

6:14  Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овијем дјелима њиховијем, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме шћаху уплашити.

6:15  И тако доврши се зид двадесет петога дана мјесеца Елула за педесет и два дана.

6:16  И кад чуше сви непријатељи наши и видјеше сви народи који бијаху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дјело.

6:17  И у оне дане многи главари Јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге.

6:18  Јер многи Јудејци бијаху му се заклели; јер бјеше зет Сеханији сину Арахову, и Јоанан син његов бјеше ожењен кћерју Меулама сина Варахијина.

6:19  И говораху преда мном добро о њему, и ријечи моје доказиваху му; и Товија слаше књиге да ме уплаши.

Chapter 7

7:1  А кад се сазида зид и намјестих врата, и постављени бише вратари и пјевачи и Левити,

7:2  Заповједих Ананију брату својему и Ананији заповједнику од града Јерусалимскога, јер бјеше вјеран човјек и бојаше се Бога више него многи,

7:3  И рекох им: да се не отварају врата Јерусалимска докле сунце не огрије, и кад они што стоје ондје затворе врата, огледајте, и да се поставе стражари између становника Јерусалимских, сваки на своју стражу и сваки према својој кући.

7:4  А град бијаше широк и велик, али народа бјеше мало у њему и куће не бјеху пограђене.

7:5  И Бог мој даде ми у срце, те сабрах главаре и старјешине и народ да се изброје по племенима. И нађох књигу, у којој бијаше пријепис онијех који се вратише први пут; и нађох у њој записано:

7:6  Ово су људи из овога краја што се вратише из ропства између онијех који бише пресељени, које пресели Навуходоносор цар Вавилонски, па се вратише у Јерусалим и у Јудеју, сваки у свој град,

7:7  Који дођоше са Зоровавељем, Исусом, Немијом, Азаријом, Рамијом, Наманијем, Мардохејем, Вилсаном, Мисперетом, Вигвајем, Неумом, Ваном; на број бјеше људи народа Израиљева:

7:8  Синова Фаросовијех двије тисуће и сто и седамдесет и два;

7:9  Синова Сефатијиних триста и седамдесет и два;

7:10  Синова Араховијех шест стотина и педесет и два;

7:11  Синова Фат-Моавовијех, од синова Исусовијех и Јоавових двије тисуће и осам стотина и осамнаест;

7:12  Синова Еламовијех тисућа и двјеста и педесет и четири;

7:13  Синова Затујевих осам стотина и четрдесет и пет;

7:14  Синова Захајевих седам стотина и шездесет;

7:15  Синова Винујевих шест стотина и четрдесет и осам;

7:16  Синова Вивајевих шест стотина и двадесет и осам;

7:17  Синова Азгадовијех двије тисуће и три стотине и двадесет и два;

7:18  Синова Адоникамовијех шест стотина и шездесет и седам;

7:19  Синова Вигвајевијех двије тисуће и шездесет и седам;

7:20  Синова Адиновијех шест стотина и педесет и пет;

7:21  Синова Атировијех од Језекије деведесет и осам;

7:22  Синова Асумовијех триста и двадесет и осам;

7:23  Синова Висајевијех триста и двадесет и четири;

7:24  Синова Арифовијех сто и дванаест;

7:25  Синова Гаваонских деведесет и пет;

7:26  Људи из Витлејема и Нетофата сто и осамдесет и осам;

7:27  Људи из Анатота сто и двадесет и осам;

7:28  Људи из Вет-Асмавета четрдесет и два;

7:29  Људи из Киријат-Јарима, Хефире и Вирота седам стотина и четрдесет и три;

7:30  Људи из Раме и Гаваје шест стотина и двадесет и један;

7:31  Људи из Михмаса сто и двадесет и два;

7:32  Људи из Ветиља и Гаја сто и двадесет и три;

7:33  Људи из другога Невона педесет и два;

7:34  Синова Елама другога тисућа и двјеста и педесет;

7:35  Синова Харимовијх триста и двадесет;

7:36  Синова Јерихонских триста и четрдесет и пет;

7:37  Синова Лодских, Адидских и Ононских седам стотина и двадесет и један;

7:38  Синова Сенајских три тисуће и девет стотина и тридесет;

7:39  Свештеника: синова Једајиних од дома Исусова девет стотина и седамдесет и три;

7:40  Синова Имировијех тисућа и педесет и два;

7:41  Синова Пасхоровијех тисућа и двјеста и четрдесет и седам;

7:42  Синова Харимовијех тисућа и седамнаест;

7:43  Левита: синова Исусовијех и Кадмиловијех између синова Одавијиних седамдесет и четири;

7:44  Пјевача: синова Асафовијех сто и четрдесет и осам;

7:45  Вратара: синова Салумовијех, синова Атировијех, синова Талмоновијех, синова Акувовијех, синова Атитинијех, синова Совајевијех сто и тридесет и осам;

7:46  Нетинеја: синова Сишинијех, синова Асуфинијех, синова Тавотовијех,

7:47  Синова Киросовијех, синова Сијајиних, синова Фадановијех,

7:48  Синова Леваниних, синова Агавиних, синова Саламајевих,

7:49  Синова Анановијех, синова Гидиловијех, синова Гаровијех,

7:50  Синова Реајиних, синова Ресиновијех, синова Некодинијех,

7:51  Синова Газамовијех, синова Узинијех, синова Фасејених,

7:52  Синова Висајевих, синова Меунимовијех, синова Нафусесимовијех,

7:53  Синова Ваквуковијех, синова Акуфинијех, синова Аруровијех,

7:54  Синова Васлитовијех, синова Меидинијех, синова Арсинијех,

7:55  Синова Варкосовијех, синова Сисаринијех, синова Таминијех,

7:56  Синова Несијиних, синова Атифиних;

7:57  Синова слуга Соломуновијех: синова Сотајевих, синова Соферетових, синова Феридинијех,

7:58  Синова Јалинијех, синова Дарконовијех, синова Гидиловијех,

7:59  Синова Сефатијиних, синова Атиловијех, синова Фохерета од Севајима, синова Амоновијех,

7:60  Свега Нетинеја и синова слуга Соломуновијех, триста и деведесет и два.

7:61  И ови дођоше из Тел-Мелаха и Тел-Арисе, Херув, Адон и Имир, али не могаше показати отачкога дома својега и сјемена својега, еда ли су од Израиља,

7:62  И синови Делајини, синови Товијини, синови Некодини, њих шест стотина и четрдесет и два,

7:63  И од свештеника: синова Авајини, синови Акосови, синови Варзелаја, који се ожени између кћери Варзелаја Галађанина, те се прозва њиховијем именом.

7:64  Они тражише по књигама да би показали род свој, али се не нађе, за то бише одлучени од свештенства.

7:65  И запријети им Тирсата да не једу од светиње над светињама докле не настане свештеник с Уримом и Тумимом.

7:66  Свега збора скупа бјеше четрдесет и двије тисуће и три стотине и шездесет,

7:67  Осим слуга њиховијех и слушкиња њиховијех, којих бјеше седам тисућа и три стотине и тридесет и седам; и међу њима бјеше пјевача и пјевачица двјеста и четрдесет и пет;

7:68  Имаху седам стотина и тридесет и шест коња, двије стотине и четрдесет и пет масака,

7:69  Четири стотине и тридесет и пет камила, шест тисућа и седам стотина и двадесет магараца.

7:70  Тада неки између главара дома отачких приложише на посао. Тирсата даде у ризницу тисућу драма злата, педесет чаша, шест стотина и тридесет хаљина свештеничких.

7:71  А главари домова отачких дадоше у ризницу за посао двадесет тисућа драма злата, и сребра двије тисуће и двјеста мина.

7:72  А што даде остали народ бјеше двадесет тисућа драма злата, и двије тисуће мина сребра, и шездесет и седам хаљина свештеничких.

7:73  И тако са населише свештеници и Левити вратари и пјевачи и људи из народа и Нетинеји и сав Израиљ у својим градовима; и кад дође седми мјесец, синови Израиљеви бијаху у својим градовима.

Chapter 8

8:1  Тада се скупи сав народ једнодушно на улицу која је пред вратима воденијем, и рекоше Јездри књижевнику да донесе књигу закона Мојсијева који даде Господ Израиљу.

8:2  И донесе Јездра свештеник закон пред збор, у ком бјеху људи и жене и сви који могаху разумјети, првога дана седмога мјесеца.

8:3  И чита је на улици која је пред вратима воденијем од јутра до подне пред људима и женама и онијем који могаху разумјети, и уши свему народу бијаху обраћене на књизи законској.

8:4  А Јездра књижевник стајаше на мјесту повисоку, које бјеху начинили од дрвета за то; и до њега стајаше Мататија и Сема и Анаја и Урија и Хелкија и Масија с десне стране, а с лијеве Федаја и Мисаило и Малахија и Асум и Асвадана, Захарија и Месулам.

8:5  И отвори Јездра књигу на видику свему народу, јер бијаше више свега народа, и кад је отвори, уста сав народ.

8:6  И Јездра благослови Господа Бога великога, а сав народ одговори: амин, амин, подигавши руке своје, па се савише и поклонише се Господу лицем до земље.

8:7  А Исус и Ваније и Серевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита, Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и други Левити поучаваху народ закону, и народ стајаше на мјесту.

8:8  И читаху књигу, закон Божји, разговијетно и разлагаху смисао, те се разумијеваше што се читаше.

8:9  Потом Немија, који је Тирсата, и свештеник Јездра књижевник и Левити који поучаваху народ, рекоше свему народу: овај је дан свет Господу Богу вашему; не тужите ни плачите. Јер плакаше сав народ слушајући што говори закон.

8:10  И рече им: идите и једите претило и пијте слатко и шаљите дијелове онима који немају ништа зготовљено, јер је овај дан свет Господу нашему. Зато не будите жалосни, јер је радост Господња ваша сила.

8:11  И Левити утишаше народ говорећи: мучите, јер је овај дан свет, и не будите жалосни.

8:12  И отиде сав народ да једе и пије и да шаље дијелове, и веселише се веома што разумјеше ријечи које им се казаше.

8:13  А сјутрадан скупише се главари домова отачких из свега народа, свештеници и Левити, к Јездри књижевнику да уче што закон говори.

8:14  И нађоше написано у закону да је Господ заповједио преко Мојсија да синови Израиљеви бораве у сјеницама на празник седмога мјесеца.

8:15  И објавише и прогласише по свијем градовима својим и у Јерусалиму говорећи: идите у гору, и донесите грања маслинова и грања од дивље маслине и грања миртова и палмова и грања од шумнатијех дрвета, да начините сјенице, како је написано.

8:16  И народ изиде и донесе и начини сјенице сваки на свом крову и у свом тријему и у тријемовима дома Божијега и на улици код врата воденијех и на улици код врата Јефремовијех.

8:17  И тако начини сјенице сав збор, што се бјеше вратио из ропства, и борављаху под сјеницама. А од времена Исуса сина Навина до тога дана не чинише тако синови Израиљеви. И би весеље веома велико.

8:18  И читаше се књига закона Божијега сваки дан, од првога дана до пошљедњега; и празноваше празник седам дана, а осми дан би сабор, како је уређено.

Chapter 9

9:1  Потом двадесет четвртога дана тога мјесеца скупише се синови Израиљеви постећи и у костријети и посувши се земљом.

9:2  И одвоји се сјеме Израиљево од свијех туђинаца, и стадоше те исповиједаху гријехе своје и безакоња отаца својих.

9:3  И стајаху на свом мјесту, те им се читаше закон Господа Бога њихова четврт дана, а други четврт исповиједаху се и поклањаху се Господу Богу својему.

9:4  А Исус и Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попевши се на мјесто подигнуто за Левите вапијаху гласом великим ка Господу Богу својему.

9:5  И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: устаните, благосиљајте Господа Бога својега од вијека до вијека; и да се благосиља име твоје славно и узвишено сврх свакога благослова и хвале.

9:6  Ти си сам Господ; ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и ти оживљаваш све то, и војска небеска теби се клања.

9:7  Ти си Господ Бог, који си избрао Аврама и извео из Ура Халдејскога и надео му име Авраам;

9:8  И нашао си срце његово вјерно пред собом, и учинио си с њим завјет да ћеш дати земљу Хананску, Хетејску, Аморејску, Ферезејску и Јевусејску и Гергесејску, да ћеш дати сјемену његову, и испунио си ријечи своје, јер си праведан.

9:9  Јер си погледао на муку отаца наших у Мисиру, и вику њихову си на Мору Црвеном;

9:10  И учинио си знаке и чудеса на Фараону и на свијем слугама његовијем и на свем народу земље његове, јер си знао да су обијесно поступали с њима; и стекао си себи име, као што се види данас.

9:11  И море си раздвојио пред њима, те пријеђоше посред мора сухим, и бацио си у дубине оне који их гнаху као камен у воду.

9:12  И у ступу од облака водио си их дању а ноћу у ступу огњеном свијетлећи им путем којим ће ићи.

9:13  И сишао си на гору Синајску и говорио с њима с неба, и дао им судове праве и законе истините, уредбе и заповијести добре.

9:14  И обзнанио си им суботу своју свету, и дао им заповијести и уредбе и закон преко Мојсија слуге својега.

9:15  И хљеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наслиједе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати.

9:16  Али они и оци наши узобијестише се и отврднуше вратом својим и не слушаше заповијести твојих.

9:17  Не хтјеше слушати, и не опомињаше се чудеса твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вођа да се врате у ропство своје. Али ти, Боже, који опрашташ, који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, нијеси их оставио.

9:18  И онда кад начинише себи теле ливено и рекоше: ово је твој Бог који те је извео из Мисира, и хулише веома,

9:19  Ни онда их ради велике милости своје нијеси оставио у пустињи; ступ од облака није отступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу свијетлећи им путем којим ће ићи.

9:20  И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје нијеси устегао од уста њиховијех, и воде си им дао у жеђи њиховој.

9:21  И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одијело им не оветша и ноге им не отекоше.

9:22  И дао си им царства и народе, и подијелио си их по крајевима, јер наслиједише земљу Сионову, земљу цара Есевонскога, и земљу цара Васанскога;

9:23  И умножио си синове њихове као звијезде небеске, и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховијем да ће ући у њу и наслиједити је.

9:24  И уђоше синови њихови и наслиједише земљу, и покорио си им Хананеје становнике земаљске и предао их у њихове руке, и цареве њихове и народе земаљске, да чине од њих што им је воља.

9:25  И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наслиједише куће пуне свакога добра, студенце ископане, винограде, маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој твојој доброти.

9:26  Али те разгњевише и одметнуше се од тебе: бацише закон твој за леђа и пророке твоје побише, који им свједочаху да би их обратили ка теби, и хулише веома.

9:27  Зато си их давао у руке непријатељима њиховијем који их мучише. А кад у невољи својој викаше к теби ти си их услишио с неба и по великој милости својој давао си им избавитеље, који их избављаше из руку непријатеља њиховијех.

9:28  Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред тобом, зато си их остављао у руку непријатеља њиховијех да владају њима; а кад се обраћаше и викаше к теби, ти си их услишио с неба и избављао их по милости својој много пута.

9:29  И опомињао си их да би их обратио к закону својему, али они бијаху обијесни и не слушаше заповијести твојих и гријешише о твоје законе које ко врши жив ће бити кроз њих; и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше.

9:30  И трпио си их много година опомињући их духом својим преко пророка својих; али не слушаше; тада си их дао у руке народима земаљским.

9:31  Али ради милости своје велике нијеси дао да сасвијем пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив.

9:32  Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завјет и милост, немој да је мало пред тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ твој од времена царева Асирских до данас.

9:33  Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си ти право учинио а ми смо безбожно радили.

9:34  И цареви наши, кнезови наши и оци наши не извршиваше закона твојега нити марише за заповијести твоје и свједочанства твоја, којима си им свједочио.

9:35  Јер у царству свом и у великом добру твом које си им чинио, и у земљи пространој и родној коју си им дао, не служише теби нити се повратише од злијех дјела својих.

9:36  Ево, ми смо данас робови; и још у земљи, коју си дао оцима нашим да једу род њезин и добра њезина, ево ми смо робови у њој.

9:37  И она род свој обилати рађа царевима које си поставио над нама за гријехе наше, и који господаре над нашим тјелесима и над стоком нашом по својој вољи, те смо у великој тјескоби.

9:38  А ради свега тога чинимо тврд завјет и пишемо, а кнезови наши, Левити наши, свештеници наши печате.

Chapter 10

10:1  А који запечатише бјеху ови: Немија, Тирсата, син Ахалијин, и Седекија,

10:2  Серај, Азарија, Јеремија,

10:3  Пасхор, Амарија, Малхија,

10:4  Хатус, Севанија, Малух,

10:5  Харим, Меримот, Овадија,

10:6  Данило, Гинетон, Варух,

10:7  Месулам, Вија, Мијамин,

10:8  Мазија, Вилгај, Семаја; то бјеху свештеници;

10:9  А Левити: Исус син Азанијин Винуј између синова Инададовијех, Кадмило,

10:10  И браћа њихова: Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анан,

10:11  Миха, Реов, Асавија,

10:12  Захур, Серевија, Севнија,

10:13  Одија, Ваније, Венинуј;

10:14  Главари народни: Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ваније,

10:15  Вуније, Азгад, Вивај,

10:16  Адонија, Вигвај, Адин,

10:17  Атир, Језекија, Азур,

10:18  Одија, Асум, Висај,

10:19  Ариф, Анатот, Навај,

10:20  Магфија, Месулам, Езир,

10:21  Месизавеило, Садок, Јадва,

10:22  Фелатија, Анан, Анаја,

10:23  Осија, Ананија, Асув,

10:24  Лоис, Филеја, Совик,

10:25  Реум, Асавна, Масија,

10:26  Ахија, Анана, Ганан,

10:27  Малух, Харим, Вана.

10:28  И остали народ, свештеници, Левити, вратари, пјевачи, Нетинеји и сви који се одвојише од народа земаљских к закону Божијему, жене њихове, синови њихови и кћери њихове, сви који знаху и разумјеваху,

10:29  Присташе с браћом својом, главарима својим, и дођоше те се заклеше и клетвом завезаше да ходимо по закону Божијему, који је дат преко Мојсија слуге Божијега, и да држимо и извршујемо све заповијести Господа Бога својега и законе његове и уредбе његове.

10:30  И да не дајемо кћери својих народима земаљским, нити кћери њиховијех да узимамо за синове своје.

10:31  И од народа земаљских који донесу трг или каку год храну у суботу на продају, да не узимамо у суботу ни у други свети дан, и да остављамо седме године да почива земља и опраштамо сваки дуг.

10:32  И постависмо себи уредбу да дајемо сваке године трећину сикла на службу у дом Бога својега:

10:33  На хљебове постављене, на дар свагдашњи и жртву паљеницу свагдашњу за суботе, за младине и за празнике, и на светињу и на жртве за гријех да се очишћа Израиљ, и на свако дјело у дому Бога нашега.

10:34  И бацасмо ждријеб за свештенике и Левите и народ ради ношења дрва да се доноси у дом Бога нашега по домовима отаца наших на вријеме од године до године, да гори на олтару Господа Бога нашега, како пише у закону;

10:35  И да доносимо првине од земље своје и првине од свакога рода од свакога дрвета од године до године у дом Господњи;

10:36  И првенце од синова својих и стоке своје, како пише у закону, и првенце од говеда својих и од оваца својих да доносимо у дом Бога својега свештеницима који служе у дому Бога нашега;

10:37  И првине тијеста својега и приносе своје и род од свијех дрвета, вино и уље да доносимо свештеницима у клијети дома Бога својега, и Левитима десетак од земље своје, и Левити да узимају десетак по свијем мјестима гдје узрадимо;

10:38  И да буде свештеник син Аронов с Левитима кад Левити узимају десетак, и да Левити доносе десетак од десетка у дом Бога нашега, у клијети, у спреме његове.

10:39  Јер у те клијети дужни су синови Израиљеви и Левити доносити принос од жита, од вина и уља, гдје су свети судови, и свештеници који служе, и вратари и пјевачи, да не остављамо дома Бога својега.

Chapter 11

11:1  И населише се кнезови народни у Јерусалиму, а остали народ мета ждријеб да узму једнога од десет да сједи у Јерусалиму светом граду, и осталијех девет дијелова по другим градовима.

11:2  И благослови народ све људе који сами од своје воље присташе да сједе у Јерусалиму.

11:3  Ово су главари земаљски који се населише у Јерусалиму, а по осталијем градовима Јудејским настанише се сваки на својем нашљедству по градовима својим Израиљци свештеници и Левити, Нетинеји и синови слуга Соломуновијех:

11:4  У Јерусалиму дакле населише се неки од синова Јудинијех и Венијаминовијех: од синова Јудинијех: Атаја син Озије, сина Захарије, сина Амарије, сина Сефатије, сина Малелеилова, од синова Фаресовијех;

11:5  И Масија син Варуха сина Холозе сина Азаје, сина Адаје, сина Јојарива сина Захрије, сина Силонијева;

11:6  Свега синова Фаресовијех што се населише у Јерусалиму, четири стотине и шездесет и осам храбријех људи;

11:7  А између синова Венијаминовијех: Салуј син Месулама, сина Јоада, сина Федаје, сина Колаје, сина Масија, сина Итила, сина Исаијина,

11:8  И за њим Гавај, Салај девет стотина и двадесет и осам;

11:9  А Јоило син Захријев бјеше над њима, а Јуда син Сенујин бјеше други над градом;

11:10  Од свештеника: Једаја син Јојавов, Јахин,

11:11  Сераја син Хелкије, сина Месулама, сина Садока, сина Мерајота, сина Ахтивова, старјешина у дому Божијем,

11:12  А браће њихове што служаху у дому осам стотина и двадесет и два; и Адаја син Јероама, сина Фелалије, сина Амсија, сина Захарије, сина Пасхора, сина Малхијина,

11:13  И браће његове главара у домовима отачким двјеста и четрдесет и два; и Амасај син Азреила, сина Азаја; сина Месилемота, сина Имирова,

11:14  И браће њихове храбријех људи сто и двадесет и осам, а над њима бјеше Завдило син Гедолимов;

11:15  И од Левита: Семаја сина Асува сина Азрикама, сина Асавије, сина Вунијева;

11:16  И Саветај, И Јозавад бијаху над послом спољашњим за дом Божји између главара Левитских,

11:17  А Матанија син Михе сина Завдије сина Асафова бијаше поглавар који почињаше хвалу у молитви, и Ваквукија други између браће своје, и Авда син Салије сина Галала сина Једутунова;

11:18  Свега Левита у светом граду бјеше двије стотине и осамдесет и четири;

11:19  А од вратара: Акув, Талмон, и браћа њихова што чуваху стражу на вратима, сто и седамдесет и два;

11:20  А остатак народа Израиљева, свештеника, и Левита бјеше по свијем градовима Јудинијем, свак на свом нашљедству;

11:21  А Нетинеји населише се у Офилу, и Сиха и Гиспа бјеху над Нетинејима.

11:22  А над Левитима у Јерусалиму бјеше Озија син Ванија, сина Асавије, сина Матаније, сина Мишина. Између синова Асафовијех пјевачи бијаху у служби за дом Божји.

11:23  Јер бјеше царева заповијест за њих и бјеше одређена плата пјевачима за сваки дан.

11:24  И Петаја син Месизавеилов од синова Заре сина Јудина бјеше мјесто цара за сваки посао с народом.

11:25  А по селима и пољима њиховијем неки од синова Јудинијех настанише се у Киријат-Арви и засеоцима њезинијем, и у Дивону и засеоцима његовијем, и у Јекавсеилу и селима његовијем,

11:26  И у Јесуји и Молади и Вет-Фелету,

11:27  И у Асар-Суалу и Вирсавеји и засеоцима њезинијем,

11:28  И у Сиклагу и у Мекони и засеоцима њезинијем,

11:29  И у Ен-Римону и у Сареји и у Јармуту,

11:30  У Заноји, у Одоламу и селима њиховијем, у Лахису с пољем његовијем, у Азици и засеоцима њезинијем. И тако се населише од Вирсавеје до долине Енома.

11:31  А синови Венијаминови населише се од Гаваје у Михмасу и Аји и Ветиљу и засеоцима његовијем,

11:32  У Анатоту, у Нову, Ананији,

11:33  У Асору, у Рами, у Гитајиму,

11:34  У Адиду, у Севојиму, у Невалату,

11:35  У Лоду, у Онону, и у долини дрводјељској.

11:36  А Левити подијелише се међу Јудом и Венијамином.

Chapter 12

12:1  А ово су свештеници и Левити који дођоше са Зоровавељем сином Салатиловијем и Исусом: Сераја, Јеремија, Јездра,

12:2  Амарија, Малух, Хатус,

12:3  Сеханија, Реум, Леримот,

12:4  Идо, Гинето, Авија,

12:5  Мијамин, Мадија, Вилга,

12:6  Семаја, Јојарив, Једаја,

12:7  Салуј, Амок, Хелкија, Једаја. То бјеху главари између свештеника и браће своје за времена Исусова.

12:8  А Левити: Исус, Винуј, Кадмило, Севија, Јуда и Матанија, који с браћом својом бјеше над пјевањем.

12:9  А Вавукија и Уније браћа њихова бијаху према њима у редовима својим.

12:10  А Исус роди Јоакима, а Јоаким роди Елијасива, а Елијасив роди Јојаду;

12:11  А Јојада роди Јонатана, а Јонатан роди Јадву.

12:12  А за времена Јоакимова бјеху свештеници, главари домова отачких: од дома Серајина Мераја, од Јеремијина Ананија,

12:13  Од Јездина Месулам, од Амаријина Јоанан,

12:14  Ода Мелихујева Јонатан, од Севанијина Јосиф,

12:15  Од Харимова Адна, од Мерајотова Елкај,

12:16  Од Идова Захарија, од Гинетова Месулама,

12:17  Од Авијина Зихрије, од Минијаминова и Моадијина Филтај,

12:18  Од Вилжина Самуја, од Семајина Јонатан,

12:19  Од Јојаривова Матенај, од Једајина Озије,

12:20  Од Салајева Калај, од Амокова Евер,

12:21  Од Хелкијина Асавија, од Једајина Натанаило.

12:22  А Левити главари дома отачких, за време Елијасива, Јојаде, Јоанана и Јадве бише пописани са свештеницима до царовања Дарија цара Персијскога;

12:23  Синови Левијеви, главари домова отачких, бише пописани у књизи дневника до времена Јоанана сина Елијасивова;

12:24  И главари Левитски бјеху: Асавија, Серевија и Исус син Кадмилов и браћа њихова према њима да хвале и славе Бога по заповијести Давида човјека Божијега, ред према реду;

12:25  Матанија и Ваквукија, Овадија, Месулам, Талмон, Акув, бијаху вратари који чуваху стражу код ризница на вратима.

12:26  Ти бијаху за времена Јоакима сина Исуса сина Јоседекова и за времена Немије кнеза и свештеника Јездре књижевника.

12:27  А кад се освећиваше зид Јерусалимски, тражише Левите по свијем мјестима њиховијем да их доведу у Јерусалим да се сврши посвећење с весељем, хвалом и пјесмама уз кимвале, псалтире и гусле.

12:28  И скупише се синови пјевачки и из равница око Јерусалима и из села Нетофатских,

12:29  И из Вет-Гилгала и из поља Гевских и Азмаветских, јер пјевачи бијаху насели села око Јерусалима.

12:30  И очистише се свештеници и Левити, и очистише народ и врата и зид.

12:31  Иза тога заповједих кнезовима Јудејским да изађу на зид, и поставих два велика збора пјевачка, и један од њих иђаше на десно с горње стране зида к вратима гнојнијем.

12:32  А за њима иђаше Осаја и половина кнезова Јудинијех,

12:33  А Азарија, Јездра и Месулам,

12:34  Јуда и Венијамин и Семаја и Јеремија,

12:35  И од синова свештеничких с трубама Захарија син Јонатана, сина Семаје, сина Матаније, сина Захура, сина Асафова,

12:36  И браћа његова Семаја и Азареило, Милалај, Гилалај, Мај, Натанило и Јуда и Ананије са справама музичким Давида човјека Божијега, а Јездра књижевник пред њима;

12:37  Потом к вратима код студенца, која бијаху према њима, иђаху уз басамаке града Давидова куда се ида на зид, изнад дома Давидова па до врата воденијех к истоку.

12:38  А други збор пјевачки иђаше према онима, и ја за њим, и половица народа по зиду изнад куле пећске до широкога зида,

12:39  И изнад врата Јефремовијех к вратима старијем и к вратима рибљим и ка кули Ананеиловој и кули Меји, па до врата овчијих; и стадоше код врата тамничких.

12:40  Потом стадоше оба збора пјевачка у дому Божијем, и ја и половица главара са мном,

12:41  И свештеници Елијаким, Масија, Минијамин, Михаја, Елиоинај, Захарија, Ананија с трубама,

12:42  И Масија и Семаја и Елеазар и Озије и Јоанан и Малхија и Елам и Есер. И пјевачи пјеваху гласно с Језрајом начелником својим.

12:43  И принесоше велике жртве тај дан, и веселише се; јер их Бог развесели весељем великим; и жене и дјеца веселише се, и весеље Јерусалимско чујаше се далеко.

12:44  И постављени бише тај дан људи над клијетима у којима се остављаху приноси, првине и десетак, да сабирају у њих с њива градских законите дијелове за свештенике и за Левите, јер се Јуда радоваше свештеницима и Левитима што стајаху на послу,

12:45  И извршиваху што им је Бог њихов заповједио да извршују и што требаше извршивати за очишћење, као и пјевачи и вратари по заповијести Давида и Соломуна сина његова.

12:46  Јер отприје, за времена Давидова и Асафова бише постављени главари пјевачки и пјесме у хвалу и славу Богу.

12:47  И за то сав Израиљ за времена Зоровавеља и за времена Немијина даваше дијелове пјевачима и вратарима, свакидашњи оброк, и Левитима што бјеше њима посвећено, а Левити синовима Ароновијем што њима бјеше посвећено.

Chapter 13

13:1  У то вријеме чита се књига Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји довијека;

13:2  Јер не сретоше синова Израиљевијех с хљебом и водом, него најмише на њих Валама да их прокуне, али Бог наш обрати ону клетву у благослов.

13:3  А кад чуше тај закон одлучише од Израиља све туђинце.

13:4  А прије тога Елијасив свештеник, који бјеше над клијетима дома Бога нашега, опријатељи се с Товијом,

13:5  И начини му велику клијет, гдје се прије остављаху дари и кад и судови и десетак од жита, вина и уља, одређени Левитима и пјевачима и вратарима, и приноси за свештенике.

13:6  А кад то све биваше, не бјех у Јерусалиму, јер тридесет друге године Артаксеркса цара Вавилонскога вратих се к цару, и послије неколико година измолих се опет у цара.

13:7  И кад дођох у Јерусалим, видјех зло што учини Елијасив ради Товије начинивши му клијет у тријему дома Божијега.

13:8  И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клијети.

13:9  И заповједих, те очистише клијети; и унесох у њих опет посуђе дома Божијега, даре и кад.

13:10  Потом дознах да се Левитима нијесу давали дијелови, те су се разбјегли сваки на своју њиву и Левити и пјевачи, који рађаху посао.

13:11  И укорих старјешине и рекох: зашто је остављен дом Божји? И сабрах их опет и поставих на њихово мјесто.

13:12  И сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме.

13:13  И поставих настојнике над спремама, Селемију свештеника и Садока књижевника, и између Левита Федају, и уз њих Анана сина Захура сина Матанијина, јер се за вјерне држаху; и бијаше им посао дијелити браћи својој.

13:14  Помени ме, Боже мој, за то, и немој избрисати добара мојих која учиних дому Бога својега и служби његовој.

13:15  У то вријеме видјех у Јудеји гдје газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на магарце, и вино, грожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак.

13:16  И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудинијем у Јерусалиму.

13:17  Зато прекорих главаре Јудејске и рекох им: како је то зло што чините те скврните суботу?

13:18  Нијесу ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гњев на Израиља скврнећи суботу.

13:19  И кад дође сјен на врата Јерусалимска уочи суботе, заповједих те затворише врата, и заповједих да их не отварају до послије суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу.

13:20  И преноћише трговци и који продаваху свакојаки трг иза Јерусалима једном и другом.

13:21  И опоменух их и рекох им: зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас. Од тада не долазише у суботу.

13:22  А Левитима заповједих да се очисте и да дођу и чувају врата да буде свет дан суботни. И за ово помни ме, Боже мој, и опрости ми по великој милости својој.

13:23  Још видјех у то вријеме Јудејце који се бијаху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама.

13:24  И синови њихови говораху пола Азотски, и не умијаху говорити Јудејски него језиком и једнога другога народа.

13:25  Зато их карах и псовах, и неке између њих бих и чупах, и заклех их Богом да не дају кћери својих синовима њиховијем нити да узимају кћери њиховијех за синове своје или за себе.

13:26  Није ли тијем згријешио Соломун цар Израиљев, ако и не бјеше у многим народима цара њему равна и мио бјеше Богу својему и Бог га бјеше поставио царем над свијем Израиљем? па опет га навратише на гријех жене туђинке.

13:27  А вама ли ћемо допустити да чините то све велико зло и гријешите Богу нашему узимајући жене туђинке?

13:28  И од синова Јојаде сина Елијасива погавара свештеничкога један бјеше зет Санавалату Ороњанину, којега отјерах од себе.

13:29  Помени их, Боже мој, што оскврнише свештенство и завјет свештенички и Левитски.

13:30  И тако их очистих од свијех туђинаца, и опет поставих редове свештеничке и Левитске, свакога на посао његов,

13:31  И да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро.