SrKDEkavski - Mark

Chapter 1

1:1  Почетак јеванђеља Исуса Христа Сина Божјег.

1:2  Као што стоји у пророку: Ево ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом.

1:3  Глас је оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе Његове.

1:4  Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опроштење греха.

1:5  И излажаше к њему сва јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у Јордану реци, и исповедаху грехе своје.

1:6  А Јован беше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожан око себе; и јеђаше скакавце и мед дивљи.

1:7  И проповедаше говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким ја нисам достојан сагнути се и одрешити ремен на обући Његовој.

1:8  Ја вас крштавам водом, а Он ће вас крстити Духом Светим.

1:9  И у то време дође Исус из Назарета галилејског, и крсти Га Јован у Јордану,

1:10  И одмах излазећи из воде виде небо где се отвори, и Дух као голуб сиђе на Њега.

1:11  И глас дође с неба: Ти си Син мој љубазни који је по мојој вољи.

1:12  И одмах Дух изведе Га у пустињу.

1:13  И би онде у пустињи дана четрдесет, и куша Га сотона, и би са зверињем, и анђели служаху Му.

1:14  А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући јеванђеље о царству Божјем

1:15  И говорећи: Изађе време и приближи се царство Божје; покајте се и верујте јеванђеље.

1:16  И ходећи покрај мора виде Симона и Андрију, брата његовог, где бацају мреже у море; јер беху рибари.

1:17  И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским.

1:18  И одмах оставивши мреже своје пођоше за Њим.

1:19  И отишавши мало оданде угледа Јакова Зеведејевог, и Јована брата његовог како у лађи крпљаху мреже;

1:20  И одмах позва их; и оставивши оца свог Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за Њим.

1:21  И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у зборницу учаше.

1:22  И дивише се науци Његовој; јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници.

1:23  И беше у зборници њиховој човек с духом нечистим, и повика

1:24  Говорећи: Прођи се, шта је Теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.

1:25  И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изађи из њега.

1:26  И стресе га дух нечисти, и повика гласно, и изађе из њега.

1:27  И уплашише се сви тако да питаху један другог говорећи: Шта је ово? И каква је ово наука нова, да има власт да духовима нечистим заповеда, и слушају Га?

1:28  И оде глас о Њему, одмах, по свој околини галилејској.

1:29  И одмах, изашавши из зборнице, дођоше у дом Симонов и Андријин с Јаковом и Јованом.

1:30  А ташта Симонова лежаше од грознице; и одмах казаше Му за њу.

1:31  И приступивши подиже је узевши је за руку и пусти је грозница одмах, и служаше им.

1:32  А кад би пред вече, пошто сунце зађе, доношаху к Њему све болеснике и бесне.

1:33  И сав град беше се сабрао к вратима.

1:34  И исцели многе болеснике од различних болести, и ђаволе многе истера, и не даде ђаволима да казују да Га познају.

1:35  А ујутру, врло рано уставши, изађе и оде насамо, и онде се мољаше Богу.

1:36  И за Њим потрчаше Симон и који беху с њим.

1:37  И нашавши Га рекоше Му: Траже Те сви.

1:38  И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и тамо проповедим: јер сам ја на то дошао.

1:39  И проповеда по зборницама њиховим по свој Галилеји, и ђаволе изгони.

1:40  И дође к Њему губавац молећи Га и на коленима клечећи пред Њим и рече Му: Ако хоћеш, можеш ме очистити.

1:41  А Исус, пошто се смиловао, пружи руку, и дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се.

1:42  И тек што му то рече, а губа оде с њега, и оста чист.

1:43  И запретивши му одмах истера га,

1:44  И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје шта је заповедио Мојсије за сведочанство њима.

1:45  А он изашавши поче много проповедати и казивати шта је било тако да Исус не може јавно у град ући, него беше напољу у пустим местима, и долажаху к Њему са свих страна.

Chapter 2

2:1  И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.

2:2  И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч.

2:3  И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо.

2:4  И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше.

2:5  А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји.

2:6  А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:

2:7  Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

2:8  И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?

2:9  Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?

2:10  Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:)

2:11  Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

2:12  И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.

2:13  И изађе опет к мору; и сав народ иђаше к Њему, и учаше их.

2:14  И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим.

2:15  И кад сеђаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи сеђаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који иђаху за Њим.

2:16  А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије?

2:17  И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање.

2:18  И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте?

2:19  И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.

2:20  Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане.

2:21  И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити.

2:22  И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба.

2:23  И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве, и ученици Његови тргаху путем класје.

2:24  И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља?

2:25  А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим?

2:26  Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим?

2:27  И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.

2:28  Дакле је Господар Син човечји и од суботе.

Chapter 3

3:1  И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.

3:2  И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.

3:3  И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.

3:4  И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.

3:5  И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

3:6  И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.

3:7  А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;

3:8  И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.

3:9  И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.

3:10  Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.

3:11  И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.

3:12  И много им прећаше да Га не прокажу.

3:13  И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.

3:14  И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,

3:15  И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:

3:16  Првог Симона, и надеде му име Петар;

3:17  И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;

3:18  И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,

3:19  И Јуду Искариотског, који Га и издаде.

3:20  И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.

3:21  И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.

3:22  А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

3:23  И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?

3:24  И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;

3:25  И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;

3:26  И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.

3:27  Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.

3:28  Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:

3:29  А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.

3:30  Јер говораху: У њему је нечисти дух.

3:31  И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.

3:32  И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.

3:33  И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?

3:34  И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.

3:35  Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.

Chapter 4

4:1  И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.

4:2  И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

4:3  Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.

4:4  И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

4:5  А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:

4:6  А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.

4:7  И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

4:8  И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.

4:9  И рече: Ко има уши да чује нека чује.

4:10  А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.

4:11  И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;

4:12  Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.

4:13  И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?

4:14  Сејач реч сеје.

4:15  А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.

4:16  Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;

4:17  Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.

4:18  А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,

4:19  Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.

4:20  А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.

4:21  И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?

4:22  Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.

4:23  Ако има ко уши да чује нека чује.

4:24  И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.

4:25  Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

4:26  И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;

4:27  И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.

4:28  Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

4:29  А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.

4:30  И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?

4:31  Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;

4:32  А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.

4:33  И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.

4:34  А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.

4:35  И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.

4:36  И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.

4:37  И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.

4:38  А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?

4:39  И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.

4:40  И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.

4:41  И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?

Chapter 5

5:1  И дођоше преко мора у околину гадаринску.

5:2  И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,

5:3  Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

5:4  Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.

5:5  И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.

5:6  А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.

5:7  И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.

5:8  Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.

5:9  И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.

5:10  И молише Га веома да их не шаље из оне околине.

5:11  А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.

5:12  И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.

5:13  И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.

5:14  А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.

5:15  И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.

5:16  А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.

5:17  И почеше Га молити да иде из њихових крајева.

5:18  И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.

5:19  А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

5:20  И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

5:21  И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.

5:22  И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.

5:23  И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.

5:24  И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га.

5:25  И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви

5:26  И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,

5:27  Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.

5:28  Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.

5:29  И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.

5:30  И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?

5:31  И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?

5:32  И Он се обазираше да види ону која то учини.

5:33  А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.

5:34  А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

5:35  Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?

5:36  А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.

5:37  И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.

5:38  И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.

5:39  И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.

5:40  И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.

5:41  И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.

5:42  И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

5:43  И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.

Chapter 6

6:1  И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.

6:2  И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?

6:3  Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.

6:4  А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.

6:5  И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.

6:6  И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.

6:7  И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.

6:8  И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;

6:9  Него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.

6:10  И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.

6:11  И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.

6:12  И отишавши проповедаху да се треба кајати;

6:13  И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.

6:14  И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.

6:15  Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.

6:16  А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.

6:17  Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.

6:18  Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.

6:19  А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.

6:20  Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

6:21  И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.

6:22  И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.

6:23  И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.

6:24  А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.

6:25  И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.

6:26  И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.

6:27  И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.

6:28  А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.

6:29  И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.

6:30  И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.

6:31  И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.

6:32  И одоше на лађи у пусто место сами.

6:33  И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.

6:34  И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.

6:35  И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;

6:36  Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.

6:37  А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?

6:38  А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.

6:39  И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.

6:40  И посадише се на гомиле по сто и по педесет.

6:41  И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.

6:42  И једоше сви, и наситише се.

6:43  И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.

6:44  А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.

6:45  И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.

6:46  И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.

6:47  И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.

6:48  И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.

6:49  А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;

6:50  Јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.

6:51  И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.

6:52  Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.

6:53  И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.

6:54  И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.

6:55  И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.

6:56  И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.

Chapter 7

7:1  И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима

7:2  И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.

7:3  Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;

7:4  И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

7:5  А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?

7:6  А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

7:7  Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.

7:8  Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.

7:9  И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.

7:10  Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.

7:11  А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

7:12  И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,

7:13  Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

7:14  И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.

7:15  Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.

7:16  Ако ко има уши да чује нека чује.

7:17  И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.

7:18  И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?

7:19  Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

7:20  Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;

7:21  Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

7:22  Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

7:23  Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.

7:24  И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.

7:25  Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.

7:26  А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.

7:27  А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.

7:28  А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.

7:29  И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.

7:30  И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.

7:31  И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.

7:32  И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.

7:33  И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;

7:34  И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.

7:35  И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.

7:36  И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.

7:37  И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.

Chapter 8

8:1  У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

8:2  Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

8:3  И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

8:4  И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

8:5  И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

8:6  И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.

8:7  И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

8:8  И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

8:9  А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

8:10  И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.

8:11  И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

8:12  И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

8:13  И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.

8:14  И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.

8:15  И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.

8:16  И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.

8:17  И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?

8:18  Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли

8:19  Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.

8:20  А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

8:21  И рече им: Како не разумете?

8:22  И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.

8:23  И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.

8:24  И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.

8:25  И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.

8:26  И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.

8:27  И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?

8:28  А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.

8:29  А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.

8:30  И запрети им да никоме не казују за Њега.

8:31  И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

8:32  И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.

8:33  А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.

8:34  И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

8:35  Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

8:36  Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?

8:37  Или какав ће откуп дати човек за душу своју?

8:38  Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.

Chapter 9

9:1  И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.

9:2  И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.

9:3  И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.

9:4  И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.

9:5  И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

9:6  Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.

9:7  И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.

9:8  И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.

9:9  А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.

9:10  И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?

9:11  И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?

9:12  А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

9:13  Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.

9:14  И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.

9:15  И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.

9:16  И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?

9:17  И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.

9:18  И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.

9:19  А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.

9:20  И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.

9:21  И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.

9:22  И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.

9:23  А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.

9:24  И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.

9:25  А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.

9:26  И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.

9:27  А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.

9:28  И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?

9:29  И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.

9:30  И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.

9:31  Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.

9:32  А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.

9:33  И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?

9:34  А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.

9:35  И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.

9:36  И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:

9:37  Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.

9:38  Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.

9:39  А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.

9:40  Јер ко није против вас с вама је.

9:41  Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.

9:42  А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.

9:43  И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,

9:44  Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

9:45  И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,

9:46  Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

9:47  Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,

9:48  Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

9:49  Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

9:50  Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.

Chapter 10

10:1  И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

10:2  И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

10:3  А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?

10:4  А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

10:5  И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

10:6  А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

10:7  Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

10:8  И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.

10:9  А шта је Бог саставио човек да не раставља.

10:10  И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.

10:11  И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

10:12  И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.

10:13  И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

10:14  А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

10:15  Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

10:16  И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

10:17  И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

10:18  А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

10:19  Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

10:20  А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

10:21  А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

10:22  А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.

10:23  И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

10:24  А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!

10:25  Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.

10:26  А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?

10:27  А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

10:28  А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.

10:29  А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

10:30  А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.

10:31  Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

10:32  А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:

10:33  Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;

10:34  И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.

10:35  И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.

10:36  А Он рече: Шта хоћете да вам учиним?

10:37  А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.

10:38  А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?

10:39  А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;

10:40  Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

10:41  И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

10:42  А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

10:43  Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

10:44  И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

10:45  Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

10:46  И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.

10:47  И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!

10:48  И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!

10:49  И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

10:50  А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.

10:51  И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.

10:52  А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.

Chapter 11

11:1  И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих

11:2  И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.

11:3  И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.

11:4  А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.

11:5  И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?

11:6  А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.

11:7  И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.

11:8  А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

11:9  А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!

11:10  Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!

11:11  И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.

11:12  И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.

11:13  И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.

11:14  И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.

11:15  И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.

11:16  И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.

11:17  И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

11:18  И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.

11:19  И кад би увече изађе напоље из града.

11:20  И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.

11:21  И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.

11:22  И одговарајући Исус рече им:

11:23  Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.

11:24  Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.

11:25  И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.

11:26  Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.

11:27  И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,

11:28  И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?

11:29  А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.

11:30  Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.

11:31  И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

11:32  Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.

11:33  И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

Chapter 12

12:1  И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.

12:2  И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.

12:3  А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

12:4  И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.

12:5  И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.

12:6  Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.

12:7  А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

12:8  И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

12:9  Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

12:10  Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

12:11  То би од Господа и дивно је у нашим очима?

12:12  И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.

12:13  И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.

12:14  А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?

12:15  А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим

12:16  А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.

12:17  И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.

12:18  И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:

12:19  Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.

12:20  Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.

12:21  И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.

12:22  И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.

12:23  О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.

12:24  И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?

12:25  Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

12:26  А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

12:27  Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.

12:28  И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?

12:29  А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

12:30  И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.

12:31  И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.

12:32  И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;

12:33  И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.

12:34  А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.

12:35  И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

12:36  Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

12:37  Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.

12:38  И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

12:39  И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.

12:40  Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.

12:41  И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.

12:42  И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.

12:43  И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.

12:44  Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.

Chapter 13

13:1  И кад излажаше из цркве рече Му један од ученика Његових: Учитељу! Гле какво је камење, и каква грађевина!

13:2  И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ову велику грађевину? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути.

13:3  И кад сеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху Га самог Петар и Јаков и Јован и Андрија:

13:4  Кажи нам кад ће то бити? И какав ће знак бити кад ће се то све свршити?

13:5  А Исус одговарајући им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари.

13:6  Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам; и многе ће преварити.

13:7  А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није последак.

13:8  Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања.

13:9  А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима.

13:10  И у свим народима треба да се најпре проповеди јеванђеље.

13:11  А кад вас поведу да предају, не брините се унапред шта ћете говорити, нити мислите; него шта вам се да у онај час оно говорите; јер ви нећете говорити него Дух Свети.

13:12  И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их.

13:13  И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Али који претрпи до краја благо њему.

13:14  А кад видите мрзост опустошења, за коју говори пророк Данило, да стоји где не треба (који чита да разуме): тада који буду у Јудеји нека беже у горе;

13:15  И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје;

13:16  И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.

13:17  Али тешко труднима и дојиљама у те дане!

13:18  Него се молите Богу да не буде бежање ваше у зиму.

13:19  Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.

13:20  И да Господ не скрати дане нико не би остао; али изабраних ради, које изабра, скратио је дане.

13:21  Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос, или: Ено онде, не верујте.

13:22  Јер ће изаћи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.

13:23  Али ви се чувајте: ето вам све казах напред.

13:24  Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, и месец своју светлост изгубити.

13:25  И звезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.

13:26  И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облацима са силом и славом великом.

13:27  И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба.

13:28  А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето.

13:29  Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.

13:30  Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

13:31  Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.

13:32  А о дану том или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, до Отац.

13:33  Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће време настати.

13:34  Као што човек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповеди да стражи.

13:35  Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у по ноћи, или у петле, или ујутру;

13:36  Да не дође изненада и да вас не нађе, а ви спавате.

13:37  А шта вам кажем, свима кажем: стражите.

Chapter 14

14:1  Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.

14:2  Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.

14:3  И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.

14:4  А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?

14:5  Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.

14:6  А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.

14:7  Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

14:8  Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.

14:9  Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.

14:10  И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.

14:11  А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.

14:12  И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?

14:13  И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,

14:14  И где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

14:15  И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.

14:16  И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.

14:17  И кад би увече, дође са дванаесторицом.

14:18  И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.

14:19  А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?

14:20  А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.

14:21  Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.

14:22  И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.

14:23  И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.

14:24  И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.

14:25  Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.

14:26  И отпојавши хвалу изађоше на гору Маслинску.

14:27  И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.

14:28  Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.

14:29  А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.

14:30  И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.

14:31  А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.

14:32  И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.

14:33  И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.

14:34  И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.

14:35  И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.

14:36  И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.

14:37  И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?

14:38  Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.

14:39  И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.

14:40  И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.

14:41  И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.

14:42  Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.

14:43  И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.

14:44  И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.

14:45  И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.

14:46  А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.

14:47  А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.

14:48  И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,

14:49  А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.

14:50  И оставивши Га, ученици сви побегоше.

14:51  И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.

14:52  А он оставивши платно го побеже од њих.

14:53  И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.

14:54  И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.

14:55  А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;

14:56  Јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.

14:57  И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:

14:58  Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.

14:59  И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.

14:60  И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?

14:61  А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?

14:62  А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.

14:63  А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?

14:64  Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.

14:65  И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.

14:66  И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,

14:67  И видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.

14:68  А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.

14:69  И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.

14:70  А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.

14:71  А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.

14:72  И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.

Chapter 15

15:1  И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.

15:2  И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

15:3  И тужаху Га главари свештенички врло.

15:4  А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.

15:5  Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.

15:6  А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.

15:7  А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.

15:8  И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.

15:9  А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?

15:10  Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.

15:11  Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.

15:12  А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?

15:13  А они опет повикаше: Распни га.

15:14  А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.

15:15  А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.

15:16  А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

15:17  И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.

15:18  И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!

15:19  И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.

15:20  И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.

15:21  И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.

15:22  И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.

15:23  И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.

15:24  И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

15:25  А беше сат трећи кад Га разапеше.

15:26  И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.

15:27  И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.

15:28  И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.

15:29  И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,

15:30  Помози сам себи и сиђи с крста.

15:31  Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.

15:32  Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.

15:33  А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.

15:34  И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

15:35  И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.

15:36  А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

15:37  А Исус повика гласно, и издахну.

15:38  И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.

15:39  А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.

15:40  А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,

15:41  Које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.

15:42  И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе),

15:43  Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.

15:44  А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?

15:45  И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.

15:46  И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.

15:47  А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.

Chapter 16

16:1  И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса.

16:2  И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око сунчаног рођаја.

16:3  И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гробних?

16:4  И погледавши видеше да камен беше одваљен: јер беше врло велики.

16:5  И ушавши у гроб видеше младића обученог у белу хаљину где седи с десне стране; и уплашише се.

16:6  А он им рече: Не плашите се, Исуса тражите Назарећанина распетог; уста, није овде, ево место где Га метнуше.

16:7  Него идите кажите ученицима Његовим и Петру да пред вама оде у Галилеју: тамо ћете Га видети, као што вам рече.

16:8  И изашавши побегоше од гроба; јер их ухвати дрхат и страх; и ником ништа не казаше, јер се бојаху.

16:9  А Исус уставши рано у први дан недеље јави се најпре Марији Магдалини, из које је истерао седам ђавола.

16:10  А она оде те јави онима што су били с Њим, који плакаху и ридаху.

16:11  И они чувши да је жив и да Га је она видела не вероваше.

16:12  А потом јави се на путу двојици од њих у другом обличју, кад су ишли у село.

16:13  И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вероваше.

16:14  А најпосле, јави се кад њих једанаесторица беху за трпезом, и прекори их за њихово неверје и тврђу срца што не вероваше онима који су Га видели да је устао;

16:15  И рече им: Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу.

16:16  Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује осудиће се.

16:17  А знаци онима који верују биће ови: именом мојим изгониће ђаволе; говориће новим језицима;

16:18  Узимаће змије у руке, ако и смртно шта попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће.

16:19  А Господ, пошто им изговори, узе се на небо, и седе Богу с десне стране.

16:20  А они изађоше и проповедаше свуда, и Господ их потпомага, и реч потврђива знацима који су се потом показивали. Амин.