SrKDIjekav - Mark

Chapter 1

1:1  Почетак јеванђеља Исуса Христа сина Божијега.

1:2  Као што стоји у пророка: ево ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем, који ће приправити пут твој пред тобом.

1:3  Глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господњи, поравните стазе његове.

1:4  Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповиједајући крштење покајања за опроштење гријеха.

1:5  И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и кршћаваше их све у Јордану ријеци, и исповиједаху гријехе своје.

1:6  А Јован бијаше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожан око себе; и јеђаше скакавце и мед дивљи.

1:7  И проповиједаше говорећи: иде за мном јачи од мене, пред ком ја нијесам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући његовој.

1:8  Ја вас кршћавам водом, а он ће вас крстити Духом светијем.

1:9  И у то вријеме дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану,

1:10  И одмах излазећи из воде видје небо гдје се отвори, и Дух као голуб сиђе на њ.

1:11  И глас дође с неба: ти си син мој љубазни који је по мојој вољи.

1:12  И одмах Дух изведе га у пустињу.

1:13  И би ондје у пустињи дана четрдесет, и куша га сотона, и би са звјерињем, и анђели служаху му.

1:14  А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповиједајући јеванђеље о царству Божијему

1:15  И говорећи: изиђе вријеме и приближи се царство Божије; покајте се и вјерујте јеванђеље.

1:16  И ходећи покрај мора видје Симона, и Андрију брата његова гдје бацају мреже у море; јер бијаху рибари.

1:17  И рече им Исус: хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људскијем.

1:18  И одмах оставивши мреже своје пођоше за њим.

1:19  И отишавши мало оданде угледа Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, и они у лађи крпљаху мреже;

1:20  И одмах позва их; и оставивши оца својега Зеведеја у лађи с најамницима пођоше за њим.

1:21  И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у зборницу учаше.

1:22  И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници.

1:23  И бијаше у зборници њиховој човјек с духом нечистијем, и повика

1:24  Говорећи: прођи се, што је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, светац Божиј.

1:25  И запријети му Исус говорећи: умукни, и изиђи из њега.

1:26  И стресе га дух нечисти, и повика иза гласа, и изиђе из њега.

1:27  И уплашише се сви тако да питаху један другога говорећи: шта је ово? и каква је ово наука нова, да с власти и духовима нечистијем заповиједа, и слушају га?

1:28  И отиде глас о њему одмах по свој околини Галилејској,

1:29  И одмах изашавши из зборнице дођоше у дом Симонов и Андријин с Јаковом и Јованом.

1:30  А ташта Симонова лежаше од грознице; и одмах казаше му за њу.

1:31  И приступивши подиже је узевши је за руку и пусти је грозница одмах, и служаше им.

1:32  А кад би пред вече, пошто сунце зађе, доношаху к њему све болеснике и бијесне.

1:33  И сав град бијаше се сабрао к вратима.

1:34  И исцијели многе болеснике од различнијех болести, и ђаволе многе истјера, и не дадијаше ђаволима да казују да га познаваху.

1:35  А ујутру врло рано уставши изиђе, и отиде насамо, и ондје се мољаше Богу.

1:36  И за њим потрчаше Симон и који бијаху с њим.

1:37  И нашавши га рекоше му: траже те сви.

1:38  И рече им: хајдемо у оближња села и градове да и тамо проповједим: јер сам ја на то дошао.

1:39  И проповиједа по зборницама њиховијем по свој Галилеји, и ђаволе изгони.

1:40  И дође к њему губавац молећи га и на кољенима клечећи пред њим и рече му: ако хоћеш, можеш ме очистити.

1:41  А Исус смиловавши се пружи руку, и дохвативши га се рече му: хоћу, очисти се.

1:42  И тек што му то рече, а губа отиде с њега, и оста чист.

1:43  И запријетивши му одмах истјера га,

1:44  И рече му: гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје што је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

1:45  А он изишавши поче много проповиједати и казивати шта је било тако да Исус не може јавно у град ући, него бијаше напољу у пустијем мјестима, и долажаху к њему са свију страна.

Chapter 2

2:1  И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.

2:2  И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се спрате; и казиваше им ријеч.

2:3  И дођоше к њему с узетијем кога ношаше четворо.

2:4  И не могући приближити се к њему од народа открише кућу гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.

2:5  А Исус видјевши вјеру њихову рече узетоме: синко! опраштају ти се гријеси твоји.

2:6  А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својима:

2:7  Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

2:8  И одмах разумјевши Исус духом својијем да они тако помишљају у себи, рече им: што тако помишљате у срцима својијем?

2:9  Што је лакше? рећи узетоме: опраштају ти се гријеси? или рећи: устани и узми одар свој, и ходи?

2:10  Но да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:)

2:11  Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

2:12  И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: нигда тога видјели нијесмо.

2:13  И изиђе опет к мору; и сав народ иђаше к њему, и учаше их.

2:14  И пролазећи видје Левију Алфејева гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим.

2:15  И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, и цариници и грјешници многи сјеђаху с њим и с ученицима његовијем: јер их бијаше много који иђаху за њим.

2:16  А књижевници и фарисеји видјевши га гдје једе с цариницима и с грјешницима говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једе и пије?

2:17  И чувши Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике но грјешнике на покајање.

2:18  И бијаху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше му: зашто ученици Јованови и фарисејски посте а твоји ученици не посте?

2:19  И рече им Исус: еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.

2:20  Него ће доћи дни кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дне.

2:21  И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће одадријети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити.

2:22  И нико не љева нова вина у мјехове старе; иначе ново вино продре мјехове, и вино се пролије, и мјехови пропадну; него ново вино у нове мјехове љевати треба.

2:23  И догоди му се да иђаше у суботу кроз усјеве, и ученици његови тргаху путем класје.

2:24  И фарисеји говораху му: гледај, зашто чине у суботу што не ваља?

2:25  А он рече им: нијесте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладње с онима што бијаху с њим?

2:26  Како уђе у Божију кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничкијем и хљебове постављене поједе којијех не бијаше слободно никоме јести осим свештеника, и даде их онима који бијаху с њим?

2:27  И говораше им: субота је начињена човјека ради, а није човјек суботе ради.

2:28  Дакле је господар син човјечиј и од суботе.

Chapter 3

3:1  И уђе опет у зборницу, и ондје бјеше човјек са сухом руком.

3:2  И мотраху за њим неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.

3:3  И рече човјеку са сухом руком: стани на сриједу.

3:4  И рече им: ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? душу одржати, или погубити? А они мучаху.

3:5  И погледавши на њих с гњевом од жалости што су им онако срца одрвенила рече човјеку: пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

3:6  И изишавши фарисеји одмах учинише за њега вијећу с Иродовцима како би га погубили.

3:7  А Исус отиде с ученицима својијем к мору; и многи народ из Галилеје иде за њим и из Јудеје;

3:8  И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта он чини дође к њему.

3:9  И рече ученицима својијем да буде лађа у њега готова због народа, да му не досађује.

3:10  Јер многе исцијели тако да наваљиваху на њега који бијаху накажени болестима да га се дотакну.

3:11  И дуси нечисти кад га виђаху, припадаху к њему и викаху говорећи: ти си син Божиј.

3:12  И много им пријећаше да га не прокажу.

3:13  И изиђоше на гору, и дозва које он шћаше; и дођоше му.

3:14  И постави дванаесторицу да буду с њим, и да их пошиље да проповиједају,

3:15  И да имају власт да исцјељују од болести, и да изгоне ђаволе:

3:16  Првога Симона, и надједе му име Петар;

3:17  И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надједе им имена Воанергес, које значи синови громови;

3:18  И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадију и Симона Кананита,

3:19  И Јуду Искариотскога, који га и издаде.

3:20  И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хљеба јести.

3:21  И чувши то род његов изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.

3:22  А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: у њему је Веелзевул; и он помоћу кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

3:23  И дозвавши их говораше им у причама: како може сотона сотону изгонити?

3:24  И ако се царство само по себи раздијели, не може остати царство оно;

3:25  И ако се дом сам по себи раздијели, не може остати дом онај;

3:26  И ако сотона устане сам на се и раздијели се, не може остати, него ће пропасти.

3:27  Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најприје јакога не свеже: и онда ће кућу његову оплијенити.

3:28  Заиста вам кажем: сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, макар какова била:

3:29  А који похули на Духа светога нема опроштења вавијек, него је крив вјечноме суду.

3:30  Јер говораху: у њему је нечисти дух.

3:31  И дође мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.

3:32  И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: ето мати твоја и браћа твоја и сестре твоје напољу питају за те.

3:33  И одговори им говорећи: ко је мати моја или браћа моја?

3:34  И погледавши на народ који сјеђаше рече: ево мати моја и браћа моја.

3:35  Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.

Chapter 4

4:1  И опет поче учити код мора, и скупише се око њега људи многи тако да мора ући у лађу, и сједити на мору; а народ сав бијаше на земљи крај мора.

4:2  И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

4:3  Слушајте: ево изиђе сијач да сије.

4:4  И кад сијаше догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

4:5  А друго паде на каменито мјесто гдје не бијаше много земље; и одмах изниче; јер не бијаше у дубину земље:

4:6  А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше коријена, усахну.

4:7  И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе рода.

4:8  И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шесет и по сто.

4:9  И рече: ко има уши да чује нека чује.

4:10  А кад оста сам, запиташе га који бијаху с њим и са дванаесторицом за ову причу.

4:11  И рече им: вама је дано да знате тајне царства Божијега, а онима напољу све у причама бива;

4:12  Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се не опросте гријеси.

4:13  И рече им: зар не разумијете ове приче? А како ћете све приче разумјети?

4:14  Сијач ријеч сије.

4:15  А оно су крај пута, гдје се сије ријеч и кад је чују одмах дође сотона и отме ријеч посијану у срцима њиховијем.

4:16  Тако су и оно што се сије на каменитијем мјестима који кад чују ријеч одмах је приме с радошћу;

4:17  Али немају коријена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потјерају ријечи ради, одмах се саблазне.

4:18  А оно су што се у трњу сије који слушају ријеч,

4:19  Али бриге овога свијета и пријевара богатства и остале сласти уђу и загуше ријеч, и без рода остане.

4:20  А оно су што се на доброј земљи сије који слушају ријеч и примају, и доносе род по тридесет и по шесет и по сто.

4:21  И говораше им: еда ли се свијећа ужиже да се метне под суд или под одар? а не да се на свијетњак метне?

4:22  Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има што сакривено што неће изићи на видјело.

4:23  Ако има ко уши да чује нека чује.

4:24  И говораше им: памтите што чујете: каком мјером мјерите онаком ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате.

4:25  Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

4:26  И говораше им: тако је царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу;

4:27  И спава и устаје ноћу и дању; и сјеме ниче и расте, да не зна он.

4:28  Јер земља сама од себе најприје донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

4:29  А кад сазри род, одмах пошље срп; јер наста жетва.

4:30  И говораше: какво ћемо казати да је царство Божије? или у каквој ћемо га причи исказати?

4:31  Оно је као зрно горушичино које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи;

4:32  А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу птице небеске живљети.

4:33  И таковијем многијем причама казиваше им ријеч колико могаху слушати.

4:34  А без прича не говораше им ни ријечи. А ученицима особито казиваше све.

4:35  И рече им онај дан увече: хајдемо на ону страну.

4:36  И отпустивши народ узеше га како бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим.

4:37  И постаде велика олуја; и валови тако заљеваху у лађу да се већ напуни.

4:38  А он на крми спаваше на узглављу; и пробудише га, и рекоше му: учитељу! зар ти не мариш што гинемо?

4:39  И уставши запријети вјетру, и рече мору: ћути, престани. И утоли вјетар, и постаде тишина велика.

4:40  И рече им: зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере.

4:41  И уплашише се врло, и говораху један другоме: ко је овај дакле да га и вјетар и море слушају?

Chapter 5

5:1  И дођоше преко мора у околину Гадаринску.

5:2  И кад изиђе из лађе, одмах га срете човјек с духом нечистијем,

5:3  Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

5:4  Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.

5:5  И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.

5:6  А кад видје Исуса из далека, потече и поклони му се.

5:7  И повикавши иза гласа рече: шта је теби до мене, Исусе сине Бога вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме.

5:8  Јер му говораше: изиђи, душе нечисти, из човјека.

5:9  И питаше га: како ти је име? И одговори му: легеон ми је име; јер нас је много.

5:10  И молише га много да их не шаље из оне околине.

5:11  А ондје по бријегу пасијаше велики крд свиња.

5:12  И молише га сви ђаволи говорећи: пошљи нас у свиње да у њих уђемо.

5:13  И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крд с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде: и потопише се у мору.

5:14  А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта је било.

5:15  И дођоше к Исусу, и видјеше бијеснога у коме је био легеон гдје сједи обучен и паметан; и уплашише се.

5:16  А они што су видјели казаше им шта би од бијеснога и од свиња.

5:17  И почеше га молити да иде из њиховијех крајева.

5:18  И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бијесан да буде с њим.

5:19  А Исус не даде му, већ му рече: иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

5:20  И отиде и поче приповиједати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

5:21  И кад пријеђе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.

5:22  И гле, дође један од старјешина зборничкијех по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.

5:23  И мољаше га врло говорећи: кћи је моја на смрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.

5:24  И пође с њим; и за њим иђаше народа много и туркаху га.

5:25  И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви

5:26  И велику муку поднијела од многијех љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нијесу помогли, него још горе начинили,

5:27  Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине његове.

5:28  Јер говораше: ако се само дотакнем хаљина његовијех оздравићу.

5:29  И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.

5:30  И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: ко се то дотаче мојијех хаљина?

5:31  И рекоше му ученици његови: видиш народ гдје те турка, па питаш: ко се дотаче мене?

5:32  И он се обзираше да види ону која то учини.

5:33  А жена уплашивши се дркташе, и знајући што јој се догоди, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.

5:34  А он рече јој: кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

5:35  Још он говораше, а дођоше од старјешине зборничкога говорећи: кћи твоја умрије; шта већ трудиш учитеља?

5:36  А Исус одмах чувши ријеч што рекоше рече старјешини: не бој се, само вјеруј.

5:37  И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.

5:38  И дође у кућу старјешине зборничкога, и видје вреву и плач и јаук велики.

5:39  И ушавши рече им: шта сте узаврели те плачете? Дјевојка није умрла, него спава.

5:40  И потсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца дјевојчина и матер и који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојка.

5:41  И узевши дјевојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: дјевојко, теби говорим, устани.

5:42  И одмах уста дјевојка и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великијем.

5:43  И запријети им врло да нико не дозна за то, и рече: подајте јој нек једе.

Chapter 6

6:1  И изиђе оданде, и дође на своју постојбину; и за њим идоше ученици његови.

6:2  И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса такова рукама његовијем чине се?

6:3  Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нијесу ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега.

6:4  А Исус рече им: нигдје није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому своме.

6:5  И не могаше ондје ни једнога чуда да учини, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.

6:6  И дивљаше се невјерству њиховоме. И иђаше по околнијем селима и учаше.

6:7  И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистијем.

6:8  И заповједи им да ништа не узимају на пут осим једнога штапа: ни торбе ни хљеба ни новаца у појасу;

6:9  Него обувени у опанке, и не облачити двију хаљина.

6:10  И рече им: гдје уђете у дом ондје останите док не изиђете оданде.

6:11  И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својијех за свједочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшнога суда него граду ономе.

6:12  И отишавши проповиједаху да се треба кајати;

6:13  И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцјељиваху.

6:14  И зачу цар Ирод за Исуса (јер његово име бијаше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвијех уста, зато чини чудеса.

6:15  Други говораху: то је Илија. А други говораху: то је пророк или као који од пророка.

6:16  А кад чу Ирод, рече: то је Јован кога сам ја посјекао, он уста из мртвијех.

6:17  Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега, јер се ожени њом.

6:18  Јер Јован говораше Ироду: не можеш ти имати жене брата својега.

6:19  А Иродијада расрди се на њега, и шћаше да га убије, али не могаше.

6:20  Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га, и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

6:21  И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру кнезовима својијем и војводама и старјешинама Галилејскијем.

6:22  И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовијем рече цар дјевојци: ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.

6:23  И закле јој се: што год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до по царства мога.

6:24  А она изишавши рече матери својој: шта ћу искати? А она рече: главу Јована крститеља.

6:25  И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: хоћу да ми даш сад на кругу главу Јована крститеља.

6:26  И забрину се цар, али клетве ради и гостију својијех не хтје јој одрећи.

6:27  И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову.

6:28  А он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде дјевојци, а дјевојка даде је матери својој.

6:29  И чувши ученици његови дођоше и узеше тијело његово, и метнуше га у гроб.

6:30  И скупише се апостоли к Исусу, и јавише му све и што учинише и шта људе научише.

6:31  И рече им: дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.

6:32  И отидоше на лађи у пусто мјесто сами.

6:33  И видјеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пјешице из свију градова стјецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око њега.

6:34  И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се, јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много.

6:35  И кад би већ пред ноћ, приступише к њему ученици његови говорећи: пусто је мјесто, а већ је доцкан;

6:36  Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хљеба; јер немају шта јести.

6:37  А он одговарајући рече им: подајте им ви нека једу. И рекоше му: већ ако да идемо да купимо за двјеста гроша хљеба, и да им дамо да једу?

6:38  А он им рече: колико хљебова имате? Идите видите. И видјевши рекоше: пет хљебова и двије рибе.

6:39  И заповједи им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.

6:40  И посадише се на гомиле по сто и по педесет.

6:41  И узевши онијех пет хљебова и двије рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима својијем да метну испред њих; и оне двије рибе раздијели свима.

6:42  И једоше сви, и наситише се.

6:43  И накупише комада дванаест котарица пунијех и од риба.

6:44  А бијаше онијех што су јели хљебове око пет хиљада људи.

6:45  И одмах натјера ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну у Витсаиду док он отпусти народ.

6:46  И отпустивши их отиде на гору да се помоли Богу.

6:47  И увече бијаше лађа насред мора, а он сам на земљи.

6:48  И видје их гдје се мучаху веслајући: јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и шћадијаше да их мимоиђе.

6:49  А они видјевши га гдје иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;

6:50  Јер га сви видјеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: не бојте се, ја сам, не плашите се.

6:51  И уђе к њима у лађу, и утоли вјетар; и врло се уплашише, и дивљаху се.

6:52  Јер их не научише хљебови; јер се бијаше срце њихово окаменило.

6:53  И прешавши дођоше у земљу Генисаретску; и стадоше у крај.

6:54  И кад изиђоше из лађе, одмах га познаше људи.

6:55  И оптрчавши сав онај крај почеше на одрима доносити болеснике гдје чујаху да је он.

6:56  И кудгод иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну: и оздрављаху сви који га се дотицаху.

Chapter 7

7:1  И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.

7:2  И видјевши неке од ученика његовијех да нечистијем, то јест неумивенијем, рукама једу хљеб, укорише их.

7:3  Јер фарисеји и сви Јевреји не једу док не умију руку до лаката, држећи се онога што им је остало од старијех;

7:4  И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

7:5  А потом питаху га фарисеји и књижевници: зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старијех, него једу хљеб неумивенијем рукама?

7:6  А он одговарајући рече им: добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

7:7  Но залуду ме поштују учећи наукама, заповијестима људскијем.

7:8  Јер остависте заповијести Божије, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа такова чините.

7:9  И рече им: добро укидате заповијест Божију да свој обичај сачувате.

7:10  Јер Мојсије рече: поштуј оца својега и матер своју; и: који опсује оца или матер смрћу да умре.

7:11  А ви кажете: ако рече човјек оцу или матери: корван, то јест: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

7:12  И тако не дате му ништа учинити оцу својему или матери својој,

7:13  Укидајући ријеч Божију својијем обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

7:14  И дозвавши сав народ рече им: послушајте мене сви, и разумијте.

7:15  Ништа нема што би човјека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека.

7:16  Ако ко има уши да чује нека чује.

7:17  И кад дође од народа у кућу питаху га ученици његови за причу.

7:18  И рече им: зар сте и ви тако неразумни? Не разумијете ли да што год у човјека споља улази не може га опоганити?

7:19  Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

7:20  Још рече: што излази из човјека оно погани човјека;

7:21  Јер изнутра из срца људскога излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

7:22  Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

7:23  Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека.

7:24  И уставши оданде отиде на крајеве Тирске и Сидонске, и ушавши у кућу шћадијаше да нико не чује за њ; и не може се сакрити.

7:25  Јер чувши за њ жена што у њезиној кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовима.

7:26  А жена та бијаше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше га да истјера ђавола из кћери њезине.

7:27  А Исус рече јој: стани да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима.

7:28  А она одговарајући рече му: да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дјетињијех.

7:29  И рече јој: за ту ријеч иди; изиђе ђаво из кћери твоје.

7:30  И дошавши кући нађе да је ђаво изишао, и кћи лежаше на одру.

7:31  И опет изиђе Исус из крајева Тирскијех и Сидонскијех и дође на море Галилејско у крајеве Десетоградске.

7:32  И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њ руку.

7:33  И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његова;

7:34  И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест: отвори се.

7:35  И одмах му се отворише уши, и раздријеши се свеза језика његова и говораше лијепо.

7:36  И запријети им да никоме не казују; али што им он забрањиваше они још већма разглашиваху.

7:37  И врло се дивљаху говорећи: све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.

Chapter 8

8:1  У то вријеме, кад бијаше врло много народа и не имадијаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

8:2  Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

8:3  И ако их отпустим гладне кућама њиховијем, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

8:4  И одговорише му ученици његови: откуда ћемо узети хљеба овдје у пустињи да их нахранимо?

8:5  И запита их: колико имате хљебова? А они казаше: седам.

8:6  И заповједи народу да посједају по земљи; и узевши онијех седам хљебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својијем да раздаду; и раздадоше народу.

8:7  И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

8:8  И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

8:9  А онијех што су јели бијаше око четири хиљаде. И отпусти их.

8:10  И одмах уђе у лађу с ученицима својијем, и дође у околине Далманутске.

8:11  И изиђоше фарисеји, и почеше се препирати с њим, и кушајући га искаху од њега знак с неба.

8:12  И уздахнувши духом својијем рече: зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

8:13  И оставивши их уљезе опет у лађу, и отиде на ону страну.

8:14  И заборавише ученици његови узети хљеба, и немаху са собом у лађи до један хљеб.

8:15  И заповиједаше им говорећи: гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.

8:16  И мишљаху један другоме говорећи: то је што хљеба немамо.

8:17  И разумјевши Исус рече им: шта мислите што хљеба немате? Зар још не осјећате, нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?

8:18  Очи имате и не видите? уши имате и не чујете? И не памтите ли

8:19  Кад ја пет хљебова преломих на пет хиљада, колико котарица пунијех комада накуписте? Рекоше му: дванаест.

8:20  А кад седам на четири хиљаде, колико пунијех котарица накуписте комада? А они рекоше: седам.

8:21  И рече им: како не разумијете?

8:22  И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.

8:23  И узевши за руку слијепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли што.

8:24  И погледавши рече: видим људе гдје иду као дрва.

8:25  И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцијели се, и видје све лијепо.

8:26  И посла га кући његовој говорећи: не улази у село, нити казуј коме у селу.

8:27  И изиђе Исус и ученици његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: ко говоре људи да сам ја?

8:28  А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: који од пророка.

8:29  А он им рече: а ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: ти си Христос.

8:30  И запријети им да никоме не казују за њега.

8:31  И поче их учити да сину човјечијему ваља много пострадати, и да ће га окривити старјешине и главари свештенички и књижевници, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

8:32  И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе га и поче га одвраћати.

8:33  А он обрнувши се и погледавши на ученике своје запријети Петру говорећи: иди од мене сотоно; јер ти не мислиш што је Божије него што је људско.

8:34  И дозвавши народ с ученицима својима рече им: ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде.

8:35  Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

8:36  Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?

8:37  Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?

8:38  Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи у роду овоме прељуботворноме и грјешном, и син ће се човјечиј постидјети њега кад дође у слави оца својега с анђелима светима.

Chapter 9

9:1  И рече им: заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде царство Божије да дође у сили.

9:2  И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.

9:3  И хаљине његове постадоше сјајне и врло бијеле као снијег, као што не може бјелиља убијелити на земљи.

9:4  И указа им се Илија с Мојсијем гдје се разговараху с Исусом.

9:5  И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

9:6  Јер не знадијаше шта говори; јер бијаху врло уплашени.

9:7  И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: ово је син мој љубазни; њега послушајте.

9:8  И у једанпут погледавши никога не видјеше осим Исуса сама са собом.

9:9  А кад силажаху с горе запријети им да ником не казују шта су видјели, док син човјечиј не устане из мртвијех.

9:10  И ријеч задржаше у себи питајући један другога: шта то значи устати из мртвијех?

9:11  И питаху га говорећи: како говоре књижевници да Илија треба најприје да дође?

9:12  А он одговарајући рече им: Илија ће доћи најприје, и уредити све; али и син човјечиј треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

9:13  Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтједоше као што је писано за њега.

9:14  И дошавши к ученицима својијем видје народ многи око њих и књижевнике гдје се препиру с њима.

9:15  И одмах видјевши га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху га.

9:16  И упита књижевнике: шта се препирете с њима.

9:17  И одговарајући један од народа рече: учитељу! доведох к теби сина својега у коме је дух нијем.

9:18  И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пјену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојијем да га истјерају; и не могоше.

9:19  А он одговарајући му рече: о роде невјерни! докле ћу с вама бити? докле ћу вас трпљети? Доведите га к мени.

9:20  И доведоше га к њему; и кад га видје одмах га дух стаде ломити; и панувши на земљу ваљаше се бацајући пјену.

9:21  И упита оца његова: колико има времена како му се то догодило? А он рече: из дјетињства.

9:22  И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш помози нам, смилуј се на нас.

9:23  А Исус рече му: ако можеш вјеровати: све је могуће ономе који вјерује.

9:24  И одмах повикавши отац дјетињи са сузама говораше: вјерујем, Господе! помози мојему невјерју.

9:25  А Исус видећи да се стјече народ запријети духу нечистоме говорећи му: душе нијеми и глухи! ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега.

9:26  И повикавши и изломивши га врло изиђе; и учини се као мртав тако да многи говораху: умрије.

9:27  А Исус узевши га за руку подиже га; и уста.

9:28  И кад уђе у кућу питаху га ученици његови насамо: зашто га ми не могосмо истјерати?

9:29  И рече им: овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.

9:30  И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не шћадијаше да ко дозна.

9:31  Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се син човјечиј предати у руке људске, и убиће га, и пошто га убију устаће трећи дан.

9:32  А они не разумијеваху ријечи, и не смедијаху да га запитају.

9:33  И дође у Капернаум, и кад бјеше у кући запита их: шта се препирасте путем међу собом?

9:34  А они мучаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.

9:35  И сједавши дозва дванаесторицу и рече им: који хоће да буде први нека буде од свију најзадњи и свима слуга.

9:36  И узевши дијете метну га међу њих и загрливши га рече им:

9:37  Ко једно оваково дијете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него онога који је мене послао.

9:38  Одговори му Јован говорећи: учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.

9:39  А Исус рече: не браните му; јер нема никога који би именом мојијем чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.

9:40  Јер ко није против вас с вама је.

9:41  Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.

9:42  А који саблазни једнога од овијех малијех који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову и да се баци у море.

9:43  И ако те рука твоја саблажњава, отсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обје руке ући у пакао, у огањ вјечни,

9:44  Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

9:45  И ако те нога твоја саблажњава, отсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, него ли с двије ноге да те баце у пакао, у огањ вјечни,

9:46  Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

9:47  Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једнијем оком ући у царство Божије, него ли с два ока да те баце у пакао огњени,

9:48  Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

9:49  Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

9:50  Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.

Chapter 10

10:1  И уставши оданде дође у околине Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

10:2  И приступивши фарисеји упиташе га кушајући: може ли човјек пустити жену?

10:3  А он одговарајући рече им: шта вам заповиједа Мојсије?

10:4  А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

10:5  И одговарајући Исус рече им: по тврђи вашега срца написа вам он заповијест ову.

10:6  А у почетку створења мужа и жену створио их је Бог.

10:7  Зато остави човјек оца својега и матер и прилијепи се к жени својој,

10:8  И буду двоје једно тијело. Тако нијесу више двоје него једно тијело.

10:9  А што је Бог саставио човјек да не раставља.

10:10  И у кући опет запиташе га за то ученици његови.

10:11  И рече им: који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

10:12  И ако жена остави мужа својега и пође за другога, чини прељубу.

10:13  И доношаху к њему дјецу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

10:14  А Исус видјевши расрди се и рече им: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

10:15  Заиста вам кажем: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега.

10:16  И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

10:17  И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим питаше га: учитељу благи! шта ми треба чинити да добијем живот вјечни?

10:18  А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.

10:19  Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер.

10:20  А он одговарајући рече му: учитељу! све сам ово сачувао од младости своје.

10:21  А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи те хајде за мном узевши крст.

10:22  А он поста зловољан од ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат.

10:23  И погледавши Исус рече ученицима својима: како је тешко богатима ући у царство небеско!

10:24  А ученици се уплашише од ријечи његовијех. А Исус опет одговарајући рече им: дјецо! како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божије!

10:25  Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

10:26  А они се врло дивљаху говорећи у себи: ко се дакле може спасти?

10:27  А Исус погледавши на њих рече: људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

10:28  А Петар му поче говорити: ето ми смо оставили све, и за тобом идемо.

10:29  А Исус одговарајући рече: заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, ли дјецу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

10:30  А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и дјеце, и земље, у прогоњењу, а на ономе свијету живот вјечни.

10:31  Али ће многи први бити пошљедњи, и пошљедњи први.

10:32  А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од њега:

10:33  Ево идемо у Јерусалим, и син човјечиј предаће се главарима свештеничкијем и књижевницима и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;

10:34  И наругаће му се, и биће га, и попљуваће га, и убиће га, и трећи дан устаће.

10:35  И пред њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: учитељу! хоћемо да нам учиниш за што ћемо те молити.

10:36  А он рече: што хоћете да вам учиним?

10:37  А они му рекоше: дај нам да сједемо један с десне стране теби а други с лијеве, у слави твојој.

10:38  А Исус им рече: не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којијем се ја крстим?

10:39  А они му рекоше: можемо. А Исус рече им: чашу дакле коју ја пијем испићете; и крштењем којијем се ја крстим крстићете се;

10:40  Али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

10:41  И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

10:42  А Исус дозвавши их рече им: знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

10:43  Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

10:44  И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

10:45  Јер син човјечиј није дошао да му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

10:46  И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута и прошаше.

10:47  И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: сине Давидов Исусе! помилуј ме!

10:48  И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: сине Давидов! помилуј ме!

10:49  И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слијепца говорећи му: не бој се; устани, зове те.

10:50  А он збацивши са себе хаљине своје устаде, и дође к Исусу.

10:51  И одговарајући рече му Исус: шта хоћеш да ти учиним? А слијепи рече му: Равуни! да прогледам.

10:52  А Исус рече му: иди, вјера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.

Chapter 11

11:1  И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својијех

11:2  И рече им: идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.

11:3  И ако вам ко рече: шта то чините? кажите: треба Господу; и одмах ће га послати амо.

11:4  А они отидоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одријешише га.

11:5  И неко од онијех што стајаху ондје рекоше им: зашто дријешите магаре?

11:6  А они рекоше им као што им заповједи Исус; и оставише их.

11:7  И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и усједе на њ.

11:8  А многи простријеше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

11:9  А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! благословен који иде у име Господње!

11:10  Благословено царство оца нашега Давида које иде у име Господње! Осана на висини!

11:11  И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију с дванаесторицом.

11:12  И сјутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.

11:13  И видјевши издалека смокву с лишћем дође не би ли што нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бјеше вријеме смоквама.

11:14  И одговарајући Исус рече јој: да отсад од тебе нико не једе рода довијека. И слушаху ученици његови.

11:15  И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

11:16  И не дадијаше да ко пронесе суда кроз цркву.

11:17  И учаше говорећи им: није ли писано: дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

11:18  И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ чуђаше науци његовој.

11:19  И кад би увече изиђе на поље из града.

11:20  И ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се посушила из коријена.

11:21  И опоменувши се Петар рече му: Рави! гле, смоква што си је проклео посушила се.

11:22  И одговарајући Исус рече им:

11:23  Имајте вјеру Божију; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори: биће му што год рече.

11:24  Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити; и биће вам.

11:25  И кад стојите на молитви, праштајте ако што имате на кога: да и отац ваш који је на небесима опрости вама погрјешке ваше.

11:26  Ако ли пак ви не опраштате, ни отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрјешака вашијех.

11:27  И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к њему главари свештенички и књижевници и старјешине,

11:28  И рекоше му: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту, да то чиниш?

11:29  А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.

11:30  Крштење Јованово или би с неба или од људи? одговорите ми.

11:31  И мишљаху у себи говорећи: ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?

11:32  Ако ли речемо: од људи; бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.

11:33  И одговарајући рекоше Исусу: не знамо. И Исус одговарајући рече њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

Chapter 12

12:1  И поче им говорити у причама: посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па отиде.

12:2  И кад дође вријеме, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградскога.

12:3  А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

12:4  И опет посла к њима другога слугу; и онога бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотна.

12:5  И опет посла другога; и онога убише; и многе друге, једне избише а једне побише.

12:6  Још дакле имаше јединога својега милог сина, посла и њега најпослије к њима говорећи: постидјеће се сина мојега.

12:7  А виноградари рекоше у себи: ово је нашљедник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

12:8  И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

12:9  Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

12:10  Зар нијесте читали у писму ово: камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

12:11  То би од Господа и дивно је у нашијем очима?

12:12  И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.

12:13  И послаше к њему неке од фарисеја и Иродоваца да би га ухватили у ријечи.

12:14  А они дошавши рекоше му: учитељу! знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати или да не дамо?

12:15  А он знајући њихово лицемјерје рече им: што ме кушате? Донесите ми новац да видим.

12:16  А они донесоше. И рече им: чиј је образ овај и натпис? А они му рекоше: ћесарев.

12:17  И одговарајући Исус рече им: подајте ћесарево ћесару, и Божије Богу. И чудише му се.

12:18  И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсенија, и запиташе га говорећи:

12:19  Учитељу! Мојсије нам написа: ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему.

12:20  Седам браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода.

12:21  И други узе је, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи.

12:22  И узеше је седморица, и не оставише порода. А послије свију умрије и жена.

12:23  О васкрсенију дакле кад устану кога ће од њих бити жена? јер је за седморицом била.

12:24  И одговарајући Исус рече им: зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божије?

12:25  Јер кад из мртвијех устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

12:26  А за мртве да устају нијесте ли читали у књигама Мојсијевијем како му рече Бог код купине говорећи: ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

12:27  Није Бог Бог мртвијех, него Бог живијех. Ви се дакле врло варате.

12:28  И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и видје да им добро одговара, и запита га: која је прва заповијест од свију?

12:29  А Исус одговори му: прва је заповијест од свију: чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

12:30  И љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем и свом душом својом и свијем умом својијем и свом снагом својом. Ово је прва заповијест.

12:31  И друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од овијех нема.

12:32  И рече му књижевник: добро, учитељу! право си казао да је један Бог, и нема другога осим њега;

12:33  И љубити га свијем срцем и свијем разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију жртава и прилога.

12:34  А Исус видјевши како паметно одговори рече му: нијеси далеко од царства Божијега. И нико више не смијаше да га запита.

12:35  И одговори Исус и рече учећи у цркви: како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

12:36  Јер сам Давид каза Духом светијем: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

12:37  Сам дакле Давид назива га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше га с радошћу.

12:38  И говораше им у науци својој: чувајте се књижевника који иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

12:39  И првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама.

12:40  Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још већма осуђени.

12:41  И сједавши Исус према Божијој хазни гледаше како народ меће новце у Божију хазну. И многи богати метаху много.

12:42  И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте, које чине један кодрант.

12:43  И дозвавши ученике своје рече им: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у Божију хазну.

12:44  Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.

Chapter 13

13:1  И кад излажаше из цркве рече му један од ученика његовијех: учитељу! гле какво је камење, и каква грађевина!

13:2  И одговарајући Исус рече му: видиш ли ове велике грађевине? ни камен на камену неће овдје остати који се неће разметнути.

13:3  И кад сјеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху га сама Петар и Јаков и Јован и Андрија:

13:4  Кажи нам кад ће то бити? и какав ће знак бити кад ће се то све свршити?

13:5  А Исус одговарајући им поче говорити: чувајте се да вас ко не превари.

13:6  Јер ће многи доћи на моје име говорећи: ја сам; и многе ће преварити.

13:7  А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба то да буде; али то још није пошљедак.

13:8  Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свијету; и биће глади и буне. То је почетак страдању.

13:9  А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима.

13:10  И у свима народима треба да се најприје проповједи јеванђеље.

13:11  А кад вас поведу да предају, не брините се напријед шта ћете говорити, нити мислите; него што вам се да у онај час оно говорите; јер ви не ћете говорити него Дух свети.

13:12  И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће дјеца на родитеље и побиће их.

13:13  И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради. Али који претрпи до краја благо њему.

13:14  А кад видите мрзост опушћења, за коју говори пророк Данило, да стоји гдје не треба (који чита да разумије): тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе;

13:15  И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме што из куће своје;

13:16  И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.

13:17  Али тешко труднима и дојилицама у те дане!

13:18  Него се молите Богу да не буде бјежан ваша у зиму.

13:19  Јер ће у дане те бити невоља какова није била од почетка створења које је Бог створио досад, и неће ни бити.

13:20  И да Господ не скрати дане нико не би остао; али избранијех ради, које избра, скратио је дане.

13:21  Тада ако вам ко рече: ево овдје је Христос; или: ено ондје; не вјерујте.

13:22  Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и избране.

13:23  Али ви се чувајте: ето вам све казах напријед.

13:24  Али у те дане, послије те невоље, сунце ће помрчати, и мјесец своју свјетлост изгубити.

13:25  И звијезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.

13:26  И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом.

13:27  И тада ће послати анђеле своје и сабраће избране своје од четири вјетра, од краја земље до краја неба.

13:28  А од смокве научите се причи: кад се већ њезина грана помлади и стане листати, знате да је близу љето.

13:29  Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.

13:30  Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

13:31  Небо и земља проћи ће, али ријечи моје неће проћи.

13:32  А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни син, до отац.

13:33  Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће вријеме настати.

13:34  Као што човјек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својима власт, и свакоме свој посао; и вратару заповједи да стражи.

13:35  Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у поноћи, или у пијетле, или ујутру;

13:36  Да не дође изненада и да вас не нађе а ви спавате.

13:37  А што вам кажем, свима кажем: стражите.

Chapter 14

14:1  Бијаху пак још два дана до пасхе и до дана пријеснијех хљебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би га из пријеваре ухватили и убили.

14:2  Али говораху: не о празнику, да се не би народ побунио.

14:3  И кад бијаше он у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоцјенога мира чистога нардова, и разбивши скленицу љеваше му на главу.

14:4  А неки се срђаху говорећи: зашто се то миро просипа тако?

14:5  Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.

14:6  А Исус рече: оставите је; шта јој сметате? она учини добро дјело на мени.

14:7  Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

14:8  Она што може, учини: она помаза напријед тијело моје за укоп.

14:9  Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа јеванђеље ово по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин.

14:10  И Јуда Искариотски, један од дванаесторице отиде ка главарима свештеничкијем да им га изда.

14:11  А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да га изда.

14:12  И у први дан пријеснијех хљебова, кад клаху пасху, рекоше му ученици његови: гдје ћеш да идемо да ти зготовимо пасху да једеш?

14:13  И посла двојицу од ученика својијех и рече им: идите у град, и срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим,

14:14  И гдје уђе кажите господару од оне куће: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?

14:15  И он ће вам показати велику собу прострту готову: ондје нам зготовите.

14:16  И изиђоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.

14:17  И кад би увече, дође са дванаесторицом.

14:18  И кад сјеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.

14:19  А они се забринуше, и стадоше говорити један за другијем: да не ја? и други: да не ја?

14:20  А он одговарајући рече им: један од дванаесторице који умочи са мном у здјелу.

14:21  Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није родио онај човјек.

14:22  И кад јеђаху узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје.

14:23  И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.

14:24  И рече им: ово је крв моја новога завјета која ће се пролити за многе.

14:25  Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у царству Божијему.

14:26  И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

14:27  И рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбјећи.

14:28  Али по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.

14:29  А Петар му рече: ако се и сви саблазне, али ја нећу.

14:30  И рече му Исус: заиста ти кажем: ноћас док двапут пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.

14:31  А он још већма говораше: да бих знао с тобом и умријети нећу те се одрећи. Тако и сви говораху.

14:32  И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својијем: сједите овдје док ја идем да се помолим Богу.

14:33  И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.

14:34  И рече им: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите.

14:35  И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час ако је могуће.

14:36  И говораше: Ава оче! све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.

14:37  И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једнога часа постражити?

14:38  Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.

14:39  И опет отишавши помоли се Богу оне исте ријечи говорећи.

14:40  И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.

14:41  И дође трећи пут, и рече им: једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје син човјечиј у руке грјешницима.

14:42  Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.

14:43  И одмах док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и од књижевника и старјешина.

14:44  И издајник његов даде им знак говорећи: кога ја цјеливам онај је: држите га, и водите га чувајући.

14:45  И дошавши одмах приступи к њему, и рече: Рави! рави! и цјелива га.

14:46  А они метнуше руке своје на њ и ухватише га.

14:47  А један од онијех што стајаху ондје извади нож те удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му ухо.

14:48  И одговарајући Исус рече им: као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,

14:49  А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.

14:50  И оставивши га ученици сви побјегоше.

14:51  И за њим иђаше некакав младић огрнут платном по голу тијелу; и ухватише онога младића.

14:52  А он оставивши платно го побјеже од њих.

14:53  И доведоше Исуса к поглавару свештеничкоме, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старјешине.

14:54  И Петар иде за њим издалека до у двор поглавара свештеничкога, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.

14:55  А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше;

14:56  Јер многи свједочаху лажно на њега и свједочанства не бијаху једнака.

14:57  И једни уставши свједочаху на њега лажно говорећи:

14:58  Ми смо чули гдје он говори: ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.

14:59  И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако.

14:60  И уставши поглавар свештенички на сриједу запита Исуса говорећи: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?

14:61  А он мучаше и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: јеси ли ти Христос, син благословенога?

14:62  А Исус рече: јесам; и видјећете сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.

14:63  А поглавар свештенички раздрије своје хаљине, и рече: шта нам требају више свједоци?

14:64  Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.

14:65  И почеше једни пљувати на њ, и покривати му лице, и ћушати га, и говорити му: прореци; и слуге га бијаху по образима.

14:66  И кад бијаше Петар доље на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничкога,

14:67  И видјевши Петра гдје се грије погледа на њ и рече: и ти си био с Исусом Назарећанином.

14:68  А он се одрече говорећи: не знам нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље пред двор: и пијетао запјева.

14:69  И опет кад га видје слушкиња, поче говорити онима што стајаху ондје: овај је од њих.

14:70  А он се опет одрицаше. И мало затијем опет они што стајаху ондје рекоше Петру: ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакови.

14:71  А он се поче клети и преклињати: не знам тога човјека за кога ви говорите.

14:72  И други пут запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи што му рече Исус: док пијетао двапут не запјева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.

Chapter 15

15:1  И одмах ујутру учинише вијећу главари свештенички са старјешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.

15:2  И упита га Пилат: јеси ли ти цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш.

15:3  И тужаху га главари свештенички врло.

15:4  А Пилат опет упита га говорећи: зар ништа не одговараш? Гледај шта свједоче на тебе.

15:5  Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.

15:6  А о сваком празнику пушташе им по једнога сужња кога искаху.

15:7  А бијаше један затворен, по имену Варава, са својијем другарима који су у буни учинили крв.

15:8  И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.

15:9  А Пилат им одговори говорећи: хоћете ли да вам пустим цара Јудејскога?

15:10  Јер знадијаше да су га из зависти предали главари свештенички.

15:11  Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да ишту да им пусти.

15:12  А Пилат опет одговарајући рече им: а шта хоћете да чиним с тијем што га зовете царем Јудејскијем?

15:13  А они опет повикаше: распни га.

15:14  А Пилат им рече: а какво је зло учинио? А они иза гласа викаху: распни га.

15:15  А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да га разапну.

15:16  А војници га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

15:17  И обукоше му скерлетну кабаницу, и оплетавши вијенац од трња метнуше на њ.

15:18  И стадоше га поздрављати говорећи: здраво, царе Јудејски!

15:19  И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њ, и падајући на кољена поклањаху му се.

15:20  И кад му се наругаше, свукоше с њега скерлетну кабаницу, и обукоше га у његове хаљине и изведоше га да га разапну.

15:21  И натјераше некога Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да му понесе крст.

15:22  И доведоше га на мјесто Голготу, које ће рећи: коштурница.

15:23  И даваху му да пије вино са смирном, а он не узе.

15:24  И кад га разаспеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

15:25  А бијаше сахат трећи кад га разапеше.

15:26  И бијаше натпис његове кривице написан: цар Јудејски.

15:27  И с њим распеше два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране њему.

15:28  И изврши се писмо које говори: и метнуше га међу злочинце.

15:29  И који пролажаху хуљаху на њ машући главама својима и говорећи: аха! ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш.

15:30  Помози сам себи и сиђи с крста.

15:31  Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другоме: другима поможе, а себи не може помоћи.

15:32  Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети ругаху му се.

15:33  А у шестоме сахату би тама по свој земљи до сахата деветога.

15:34  И у деветоме сахату повика Исус иза гласа говорећи: Елои! Елои! лама савахтани? које значи: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио?

15:35  И неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: ено зове Илију.

15:36  А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га говорећи: станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

15:37  А Исус повика иза гласа, и издахну.

15:38  И завјес црквени раздрије се на двоје с врха до на дно.

15:39  А кад видје капетан који стајаше према њему да с таком виком издахну, рече: заиста човјек овај син Божиј бјеше.

15:40  А бијаху и жене које гледаху издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија Јакова малога и Јосије мати, и Соломија,

15:41  Које иђаху за њим и кад бјеше у Галилеји, и служаху му; и друге многе које бијаху дошле с њим у Јерусалим.

15:42  И кад би у вече (јер бијаше петак, то јест у очи суботе),

15:43  Дође Јосиф из Ариматеје, поштен савјетник, који и сам царства Божијега чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тијело Исусово.

15:44  А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: је ли давно умро?

15:45  И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу.

15:46  И купивши платно, и скинувши га, обави платном, и метну га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата од гроба.

15:47  А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га метаху.

Chapter 16

16:1  И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса.

16:2  И врло рано у први дан недјеље дођоше на гроб око сунчанога рођаја.

16:3  И говораху међу собом: ко ће нам одвалити камен од врата гробнијех?

16:4  И погледавши видјеше да камен бјеше одваљен: јер бјеше врло велики.

16:5  И ушавши у гроб видјеше младића обучена у бијелу хаљину гдје сједи с десне стране; и уплашише се.

16:6  А он им рече: не плашите се, Исуса тражите Назарећанина распетога; уста, није овдје, ево мјесто гдје га метнуше.

16:7  Него идите кажите ученицима његовијем и Петру да пред вама отиде у Галилеју: тамо ћете га видјети, као што вам рече.

16:8  И изишавши побјегоше од гроба; јер их ухвати дрхат и страх; и ником ништа не казаше, јер се бојаху.

16:9  А Исус уставши рано у први дан недјеље јави се најприје Марији Магдалини, из које је истјерао седам ђавола.

16:10  А она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху.

16:11  И они чувши да је жив и да га је она видјела не вјероваше.

16:12  А потом јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село.

16:13  И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вјероваше.

16:14  А најпослије јави се кад њих једанаесторица бијаху за трпезом, и прекори их за њихово невјерје и тврђу срца што не вјероваше онима који су га видјели да је устао;

16:15  И рече им: идите по свему свијету и проповједите јеванђеље свакоме створењу.

16:16  Који узвјерује и покрсти се, спашће се; а ко не вјерује осудиће се.

16:17  А знаци онима који вјерују биће ови: именом мојијем изгониће ђаволе; говориће новијем језицима;

16:18  Узимаће змије у руке, ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће.

16:19  А Господ пошто им изговори узе се на небо, и сједе Богу с десне стране.

16:20  А они изиђоше и проповједаше свуда, и Господ их потпомага, и ријеч потврђива знацима који су се потом показивали. Амин.