SrKDIjekav - II Kings

Chapter 1

1:1  А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља.

1:2  А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији, и разбоље се; па посла посланике и рече им: идите, питајте Велзевула бога Акаронскога хоћу ли оздравити од ове болести.

1:3  Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: устани, изиди на сусрет посланицима цара Самаријскога и реци им: еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула бога у Акарону?

1:4  А зато овако вели Господ: нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умријети. Потом отиде Илија.

1:5  А слуге се вратише к Охозији, и он им рече: што сте се вратили?

1:6  А они му рекоше: срете нас један човјек, и рече нам: идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: овако вели Господ: еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умријети.

1:7  А он им рече: какав бјеше на очи тај човјек који вас срете и то вам рече?

1:8  А они му одговорише: бјеше сав космат и опасан кожнијем појасом. А он рече: то је Илија Тесвићанин.

1:9  Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он сјеђаше наврх горе; и педесетник му рече: човјече Божји, цар је заповједио, сиђи.

1:10  А Илија одговарајући рече педесетнику: ако сам човјек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и прождрије њега и његову педесеторицу.

1:11  Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: човјече Божји, цар је тако заповједио, сиђи брже.

1:12  А Илија одговори и рече им: ако сам човјек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и прождрије њега и његову педесеторицу.

1:13  Тада опет посла трећега педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на кољена своја пред Илијом, и молећи га рече му: човјече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих.

1:14  Ето, сишао је огањ с неба и прождро прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја.

1:15  А анђео Господњи рече Илији: иди с њим, и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару.

1:16  И рече му: овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу да би га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умријети.

1:17  И умрије по ријечи Господњој, коју рече Илија, а на његово се мјесто зацари Јорам друге године царовања Јорама сина Јосафатова над Јудом, јер он нема сина.

1:18  А остала дјела Охозијина што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Израиљевих?

Chapter 2

2:1  А кад Господ шћаше узети Илију у вихору на небо, пођоше Илија и Јелисије из Галгала.

2:2  И рече Илија Јелисију: остани ти овдје, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ.

2:3  Тада дођоше к Јелисију синови пророчки који бијаху у Ветиљу, и рекоше му: знаш ли да ће данас Господ узети господара твојега од тебе? А он рече: знам, мучите.

2:4  Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон.

2:5  А синови пророчки који бијаху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твојега? А он рече: знам, мучите.

2:6  Опет му рече Илија: остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица.

2:7  И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима издалека, а они обојица уставише се код Јордана.

2:8  И узе Илија плашт свој, и савив га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пријеђоше обојица сухим.

2:9  А кад пријеђоше, рече Илија Јелисију: ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нијесам узео од тебе. А Јелисије рече: да буду два дијела духа твојега у мене.

2:10  А он му рече: заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити.

2:11  И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо.

2:12  А Јелисије видећи то викаше: оче мој, оче мој! кола Израиљева и коњици његови! И не видје га више; потом узе хаљине своје и раздрије их на два комада.

2:13  И подиже плашт Илијин, који бјеше спао с њега, и вратив се стаде на бријегу Јорданском.

2:14  И узев плашт Илијин, који бјеше спао с њега, удари по води и рече: гдје је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пријеђе Јелисије.

2:15  А кад с друге стране видјеше синови пророчки, који бијаху у Јерихону, рекоше: почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље.

2:16  И рекоше му: ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твојега господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: не шаљите.

2:17  Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: пошљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше.

2:18  И вратише се к њему, а он бијаше у Јерихону, па им рече: нијесам ли вам говорио да не идете?

2:19  Тада грађани рекоше Јелисију: гле, добро је живјети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.

2:20  А он им рече: донесите ми нов котао, и метните у њ соли. И донесоше му.

2:21  А он изиде на извор и баци у њ со, говорећи: овако вели Господ: исцијелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности.

2:22  И вода поста здрава до данашњега дана по ријечи Јелисијевој, коју изрече.

2:23  Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изидоше мала дјеца из града и ругаху му се говорећи му: ходи, ћело! ходи, ћело!

2:24  А Јелисије обазре се и видећи их прокле их именом Господњим. Тада изидоше двије медвједице из шуме, и растргоше четрдесет и двоје дјеце.

2:25  Оданде отиде на гору Кармилску, а оданде се врати у Самарију.

Chapter 3

3:1  А Јорам син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатова над Јудом, и царова дванаест година.

3:2  И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који бјеше начинио отац његов.

3:3  Али оста у гријесима Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља, и не отступи од њих.

3:4  А Миса цар Моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљеву сто тисућа јагањаца и сто тисућа овнова под руном.

3:5  Али кад умрије Ахав, одметну се цар Моавски од цара Израиљева.

3:6  А цар Јорам изиде у то вријеме из Самарије и преброји свега Израиља.

3:7  И отиде, те посла к Јосафату цару Јудину и поручи му: цар Моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.

3:8  Иза тога рече: а којим ћемо путем ићи? А он рече: преко пустиње Едомске.

3:9  И тако изиде цар Израиљев и цар Јудин и цар Едомски, и идоше путем седам дана, и не бијаше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.

3:10  И рече цар Израиљев: јаох! дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.

3:11  А Јосафат рече: има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљева одговори и рече: овдје је Јелисије син Сафатов, који је Илији пољевао водом руке.

3:12  Тада рече Јосафату: у њега је ријеч Господња: И отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар Едомски.

3:13  А Јелисије рече цару Израиљеву: шта је мени до тебе? иди ка пророцима оца својега и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.

3:14  А Јелисије рече: тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудина, не бих марио за те нити бих те погледао.

3:15  Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ;

3:16  И рече: овако вели Господ: начините по овој долини много јама.

3:17  Јер овако вели Господ: нећете осјетити вјетра нити ћете видјети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.

3:18  Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.

3:19  И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посјећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.

3:20  А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од Едомске, и напуни се земља воде.

3:21  А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.

3:22  А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду гдје се црвени као крв.

3:23  И рекоше: крв је; побили су се цареви, и један другога погубили; сада дакле на плијен, Моавци!

3:24  А кад дођоше до окола Израиљева, подигоше се Израиљци и разбише Моавце, те побјегоше испред њих, а они уђоше у земљу Моавску бијући их.

3:25  И градове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посјекоше тако да само оставише камење у Кирарасету. И опколивши га праћари стадоше га бити.

3:26  А цар Моавски кад видје да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара Едомскога, али не могоше.

3:27  Тада узе сина својега првенца који шћаше бити цар на његово мјесто, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гњев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу.

Chapter 4

4:1  А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: слуга твој, муж мој, умрије, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа; па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље.

4:2  А Јелисије јој рече: што ћу ти? кажи ми шта имаш у кући? А она рече: слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља.

4:3  А он јој рече: иди, ишти у наруч празнијех судова у свијех сусједа својих, немој мало да иштеш.

4:4  Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наљевај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне.

4:5  И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наљеваше.

4:6  А кад се судови напунише, она рече сину својему: дај још један суд. А он јој рече: нема више. Тада стаде уље.

4:7  Потом она отиде и каза човјеку Божијему; а он јој рече: иди, продај уље, и одужи се; а што претече, онијем се храни са својим синовима.

4:8  Послије тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а ондје бијаше богата жена, која га устави да једе хљеба; и отада кад год пролажаше, увраћаше се к њој да једе хљеба.

4:9  И она рече мужу својему: гле, видим да је свет човјек Божји овај што све пролази овуда.

4:10  Да начинимо малу клијет, и да му намјестимо постељу и сто и столицу и свијетњак, па кад дође к нама, нека се ту склони.

4:11  Потом он дође једном онамо, и ушав у клијет почину ондје.

4:12  И рече момку својему Гијезију: зови Сунамку. И он је дозва; и она стаде пред њим.

4:13  И он рече Гијезију: кажи јој: ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? имаш ли што да говорим цару или војводи? А она рече: ја живим усред својега народа.

4:14  А он рече: шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: ето нема сина, а муж јој је стар.

4:15  А он рече: зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима.

4:16  А он рече: до године у ово доба грлићеш сина. А она рече: немој господару мој, човјече Божји, немој варати слушкиње своје.

4:17  И затрудње жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије.

4:18  И дијете одрасте. И једном изиде к оцу својему к жетеоцима;

4:19  И рече оцу својему: јаох глава, јаох глава! А он рече момку: носи га матери.

4:20  И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њезину до подне, па умрије.

4:21  Тада отиде она горе, и намјести га у постељу човјека Божјега, и затворивши га изиде.

4:22  Потом викну мужа својега и рече му: пошљи ми једнога момка и једну магарицу да отрчим до човјека Божјега и да се вратим.

4:23  А он рече: зашто данас хоћеш да идеш к њему? нити је младина ни субота. А она рече: не брини се.

4:24  И она осамаривши магарицу рече момку својему: води и иди и немој застајати мене ради на путу докле ти не кажем.

4:25  Тако пошавши дође човјеку Божјему на гору Кармилску. А кад је човјек Божји угледа гдје иде к њему, рече Гијезију слузи својему: ево Сунамке.

4:26  Трчи сад пред њу и реци јој: јеси ли здраво? је ли здраво муж твој? је ли здраво син твој? А она рече: здраво смо.

4:27  А кад дође к човјеку Божјему на гору, загрли му ноге, а Гијезије приступи да је отјера; али човјек Божји рече: остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од мене и не јави ми.

4:28  А она рече: јесам ли искала сина од господара својега? нијесам ли казала: немој ме варати?

4:29  А он рече Гијезију: опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретнеш кога немој га поздрављати, и ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице дјетету.

4:30  А мати дјетиња рече: тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу те се оставити. Тада он уста и пође за њом.

4:31  А Гијезије отиде напријед и метну штап на лице дјетету, али не би гласа ни осјећања. Тада се врати преда њ, и јави му говорећи: не пробуди се дијете.

4:32  И Јелисије уђе у кућу, и гле, дијете мртво лежи на његовој постељи.

4:33  И ушав затвори се с дјететом, и помоли се Господу.

4:34  Потом стаде на постељу и леже на дијете метнув уста своја на уста дјетету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њим, те се загрија тијело дјетету.

4:35  Потом уста, и пријеђе по кући једном тамо и једном амо, потом отиде опет и пружи се над дјететом. И кихну дијете седам пута, и отвори дијете очи своје.

4:36  Тада дозва Гијезија и рече му: зови Сунамку. И он је дозва, те дође к њему. И он јој рече: узми сина својега.

4:37  И она ушавши паде к ногама његовијем, и поклони му се до земље, и узевши сина својега отиде.

4:38  Потом врати се Јелисије у Галгал. А бијаше глад у оној земљи, и синови пророчки сјеђаху пред њим; а он рече момку својему: пристави велики лонац и скухај зеља синовима пророчким.

4:39  А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасијече их у лонац гдје бјеше зеље, јер их не познаваху.

4:40  И усуше људима да једу; а кад стадоше јести онога зеља, повикаше говорећи: смрт је у лонцу, човјече Божји! И не могаху јести.

4:41  А он рече: донесите брашна. И сасу брашно у лонац, и рече: успи људима нека једу. И не би више никакога зла у лонцу.

4:42  А дође неко из Вал-Салисе, и донесе човјеку Божијему хљеба од првина, двадесет хљебова јечменијех, и новијех зрна у класу. А он рече: постави народу, нека једу.

4:43  А слуга му рече: како ћу то поставити пред сто људи? Опет рече: постави народу, нека једу; јер је тако казао Господ: јешће, и претећи ће.

4:44  А он им постави, те једоше; и претече по ријечи Господњој.

Chapter 5

5:1  И бјеше Неман војвода цара Сирскога човјек велик у господара својега и у части, јер преко њега сачува Господ Сирију; али тај велики јунак бјеше губав.

5:2  А из Сирије изиде чета и зароби у земљи Израиљској малу дјевојку, те она служаше жену Неманову.

5:3  И она рече својој госпођи: о да би мој господар отишао к пророку у Самарији! он би га опростио од губе.

5:4  Тада он отиде к своме господару и јави му говорећи: тако и тако каже дјевојка из земље Израиљске.

5:5  А цар Сирски рече му: хајде иди, а ја ћу послати књигу цару Израиљеву. И он отиде, и понесе десет таланата сребра и шест тисућа сикала злата и десеторе стајаће хаљине.

5:6  И однесе књигу цару Израиљеву која овако говораше: ето, кад ти дође ова књига, знај да шаљем к теби Немана слугу својега да га опростиш губе.

5:7  А кад цар Израиљев прочита књигу, раздрије хаљине своје и рече: зар сам ја Бог да могу убити и повратити живот, те шаље к мени да опростим човјека губе! Пазите и видите како тражи задјевице са мном.

5:8  А кад чу Јелисије човјек Божји да је цар Израиљев раздро хаљине своје, посла к цару и поручи: зашто си раздро хаљине своје? нека дође к мени, да позна да има пророк у Израиљу.

5:9  И тако дође Неман с коњма и колима својим, и стаде на вратима дома Јелисијева.

5:10  А Јелисије посла к њему и поручи: иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тијело твоје, и очистићеш се.

5:11  Тада се расрди Неман и пође говорећи: гле! ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће, и призваће име Господа Бога својега, и метнути руку своју на мјесто, и очистити губу.

5:12  Нијесу ли Авана и Фарфар воде у Дамаску боље од свијех вода Израиљских? не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се отиде гњеван.

5:13  Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: оче, да ти је казао пророк што велико, не би ли учинио? а зашто не би кад ти рече: окупај се, па ћеш се очистити?

5:14  И тако сиђе, и зарони у Јордан седам пута по ријечима човјека Божијега, и тијело његово поста као у малога дјетета, и очисти се.

5:15  Тада се врати к човјеку Божијему са пратњом својом и дошав стаде пред њим, и рече: ево сад видим да нема Бога нигдје на земљи до у Израиљу. Него узми дар од слуге својега.

5:16  Али он рече: тако да је жив Господ, пред којим стојим, нећу узети. И он наваљиваше на њ да узме; али он не хтје.

5:17  Тада рече Неман: кад нећеш, а оно нека се да слузи твојему ове земље колико могу понијети двије мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу.

5:18  А Господ нека опрости ово слузи твојему: кад господар мој уђе у дом Римонов да се поклони ондје, па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римонову, нека опрости Господ слузи твојему кад се тако поклоним у дому Римонову.

5:19  А он му рече: иди с миром. И он отиде од њега, и пријеђе једно потркалиште.

5:20  Тада рече Гијезије слуга Јелисија човјека Божијега: гле, господар мој не хтје примити из руку тога Немана Сирца што бјеше донео. Али тако да је жив Господ потрчаћу за њим и узећу што од њега.

5:21  И Гијезије отрча за Неманом. А кад га видје Неман гдје трчи за њим, скочи с кола својих и срете га, па му рече: је ли добро?

5:22  А он рече: добро је. Господар мој посла ме да ти кажем: ево, баш сад дођоше к мени два младића из горе Јефремове, пророчки синови, дај за њих таланат сребра и двоје стајаће хаљине.

5:23  А Неман рече: узми и два таланта. И натјера га; и свеза два таланта сребра у два тобоца, и двоје стајаће хаљине, и даде двојици момака својих, да носе пред њим.

5:24  А он кад дође на брдо, узе из руку њиховијех и остави у једној кући, а људе отпусти, те отидоше.

5:25  Потом дошавши стаде пред господаром својим. А Јелисије му рече: откле Гијезије? А он рече: није ишао слуга твој никуда.

5:26  Али му он рече: зар срце моје није ишло онамо кад се човјек врати с кола својих преда те? Зар је то било вријеме узимати сребро и узимати хаљине, маслинике, винограде, овце, говеда, слуге и слушкиње?

5:27  Зато губа Неманова нека прионе за те и за сјеме твоје довијека. И отиде од њега губав, био као снијег.

Chapter 6

6:1  А синови пророчки рекоше Јелисију: гле, мјесто гдје седимо пред тобом тијесно нам је.

6:2  Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо ондје сваки по брвно и начинимо ондје мјесто гдје ћемо боравити. А он рече: идите.

6:3  А један рече: буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: хоћу.

6:4  И тако пође с њима. И дошавши на Јордан сјекоше дрва.

6:5  А кад један од њих сијецијаше дрво, паде му сјекира у воду; а он повика говорећи: авај господару, још је у наруч узета.

6:6  А човјек Божји рече му: гдје је пала? А кад му показа мјесто, он отсијече дрво и баци га онамо, и учини те сјекира исплива.

6:7  А он рече: узми је. И човјек пружи руку, те је узе.

6:8  А кад цар Сирски војеваше на Израиља, вијећаше са слугама својим, и рече: ту и ту нека стане војска моја.

6:9  А човјек Божји посла к цару Израиљеву и поручи: чувај се да не идеш онуда, јер су ондје Сирци у засједи.

6:10  И цар Израиљев посла на оно мјесто, за које рече човјек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.

6:11  И смути се срце цару Сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљеву?

6:12  А један од слуга његовијех рече му: нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљеву ријечи које говориш у ложници својој.

6:13  Тада рече: идите, видите гдје је, да пошљем да га ухвате. И јавише му говорећи: ено га у Дотану.

6:14  И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.

6:15  А ујутру слуга човјека Божијега уставши изиде, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: јаох господару, шта ћемо сад?

6:16  А он му рече: не бој се, јер је више наших него њиховијех.

6:17  И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те видје, а то гора пуна коња и кола огњенијех око Јелисија.

6:18  А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: ослијепи овај народ. И ослијепи их по ријечи Јелисијевој.

6:19  Тада им рече Јелисије: није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човјеку којега тражите. И одведе их у Самарију.

6:20  А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видјеше, а то бијаху усред Самарије.

6:21  А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?

6:22  А он рече: немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хљеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару својему.

6:23  И уготови им гозбу велику; те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару својему; и отада не долазише чете Сирске у земљу Израиљеву.

6:24  А послије тога Вен-Адад цар Сирски скупи сву војску своју, и изиде и опколи Самарију.

6:25  И наста велика глад у Самарији, јер гле, бјеше опкољена толико да глава магарећа бијаше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињега кала за пет сикала сребра.

6:26  И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: помагај, царе господару!

6:27  А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? с гумна ли, или из каце?

6:28  Још јој рече цар: што ти је? А она рече: ова жена рече ми: дај сина свога да га поједемо данас, а сјутра ћемо појести мога сина.

6:29  И скухасмо сина мојега и поједосмо га, а сјутрадан рекох јој: дај сина својега да га поједемо. Али она сакри свога сина.

6:30  А кад цар чу ријечи женине, раздрије хаљине своје; и кад иђаше по зиду, видје народ гдје костријет бијаше оздо на тијелу његову.

6:31  Тада рече цар: тако да ми учини Бог и тако да дода, ако глава Јелисија сина Сафатова остане данас на њему.

6:32  А Јелисије сјеђаше у својој кући, и старјешине сјеђаху код њега. И посла цар једнога од онијех што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старјешинама: видите ли гдје онај крвнички син посла да ми отсијече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његова за њим.

6:33  И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа?

Chapter 7

7:1  Тада рече Јелисије: чујте ријеч Господњу: тако вели Господ: сјутра ће у ово доба бити мјера бијелога брашна за сикал а двије мјере јечма за сикал на вратима Самаријским.

7:2  А војвода на којега се руку цар наслањаше, одговори човјеку Божијему и рече: да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисије рече: ето, ти ћеш видјети својим очима, али га нећеш јести.

7:3  А бијаху на вратима четири човјека губава, и рекоше један другому: што сједимо овдје да умремо?

7:4  Да речемо: да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умријети ондје: а да останемо овдје, опет ћемо умријети; него хајде да ускочимо у око Сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо.

7:5  И тако уставши у сумрак пођоше у око Сирски, и дођоше до краја окола Сирскога, и гле, не бјеше никога.

7:6  Јер Господ учини те се у околу Сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један другому: ето цар је Израиљев најмио на нас цареве Хетејске и цареве Мисирске да ударе на нас.

7:7  Те се подигоше и побјегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и око као што је био, и побјегоше ради душа својих.

7:8  Па кад дођоше губавци на крај окола, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њега сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у други шатор, па покупише и из њега, и отидоше те сакрише.

7:9  Тада рекоше међу собом: не радимо добро; овај је дан дан добријех гласова; а ми шутимо. Ако ушчекамо до зоре, стигнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому цареву.

7:10  И тако дошавши дозваше вратара градскога и казаше му говорећи: идосмо у око Сирски, и гле, нема никога, ни гласа човјечијега; него коњи повезани и магарци повезани, и шатори како су били.

7:11  А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев.

7:12  А цар уставши по ноћи рече слугама својим: казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знаду да гладујемо, зато отидоше из окола да се сакрију у пољу говорећи: кад изиду из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.

7:13  А један од слуга његовијех одговори и рече: да узмемо пет осталијех коња што још има и у граду; гле, то је све што је остало од мноштва коња Израиљских; то је све што није изгинуло од мноштва коња Израиљских; да пошљемо да видимо.

7:14  И узеше два коња колска, које посла цар за војском Сирском, говорећи: идите и видите.

7:15  И отидоше за њима до Јордана, и гле, по свему путу бијаше пуно хаљина и судова, које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару.

7:16  Тада изиде народ и разграби око Сирски; и бјеше мјера бијелога брашна за сикал, и двије мјере јечма за сикал, по ријечи Господњој.

7:17  И цар постави на врата онога војводу, на којега се руку наслањаше, а народ га изгази на вратима, те умрије, по ријечи човјека Божијега, коју рече кад цар к њему дође.

7:18  Јер кад човјек Божји рече цару: двије мјере јечма за сикал и мјера бијелога брашна за сикал биће сјутра у ово доба на вратима Самаријским,

7:19  А онај војвода одговори човјеку Божијему говорећи: да Господ начини окна на небу, би ли могло бити што кажеш? А Јелисије рече: ти ћеш видјети својим очима, али га нећеш јести.

7:20  И зби му се то, јер га изгази народ на вратима, те умрије.

Chapter 8

8:1  И говори Јелисије жени којој сина поврати у живот, и рече: устани и иди с домом својим, и склони се гдје можеш; јер је Господ дозвао глад која ће доћи и бити на земљи седам година.

8:2  А жена уста, и учини како рече човјек Божји, јер отиде с домом својим и оста у земљи Филистејској седам година.

8:3  А кад прође седам година, врати се жена из земље Филистејске, и отиде да моли цара за кућу своју и за њиву своју.

8:4  А цар говораше с Гијезијем, момком човјека Божијега, и рече: приповједи ми сва велика дјела која је учинио Јелисије.

8:5  А кад он приповједаше цару како је мртва оживио, гле, жена, којој је сина оживио, стаде молити цара за кућу своју и за њиву своју. А Гијезије рече: господару мој, царе, ово је она жена и ово је син њезин, којега је Јелисије оживио.

8:6  Тада цар запита жену, и она му приповједи. И цар јој даде једнога дворанина и рече му: поврати јој све што је њезино и све приходе од њива од дана кад је оставила земљу дори до сада.

8:7  Послије тога дође Јелисије у Дамаск, а цар Сирски Вен-Адад бијаше болестан, и јавише му говорећи: дошао је човјек Божји овамо.

8:8  А цар рече Азаилу: узми са собом дар и иди на сусрет човјеку Божијему, и преко њега питај Господа хоћу ли оздравити од ове болести.

8:9  Тада отиде Азаило на сусрет њему понесавши дар, свакојаких добријех ствари из Дамаска натоваренијех на четрдесет камила; и дошав стаде пред њим и рече: син твој Вен-Адад цар Сирски посла ме к теби говорећи: хоћу ли оздравити од ове болести?

8:10  А Јелисије му рече: иди, реци му: оздравићеш; али ми је Господ показао да ће умријети.

8:11  И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човјек Божји.

8:12  А Азаило му рече: што плаче господар мој? А он рече: јер знам какво ћеш зло учинити синовима Израиљевијем, градове ћеш њихове палити огњем, и младиће ћеш њихове сјећи мачем, и дјецу ћеш њихову разбијати и трудне жене њихове растрзати.

8:13  А Азаило рече: а шта је слуга твој, пас, да учини тако велику ствар? А Јелисије му рече: показао ми је Господ да ћеш ти бити цар у Сирији.

8:14  Тада отишав од Јелисија дође ка господару својему; а он му рече: што ти рече Јелисије? А он одговори: рече ми да ћеш оздравити.

8:15  Али сјутрадан узе Азаило покривач и замочивши га у воду прострије му по лицу, те умрије. А на његово мјесто зацари се Азаило.

8:16  Пете године царовања Јорама сина Ахавова над Израиљем, кад Јосафат бјеше цар Јудин, поче царовати Јорам син Јосафатов цар Јудин.

8:17  Имаше тридесет и двије године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму.

8:18  И хођаше путем царева Израиљевијех, као што је чинио дом Ахавов; јер кћи Ахавова бјеше му жена, те он чињаше што је зло пред Господом.

8:19  Али Господ не хтје затрти Јуде ради Давида слуге својега, као што му бјеше рекао да ће му дати видјело између синова његовијех довијека.

8:20  За његова времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и постави цара над собом.

8:21  Зато отиде Јорам у Саир и сва кола његова с њим; и уста ноћу и удари на Едомце, који га бијаху опколили, и на заповиједнике од кола, и побјеже народ у своје шаторе.

8:22  Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом, до данашњега дана. У исто вријеме одметну се и Ливна.

8:23  А остала дјела Јорамова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?

8:24  И Јорам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидову. А на његово се мјесто зацари син његов Охозија.

8:25  Године дванаесте царовања Јорама сина Ахавова над Израиљем поче царовати Охозија син Јорамов, цар Јудин.

8:26  Имаше Охозија двадесет и двије године кад се зацари, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му бјеше име Готолија, кћи Амрија цара Израиљева.

8:27  Он хођаше путем дома Ахавова, и чињаше што је зло пред Господом, као дом Ахавов, јер бјеше зет дому Ахавову.

8:28  Зато пође с Јорамом сином Ахавовијем на војску на Азаила цара Сирскога у Рамот Галадски; али Сирци разбише Јорама.

8:29  И врати се цар Јорам да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци у Рами, кад се бијаше с Азаилом царем Сирским; а Охозија син Јорамов цар Јудин отиде да види Јорама сина Ахавова у Језраелу, јер бијаше болестан.

Chapter 9

9:1  А Јелисије пророк дозва једнога између синова пророчких, и рече му: опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот Галадски.

9:2  И кад дођеш онамо, видјећеш ондје Јуја сина Јосафата сина Нимсијина, и ушавши изведи га између браће његове и одведи га у најтајнију клијет.

9:3  И узми уљаницу и излиј му на главу, и реци: овако вели Господ: помазах те за цара над Израиљем. Затијем отвори врата и бјежи, и не забављај се.

9:4  И отиде младић, момак пророков, у Рамот Галадски.

9:5  И кад уђе, гле, сјеђаху војводе; а он рече: војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: коме између свијех нас? А он рече: теби, војводо.

9:6  Тада уста, и уђе у кућу, а он му изли на главу уље, и рече му: овако вели Господ Бог Израиљев: помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.

9:7  И побиј дом Ахава господара својега, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка, и крв свијех слуга Господњијех од руке Језавељине.

9:8  И тако ће изгинути сав дом Ахавов, и истријебићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћенога и остављенога у Израиљу.

9:9  И учинићу с домом Ахавовијем као с домом Јеровоама сина Наватова и као с домом Васе сина Ахијина.

9:10  И Језавељу ће изјести пси у пољу Језраелском и неће бити никога да је погребе. Потом отвори врата и побјеже.

9:11  А Јуј изиде к слугама господара својега, и запиташе га: је ли добро? што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: знате човјека и бесједу његову.

9:12  А они рекоше: није истина; кажи нам. А он им рече: тако и тако рече ми говорећи: овако вели Господ: помазах те за цара над Израиљем.

9:13  Тада брже узеше свак своју хаљину, и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар.

9:14  Тако се побуни Јуј син Јосафата сина Нимсијина на Јорама; а Јорам чуваше Рамот Галадски са свијем Израиљем од Азаила цара Сирскога.

9:15  А бјеше се вратио цар Јорам да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци, кад се бијаше с Азаилом царем Сирским. И рече Јуј: ако вам је воља, нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел.

9:16  И Јуј сједе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше ондје; и Охозија цар Јудин бјеше дошао да види Јорама.

9:17  А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево гдје иде, рече: неко људство видим. Тада рече Јорам: узми коњика и пошљи га пред њих, и нека запита: је ли мир?

9:18  И отиде коњик преда њ, и рече: овако вели цар: је ли мир? А Јуј рече: шта је теби до мира? хајде за мном. А стражар јави говорећи: гласник дође до њих, али се не враћа.

9:19  И посла другога коњика, који кад дође к њима рече: овако вели цар: је ли мир? А Јуј рече: шта је теби до мира? хајде за мном.

9:20  Опет јави стражар говорећи: дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно.

9:21  Тада рече Јорам: прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изиде Јорам цар Израиљев и Охозија цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују, и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.

9:22  И кад Јорам угледа Јуја, рече му: је ли мир, Јују? А он одговори: какав мир? док је толикога курвања Језавеље матере твоје и чарања њезинијех.

9:23  Тада Јорам окрете се и побјеже говорећи Охозији: издаја, Охозија!

9:24  Али Јуј зграби лук свој и устријели Јорама међу плећи да му стријела прође кроз срце, те паде у колима својим.

9:25  Тада рече Јуј Вадекару војводи свом: узми га, и баци га на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом оцем његовијем, како Господ изрече за њ ово зло:

9:26  Заиста, крв Навутејеву и крв синова његовијех видјех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ. Зато узми га сад и баци на ту њиву по ријечи Господњој.

9:27  А Охозија цар Јудин видјевши то побјеже к дому у врту; али га потјера Јуј, и рече: убијте и тога на његовијем колима. И ранише га на брду Гуру, које је код Ивлеама. И утече у Мегидон, и ондје умрије.

9:28  И слуге га његове метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и погребоше га у гробу његову код отаца његовијех у граду Давидову.

9:29  А једанаесте године царовања Јорама сина Ахавова поче царовати Охозија над Јудом.

9:30  Иза тога Јуј дође у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити главу своју, па гледаше с прозора.

9:31  И кад Јуј улажаше на врата, рече она: је ли мир, Зимрије, крвниче господара својега?

9:32  А он погледа на прозор и рече: ко је са мном? ко? Тада погледаше у њ два три дворанина.

9:33  А он им рече: баците је доље. И бацише је, и прште крв њезина по зиду и по коњма, и погази је.

9:34  Потом ушавши једе и пи, па рече: видите ону проклетницу, и погребите је, јер је царска кћи.

9:35  И отидоше да је погребу, и не нађоше од ње ништа до лубању и стопала и шаке.

9:36  И дођоше натраг и јавише, а он рече: то је ријеч Господња, коју је рекао преко слуге својега Илије Тесвићанина говорећи: у пољу Језраелском изјешће пси тијело Језавељино.

9:37  Нека буде тијело Језавељино као гној на њиви у пољу Језраелском да се не може казати: ово је Језавеља.

Chapter 10

10:1  А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књигу и посла је у Самарију ка главарима Језраелским, старјешинама и хранитељима Ахавовијем, и рече:

10:2  Како ова књига дође к вама, у којих су синови господара вашега и кола и коњи и град тврди и оружје,

10:3  Гледајте који је најбољи и највјештији између синова господара вашега, те га посадите на пријесто оца његова, и бијте се за дом господара свога.

10:4  Али се они врло уплашише и рекоше: ето, два цара не одољеше му, а како ћемо му ми одољети?

10:5  И који бијаше над домом, и који бијаше над градом, и старјешине и хранитељи послаше к Јују говорећи: ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати царем; чини што ти је воља.

10:6  И он им написа другу књигу говорећи: ако сте моји и слушате мене, узмите главе свијех синова господара својега и дођите к мени сјутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, бијаху код најзнатнијех грађана, који их храњаху.

10:7  И кад им дође ова књига, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши главе њихове у котарице послаше му у Језраел.

10:8  И дође гласник, који му јави говорећи: донесоше главе синова царевијех. А он рече: сложите их у двије гомиле на вратима, нека стоје до сјутра.

10:9  А ујутру изашав стаде и рече свему народу: ви нијесте криви; ето, ја се подигох на господара својега и убих га; али ко поби све ове?

10:10  Видите сада да није изостала ниједна ријеч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио што је говорио преко слуге својега Илије.

10:11  Потом поби Јуј све који бијаху остали од дома Ахавова у Језраелу и све властеље његове и пријатеље његове и свештенике његове, да не оста ниједан.

10:12  Потом се подиже и пође да иде у Самарију; и кад бијаше код колибе пастирске на путу,

10:13  Нађе Јуј браћу Охозије цара Јудина, и рече: ко сте? Они рекоше: ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине.

10:14  Тада рече: похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједнога од њих.

10:15  Потом отишав оданде нађе Јонадава сина Рихавова, који га срете. А он га поздрави и рече му: је ли срце твоје право као што је моје срце према твоме? А Јонадав одговори: јест. Ако јест, одговори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он га узе к себи у кола.

10:16  И рече: хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше га на његовијем колима.

10:17  И кад дође у Самарију, поби све што бјеше остало од дома Ахавова у Самарији докле га не истријеби по ријечи коју Господ рече Илији.

10:18  Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.

10:19  Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, погинуће. А Јуј чињаше тако из пријеваре хотећи побити слуге Валове.

10:20  И рече Јуј: светкујте светковину Валу. И огласише је.

10:21  И посла Јуј по свему Израиљу, те дођоше све слуге Валове, и не изоста ниједан да не дође; и уђоше у кућу Валову, и напуни се кућа Валова од краја до краја.

10:22  Тада рече оному који бијаше над ризницом: изнеси хаљине свијем слугама Валовијем. И изнесе им хаљине.

10:23  Затијем уђе Јуј с Јонадавом сином Рихавојијем у кућу Валову, и рече слугама Валовијем: промотрите и видите да није ту с вама који слуга Господњи, него само слуге Валове.

10:24  И тако уђоше да принесу приносе и жртве паљенице, а Јуј намјести напољу осамдесет људи, и рече: ако утече који од овијех људи које вам дајем у руке, душа ће ваша бити за душу његову.

10:25  А кад се сврши жртва паљеница, заповједи Јуј војницима и војводама: уђите, побијте их, да не изађе ниједан. И тако их побише оштријем мачем и побацаше их војници и војводе; потом отидоше у сваки град гдје бјеше кућа Валова.

10:26  И избацише ликове из куће Валове, и спалише их.

10:27  И изломише лик Валов и раскопаше кућу Валову, и од ње начинише проходе до данашњега дана.

10:28  Тако Јуј истријеби Вала из Израиља.

10:29  Али не отступи Јуј од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља, од златнијех телаца, који бијаху у Ветиљу и у Дану.

10:30  А Господ рече Јују: што си добро свршио што је право преда мном, и што си учинио дому Ахавову све што ми је било у срцу, зато ће синови твоји сједјети на пријестолу Израиљеву до четвртога кољена.

10:31  Али Јуј не пажаше да ходи по закону Господа Бога Израиљева свијем срцем својим, не отступи од гријехова Јеровоамовијех, којима наведе на гријех Израиља.

10:32  У то вријеме поче Господ крњити Израиља, јер их поби Азаило по свијем међама Израиљевим.

10:33  Од Јордана к истоку сунчаном, сву земљу Галадску, Гадову и Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону, и Галад и Васан.

10:34  А остала дјела Јујева и све што је чинио, и сва јунаштва његова, нијесу ли записана у дневнику царева Израиљевијех?

10:35  И почину Јуј код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на његово се мјесто зацари Јоахаз син његов.

10:36  А царова Јуј над Израиљем у Самарији двадесет и осам година.

Chapter 11

11:1  А Готолија мати Охозијина видјевши да јој погибе син уста и поби сав род царски.

11:2  Али Јосавеја кћи цара Јорама сестра Охозијина, узе Јоаса сина Охозијина, и украде га између синова царевијех, које убијаху, и с дојкињом његовом сакри га од Готолије у ложницу, те не погибе.

11:3  И би сакривен с њом у дому Господњем шест година, а Готолија цароваше у земљи.

11:4  А седме године посла Јодај и дозва стотинике и војводе и војнике, и уведе их к себи у дом Господњи, и ухвати вјеру с њима, и закле их у дому Господњем, и показа им сина царева.

11:5  И заповједи им говорећи: ово учините: вас трећина, који долазите у суботу, нека чувају стражу у дому царском.

11:6  А трећина нека буде на вратима Сурским, а трећина на вратима која су иза војника; и чувајте дом од силе.

11:7  А два дијела вас свијех који одлазе у суботу нека чувају стражу у дому Господњем око цара.

11:8  И опколите цара сваки са својим оружјем у руци, и ко би навалио међу врсте нека се погуби, и будите с царем кад стане излазити и улазити.

11:9  И стотиници учинише све како заповједи Јодај свештеник; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу с онима који одлажаху у суботу, и дођоше к свештенику Јодају.

11:10  И свештеник даде стотиницима копља и штитове цара Давида, што бијаху у дому Господњем.

11:11  И војници стадоше сваки са својим оружјем у руци од десне стране дома до лијеве стране дома према олтару и према дому око цара.

11:12  Тада изведе сина царева, и метну му вијенац на главу, и даде му свједочанство, и поставише га царем, и помазаше га, и пљескајући рукама говораху: да живи цар!

11:13  А кад Готолија чу вику народа, који се стјецаше, дође к народу у дом Господњи;

11:14  И погледа, и гле, цар стајаше код ступа по обичају, и кнезови и трубе око цара, и сав народ из земље радоваше се, и трубе трубљаху. Тада Готолија раздрије хаљине своје и повика: буна! буна!

11:15  А свештеник Јодај заповједи стотиницима који бијаху над војском, и рече им: изведите је из врста напоље, и ко пође за њом погубите га мачем; јер рече свештеник: да не погине у дому Господњем.

11:16  И начинише јој мјесто; и кад дође на пут којим се иде у дом царски коњским вратима, ондје је убише.

11:17  Тада Јодај учини завјет између Господа и цара и народа да ће бити народ Господњи, такођер и између цара и народа.

11:18  Потом сав народ земаљски отиде у дом Валов, и раскопаше дом и олтар, и изломише ликове његове сасвијем; а Матана свештеника Валова убише пред олтарима. А свештеник опет уреди службу у дому Господњем.

11:19  И узе стотинике и војводе и војнике и сав народ земаљски, и изведоше цара из дома Господњега, и уђоше у дом царски путем на врата војничка. И сједе на царски пријесто.

11:20  И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири пошто Готолију убише мачем код царскога дома.

11:21  Јоасу бјеше седам година кад се зацари.

Chapter 12

12:1  Седме године Јујеве поче царовати Јоас, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Сивија из Вирсавеје.

12:2  И чињаше Јоас што је право пред Господом докле га год учаше свештеник Јодај.

12:3  Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

12:4  И Јоас рече свештеницима: сав новац посвећени, што се доноси у дом Господњи, новац онијех који иду у број, и новац од уцјене свачије, и сав новац што ко доноси од своје воље у дом Господњи,

12:5  Нека свештеници узимају, сваки од својега познаника, и они нека оправљају што је трошно у дому гдје се год нађе да треба оправити.

12:6  Али до године двадесет треће царовања Јоасова свештеници још не оправише што бијаше трошно у дому.

12:7  Тада цар Јоас дозва Јодаја свештеника и остале свештенике, и рече им: зашто не оправљате што је трошно у дому? Отселе не узимајте новаца од својих познаника, јер треба да вратите да се оправи што је трошно у дому.

12:8  И свештеници присташе да не узимају новаца од народа и да не оправљају што је трошно у дому.

12:9  Тада свештеник Јодај узе један ковчег, и прореза рупу на заклопцу, и метну га код олтара с десне стране како се улази у дом Господњи; и свештеници који чуваху врата меташе у њ све новце који се доношаху у дом Господњи.

12:10  А кад виђаху да има много новаца у ковчегу, тада долажаше писар царев с поглаваром свештеничким, и избројивши свезиваху новце који би се нашли у дому Господњем.

12:11  Потом даваху готове новце онима који управљаху послом и стараху се за дом Господњи, а они их издаваху дрводјељама и посленицима који оправљаху дом Господњи,

12:12  И зидарима и каменарима, и да се добавља дрво и тесано камење, да се оправи што бјеше трошно у дому Господњем, и да се добави све што требаше да се оправи дом.

12:13  Али новцима који доношаху у дом Господњи не грађаху чаша сребрнијех за дом Господњи, ни виљушака, ни котлића, ни труба, нити каких судова златнијех ни сребрнијех;

12:14  Него их даваху онима који бијаху над послом да се оправи за њих дом Господњи.

12:15  И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер вјерно рађаху.

12:16  Новци за пријеступ и новци за гријехе не доношаху се у дом Господњи; припадаху свештеницима.

12:17  Тада изиде Азаило цар Сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим.

12:18  А Јоас цар Јудин узе све посвећене ствари, што Јосафат и Јорам и Охозија оци његови цареви Јудини бијаху посветили, и све што сам бјеше посветио, и све злато што се нађе у ризницама дома Господњега и дома царева, и посла Азаилу цару Сирском; и тако отиде од Јерусалима.

12:19  А остала дјела Јоасова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?

12:20  А слуге његове подигоше се и побунише се, и убише Јоаса у дому Милону, куда се иде у Силу.

12:21  Јоазахар син Симеатов и Јозавад син Сомиров, слуге његове, убише га, те умрије; и погребоше га код отаца његовијех у граду Давидову; а на његово мјесто зацари се Амасија син његов.

Chapter 13

13:1  Године двадесет треће царовања Јоаса сина Охозијина над Јудом зацари се Јоахаз син Јујев над Израиљем у Самарији, и царова седамнаест година.

13:2  И чињаше што је зло пред Господом, јер хођаше за гријесима Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља и не отступи од њих.

13:3  Зато се разгњеви Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу цару Сирском и у руке Вен-Ададу сину Азаилову за све оно вријеме.

13:4  Али се Јоахаз помоли Господу, и Господ га услиши, јер видје невољу Израиљеву, како их мучи цар Сирски.

13:5  И даде Господ Израиљу избавитеља, те се опростише руке Сирске, и живљаху синови Израиљеви у шаторима својим као прије.

13:6  Али не отступише од гријехова дома Јеровоамова којима на гријех наведе Израиља, него ходише у њима, и сам луг још стајаше у Самарији.

13:7  А не оста Јоахазу народа више од педесет коњика и десет кола и десет тисућа пјешака; него их поби цар Сирски и сатр их, те бише као прах кад се врше.

13:8  А остала дјела Јоахазова и све што је чинио, и јунаштва његова, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?

13:9  И почину Јоахаз код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на мјесто његово зацари се Јоас син његов.

13:10  Године тридесет седме царовања Јоасова над Јудом зацари се Јоас син Јоахазов над Израиљем у Самарији, и царова шеснаест година.

13:11  И чињаше што је зло пред Господом, не отступи ни од једнога гријеха Јеровоама сина Наватова, који наведе Израиља на гријех, него у њима хођаше.

13:12  А остала дјела Јоасова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао с Амасијом царем Јудинијем, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?

13:13  И почину Јоас код отаца својих, а Јеровоам сједе на пријесто његов; и погребоше Јоаса у Самарији код царева Израиљевијех.

13:14  А Јелисије разбоље се од болести, од које и умрије; и Јоас цар Израиљев дође к њему, и плачући пред њим говораше: оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови!

13:15  А Јелисије му рече: узми лук и стријеле. И он узе лук и стријеле.

13:16  Тада рече цару Израиљеву: натегни лук руком својом. И натеже лук руком својом. А Јелисије метну руке своје цару на руке.

13:17  И рече: отвори прозор с истока. И отвори, а Јелисије рече: пусти стријелу. И он пусти стријелу, а Јелисије рече: стријела избављења Господњега, стријела избављења од Сираца; јер ћеш побити Сирце у Афеку, и сатрћеш их.

13:18  Још рече: узми стријеле. И узе, а он рече цару Израиљеву: удари у земљу. И удари три пута, па стаде.

13:19  Тада се расрди на њ човјек Божји и рече: да си ударио пет пута или шест пута, тада би побио Сирце сасвијем; а сада ћеш их само три пута разбити.

13:20  Потом умрије Јелисије, и погребоше га. А друге године ударише чете Моавске на земљу.

13:21  И догоди се кад погребаваху некога човјека, угледаше чету и бацише човјека у гроб Јелисијев; и кад човјек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживје и уста на ноге своје.

13:22  А Азаило цар Сирски мучаше Израиља свега вијека Јоахазова.

13:23  Али се Господу сажали за њима и смилова се на њих и погледа на њих завјета ради својега с Аврамом, Исаком и Јаковом, и не хтје их истријебити и не одврже их од себе досада.

13:24  И умрије Азаило цар Сирски, и на његово се мјесто зацари Вен-Адад син његов.

13:25  А Јоас син Јоахазов поврати из руке Вен-Адада сина Азаилова градове које бјеше Азаило узео ратом Јоахазу оцу његову; три пута га разби Јоас, и поврати градове Израиљеве.

Chapter 14

14:1  Друге године царовања Јоаса сина Јоахазова над Израиљем зацари се Амасија син Јоасов над Јудом.

14:2  Бијаше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јоадана, из Јерусалима.

14:3  И чињаше што је право пред Господом, али не као Давид отац његов; сасвијем чињаше онако како је чинио отац његов Јоас.

14:4  Јер висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

14:5  А кад се утврди царство у руци његовој, он поби слуге своје које су убиле цара оца његова.

14:6  Али синова тијех крвника не поби, као што пише у књизи закона Мојсијева, гдје је заповједио Господ говорећи: оцеви да не гину за синове нити синови за оцеве, него сваки за свој гријех нека гине.

14:7  Он поби десет тисућа Едомаца у сланој долини, и узе Селу ратом, и прозва је Јоктеил, које оста до данас.

14:8  Тада посла Амасија посланике к Јоасу сину Јоахаза сина Јујева, цару Израиљеву, и рече: дођи да се огледамо.

14:9  А Јоас цар Израиљев посла к Амасији цару Јудину и поручи му: трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: дај своју кћер сину мојему за жену; али наиђе звијерје Ливанско, и изгази трн.

14:10  Побио си Едомце, па се понесе срце твоје; хвали се, и сједи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?

14:11  Али не послуша Амасија; и подиже се Јоас цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудину.

14:12  Али Јуду разби Израиљ, те побјегоше сваки к својему шатору.

14:13  А Амасију цара Јудина, сина Јоаса сина Охозијина, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу; потом дође у Јерусалим и обори зид Јерусалимски од врата Јефремовијех до врата на углу четири стотине лаката.

14:14  И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царева, и таоце, па се врати у Самарију.

14:15  А остала дјела Јоасова, што је учинио, и јунаштва његова, и како је војевао с Амасијом царем Јудинијем, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?

14:16  И почину Јоас код отаца својих, и би погребен у Самарији код царева Израиљевијех, а на његово се мјесто зацари Јеровоам син његов.

14:17  Амасија пак син Јоасов цар Јудин поживје петнаест година по смрти Јоаса сина Јоахазова, цара Израиљева.

14:18  А остала дјела Амасијина нијесу ли записана у дневнику царева Јудинијех?

14:19  И дигоше буну на њ у Јерусалиму, те побјеже у Лахис, а они послаше за њим у Лахис и убише га ондје.

14:20  А оданде га донесоше на коњма, и би погребен у Јерусалиму код отаца својих у граду Давидову.

14:21  Тада сав народ Јудин узе Азарију, коме бијаше шеснаест година, и зацарише га на мјесто оца његова Амасије.

14:22  Он сазида Елат повратив га Јуди пошто цар почину код отаца својих.

14:23  Године петнаесте царовања Амасије сина Јоасова над Јудом зацари се Јеровоам син Јоасов над Израиљем у Самарији, и царова четрдесет и једну годину.

14:24  И чињаше што је зло пред Господом и не отступи ни од једнога гријеха Јеровоама сина Наватова којима наведе на гријех Израиља.

14:25  Он поврати међе Израиљеве од Емата до мора уз поље, по ријечи Господа Бога Израиљева, коју рече преко слуге својега Јоне сина Аматијина, пророка из Гетефера.

14:26  Јер Господ видје да је у љутој невољи Израиљ, и да нема ништа ни од ухваћенога ни од остављенога, и да нема никога да поможе Израиљу.

14:27  И не бјеше рекао Господ да затре име Израиљево под небом; зато их избави преко Јеровоама сина Јоасова.

14:28  А остала дјела Јеровоамова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао и како је повратио Дамасак и Емат од Јуде Израиљу, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?

14:29  Потом почину Јеровоам код отаца својих, царева Израиљевијех а на његово се мјесто зацари Захарија син његов.

Chapter 15

15:1  Године двадесет седме царовања Јеровоамова над Израиљем зацари се Азарија син Амасијин над Јудом.

15:2  Бјеше му шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и двије године у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јехолија, из Јерусалима.

15:3  Он чињаше што је право пред Господом сасвијем као што је чинио Амасија отац његов.

15:4  Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

15:5  А Господ удари цара, те би губав до смрти своје; и живљаше у одвојеном дому; а Јотам син царев управљаше двором и суђаше народу у земљи.

15:6  А остала дјела Азаријина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?

15:7  И почину Азарија код отаца својих, и погребоше га код отаца његовијех у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Јотам син његов.

15:8  Тридесет осме године царовања Азаријина над Јудом зацари се Захарија син Јеровоамов над Израиљем у Самарији, и царова шест мјесеца.

15:9  И чињаше што је зло пред Господом као што су чинили оци његови; не отступи од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.

15:10  И побуни се на њ Салум син Јависов, и уби га пред народом и погуби га, и зацари се на његово мјесто.

15:11  А остала дјела Захаријина, ено записана су у дневнику царева Израиљевијех.

15:12  То је ријеч Господња коју рече Јују говорећи: синови твоји до четвртога кољена сједеће на пријестолу Израиљеву. И зби се тако.

15:13  Салум син Јависов зацари се тридесет девете године царовања Озијина над Јудом, и царова мјесец дана у Самарији.

15:14  Јер Менајим син Гадијев из Терсе подиже се и дође у Самарију и уби Салума сина Јависова у Самарији, и погуби га, и зацари се на његово мјесто.

15:15  А остала дјела Салумова и буна коју подиже, ето, то је записано у дневнику царева Израиљевијех.

15:16  Тада Менајим раскопа Тапсу и поби све који бијаху у њој и у међама њезинијем од Терсе, јер му не отворише, зато их поби и све трудне жене њихове распори.

15:17  Године тридесет девете царовања Азаријина над Јудом зацари се Менајим син Гадијев над Израиљем, и царова десет година у Самарији.

15:18  И чињаше што је зло пред Господом, не отступи свега вијека својега од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.

15:19  Тада Фул цар Асирски удари на земљу, а Менајим даде Фулу тисућу таланата сребра да би му помогао да утврди царство у својој руци.

15:20  А те новце узе Менајим од Израиља, од свијех богатијех људи, да их да цару Асирском, од свакога по педесет сикала. Тако се врати цар Асирски, и не забави се ондје у земљи.

15:21  А остала дјела Менајимова и што је год чинио, није ли записано у дневнику царева Израиљевијех?

15:22  И почину Менајим код отаца својих, а на његово се мјесто зацари Факија син његов.

15:23  Године педесете царовања Азаријина над Јудом зацари се Факија син Менајимов над Израиљем у Самарији, и царова двије године.

15:24  И чињаше што је зло пред Господом, не отступи од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.

15:25  И побуни се на њ Фекај син Ремалијин, војвода његов, и уби га у Самарији у царском двору, с Арговом и Аријем и с педесет људи синова Галадовијех; и убивши га зацари се на његово мјесто.

15:26  А остала дјела Факијина и што је год чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевијех.

15:27  Године педесет друге Азарије цара Јудина зацари се Фекај син Ремалијин над Израиљем у Самарији, и царова двадесет година.

15:28  И чињаше што је зло пред Господом, не отступи од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља.

15:29  У вријеме Фекаја цара Израиљева дође Теглат-Феласар цар Асирски, и узе Ијон и Авел-Ветмаху и Јанох и Кедес и Асор и Гелад и Галилеју, сву земљу Нефталимову, и пресели народ оданде у Асирију.

15:30  Тада се побуни Осија син Илин на Фекаја сина Ремалијина и уби га и погуби га, и зацари се на његово мјесто двадесете године Јотама сина Озијина.

15:31  А остала дјела Фекајева и све што је чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевијех.

15:32  Друге године царовања Фекаја сина Ремалијина над Израиљем зацари се Јотам син Озијин над Јудом.

15:33  Бијаше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Јеруса, кћи Садокова.

15:34  И чињаше што је право пред Господом, сасвијем чињаше како је чинио Озија отац његов.

15:35  Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. Он начини највиша врата на дому Господњем.

15:36  А остала дјела Јотамова и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?

15:37  У то вријеме поче Господ пуштати на Јуду Ресина цара Сирскога и Фекаја сина Ремалијина.

15:38  И Јотам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида оца својега; а на његово се мјесто зацари Ахаз син његов.

Chapter 16

16:1  Године седамнаесте Фекаја сина Ремалијина зацари се Ахаз син Јотамов цар Јудин.

16:2  Двадесет година бијаше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму, али не чињаше што је право пред Господом Богом његовијем као Давид отац његов.

16:3  Јер хођаше путем царева Израиљевијех, па и сина својега пусти кроз огањ по гаднијем дјелима народа које одагна Господ испред синова Израиљевијех.

16:4  И приношаше жртве и кађаше на висинама и по хумовима и под сваким зеленијем дрветом.

16:5  Тада дође Ресин цар Сирски и Фекај син Ремалијин цар Израиљев, дођоше да бију Јерусалим, и опколише Ахаза; али га не могоше освојити.

16:6  У то вријеме Ресин цар Сирски поврати Сирцима Елат, и изагна Јудеје из Елата, и дођоше Сирци у Елат и осташе ондје до данас.

16:7  Али Ахаз посла посланике к Теглат-Феласару цару Асирском у поручи му: слуга сам твој, ходи и избави ме из руку цара Сирскога и из руку цара Израиљева, који се подигоше на ме.

16:8  И узе Ахаз злато и сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царскога, и посла на дар цару Асирском.

16:9  И послуша га цар Асирски, и дође на Дамасак и узе га, и пресели народ оданде у Кир, а Ресина погуби.

16:10  Тада цар Ахаз отиде на сусрет Теглат-Феласару цару Асирском у Дамасак; и видје цар Ахаз олтар који бијаше у Дамаску, па посла свештенику Урији слику од тога олтара и од све направе његове.

16:11  И начини свештеник Урија олтар сасвијем како посла цар Ахаз из Дамаска, онако начини Урија свештеник, докле се врати цар Ахаз из Дамаска.

16:12  Па кад се цар врати из Дамаска и видје олтар, приступи к њему и принесе жртву на њему.

16:13  И запали жртву своју паљеницу и дар свој, и изли наљев свој, и покропи олтар крвљу захвалнијех жртава својих.

16:14  А мједени олтар што бјеше пред Господом пренесе с предње стране дома да не стоји између његова олтара и дома Господњега, и намјести га покрај свога олтара к сјеверу.

16:15  И заповједи цар Ахаз Урији свештенику говорећи: на великом олтару пали жртву паљеницу јутрењу и дар вечерњи и жртву паљеницу цареву с даром њезинијем и жртву паљеницу свега народа земаљскога с даровима њиховијем и наљевима њиховијем; и по њему кропи сваком крвљу од жртава паљеница и сваком крвљу од других жртава. А за олтар мједени промислићу.

16:16  И учини свештеник Урија све како му заповједи цар Ахаз.

16:17  И оплате с подножја скиде цар Ахаз и узе с њих умиваонице, и море скиде с волова мједенијех који бијаху под њим, и метну га на под камени.

16:18  И стреху суботну, коју бијаху начинили у дому, и улазак царски, који бијаше споља, уклони такођер од дома Господњега, бојећи се цара Асирскога.

16:19  А остала дјела Ахазова што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Јудинијех?

16:20  И почину Ахаз код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидову; а на његово се мјесто зацари Језекија син његов.

Chapter 17

17:1  Дванаесте године царовања Ахазова над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија син Илин, и царова девет година.

17:2  И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише прије њега.

17:3  На њега дође Салманасар цар Асирски, и Осија му поста слуга, те му плаћаше данак.

17:4  Али цар Асирски опази да Осија хоће да се одметне, јер Осија посла посланике к Соју цару Мисирском и не посла данка годишњега цару Асирском; зато га опколи цар Асирски и свезавши баци га у тамницу.

17:5  А цар Асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три године.

17:6  Девете године Осијине узе цар Асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у градовима Мидским.

17:7  А то би што синови Израиљеви гријешише Господу Богу својему, који их је извео из земље Мисирске испод руке Фараона цара Мисирскога, и бојаше се других богова,

17:8  И ходише по уредбама народа који одагна Господ испред синова Израиљевијех, и како чинише цареви Израиљеви;

17:9  И тајно чинише синови Израиљеви што није право пред Господом Богом њиховијем, и поградише висине по свијем градовима својим, од куле стражарске до градова озиданијех.

17:10  И подигоше ликове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленијем дрветом.

17:11  И кађаху онуда по свијем висинама као народи које одагна Господ испред њих, и чињаху зле ствари гњевећи Господа.

17:12  И служаху гаднијем боговима, за које им бјеше Господ рекао: не чините то.

17:13  И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свијех пророка и свијех видјелаца говорећи: вратите се са злијех путова својих и држите заповијести моје и уредбе моје по свему закону који сам заповједио оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима.

17:14  Али не послушаше; него бјеху тврдоврати као и оци њихови, који не вјероваше Господу Богу својему.

17:15  И одбацише уредбе његове и завјет његов, који учини с оцима њиховијем, и свједочанства његова, којима им свједочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који бијаху око њих, за које им бјеше заповједио Господ да не чине као они.

17:16  И оставише све заповјести Господа Бога својега, и начинише себи ливене ликове, два телета, и лугове, и клањаше се свој војсци небеској, и служаше Валу.

17:17  И проводише синове своје и кћери своје кроз огањ, и даваше се на врачање и гатање, и продаше се да чине зло пред Господом гњевећи га.

17:18  Зато се Господ разгњеви врло на Израиља, и одбаци их од себе, те не оста него само племе Јудино.

17:19  Па ни Јуда не држаше заповијести Господа Бога својега, него хођаше по уредбама које начинише Израиљци.

17:20  Зато Господ поврже све сјеме Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плијене, докле их и одбаци од себе.

17:21  Јер се оцијепише Израиљци од дома Давидова, и поставише царем Јеровоама сина Наватова, а Јеровоам одби Израиљце од Господа и наведе их да гријеше гријехом великим.

17:22  И ходише синови Израиљеви у свијем гријесима Јеровоамовијем које је он чинио, и не отступише од њих;

17:23  Докле Господ не одбаци Израиља од себе као што је говорио преко свијех слуга својих пророка, и тако пресељен би Израиљ из земље своје у Асирску до данашњега дана.

17:24  Потом доведе цар Асирски људе из Вавилона и из Хуте и из Аве и из Емата и из Сефарвима, и насели их у градовима Самаријским мјесто Израиљаца, и наслиједише Самарију, и живљаху по градовима њезинијем.

17:25  А кад почеше живјети ондје, не бојаху се Господа, а Господ посла на њих лавове, који их дављаху.

17:26  Зато рекоше цару Асирском говорећи: ови народи које си довео и населио у градовима Самаријским не знају закона Бога оне земље; зато посла на њих лавове, који их ето море, јер не знају закона Бога оне земље.

17:27  Тада заповједи цар Асирски и рече: одведите онамо једнога од свештеника које сте довели оданде, па нека иде и сједи ондје, нека их учи закону Бога оне земље.

17:28  И тако један од свештеника, које бијаху одвели из Самарије, дође и настани се у Ветиљу, и учаше их како ће се бојати Господа.

17:29  Али начинише себи сваки народ своје богове, и пометаше их у куће висина, које бијаху начинили Самарјани, сваки народ у својим градовима у којима живљаху.

17:30  Јер Вавилоњани начинише Сокот-Веноту, а Хућани начинише Нергала, а Емаћани начинише Асима;

17:31  И Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци спаљиваху синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху боговима Сефарвимским.

17:32  Али се бојаху Господа, и поставише између себе свештенике висинама, који им служаху у домовима висина;

17:33  Бојаху се Господа, али и својим боговима служаху по обичају онијех народа из којих их преселише.

17:34  И до данашњега дана раде по старијем обичајима; не боје се Господа а не раде ни по својим уредбама и обичајима, ни по закону и заповијести што је заповједио Господ синовима Јакова, којему надје име Израиљ;

17:35  С којима учини Господ завјет и заповједи им и рече: не бојте се других богова нити им се клањајте нити им служите нити им приносите жртава;

17:36  Него Господа, који вас је извео из земље Мисирске силом великом и мишицом подигнутом, њега се бојте и њему се клањајте и њему приносите жртве;

17:37  И уредбе и правила и закон и заповијести што вам је написао држите извршујући их вазда, и не бојте се других богова.

17:38  И не заборављајте завјета који је учинио с вама, и не бојте се других богова.

17:39  Него Господа Бога својега бојте се, и он ће вас избавити из руку свијех непријатеља ваших.

17:40  Али не послушаше, него радише по старом свом обичају.

17:41  Тако ови народи бојаху се Господа и идолима својим служаху; и синови њихови и синови синова њиховијех чине до данашњега дана онако како су чинили оци њихови.

Chapter 18

18:1  А треће године царовања Осије сина Илина над Израиљем зацари се Језекија син Ахазов над Јудом.

18:2  Бијаше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Авија, кћи Захаријина.

18:3  И чињаше што је право пред Господом сасвијем као што је чинио Давид отац његов.

18:4  Он обори висине, и изломи ликове и исјече лугове, и разби змију од мједи, коју бјеше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан.

18:5  Уздаше се у Господа Бога Израиљева, и не би такога између свијех царева Јудинијех послије њега ни прије њега.

18:6  Јер приону за Господа, не отступи од њега, него држа заповијести које заповиједи Господ Мојсију.

18:7  И Господ бијаше с њим; куда год иђаше напредоваше; и одметну се од цара Асирскога, те му не би слуга.

18:8  Он поби Филистеје до Газе и међе њезине, од кула стражарске до града озидана.

18:9  А четврте године царовања Језекијина, а то је седма година царовања Осије сина Илина над Израиљем, подиже се Салманасар цар Асирски на Самарију, и опколи је.

18:10  И послије три године узе је; шесте године царовања Језекијина, а девете године царовања Осијина над Израиљем, би узета Самарија.

18:11  И одведе цар Асирски Израиљце у Асирију, и насели их у Алају и у Авору на води Гозану и по градовима Мидским.

18:12  Јер не слушаше гласа Господа Бога својега и преступаше завјет његов, све што им је заповједио Мојсије слуга Господњи, не слушаше нити творише.

18:13  А четрнаесте године царовања Језекијина подиже се Сенахирим цар Асирски на све тврде градове Јудине, и узе их.

18:14  Тада Језекија цар Јудин посла у Лахис к цару Асирском и поручи му: згријешио сам; врати се од мене, што год наметнеш на ме носићу. А цар Асирски наметну на Језекију цара Јудина триста таланата сребра и тридесет таланата злата.

18:15  И даде цар Језекија све сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама царскога двора.

18:16  У то вријеме цар Језекија раскопа врата на цркви Господњој и прагове које сам бјеше оковао, и даде цару Асирском.

18:17  Али цар Асирски посла Тартана и Равсариса и Равсака из Лахиса к цару Језекији у Јерусалим с великом војском; и они се подигоше и дођоше у Јерусалим; и подигавши се и дошавши стадоше код јаза горњега језера, који је покрај пута у пољу бјељареву.

18:18  И стадоше викати цара. Тада дође к њима Елијаким син Хелкијин, који бијаше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов паметар.

18:19  И рече им Равсак: кажите цару Језекији: овако каже велики цар, цар Асирски: каква је то узданица, у коју се уздаш?

18:20  Ти велиш, али су празне ријечи, да имаш свјета и силе за рат. У што се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?

18:21  Гле, уздаш се у Мисир, у штап од трске сломљене, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; таки је Фараон цар Мисирски свима који се уздају у њ.

18:22  Ако ли ми речете: уздамо се у Господа Бога својега; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповједио Јуди и Јерусалиму: пред овијем олтаром клањајте се у Јерусалиму.

18:23  Хајде, затеци се мојему господару цару Асирском; и даћу ти двије тисуће коња, ако можеш добавити који ће јахати на њима.

18:24  Како ћеш дакле одбити и једнога војводу између најмањих слуга господара мојега? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.

18:25  Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово мјесто да га затрем? Господ ми је рекао: иди на ту земљу, и затри је.

18:26  Тада Елијаким син Хелкијин и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: говори слугама својим Сирски, јер разумијемо, а немој нам говорити Јудејски да слуша народ на зиду.

18:27  А Равсак им рече: еда ли ме је господар мој послао ка господару твојему или к теби да кажем ове ријечи? није ли к тијем људима, што сједе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?

18:28  Тада стаде Равсак и повика иза гласа Јудејски, и рече говорећи: чујте ријеч великога цара, цара Асирскога.

18:29  Овако каже цар: немојте да вас вара Језекија; јер вас не може избавити из моје руке.

18:30  Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, и овај се град неће дати у руке цару Асирском.

18:31  Не слушајте Језекије; јер овако каже цар Асирски: учините мир са мном, и ходите к мени, па једите сваки са свога чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из својега студенца.

18:32  Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хљебом и виноградима, у земљу обилну маслином и уљем и медом, па ћете живјети и нећете изгинути. Не слушајте Језекије, јер вас вара говорећи: Господ ће нас избавити.

18:33  Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара Асирскога?

18:34  Гдје су богови Ематски и Арфадски? гдје су богови Сефарвимски, Енски и Авски? јесу ли избавили Самарију из мојих руку?

18:35  Који су између свијех богова овијех земаља избавили земљу своју из моје руке? а Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?

18:36  Али народ мучаше, и не одговорише му ни ријечи, јер цар бјеше заповједио и рекао: не одговарајте му.

18:37  Тада Елијаким син Хелкијин, који бијаше, над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му ријечи Равсакове.

Chapter 19

19:1  А кад то чу цар Језекија, раздрије хаљине своје и веза око себе костријет, па отиде у дом Господњи.

19:2  И посла Елијакима, који бијаше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у костријет к Исаији пророку сину Амосову.

19:3  И рекоше му: овако вели Језекија: ово је дан невоље и кара и руга; јер приспјеше дјеца до порођаја, а нема снаге да се роде.

19:4  Да ако је чуо Господ Бог твој све што рече Равсак, којега посла цар Асирски господар његов да ружи Бога живога и да га вријеђа ријечима, које је чуо Господ Бог твој; помоли се за остатак који се налази.

19:5  И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.

19:6  И рече им Исаија: овако реците господару својему: овако вели Господ: не плаши се од ријечи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара Асирскога.

19:7  Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.

19:8  И тако вративши се Равсак нађе цара Асирскога гдје бије Ливну, јер бјеше чуо да је отишао од Лахиса.

19:9  А он чу за Тираку цара Хускога гдје казаше: ево иде да се бије с тобом. Зато опет посла посланике к Језекији говорећи:

19:10  Овако реците Језекији цару Јудину: немој да те вара Бог твој, у којега се уздаш говорећи: неће се дати Јерусалим у руке цару Асирском.

19:11  Ето чуо си шта су учинили цареви Асирски свијем земљама потрвши их сасвијем; а ти ли ћеш се избавити?

19:12  Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове, који бијаху у Теласару?

19:13  Гдје је цар Ематски и цар Арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?

19:14  А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.

19:15  И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који сједиш на херувимима, ти си сам, Бог свијем царствима на земљи, ти си створио небо и земљу,

19:16  Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј ријечи Сенахирима, који посла да ружи Бога живога.

19:17  Истина је, Господе, опустошили су цареви Асирски оне народе и земље њихове;

19:18  И побацали су богове њихове у огањ, јер не бијаху богови, него дјело руку човјечијих, дрво и камен; зато их потрше.

19:19  И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његовијех, да познаду сва царства на земљи да си ти Господе сам Бог.

19:20  Тада посла Исаија син Амосов к Језекији, и поручи му: овако вели Господ Бог Израиљев: услишио сам зашто си ми се молио ради Сенахирима цара Асирскога.

19:21  Ово је ријеч коју изрече Господ за њ: руга ти се и потсмијева ти се дјевојка, кћи Сионска, за тобом маше главом кћи Јерусалимска.

19:22  Кога си ружио и хулио? и на кога си подигао глас? и подигао у вис очи своје? На свеца Израиљева.

19:23  Преко посланика својих ружио си Господа и рекао си: с мноштвом кола својих изидох на високе горе, на стране Ливанске, и посјећи ћу високе кедре његове и лијепе јеле његове, и ући ћу у крајњи стан његов, у шуму његова Кармила.

19:24  Ја сам копао и пио воду туђу, и исушио сам стопама својим све потоке градовима.

19:25  Нијеси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле.

19:26  Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши прије него сазри.

19:27  Знам сјеђење твоје, и полажење твоје и долажење твоје знам, и како бјесниш на ме.

19:28  Јер бјесниш на ме, и твоја обијест дође до мојих ушију; зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.

19:29  А теби ово нека буде знак: јешћете ове године што само од себе роди, и друге године што опет само од себе роди; а треће године сијте и жањите и садите винограде и једите род с њих.

19:30  Јер остатак дома Јудина, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.

19:31  Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.

19:32  Зато овако вели Господ за цара Асирскога: нећу ући у овај град нити ће бацити амо стријеле, неће се примаћи ка њему са штитом, нити ће ископати опкопа око њега.

19:33  Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ.

19:34  Јер ћу бранити тај град, и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге својега.

19:35  И исту ноћ анђео Господњи изиде и поби у околу Асирском сто и осамдесет и пет тусућа; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.

19:36  Те се подиже Сенахирим цар Асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији.

19:37  И кад се клањаше у дому Нисрока бога својега, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побјегоше у земљу Араратску, и на његово се мјесто зацари Есарадон син његов.

Chapter 20

20:1  У то вријеме разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: овако вели Господ: нареди за кућу своју, јер ћеш умријети и нећеш остати жив.

20:2  А он се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу говорећи:

20:3  Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом вјерно и с цијелијем срцем, и творио што је теби угодно. И плака Језекија веома.

20:4  И Исаија још не бјеше отишао до половине двора, а дође му ријеч Господња говорећи:

20:5  Врати се и реци Језекији, вођу народа мојега: овако вели Господ Бог Давида оца твојега: чуо сам молитву твоју, и видио сам сузе твоје; ево исцијелићу те, до три дана ићи ћеш у дом Господњи.

20:6  И додаћу ти вијеку петнаест година, и избавићу тебе и овај град из руку цара Асирскога, и бранићу овај град себе ради и ради Давида слуге својега.

20:7  Потом рече Исаија: донесите груду сухих смокава. И донесавши привише му на оток, и исцијели се.

20:8  А Језекија рече Исаији: шта ће бити знак да ће ме Господ исцијелити и да ћу до три дана отићи у дом Господњи?

20:9  А Исаија рече: ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ што је рекао: хоћеш ли да отиде сјен десет кољенаца напријед или да се врати десет кољенаца натраг?

20:10  А Језекија рече: лако је да сјен отиде напријед десет кољенаца; немој, него нека се врати сјен десет кољенаца натраг.

20:11  И Исаија пророк завапи ка Господу, и врати Господ сјен по кољенцима по којима бијаше отишао на сунчанику Ахазову натраг за десет кољенаца.

20:12  У то вријеме Меродах-Валадан, син Валаданов, цар Вавилонски посла књигу с даром Језекији; јер бјеше чуо да је болестан Језекија.

20:13  И Језекија саслушав посланике показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу гдје му бјеше оружје, и што се год налажаше у ризницама његовијем, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству својем.

20:14  Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: из даљне земље дошли су, из Вавилона.

20:15  А он рече: шта су видјели у твом двору? А Језекија рече: видјели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нијесам показао.

20:16  Тада рече Исаија Језекији: чуј ријеч Господњу.

20:17  Ево доћи ће вријеме кад ће се однијети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ.

20:18  И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара Вавилонскога.

20:19  А Језекија рече Исаији: добра је ријеч Господња, коју си рекао. Још рече: је ли? за мојега вијека биће мир и вјера?

20:20  А остала дјела Језекијина и сва јунаштва његова, и како је начинио језеро, и воду довео у град, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?

20:21  И почину Језекија код отаца својих, а на његово се мјесто зацари Манасија син његов.

Chapter 21

21:1  Дванаест година бјеше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Ефсива.

21:2  И чињаше што је зло пред Господом по гаднијем дјелима народа, које Господ одагна испред синова Израиљевијех;

21:3  Јер опет начини висине, које бјеше потро Језекија отац његов, и подиже олтаре Валу, и начини луг као што бјеше начинио Ахав цар Израиљев, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.

21:4  И начини олтаре у дому Господњем, за који бјеше рекао Господ: у Јерусалиму ћу намјестити име своје;

21:5  Начини олтаре свој војсци небеској у два тријема дома Господњега.

21:6  И сина својега проведе кроз огањ, и врачаше и гаташе, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре; и чињаше врло много што је зло пред Господом, гњевећи га.

21:7  И постави резан лик шумски који начини у дому, за који бјеше рекао Господ Давиду и Соломуну сину његову: у овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свијех племена Израиљевијех, намјестићу име своје довијека;

21:8  И нећу више дати да се макне нога синовима Израиљевијем из земље коју дадох оцима њиховијем, ако само уздрже и устворе све што сам им заповједио, и сав закон који им је заповједио мој слуга Мојсије.

21:9  Али не послушаше, јер их заведе Манасија, те чинише горе него народи које истријеби Господ испред синова Израиљевијех.

21:10  А Господ говораше преко слуга својих пророка говорећи:

21:11  Што учини Манасија цар Јудин та гадна дјела чинећи горе од свега што су чинили Амореји који прије њега бише, и наведе на гријех и Јуду гаднијем боговима својим;

21:12  Зато овако вели Господ Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити зло на Јерусалим и на Јуду, да ће свакоме ко чује зујати оба уха.

21:13  Јер ћу затегнути над Јерусалимом уже Самаријско и мјерила дома Ахавова, и збрисаћу Јерусалим, као што се брише здјела, и избише се па се изврне.

21:14  И оставићу остатак нашљедства својега, и даћу их у руке непријатељима њиховијем да буду плијен и грабеж свијем непријатељима својим.

21:15  Јер чинише што је зло преда мном, и гњевише ме од дана кад изидоше оци њихови из Мисира до данас.

21:16  Још и праву крв веома многу проли Манасија тако да напуни Јерусалим од краја до краја, осим гријеха својега којим наведе Јуду на гријех да чини што је зло пред Господом.

21:17  А остала дјела Манасијина и све што је чинио, и гријех, којим је гријешио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?

21:18  И почину Манасија код отаца својих, и би погребен у врту код дома својега, у врту Озину; а на његово мјесто зацари се Амон син његов.

21:19  Двадесет и двије године имаше Амон кад поче царовати, и царова двије године у Јерусалиму. Матери му бјеше име Месулемета, кћи Арусова, из Јотеве.

21:20  Он чињаше што је зло пред Господом, као што је чинио Манасија отац његов.

21:21  И хођаше свијем путем којим је ходио отац његов, и служаше гаднијем боговима, којима је служио отац његов, и клањаше им се.

21:22  И остави Господа Бога отаца својих, и не ходи путем Господњим.

21:23  А слуге Амонове побунише се на њ, и убише цара у двору његову.

21:24  А народ земаљски поби све који се бијаху побунили на цара Амона; и зацари народ земаљски на његово мјесто Јосију сина његова.

21:25  А остала дјела Амонова, што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Јудинијех?

21:26  И погребоше га у његову гробу у врту Озину; и Јосија син његов би цар на његово мјесто.

Chapter 22

22:1  Осам година бијаше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. Матери му бјеше име Једида, кћи Адајева, из Воската.

22:2  Он чињаше што је право пред Господом, и хођаше свијем путем Давида оца својега и не отступаше ни надесно ни налијево.

22:3  А осамнаесте године царовања Јосијина посла цар Сафана сина Азалије сина Месуламова, писара, у дом Господњи, говорећи:

22:4  Иди ка Хелкији поглавару свештеничком, нека изброји новце донесене у дом Господњи, што су накупили од народа вратари.

22:5  И нека их да посленицима који надгледају дом Господњи, па нека дају посленицима који раде око дома Господњега да се оправи што је трошно у дому,

22:6  Дрводјељама и каменарима и зидарима, и да се купује дрво и камен тесани да се оправи дом.

22:7  Али да им се не траже рачуни од новаца који им се даду, јер ће вјерно радити.

22:8  Тада рече Хелкија поглавар свештенички Сафану писару: нађох законик у дому Господњем. И Хелкија даде књигу Сафану, и он је прочита.

22:9  А Сафан писар отиде к цару, и јави цару говорећи: покупише слуге твоје новце што се нађоше у дому, предаше их посленицима који надгледају дом Господњи.

22:10  И каза Сафан писар цару говорећи: књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.

22:11  А кад цар чу ријечи у законику, раздрије хаљине своје.

22:12  И заповједи цар Хелкији свештенику и Ахикаму сину Сафанову и Ахвору сину Михејину и Сафану писару и Асаји слузи цареву, говорећи:

22:13  Идите, упитајте Господа за ме и за народ и за свега Јуду ради ријечи ове књиге што се нађе; јер је велик гњев Господњи који се распалио на нас зато што оци наши не слушаше ријечи ове књиге да чине све онако као нам је написано.

22:14  И тако отиде Хелкија свештеник и Ахикам и Ахвор и Сафан и Асаја к пророчици Олди жени Салума сина Текуја сина Араса ризничара; а она стајаше у Јерусалиму у другом крају, и говораше с њом.

22:15  А она им рече: овако вели Господ Бог Израиљев: кажите човјеку који вас је послао к мени:

22:16  Овако вели Господ: ево пустићу зло на то мјесто и на становнике његове, све што говори књига коју је прочитао цар Јудин,

22:17  Зато што ме оставише, и кадише другим боговима да би ме гњевили свијем дјелима руку својих; зато се гњев мој распалио на то мјесто, и неће се угасити.

22:18  А цару Јудину, који вас је послао да упитате Господа, овако му кажите: овако вели Господ Бог Израиљев за ријечи које си чуо:

22:19  Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам говорио за то мјесто и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.

22:20  Зато, ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш очима својим видјети зла које ћу пустити на то мјесто. И казаше то цару.

Chapter 23

23:1  Тада посла цар, те се скупише к њему све старјешине Јудине и Јерусалимске.

23:2  И отиде цар у дом Господњи и с њим сви људи из земљи Јудине и сви Јерусалимљани и свештеници и пророци и сав народ, мало и велико, и прочита им све ријечи књиге завјетне, која се нађе у дому Господњем.

23:3  И цар стојећи код ступа учини завјет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповијести његове и свједочанства његова и уредбе његове свијем срцем и свом душом, вршећи ријечи тога завјета написане у тој књизи. И сав народ приста на завјет.

23:4  Тада заповједи цар Хелкији поглавару свештеничком и свештеницима другога реда и онима који чуваху врата, да изнесу из цркве Господње све ствари које бијаху начињене Валу и гају и свој војсци небеској; и спали их иза Јерусалима у пољу Кедронском, и однесе пепео од њих у Ветиљ.

23:5  И сврже свештенике идолске које бијаху поставили цареви Јудини да каде по висинама у градовима Јудинијем и око Јерусалима тако и оне који кађаху Валу, сунцу и мјесецу и звијездама и свој војсци небеској.

23:6  И изнесе гај из дома Господњега иза Јерусалима на поток Кедрон, и спали га на потоку Кедрону и сатр у прах, и просу прах на гробове синова народнијех.

23:7  И поквари куће курварске које бијаху у дому Господњем, у којима жене ткаху застираче за гај.

23:8  И доведавши све свештенике из градова Јудинијех оскврни висине гдје кађаху свештеници од Геве до Вирсавеје, и поквари висине на вратима, и која бијаше на уласку на вратима Исуса заповједника градскога налијево од врата градских.

23:9  Али свештеници онијех висина не приступаху к олтару Господњему у Јерусалиму, него јеђаху пријесне хљебове међу браћом својом.

23:10  Оскврни и Тофет, који бијаше у долини синова Еномовијех, да не би нико више водио сина својега ни кћери своје кроз огањ Молоху.

23:11  И уклони коње које бијаху поставили цареви Јудини сунцу од уласка у дом Господњи до куће Натан-Мелеха дворанина, која бијаше у Фаруриму; а кола сунчана сажеже огњем.

23:12  И олтаре на крову собе Ахазове, које бијаху начинили цареви Јудини, и олтаре које бијаше начинио Манасија у оба тријема дома Господњега, поквари цар, и узевши их оданде баци прах од њих у поток Кедрон.

23:13  И висине према Јерусалиму с десне стране на гори Маслинској, које бијаше начинио Соломун цар Израиљев Астароти гаду Сидонском и Хемосу гаду Моавском и Мелхому гаду синова Амоновијех, оскврни цар.

23:14  И изломи ликове и исијече гајеве, и мјеста њихова напуни костију људских.

23:15  И олтар, који бјеше у Ветиљу, висину, коју бјеше начинио Јеровоам син Наватов, који наведе на гријех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину сатр је у прах, и спали гај.

23:16  И обазревши се Јосија видје гробове који бијаху ондје на гори, и посла те извадише кости из гробова, и сажеже их на олтару и оскврни га, по ријечи Господњој, коју рече човјек Божји, који напријед каза те ствари.

23:17  И рече: какав је оно споменик што видим? Рекоше му грађани: оно је гроб човјека Божијега који дође из Јуде и напријед каза то што си учинио на олтару у Ветиљу.

23:18  А он рече: оставите га, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости његове с костима онога пророка који дође из Самарије.

23:19  И све домове висина по градовима Самаријским које начинише цареви Израиљеви гњевећи Господа, поквари Јосија; и учини с њима све онако како учини у Ветиљу.

23:20  И покла све свештенике висина, који бијаху онуда, на олтарима, и сажеже кости људске на њима; потом се врати у Јерусалим.

23:21  Тада заповједи цар свему народу говорећи: празнујте пасху Господу Богу својему, као што пише у књизи завјетној.

23:22  Јер не би празнована овако пасха од времена судија које судише Израиљу и за све вријеме царева Израиљевијех и царева Јудинијех.

23:23  Као што би осамнаесте године цара Јосије празнована пасха Господу у Јерусалиму.

23:24  И оне што се договарају с духовима и врачаре, и ликове и гадне богове и све гадове који се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму истријеби Јосија да изврши ријечи закона написане у књизи коју нађе Хелкија свештеник у дому Господњем.

23:25  Ни прије њега не бјеше таквога цара, који би се обратио ка Господу свијем срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом, сасвијем по закону Мојсијеву, нити послије њега наста таки као он.

23:26  Али се Господ не поврати од жестине великога гњева својега, којом се бјеше распалио гњев његов на Јуду за све дражење којим га бјеше дражио Манасија.

23:27  И рече Господ: и Јуду ћу одбацити од себе као што сам одбацио Израиља, и град ћу овај одбацити, који сам изабрао, Јерусалим, и дом, за који рекох: ту ће бити име моје.

23:28  А остала дјела Јосијина и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?

23:29  У његово вријеме изиде Фараон Нехаон цар Мисирски на цара Асирскога к ријеци Ефрату, и цар Јосија изиде преда њ, а он како га видје уби га у Мегидону.

23:30  И мртва метнуше га слуге његове на кола, и одвезоше га из Мегидона у Јерусалим, и погребоше га у гробу његову; и народ земаљски узе Јоахаза сина Јосијина, и помазаше га и зацарише га на мјесто оца његова.

23:31  Двадесет и три године бјеше Јоахазу кад поче царовати, и царова три мјесеца у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.

23:32  Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како су чинили оци његови.

23:33  И свеза га Фараон Нехаон у Ривли у земљи Ематској да више не царује у Јерусалиму, и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата.

23:34  А царем постави Фараон Нехаон Елијакима сина Јосијина на мјесто Јосије оца његова, и предје му име Јоаким; а Јоахаза узе и отиде у Мисир, а он умрије ондје

23:35  А оно сребро и злато даде Јоаким Фараону разрезавши на земљу да би дао новце по заповијести Фараоновој, од свакога узимајући како бјеше цијењен, сребро и злато по народу у земљи, да да Фараону Нехаону.

23:36  Двадесет и пет година бијаше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Зевуда, кћи Федајева, из Руме.

23:37  А он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како су чинили оци његови.

Chapter 24

24:1  За његова времена дође Навуходоносор цар Вавилонски; и Јоаким му би слуга три године; потом одуста и одметну се од њега.

24:2  И Господ посла на њ чете Халдејске и чете Сирске и чете Моавске и чете синова Амоновијех; посла их на Јуду да га потру, по ријечи Господњој коју говори преко слуга својих пророка.

24:3  По заповијести Господњој зби се то Јуди да би га одбацио од себе за гријехе Манасијине по свему што бјеше учинио;

24:4  И за крв праву коју бјеше пролио напунивши Јерусалим крви праве; зато Господ не хтје опростити.

24:5  А остала дјела Јоакимова и све што је учинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?

24:6  И почину Јоаким код отаца својих; а на његово се мјесто зацари Јоахин.

24:7  А цар Мисирски не изиде више из земље своје, јер цар Вавилонски узе од ријеке Мисирске до ријеке Ефрата све што бјеше цара Мисирскога.

24:8  Осамнаест година бијаше Јоахину кад се зацари, и царова три мјесеца у Јерусалиму. Матери му бјеше име Неуста, кћи Елнатанова, из Јерусалима.

24:9  И он чињаше зло пред Господом сасвијем како је чинио отац његов.

24:10  У то вријеме дођоше слуге Навуходоносора цара Вавилонскога на Јерусалим, и град би опкољен.

24:11  Дође и Навуходоносор цар Вавилонски на град кад га слуге његове опколише.

24:12  Тада Јоахин цар Јудин изиде к цару Вавилонском с матером својом и са слугама својим и с кнезовима својим и с дворанима својим; а цар га Вавилонски зароби осме године својега царовања.

24:13  И однесе све благо дома Господњега и благо дома царскога, и полупа све судове златне, које бјеше начинио Соломун цар Израиљев за цркву Господњу, као што бјеше рекао Господ.

24:14  И пресели сав Јерусалим, све кнезове и све јунаке, десет тисућа робова, и све дрводјеље и све коваче, не оста ништа осим сиромашнога народа по земљи.

24:15  Одведе и Јоахина у Вавилон и матер цареву и жене цареве и дворане његове, и главаре земаљске одведе у ропство из Јерусалима у Вавилон.

24:16  И све јунаке на број седам тисућа, и дрводјеље и коваче, тисућу, све што бијаху за војску одведе цар Вавилонски у Вавилон у ропство.

24:17  И постави царем цар Вавилонски на мјесто Јоахиново Матанију стрица његова, и предје му име Седекија.

24:18  Двадесет и једна година бјеше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.

24:19  Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како је чинио Јоаким.

24:20  Јер од гњева Господњега зби се то Јерусалиму и Јуди, да их одбаци од себе. А Седекија се одметну од цара Вавилонскога.

Chapter 25

25:1  И тако девете године његова царовања, десетога мјесеца десетога дана дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њега.

25:2  И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијина.

25:3  И деветога дана мјесеца четвртога поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хљеба.

25:4  Тада град би проваљен, а војници сви побјегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји бијаху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи.

25:5  Али војска Халдејска потјера цара, и стигоше га у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њега.

25:6  И ухватише цара, и одведоше га к цару Вавилонском у Ривлу, и ондје му судише.

25:7  И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца мједена, и одведоше га у Вавилон.

25:8  А седмога дана петога мјесеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара Вавилонскога дође у Јерусалим Невузардан заповједник стражарски, слуга цара Вавилонскога.

25:9  И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.

25:10  И зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска, која бијаше са заповједником стражарским.

25:11  А остатак народа што оста у граду, и пребјеге што пребјегоше к цару Вавилонском, и остали прости народ одведе Навузардан заповједник стражарски.

25:12  Само од сиромаха у земљи остави заповједник стражарски који ће бити виноградари и ратари.

25:13  И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја, и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.

25:14  И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,

25:15  И клијешта и котлиће, што год бјеше златно и што год бјеше сребрно, узе заповједник стражарски,

25:16  Два ступа, једно море и подножја, што начини Соломун за дом Господњи; не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова;

25:17  Осамнаест лаката бијаше висок један ступ, и озго на њему бијаше оглавље мједено, и оглавље бијаше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од мједи; таки бијаше и други ступ с плетеницом.

25:18  Узе заповједник стражарски и Серају првога свештеника и Софонију другога свештеника, и три вратара.

25:19  А из града узе једнога дворанина, који бијаше над војницима и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првога писара војничкога, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскога, који се нађоше у граду.

25:20  Узе их Невузардан заповједник стражарски, и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.

25:21  А цар их Вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.

25:22  А над народом који оста у земљи Јудиној, који остави Навуходоносор цар Вавилонски, над њим постави Годолију сина Ахикама сина Сафанова.

25:23  А кад чуше све војводе и људи њихови да је цар Вавилонски поставио Годолију, дођоше ка Годолији у Миспу, на име: Исмаило син Нетанијин, и Јоанан син Каријајев и Сераја син Тануметов из Нетофата, и Јазанија син Махатов, они и људи њихови.

25:24  И Годолија се закле њима и људима њиховијем и рече: не бојте се службе Халдејима; сједите у земљи и служите цару Вавилонском, и биће вам добро.

25:25  Али седмога мјесеца дође Исмаило син Нетаније сина Елисамова, рода царскога, и десет људи с њим, и убише Годолију, те погибе; тако и Јудеје и Халдеје који бијаху с њим у Миспи.

25:26  Тада се подиже сав народ, мало и велико, и војводе, те отидоше у Мисир, јер се побојаше Халдеја.

25:27  А тридесет седме године откако се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестога мјесеца, двадесет седмога дана Евил-Меродах цар Вавилонски исте године зацарив се извади из тамнице Јоахина цара Јудина.

25:28  И лијепо говори с њим, и намјести му пријесто више пријестола других царева који бијаху код њега у Вавилону.

25:29  И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега вијека својега.

25:30  И храна му се једнако даваше од цара сваки дан свега вијека његова до смрти његове.