SrKDIjekav - I Corinthians

Chapter 1

1:1  Од Павла вољом Божијом позванога апостола Исуса Христа, и од Состена брата,

1:2  Цркви Божијој која је у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позванима светима, са свима који призивљу име Господа нашега Исуса Христа на свакоме мјесту и њиховоме и нашему:

1:3  Благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

1:4  Захваљујем свагда Богу својему за вас што вам је дана благодат Божија у Христу Исусу,

1:5  Те се у свему обогатисте кроза њ, у свакој ријечи и сваком разуму,

1:6  Као што се свједочанство Христово утврди међу вама;

1:7  Тако да немате недостатка ни у једноме дару, ви који чекате откривења Господа нашега Исуса Христа,

1:8  Који ће вас и утврдити до самога краја да будете прави на дан Господа нашега Исуса Христа.

1:9  Вјеран је Бог који вас позва у заједницу сина својега Исуса Христа Господа нашега.

1:10  Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли.

1:11  Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојинијех домашњијех да су свађе међу вама,

1:12  А то кажем да један од вас говори: ја сам Павлов; а други: ја сам Аполов; а трећи: ја сам Кифин; а четврти: ја сам Христов.

1:13  Еда ли се Христос раздјели? Еда ли се Павле разапе за вас? или се у име Павлово крстисте?

1:14  Хвала Богу што ја ниједнога од вас не крстих осим Криспа и Гаја;

1:15  Да не рече ко да у своје име крстих.

1:16  А крстих и Стефанин дом: даље не знам јесам ли кога другог крстио.

1:17  Јер Христос не посла мене да крстим, него да проповиједам јеванђеље, не премудријем ријечима, да не изгуби силу крст Христов.

1:18  Јер је ријеч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија.

1:19  Јер је писано: погубићу премудрост премудријех, и разум разумнијех одбацићу.

1:20  Гдје је премудри? Гдје је књижевник? Гдје је препирач овога вијека? Не претвори ли Бог мудрост овога свијета у лудост?

1:21  Јер будући да у премудрости Божијој не позна свијет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који вјерују.

1:22  Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже.

1:23  А ми проповиједамо Христа разапета, Јеврејима дакле саблазан а Грцима безумље;

1:24  Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

1:25  Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи.

1:26  Јер погледајте знање своје, браћо, да нема ни много премудријех по тијелу, ни много силнијех ни много племенитијех;

1:27  Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами премудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јако;

1:28  И што је неплеменито пред свијетом и уништено изабра Бог, и што није, да уништи оно што јест,

1:29  Да се не похвали ниједно тијело пред Богом.

1:30  Из којега сте ви у Христу Исусу, који нам поста премудрост од Бога и правда и освећење и избављење.

1:31  Да (као што се пише) ко се хвали, Господом да се хвали.

Chapter 2

2:1  И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом ријечи или премудрости да вам јављам свједочанство Божије.

2:2  Јер нијесам мислио да знам што међу вама осим Исуса Христа, и тога распета.

2:3  И ја бијах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрктању.

2:4  И ријеч моја, и поучење моје не бијаше у надговорљивијем ријечима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе.

2:5  Да вјера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.

2:6  Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост вијека овога ни кнезова вијека овога који пролазе.

2:7  Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог прије свијета за славу нашу;

2:8  Које ниједан од кнезова вијека овога не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели.

2:9  Него као што је писано: што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно уготови Бог онима, који га љубе.

2:10  А нама је Бог открио Духом својијем; јер Дух све испитује, и дубина Божије.

2:11  Јер ко од људи зна шта је у човјеку осим духа човјечијега који живи у њему? Тако и у Богу што је нико не зна осим Духа Божијега.

2:12  А ми не примисмо духа овога свијета, него Духа који је из Бога, да знамо што нам је даровано од Бога;

2:13  Које и говоримо не ријечима што је научила човјечија премудрост, него што учи Дух свети; и духовне ствари духовно радимо.

2:14  А тјелесни човјек не разумије што је од Духа Божијега; јер му се чини лудост и не може да разумије, јер треба духовно да се разгледа.

2:15  Духовни пак све разгледа, а њега сама нико не разгледа.

2:16  Јер ко позна ум Господњи да га поучи? А ми ум Христов имамо.

Chapter 3

3:1  И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с тјелеснима, као с малом дјецом у Христу.

3:2  Млијеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,

3:3  Јер сте још тјелесни. Јер гдје су међу вама зависти и свађе и неслоге, нијесте ли тјелесни, и не живите ли по човјеку?

3:4  Јер кад говори ко: ја сам Павлов; а други: ја сам Аполов; нијесте ли тјелесни?

3:5  Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које вјеровасте, као што и свакоме Господ даде?

3:6  Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.

3:7  Тако нити је онај што који сади, ни онај који заљева, него Бог који даје те расте.

3:8  А онај који сади и који заљева једнаки су; и сваки ће примити своју плату по својему труду.

3:9  Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.

3:10  По благодати Божијој која ми је дана ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида.

3:11  Јер темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен, који је Исус Христос.

3:12  Ако ли ко зида на овоме темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сијено, сламу,

3:13  Свакога ће дјело изићи на видјело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дјело показаће огањ као што јест.

3:14  И ако остане чије дјело што је назидао, примиће плату.

3:15  А чије дјело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ.

3:16  Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божиј живи у вама?

3:17  Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.

3:18  Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овоме свијету, нека буде луд да буде мудар.

3:19  Јер је премудрост овога свијета лудост пред Богом, јер је писано: хвата премудре у њихову лукавству.

3:20  И опет: Господ зна помисли мудријех да су ништа.

3:21  Зато нико да се не хвали човјеком, јер је све ваше.

3:22  Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свијет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше; А ви сте Христови а Христос Божиј.

Chapter 4

4:1  Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.

4:2  А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко вјеран нађе.

4:3  А ја мало марим што ме судите ви или човјечиј дан; а ни сам себе не судим.

4:4  Јер не знам ништа на себи; но за то нијесам оправдан, али онај који мене суди Господ је.

4:5  Зато не судите ништа прије времена, докле Господ не дође, који ће изнијети на видјело што је сакривено у тами и објавиће савјете срдачне и тада ће похвала бити свакоме од Бога.

4:6  А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другога.

4:7  Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што нијеси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да нијеси примио?

4:8  Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!

4:9  Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свијету и анђелима и људима.

4:10  Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.

4:11  До овога часа и гладујемо, и трпимо жеђу, и голотињу, и муке и потуцамо се,

4:12  И трудимо се радећи својијем рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

4:13  Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, по којему сви газе досад.

4:14  Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну дјецу.

4:15  Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.

4:16  Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.

4:17  Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и вјерни у Господу; он ће вам опоменути путове моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.

4:18  Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.

4:19  Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на ријечи онијех што су се надули, него на силу.

4:20  Јер царство Божије није у ријечи него у сили.

4:21  Шта хоћете? да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?

Chapter 5

5:1  Врло се гласи да је курварство међу вама, и таково курварство каково се ни међу незнабошцима не чује, да некакав има жену очину.

5:2  И ви се још надимате, мјесто да плачете, да се извади између вас онај који је учинио то дјело.

5:3  Јер ја, који ако нијесам код вас тијелом али духом ту живим, већ отсудих као да сам тамо, да се онај који је то тако учинио,

5:4  У име Господа нашега Исуса Христа кад се саберете ви и мој дух, са силом Господа нашега Исуса Христа,

5:5  Да се он преда сотони на мучење тијела, да би се дух спасао у дан Господа нашега Исуса Христа.

5:6  Није добра хвала ваша. Не знате ли да мало квасца све тијесто укисели?

5:7  Очистите дакле стари квасац, да будете ново тијесто, као што сте пријесни; јер и пасха наша закла се за нас, Христос.

5:8  Зато да празнујемо не у староме квасцу, ни у квасцу пакости и лукавства, него у пријесноме хљебу чистоте и истине.

5:9  Писах вам у посланици да се не мијешате с курварима;

5:10  И то ја не рекох за курваре овога свијета, или тврдице или идолопоклонике; јер бисте морали изићи из свијета.

5:11  А сад вам писах да се не мијешате ако који који се брат зове, постане курвар, или тврдица, или идолопоклоник, или кавгаџија, или пијаница, или хајдук; с таковима да и не једете.

5:12  Јер шта је мени стало да судим оне који су напољу? Не судите ли ви оне који су унутра?

5:13  А оне који су напољу судиће Бог. Извадите злога између себе.

Chapter 6

6:1  Смије ли који од вас, кад има тужбу на другога, ићи на суд неправеднима, а не светима?

6:2  Не знате ли да ће свети судити свијету? Кад ћете дакле ви свијету судити нијесте ли вриједни судити мањијем стварима?

6:3  Не знате ли да ћемо анђелима судити, акамоли стварима овога свијета?

6:4  А ви кад имате тужбе за ствари овога свијета, узмете за судије оне које у цркви не броји нико у што!

6:5  На срамоту вашу говорим: зар нема међу вама ниједнога мудра који може расудити међу браћом својом?

6:6  Него се брат с братом суди, и то пред невјернима!

6:7  И то је већ врло срамно за вас да имате тужбе међу собом. Зашто радије не трпите неправду? Зашто радије не прегорите штету?

6:8  Него ви сами чините неправду и штету, па још браћи!

6:9  Или не знате да неправедници неће наслиједити царства Божијега? Не варајте се: ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни аџувани, ни мужеложници,

6:10  Ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царства Божијега неће наслиједити.

6:11  И овакови бијасте неки; него се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа нашега Исуса Христа и Духом Бога нашега.

6:12  Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али нећу да што облада мноме.

6:13  Јела су за трбух, и трбух је за јела; али ће Бог и ова и онога покварити. А тијело није за курварство, него за Господа, и Господ за тијело.

6:14  А Бог и Господа подиже, и нас ће подићи силом својом.

6:15  Не знате ли да су тјелеса ваша уди Христови? Хоћу ли дакле узети уде Христове и од њих начинити уде курвине? Боже сачувај!

6:16  Или не знате да ко се с курвом свеже једно тијело с њом постане? Јер, рече, биће двоје једно тијело.

6:17  А ко се Господа држи један је дух с Господом.

6:18  Бјежите од курварства; јер сваки гријех који човјек чини осим тијела је; а који се курва он гријеши своме тијелу.

6:19  Или не знате да су тјелеса ваша црква светога Духа који живи у вама, којега имате од Бога, и нијеста своји?

6:20  Јер сте купљени скупо. Прославите дакле Бога у тјелесима својијем и у душама својијем, што је Божије.

Chapter 7

7:1  А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата до жене:

7:2  Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има својега мужа;

7:3  Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.

7:4  Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.

7:5  Не забрањујте се једно од другога, већ ако у договору за вријеме, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашијем неуздржањем.

7:6  Али ово говорим по свјету а не по заповијести;

7:7  Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако а онај онако.

7:8  А неожењенијем и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.

7:9  Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.

7:10  А ожењенијем заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја

7:11  (Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својијем мужем); и муж да не пушћа жене.

7:12  А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живљети с њим, да је не оставља.

7:13  И жена ако има мужа некрштена и он се приволи живљети с њом, да га не оставља.

7:14  Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштенога; јер иначе дјеца ваша била би нечиста, а сад су света.

7:15  Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таковом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.

7:16  Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?

7:17  Само као што је Бог раздијелио свакоме, и као што је свакога позвао Господ онако нека живи. И тако заповиједам по свијем црквама.

7:18  Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.

7:19  Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповијести Божијех.

7:20  Сваки нека остане у ономе звању у коме је позван.

7:21  Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.

7:22  Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.

7:23  Купљени сте скупо, не будите робови људима.

7:24  Сваки, браћо, у чему је ко позван у ономе нека остане пред Господом.

7:25  А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем свјет, као који сам помилован од Господа, да будем вјеран.

7:26  Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човјеку добро тако бити.

7:27  Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се раздријешиш; јеси ли се одријешио од жене, не тражи жене.

7:28  А ако ли се и ожениш, нијеси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила: али ће имати такови невоље тјелесне; а ја вас жалим.

7:29  А ово говорим, браћо, јер је остало вријеме прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;

7:30  И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;

7:31  И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога свијета.

7:32  А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

7:33  А који је ожењен брине се за свјетско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је дјевојка.

7:34  Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за свјетско, како ће угодити мужу.

7:35  А оно говорим на корист вама самијем, не да вам наметнем замку на врат, него за лијепу и пристојну службу Господу без сметње.

7:36  Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову дјевојку кад остане усидјелица, и не може друкчије бити, нека чини шта хоће, не гријеши ако се уда.

7:37  А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу својему да задржи дјевојку, добро чини.

7:38  Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.

7:39  Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

7:40  Али је блаженија ако остане тако по мојему свјету; јер мислим да и ја имам Духа Божијега.

Chapter 8

8:1  А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум дакле надима, а љубав поправља.

8:2  Ако ли ко мисли да што зна, не зна још ништа као што треба знати.

8:3  А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.

8:4  А за јело идолскијех жртава, знамо да идол није ништа на свијету, и да нема другога Бога осим јединога.

8:5  Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:

8:6  Али ми имамо само једнога Бога оца, од којега је све, и ми у њему, и једнога Господа Исуса Христа, кроз којега је све, и ми кроза њ.

8:7  Али нема сватко разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савјест њихова, слаба будући, погани се.

8:8  Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.

8:9  Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.

8:10  Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви гдје сједиш за трпезом, неће ли његова савјест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?

8:11  И с твога разума погинуће слаби брат, за којега Христос умрије.

8:12  Тако кад се гријешите о браћу, и бијете њихову слабу савјест, о Христа се гријешите.

8:13  Зато ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса довијека, да не саблазним брата својега.

Chapter 9

9:1  Нијесам ли ја апостол? Нијесам ли сам свој? Не видјех ли ја Исуса Христа, Господа нашега? Нијесте ли ви дјело моје у Господу?

9:2  Ако другима и нијесам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мојега апостолства у Господу.

9:3  Мој одговор онима који ме успитају ово је:

9:4  Еда ли немамо власти јести и пити?

9:5  Еда ли немамо власти сестру жену водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа?

9:6  Или један ја и Варнава немамо власти ово чинити?

9:7  Ко војује кад о своме трошку? Или ко сади виноград и од родова његовијех да не једе? Или ко пасе стадо и од млијека стада да не једе?

9:8  Еда ли ово говорим по човјеку? Не говори ли ово и закон?

9:9  Јер је у Мојсијеву закону написано: да не завежеш уста волу који врше. Еда ли се Бог брине за волове?

9:10  Или јамачно говори за нас? Јер се за нас написа: који оре треба у надању да оре; и који врше у надању да ће добити од онога што врше.

9:11  Када ми вама духовна сијасмо, је ли то што велико ако ми вама тјелесна пожњемо?

9:12  Кад се други мијешају у вашу власт, акамоли не би ми? Али не учинисмо по власти овој него све трпимо да не учинимо каке сметње јеванђељу Христову.

9:13  Не знате ли да они који чине свету службу од светиње се хране? и који олтару служе с олтаром дијеле?

9:14  Тако и Господ заповједи да они који јеванђеље проповиједају од јеванђеља живе.

9:15  А ја то ниједно не учиних. И не пишем ово да тако буде за мене; јер бих вољео умријети него да ко славу моју уништи.

9:16  Јер ако проповиједам јеванђеље, нема ми хвале: јер ми је за невољу; и тешко мени ако јеванђеља не проповиједам.

9:17  Ако дакле ово чиним од своје воље, плату имам; а ако ли чиним за невољу, служба ми је предата.

9:18  Каква ми је дакле плата? Да проповиједајући јеванђеље учиним без плате јеванђеље Христово, да не чиним по својој власти у проповиједању јеванђеља.

9:19  Јер премда сам слободан од свију, свима себе учиних робом, да их више придобијем.

9:20  Јеврејима сам био као Јеврејин да Јевреје придобијем; онима који су под законом био сам као под законом, да придобијем оне који су под законом;

9:21  Онима који су без закона био сам као без закона, премда нијесам Богу без закона него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона.

9:22  Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да какогод спасем кога.

9:23  А ово чиним за јеванђеље, да бих имао дијел у њему.

9:24  Не знате ли да они што трче на трку, сви трче, а један добије дар? Тако трчите да добијете.

9:25  Сваки пак који се бори од свега се уздржава: они дакле да добију распадљив вијенац, а ми нераспадљив.

9:26  Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије вјетар;

9:27  Него морим тијело своје и трудим да како сам другима проповиједајући избачен не будем.

Chapter 10

10:1  Али нећу вам затајити, браћо, да оцеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;

10:2  И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;

10:3  И сви једно јело духовно једоше;

10:4  И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене која иђаше за њима: а стијена бјеше Христос.

10:5  Али многи од њих не бијаху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.

10:6  А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што жељеше.

10:7  Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: сједоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.

10:8  Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.

10:9  Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.

10:10  Нити да вичемо на Бога, као неко од њих што викаше, и изгибоше од крвника.

10:11  Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које пошљедак свијета дође.

10:12  Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.

10:13  Друго искушење не дође на вас осим човјечијега; али је вјеран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднијети.

10:14  Зато, љубазна браћо моја, бјегајте од идолопоклонства.

10:15  Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.

10:16  Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова?

10:17  Јер смо један хљеб, једно тијело многи; јер сви у једноме хљебу имамо заједницу.

10:18  Гледајте Израиља по тијелу: који једу жртве нијесу ли заједничари олтара?

10:19  Шта дакле говорим? да је идол што? или идолска жртва да је што?

10:20  Није; него што жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.

10:21  Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједнице у трпези Господњој и у трпези ђаволској.

10:22  Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од њега?

10:23  Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.

10:24  Нико да не гледа што је његово, него сваки да гледа што је другога.

10:25  Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујете савјести ради;

10:26  Јер је Господња земља и што је на њој.

10:27  Ако ли вас ко од невјерника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савјести ради.

10:28  Ако ли вам пак ко рече: ово је идолска жртва, не једите ради онога који вам каже, и ради савјести; јер је Господња земља и што је на њој.

10:29  Али не говорим за савјест твоју, него другога; јер зашто да моју слободу суди савјест другога?

10:30  Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за што ја захваљујем?

10:31  Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините.

10:32  Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,

10:33  Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многијех, да се спасу.

Chapter 11

11:1  Угледајте се на мене, као и ја на Христа.

11:2  Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповијести као што вам предадох.

11:3  Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.

11:4  Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.

11:5  И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је све једно као да је обријана.

11:6  Ако се дакле не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.

11:7  Али муж да не покрива главе, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.

11:8  Јер није муж од жене него жена од мужа.

11:9  Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.

11:10  Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.

11:11  Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.

11:12  Јер како је жена од мужа, тако је и муж од жене; а све је од Бога.

11:13  Сами међу собом судите је ли лијепо да се жена гологлава моли Богу?

11:14  Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;

11:15  А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана мјесто покривала.

11:16  Ако ли је ко свадљив, ми таковога обичаја немамо, нити цркве Божије.

11:17  Али ово заповиједајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.

11:18  Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто вјерујем од овога.

11:19  Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.

11:20  А кад се скупите на једно мјесто, не једе се вечера Господња.

11:21  Јер сваки своју вечеру узме најприје и једе, и тако један гладује а други се опија.

11:22  Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.

11:23  Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хљеб.

11:24  И захваливши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.

11:25  Тако и чашу, по вечери, говорећи: ово је чаша нови завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.

11:26  Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.

11:27  Тако који недостојно једе овај хљеб или пије чашу Господњу, крив је тијелу и крви Господњој.

11:28  Али човјек да испитује себе, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије;

11:29  Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега.

11:30  Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.

11:31  Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.

11:32  Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са свијетом.

11:33  Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.

11:34  Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на гријех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.

Chapter 12

12:1  А за духовне дарове нећу вам, браћо, затајити.

12:2  Знате, да кад бијасте незнабошци, идосте к идолима безгласнима, како вас вођаху.

12:3  Зато вам дајем на знање да нико ко духом Божијим говори неће рећи: анатемате Исуса; и нико не може Исуса Господом назвати осим Духом светијем.

12:4  Дарови су различни, али је Дух један.

12:5  И различне су службе, али је један Господ.

12:6  И различне су силе, али је један Бог који чини све у свему.

12:7  А у свакоме се појављује Дух на корист;

12:8  Јер једноме се даје Духом ријеч премудрости; а другоме ријеч разума по истоме Духу;

12:9  А другоме вјера, тијем истијем Духом; а другоме дар исцјељивања, по томе истом Духу;

12:10  А другоме да чини чудеса, а другоме пророштво, а другоме да разликује духове, а другоме различни језици, а другоме да казује језике.

12:11  А ово све чини један и тај исти Дух раздјељујући по својој власти свакоме како хоће.

12:12  Јер као што је тијело једно и уде има многе, а сви уди једнога тијела, премда су многи, једно су тијело: тако и Христос.

12:13  Јер једнијем духом ми се сви крстисмо у једно тијело, били Јевреји, или Грци, или робови, или сами своји; и сви се једнијем Духом напојисмо.

12:14  Јер тијело није један уд, него многи.

12:15  Ако рече нога: ја нијесам рука, нијесам од тијела; еда ли зато није од тијела?

12:16  И ако рече ухо: ја нијесам око, нијесам од тијела; еда ли зато није од тијела? Кад би све тијело било око, гдје је чувење?

12:17  А кад би све било чувење, гдје је мирисање?

12:18  Али Бог постави све уде у тијелу како је кога хтио.

12:19  А кад би сви били један уд, гдје је тијело?

12:20  Сад су пак многи уди а једно тијело.

12:21  Али око не може рећи руци: не требаш ми; или опет глава ногама: не требате ми.

12:22  Него још који се уди тијела чине да су најслабији најпотребнији су.

12:23  И који нам се чине да су најсрамотнији на тијелу, на оне ударамо највећу част;

12:24  И непоштени наши уди највеће поштење имају; а поштени уди не требају. Али Бог сложи тијело и најхуђему уду даде највећу част,

12:25  Да не буде распре у тијелу, него да се уди једнако брину један за другога.

12:26  И ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако ли се један уд слави, с њим се радују сви уди.

12:27  А ви сте тијело Христово, и уди међу собом.

12:28  И једне дакле постави Бог у цркви прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, а потом чудотворце, онда дарове исцјељивања, помагања, управљања, различне језике.

12:29  Еда ли су сви апостоли? Еда ли су сви пророци? Еда ли су сви учитељи? Еда ли су сви чудотворци?

12:30  Еда ли сви имају дарове исцјељивања? Еда ли сви говоре језике? Еда ли сви казују?

12:31  Старајте се пак за веће дарове; па ћу вам још бољи пут показати.

Chapter 13

13:1  Ако језике човјечије и анђелске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

13:2  И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

13:3  И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

13:4  Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

13:5  Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

13:6  Не радује се неправди, а радује се истини,

13:7  Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

13:8  Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

13:9  Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

13:10  А кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.

13:11  Кад ја бијах мало дијете као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљавах; а кад постадох човјек, одбацих дјетињство.

13:12  Тако сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

13:13  А сад остаје вјера, над, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

Chapter 14

14:1  Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.

14:2  Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.

14:3  А који пророкује говори људима за поправљање и утјеху и утврђење.

14:4  Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.

14:5  Али ја бих хтио да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.

14:6  А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, каку ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

14:7  Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различна гласа не дају, како ће се разумјети шта се свира или гуди?

14:8  Јер ако труба да неразговијетан глас, ко ће се приправити на бој?

14:9  Тако и ви ако неразумљиву ријеч речете језиком, како ће се разумјети шта говорите? Јер ћете говорити у вјетар.

14:10  Има на свијету богзна колико различнијех гласова, али ниједан није без значења.

14:11  Ако дакле не знам силе гласа, бићу нијемац ономе коме говорим, и онај који говори биће мени нијемац.

14:12  Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

14:13  Зато који говори језиком нека се моли Богу да казује.

14:14  Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

14:15  Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

14:16  Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји мјесто простака рећи амин по твоме благослову, кад не зна шта говориш?

14:17  Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

14:18  Хвала Богу мојему што говорим језике већма од свију вас.

14:19  Али у цркви волим пет ријечи умом својијем рећи, да се и други помогну, неголи хиљаду ријечи језиком.

14:20  Браћо! не будите дјеца умом, него пакошћу дјетињите, а умом будите савршени.

14:21  У закону пише: другијем језицима и другијем уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.

14:22  Зато су језици за знак не онима који вјерују, него који не вјерују; а пророштво не онима који не вјерују, него који вјерују.

14:23  Ако се дакле скупи црква сва на једно мјесто, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или невјерници, неће ли рећи да сте полудјели?

14:24  А ако сви пророкују, и дође какав невјерник или простак, буде покаран од свију и суђен од свију.

14:25  И тако тајне срца његова бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.

14:26  Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.

14:27  Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.

14:28  Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

14:29  А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.

14:30  Ако ли се открије што другоме који сједи, нека чека док први ућути.

14:31  Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче, и сви да се тјеше.

14:32  И духови пророчки покоравају се пророцима;

14:33  Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свима црквама светијех.

14:34  Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.

14:35  Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.

14:36  Еда ли од вас ријеч Божија изиђе? или самијем вама дође?

14:37  Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разумије што вам пишем, јер су Господње заповијести.

14:38  Ако ли ко не разумије, нека не разумије.

14:39  Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.

14:40  А све нека бива поштено и уредно.

Chapter 15

15:1  Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.

15:2  Којијем се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд вјеровасте.

15:3  Јер вам најприје предадох што и примих да Христос умрије за гријехе наше, по писму,

15:4  И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,

15:5  И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;

15:6  А потом га видјеше једном више од пет стотина браће, од којијех многи живе и сад, а неки и помријеше;

15:7  А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;

15:8  А послије свију јави се и мени као каквом недоношчету.

15:9  Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нијесам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.

15:10  Али по благодати Божијој јесам што јесам, и благодат његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.

15:11  Био дакле ја или они, тако проповиједамо, и тако вјеровасте.

15:12  А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвијех, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех?

15:13  И ако нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос не уста.

15:14  А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша.

15:15  А налазимо се и лажни свједоци Божији што свједочимо на Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе кад мртви не устају.

15:16  Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.

15:17  А ако Христос не уста, узалуд вјера ваша: још сте у гријесима својијем.

15:18  Дакле и они који помријеше у Христу, изгибоше.

15:19  И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи.

15:20  Али Христос уста из мртвијех, и би новина онима који умријеше.

15:21  Јер будући да кроз човјека би смрт, кроз човјека и васкрсеније мртвијех.

15:22  Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети.

15:23  Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вјероваше Христу о његову доласку;

15:24  Онда крај, кад преда царство Богу и оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

15:25  Јер њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.

15:26  А пошљедњи ће се непријатељ укинути смрт.

15:27  Јер све покори под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је осим онога који му покори све.

15:28  А кад му све покори, онда ће се и сам син покорити ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.

15:29  Шта дакле чине они који се крсте мртвијех ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и кршћавају мртвијех ради?

15:30  И ми зашто подносимо муке и невоље сваки час?

15:31  Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашему.

15:32  Јер ако сам се по човјеку борио са звјеровима у Ефесу, кака ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умријети.

15:33  Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.

15:34  Отријезните се једанпут као што треба, и не гријешите; јер неки не знаду за Бога, на срамоту вама кажем.

15:35  Али ће вам рећи ко: како ће устати мртви? и у каком ће тијелу доћи?

15:36  Безумниче! то што сијеш неће оживљети ако не умре.

15:37  И што сијеш не сијеш тијело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.

15:38  А Бог му даје тијело како хоће, и сваком сјемену своје тијело.

15:39  Није свако тијело једно тијело, него је друго тијело човјечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.

15:40  И имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима.

15:41  Друга је слава сунцу, а друга слава мјесецу, и друга слава звијездама; јер се звијезда од звијезде разликује у слави.

15:42  Тако и васкрсеније мртвијех: сије се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;

15:43  Сије се у срамоти, а устаје у слави; сије се у слабости, а устаје у сили;

15:44  Сије се тијело тјелесно, а устаје тијело духовно. Има тијело тјелесно, и има тијело духовно.

15:45  Тако је и писано: први човјек Адам постаде у тјелесном животу, а пошљедњи Адам у духу који оживљује.

15:46  Али духовно тијело није прво, него тјелесно, па онда духовно.

15:47  Први је човјек од земље, земљан; други је човјек Господ с неба.

15:48  Какав је земљани таки су и земљани; и какав је небески таки су и небески.

15:49  И како носимо обличје земљанога тако ћемо носити и обличје небескога.

15:50  А ово говорим, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити царства Божијега, нити распадљивост нераспадљивости нашљеђује.

15:51  Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помријети, а сви ћемо се претворити.

15:52  Уједанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.

15:53  Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

15:54  А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она ријеч што је написана: побједа прождрије смрт.

15:55  Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?

15:56  А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.

15:57  А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.

15:58  Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у дјелу Господњему знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.

Chapter 16

16:1  А за милостињу светима, као што уредих по црквама Галатијскијем онако и ви чините.

16:2  Сваки први дан недјеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем.

16:3  А кад дођем, које нађете за вриједне оне ћу с посланицама послати у Јерусалим нека однесу вашу помоћ.

16:4  А ако буде вриједно да и ја идем, поћи ће са мном.

16:5  А к вама ћу доћи кад прођем Маћедонију, јер ћу проћи кроз Маћедонију.

16:6  А у вас може бити да ћу се забавити, или и зимовати, да ме ви пратите куд пођем.

16:7  Сад вас у пролажењу нећу видјети, а надам се неко вријеме остати код вас, ако Господ допусти.

16:8  А у Ефесу ћу остати до Тројичина дне;

16:9  Јер ми се отворише велика и богата врата, и противника има много.

16:10  А ако дође Тимотије, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дјело Господње као и ја.

16:11  Да га нико дакле не презре, него га испратите с миром да дође к мени; јер га чекам с браћом.

16:12  А за брата Апола, много га молих да дође к вама с браћом: и никако не бјеше му воља да сад дође; али ће доћи кад имадбуде кад.

16:13  Пазите, стојте у вјери, мушки се држите, утврђујте се.

16:14  Све да вам бива у љубави.

16:15  Молим вас пак, браћо, знате дом Стефанин да је новина од Ахаје, и на служење светима одреди се;

16:16  Да сте и ви покорни таковима, и свакоме који помаже и труди се.

16:17  Али се обрадовах доласку Стефанину и Фортунатову и Ахајикову, јер ми они накнадише што сам био без вас;

16:18  Јер умирише дух мој и ваш. Припознајте дакле такове.

16:19  Поздрављају вас цркве Азијске. Поздрављају вас у Господу много Акила и Прискила с домашњом својом црквом.

16:20  Поздрављају вас браћа сва. Поздравите један другога цјеливом светијем.

16:21  Поздрављам вас ја Павле својом руком.

16:22  Ако ко не љуби Господа Исуса Христа да буде проклет, маран ата.

16:23  Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама;

16:24  И љубав моја се свима вама у Христу Исусу. Амин.