SrKDEkavski - Romans

Chapter 1

1:1  Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,

1:2  Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима

1:3  О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,

1:4  А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,

1:5  Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;

1:6  Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,

1:7  Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.

1:8  Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.

1:9  Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,

1:10  Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;

1:11  Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,

1:12  То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.

1:13  Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.

1:14  Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.

1:15  Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.

1:16  Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.

1:17  Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.

1:18  Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

1:19  Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;

1:20  Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.

1:21  Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.

1:22  Кад се грађаху мудри, полудеше,

1:23  И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.

1:24  Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;

1:25  Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.

1:26  Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.

1:27  Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.

1:28  И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,

1:29  Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;

1:30  Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,

1:31  Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.

1:32  А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.

Chapter 2

2:1  Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.

2:2  А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.

2:3  Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег?

2:4  Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?

2:5  Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,

2:6  Који ће дати свакоме по делима његовим:

2:7  Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни;

2:8  А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.

2:9  Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;

2:10  А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;

2:11  Јер Бог не гледа ко је ко.

2:12  Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити

2:13  (Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;

2:14  Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:

2:15  Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)

2:16  На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.

2:17  Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,

2:18  И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;

2:19  И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку,

2:20  Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.

2:21  Учећи, дакле, другог себе не учиш;

2:22  Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;

2:23  Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.

2:24  Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.

2:25  Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.

2:26  Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?

2:27  И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.

2:28  Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;

2:29  Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.

Chapter 3

3:1  Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање?

3:2  Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије.

3:3  А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?

3:4  Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.

3:5  Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим:

3:6  Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?

3:7  Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен?

3:8  Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.

3:9  Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом,

3:10  Као што стоји написано: Ни једног нема праведног;

3:11  Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога;

3:12  Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.

3:13  Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим.

3:14  Њихова су уста пуна клетве и горчине.

3:15  Њихове су ноге брзе да проливају крв.

3:16  На путевима је њиховим раскопавање и невоља;

3:17  И пут мирни не познаше.

3:18  Нема страха Божијег пред очима њиховим.

3:19  А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу;

3:20  Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.

3:21  А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;

3:22  А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.

3:23  Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,

3:24  И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа.

3:25  Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;

3:26  У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.

3:27  Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.

3:28  Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона.

3:29  Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.

3:30  Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером.

3:31  Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо.

Chapter 4

4:1  Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?

4:2  Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.

4:3  Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.

4:4  А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.

4:5  А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.

4:6  Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:

4:7  Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.

4:8  Благо човеку коме Господ не прима греха.

4:9  Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.

4:10  Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.

4:11  И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;

4:12  И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.

4:13  Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.

4:14  Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.

4:15  Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.

4:16  Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,

4:17  (Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:

4:18  Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.

4:19  И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.

4:20  И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.

4:21  И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.

4:22  Зато се и прими њему у правду.

4:23  Али није писано за њега једног само да му се прими,

4:24  Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,

4:25  Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.

Chapter 5

5:1  Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир с Богом кроз Господа свог Исуса Христа,

5:2  Кроз ког и приступ нађосмо вером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.

5:3  Не само, пак, то него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради;

5:4  А трпљење искуство, а искуство надање;

5:5  А надање неће се осрамотити, јер се љубав Божија изли у срца наша Духом Светим који је дат нама.

5:6  Јер Христос још кад слаби бејасмо умре у време своје за безбожнике.

5:7  Јер једва ко умре за праведника; за доброга може бити да би се ко усудио умрети.

5:8  Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бејасмо грешници умре за нас.

5:9  Много ћемо, дакле, већма бити кроза Њ спасени од гнева кад смо се сад оправдали крвљу Његовом.

5:10  Јер кад смо се помирили с Богом смрћу Сина његовог док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу Његовом кад смо се помирили.

5:11  Не само, пак то, него се хвалимо и Богом кроз Господа свог Исуса Христа, кроз ког сад примисмо помирење.

5:12  Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.

5:13  Јер грех беше на свету до закона; али се грех не примаше кад не беше закона;

5:14  Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи.

5:15  Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа.

5:16  И дар није као грех једног: јер за грех једног би осуђење, а дар од многих грехова оправдање.

5:17  Јер кад за грех једног царова смрт кроз једног, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једног Исуса Христа!

5:18  Зато, дакле, као што за грех једног дође осуђење на све људе, тако и правдом једног дође на све људе оправдање живота.

5:19  Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће и послушањем једног бити многи праведни.

5:20  А закон дође уз то да се умножи грех; јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат,

5:21  Да као што царова грех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вечни, кроз Исуса Христа Господа нашег.

Chapter 6

6:1  Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!

6:2  Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?

6:3  Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?

6:4  Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.

6:5  Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;

6:6  Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.

6:7  Јер који умре опрости се од греха.

6:8  А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,

6:9  Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.

6:10  Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.

6:11  Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.

6:12  Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;

6:13  Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.

6:14  Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.

6:15  Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!

6:16  Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?

6:17  Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.

6:18  Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.

6:19  Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.

6:20  Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.

6:21  Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.

6:22  А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни.

6:23  Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.

Chapter 7

7:1  Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?

7:2  Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.

7:3  Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.

7:4  Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.

7:5  Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.

7:6  А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.

7:7  Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.

7:8  А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.

7:9  А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,

7:10  А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.

7:11  Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.

7:12  Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.

7:13  Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.

7:14  Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:

7:15  Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.

7:16  Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.

7:17  А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.

7:18  Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.

7:19  Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.

7:20  А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.

7:21  Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.

7:22  Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;

7:23  Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.

7:24  Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?

7:25  Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.

Chapter 8

8:1  Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.

8:2  Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.

8:3  Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,

8:4  Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;

8:5  Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.

8:6  Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

8:7  Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.

8:8  А који су у телу не могу Богу угодити.

8:9  А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.

8:10  А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.

8:11  А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.

8:12  Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.

8:13  Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.

8:14  Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.

8:15  Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!

8:16  Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.

8:17  А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.

8:18  Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.

8:19  Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.

8:20  Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,

8:21  Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.

8:22  Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

8:23  А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.

8:24  Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?

8:25  Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.

8:26  А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.

8:27  А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.

8:28  А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.

8:29  Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.

8:30  А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.

8:31  Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?

8:32  Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?

8:33  Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?

8:34  Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?

8:35  Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:

8:36  За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.

8:37  Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.

8:38  Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,

8:39  Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.

Chapter 9

9:1  Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:

9:2  Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;

9:3  Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,

9:4  Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;

9:5  Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.

9:6  А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;

9:7  Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.

9:8  То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.

9:9  Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.

9:10  Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.

9:11  Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,

9:12  Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,

9:13  Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.

9:14  Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!

9:15  Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.

9:16  Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.

9:17  Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.

9:18  Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.

9:19  Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?

9:20  А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?

9:21  Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?

9:22  А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.

9:23  И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;

9:24  Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,

9:25  Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.

9:26  И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.

9:27  А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.

9:28  Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.

9:29  И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.

9:30  Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.

9:31  А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.

9:32  Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,

9:33  Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.

Chapter 10

10:1  Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.

10:2  Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.

10:3  Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.

10:4  Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.

10:5  Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.

10:6  А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;

10:7  Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.

10:8  Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.

10:9  Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.

10:10  Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.

10:11  Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.

10:12  Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.

10:13  Јер који год призове име Господње спашће се.

10:14  Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?

10:15  А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!

10:16  Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?

10:17  Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.

10:18  Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.

10:19  Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.

10:20  А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.

10:21  А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.

Chapter 11

11:1  Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.

11:2  Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:

11:3  Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.

11:4  А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.

11:5  Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.

11:6  Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.

11:7  Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.

11:8  Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.

11:9  И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;

11:10  Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.

11:11  Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.

11:12  А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?

11:13  Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;

11:14  Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.

11:15  Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?

11:16  Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.

11:17  Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;

11:18  Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.

11:19  А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.

11:20  Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.

11:21  Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.

11:22  Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.

11:23  А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.

11:24  Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!

11:25  Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.

11:26  И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.

11:27  И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.

11:28  По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.

11:29  Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.

11:30  Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,

11:31  Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.

11:32  Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.

11:33  О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!

11:34  Јер ко позна мисао Господњу?

11:35  Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?

11:36  Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.

Chapter 12

12:1  Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.

12:2  И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.

12:3  Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.

12:4  Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао,

12:5  Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом.

12:6  А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;

12:7  Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;

12:8  Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.

12:9  Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.

12:10  Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.

12:11  Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу.

12:12  Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.

12:13  Делите потребе са светима; примајте радо путнике.

12:14  Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.

12:15  Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.

12:16  Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри.

12:17  А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима.

12:18  Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.

12:19  Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.

12:20  Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову.

12:21  Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.

Chapter 13

13:1  Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене.

13:2  Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће грех на себе.

13:3  Јер кнезови нису страх добрим делима него злим. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње;

13:4  Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божји слуга, осветник на гнев ономе који зло чини.

13:5  Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести.

13:6  Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене.

13:7  Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част.

13:8  И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни.

13:9  Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе.

13:10  Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона.

13:11  И знајући ово време да је већ час дошао да устанемо од сна; јар нам је сад ближе спасење него ли кад веровасмо.

13:12  Ноћ прође, а дан се приближи: да одбацимо, дакле, сва дела тамна, и да се обучемо у оружје видела.

13:13  Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти;

13:14  Него се обуците у Господа Исуса Христа; и телу не угађајте по жељама.

Chapter 14

14:1  А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.

14:2  Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.

14:3  Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.

14:4  Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.

14:5  Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.

14:6  Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

14:7  Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.

14:8  Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

14:9  Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.

14:10  А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.

14:11  Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.

14:12  Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.

14:13  Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.

14:14  Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.

14:15  А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.

14:16  Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.

14:17  Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.

14:18  Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.

14:19  Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.

14:20  Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.

14:21  Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.

14:22  Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.

14:23  А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.

Chapter 15

15:1  Дужни смо, дакле, ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати.

15:2  И сваки од вас да угађа ближњему на добро за добар углед.

15:3  Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме.

15:4  Јер шта се напред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом писма наду имамо.

15:5  А Бог трпљења и утехе да вам да да сложно мислите међу собом по Христу Исусу,

15:6  Да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа.

15:7  Зато примајте један другог као што и Христос прими вас на славу Божију.

15:8  Али кажем да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећање очевима,

15:9  А незнабошци по милости да прославе Бога, као што стоји написано: Зато ћу Те хвалити међу незнабошцима, Господе, и певаћу име Твоје.

15:10  И опет говори: Веселите се незнабошци с народом Његовим.

15:11  И опет: Хвалите Господа сви незнабошци, и славите Га сви народи.

15:12  И опет Исаија говори: Биће корен Јесејев, и који устане да влада над незнабошцима у Оног ће се уздати незнабошци.

15:13  А Бог наде да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље у нади силом Духа Светог.

15:14  А ја сам и сам уверен за вас, браћо, да сте и ви сами пуни благодати, напуњени сваког разума, да можете друге научити.

15:15  Али вам опет, браћо, слободно писах неколико да вам напоменем ради благодати која ми је дана од Бога,

15:16  Да будем слуга Исуса Христа у незнабошцима, да служим јеванђељу Божијем, да буду незнабошци принос повољан и освећен Духом Светим.

15:17  Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу код Бога.

15:18  Јер не смем говорити шта које Христос не учини кроза ме за послушање незнабожаца речју и делом,

15:19  У сили знака и чудеса силом Духа Божијег; тако да од Јерусалима и наоколо тја до Илирика напуних јеванђељем Христовим.

15:20  И тако се трудих да проповедим јеванђеље не где се спомињаше Христос, да на туђој закопини не зидам;

15:21  Него као што је писано: Којима се не јави за Њега, видеће; и који не чуше разумеће.

15:22  То ме задржа много пута да не дођем к вама.

15:23  А сад више не имајући места у овим земљама, а имајући жељу од много година да дођем к вама,

15:24  Ако пођем у Шпањолску, доћи ћу вам; јер се надам да ћу туда проћи и вас видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре неколико наситим вас.

15:25  А сад идем у Јерусалим служећи светима.

15:26  Јер Македонија и Ахаја учинише драговољно неки порез за сиромахе свете који живе у Јерусалиму.

15:27  Они учинише драговољно, а и дужни су им; јер кад незнабошци добише део у њиховим духовним имањима, дужни су и они њима у телесним послужити.

15:28  Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод запечатим, поћи ћу преко вас у Шпањолску.

15:29  А знам да кад дођем к вама, доћи ћу с обилним благословом јеванђеља Христовог.

15:30  Али вас молим, браћо, заради Господа нашег Исуса Христа, и заради љубави Духа, помозите ми у молитвама за ме к Богу;

15:31  Да се избавим од оних који се противе у Јудеји, и да служба моја за Јерусалим буде по вољи светима;

15:32  Да с радошћу дођем к вама, с вољом Божијом, и да се развеселим с вама.

15:33  А Бог мира са свима вама. Амин.

Chapter 16

16:1  Препоручујем вам, пак, Фиву сестру нашу, која је слушкиња код цркве у Кенхреји,

16:2  Да је примите у Господу као што приликује светима, и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је она многима помогла, и самоме мени.

16:3  Поздравите Прискилу и Акилу, помоћнике моје у Христу Исусу,

16:4  Који за душу моју своје вратове положише, којима не ја један захваљујем, него и све цркве незнабожачке, и домашњу цркву њихову.

16:5  Поздравите Епенета, мени љубазног, који је новина из Ахаје у Христа.

16:6  Поздравите Марију, која се много трудила за нас.

16:7  Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју, и моје другаре у сужањству који су знаменити међу апостолима, који и пре мене вероваше Христа.

16:8  Поздравите Амплија, мени љубазног у Господу.

16:9  Поздравите Урбана, помоћника нашег у Христу, и Стахија, мени љубазног.

16:10  Поздравите Апелија, окушаног у Христу. Поздравите домаће Аристовулове.

16:11  Поздравите Иродијона, рођака мог. Поздравите домаће Наркисове, који су у Господу.

16:12  Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите Персиду љубазну, која се много трудила у Господу.

16:13  Поздравите Руфа избраног у Господу, и матер његову и моју.

16:14  Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија, и браћу која су с њима.

16:15  Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпана, и све свете који су с њима.

16:16  Поздравите један другог целивом светим. Поздрављају вас све цркве Христове.

16:17  Молим вас, пак, браћо, чувајте се од оних који чине распре и раздоре на штету науке коју ви научисте, и уклоните се од њих;

16:18  Јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу него свом трбуху, и благим речима и благословима прелашћују срца безазлених.

16:19  Јер ваше слушање разгласи се свуда. И радујем се за вас; али хоћу да сте ви мудри на добро а прости на зло.

16:20  А Бог мира да сатре сотону под ноге ваше скоро. Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама. Амин.

16:21  Поздравља вас Тимотије, помоћник мој, и Лукије и Јасон и Сосипатар, рођаци моји.

16:22  Поздрављам вас и ја Тертије, који написах ову посланицу у Господу.

16:23  Поздравља вас Гај, домаћин мој и целе цркве. Поздравља вас Ераст, благајник градски, и брат Кварт.

16:24  Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.

16:25  А ономе који вас може утврдити по јеванђељу мом и проповедању Исуса Христа, по откривењу тајне која је била сакривена од постања света,

16:26  А сад се јавила и обзнанила кроз писма пророчка, по заповести вечног Бога, за послушање вере међу свима незнабошцима,

16:27  Једином премудром Богу, кроз Исуса Христа, слава вавек. Амин.