SrKDEkavski - John

Chapter 1

1:1  У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.

1:2  Она беше у почетку у Бога.

1:3  Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.

1:4  У Њој беше живот, и живот беше видело људима.

1:5  И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.

1:6  Посла Бог човека по имену Јована.

1:7  Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.

1:8  Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.

1:9  Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.

1:10  На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.

1:11  К својима дође, и своји Га не примише.

1:12  А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,

1:13  Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.

1:14  И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.

1:15  Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.

1:16  И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.

1:17  Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.

1:18  Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.

1:19  И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?

1:20  И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.

1:21  И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.

1:22  А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?

1:23  Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.

1:24  И беху посланици од фарисеја,

1:25  И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?

1:26  Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.

1:27  Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.

1:28  Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.

1:29  А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.

1:30  Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.

1:31  И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.

1:32  И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.

1:33  И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.

1:34  И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.

1:35  А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,

1:36  И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.

1:37  И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.

1:38  А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?

1:39  И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.

1:40  А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;

1:41  Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.

1:42  И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.

1:43  А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.

1:44  А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.

1:45  Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.

1:46  И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.

1:47  А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.

1:48  Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.

1:49  Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.

1:50  Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.

1:51  И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.

Chapter 2

2:1  И трећи дан би свадба у Кани галилејској, и онде беше мати Исусова.

2:2  А позван беше и Исус и ученици Његови на свадбу.

2:3  И кад неста вина, рече мати Исусова Њему: Немају вина.

2:4  Исус јој рече: Шта је мени до тебе жено? Још није дошао мој час.

2:5  Рече мати Његова слугама: Шта год вам рече учините.

2:6  А онде беше шест водених судова од камена, постављених по обичају јеврејског чишћења, који узимаху по два или по три ведра.

2:7  Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до врха.

2:8  И рече им: Захватите сад и носите куму. И однесоше.

2:9  А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знаше откуда је (а слуге знаху које су захватиле воду), зовну кум женика,

2:10  И рече му: Сваки човек најпре добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино досле.

2:11  Ово учини Исус почетак чудесима у Кани галилејској, и показа славу своју; и ученици Његови вероваше Га.

2:12  Потом сиђе у Капернаум, Он и мати Његова, и браћа Његова, и ученици Његови, и онде стајаше не много дана.

2:13  И близу беше пасха јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.

2:14  И нађе у цркви где седе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мењаху.

2:15  И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета;

2:16  И рече онима што продаваху голубове: Носите то одавде, и не чините од дома Оца мог дом трговачки.

2:17  А ученици се Његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу Твоју изједе ме.

2:18  А Јевреји одговарајући рекоше Му: Какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?

2:19  Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути.

2:20  А Јевреји рекоше: Четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш?

2:21  А Он говораше за цркву тела свог.

2:22  А кад уста из мртвих, опоменуше се ученици Његови да ово говораше, и вероваше писму и речи коју рече Исус.

2:23  А кад беше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вероваше у име Његово, видећи чудеса Његова која чињаше.

2:24  Али Исус не повераваше им себе; јер их све знаше,

2:25  И не требаше Му да ко сведочи за човека; јер сам знаше шта беше у човеку.

Chapter 3

3:1  Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.

3:2  Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.

3:3  Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.

3:4  Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

3:5  Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

3:6  Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.

3:7  Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.

3:8  Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.

3:9  Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?

3:10  Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

3:11  Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.

3:12  Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?

3:13  И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.

3:14  И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.

3:15  Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:

3:16  Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.

3:17  Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.

3:18  Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.

3:19  А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.

3:20  Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.

3:21  А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.

3:22  А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.

3:23  А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.

3:24  Јер још не беше Јован бачен у тамницу.

3:25  Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.

3:26  И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.

3:27  Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.

3:28  Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.

3:29  Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.

3:30  Онај треба да расте, а ја да се умањујем.

3:31  Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.

3:32  И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.

3:33  Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.

3:34  Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.

3:35  Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.

3:36  Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему.

Chapter 4

4:1  Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован

4:2  (Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),

4:3  Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.

4:4  А ваљало Му је проћи кроз Самарију.

4:5  Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.

4:6  А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.

4:7  Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.

4:8  (Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)

4:9  Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.

4:10  Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.

4:11  Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?

4:12  Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?

4:13  Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;

4:14  А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.

4:15  Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.

4:16  Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.

4:17  Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;

4:18  Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.

4:19  Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.

4:20  Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.

4:21  Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

4:22  Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.

4:23  Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.

4:24  Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.

4:25  Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.

4:26  Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.

4:27  И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?

4:28  А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:

4:29  Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?

4:30  Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.

4:31  А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.

4:32  А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.

4:33  Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?

4:34  А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.

4:35  Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.

4:36  И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;

4:37  Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.

4:38  Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.

4:39  И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.

4:40  Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.

4:41  И много их више верова за Његову беседу.

4:42  А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.

4:43  А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:

4:44  Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.

4:45  А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.

4:46  Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.

4:47  Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.

4:48  И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.

4:49  Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.

4:50  Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.

4:51  И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.

4:52  Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.

4:53  Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.

4:54  Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.

Chapter 5

5:1  А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

5:2  У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,

5:3  У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;

5:4  Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

5:5  А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.

5:6  Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?

5:7  Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.

5:8  Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.

5:9  И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.

5:10  Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.

5:11  А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.

5:12  А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?

5:13  А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.

5:14  А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.

5:15  А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.

5:16  И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.

5:17  А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.

5:18  И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

5:19  А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;

5:20  Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.

5:21  Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.

5:22  Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,

5:23  Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.

5:24  Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

5:25  Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.

5:26  Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

5:27  И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.

5:28  Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,

5:29  И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.

5:30  Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.

5:31  Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.

5:32  Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.

5:33  Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;

5:34  А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.

5:35  Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.

5:36  Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.

5:37  И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.

5:38  И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.

5:39  Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.

5:40  И нећете да дођете к мени да имате живот.

5:41  Ја не примам славе од људи.

5:42  Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

5:43  Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

5:44  Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?

5:45  Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

5:46  Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.

5:47  А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?

Chapter 6

6:1  Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.

6:2  И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.

6:3  А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.

6:4  А беше близу пасха, празник јеврејски.

6:5  Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?

6:6  А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.

6:7  Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.

6:8  Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:

6:9  Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!

6:10  А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

6:11  А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.

6:12  И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

6:13  И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.

6:14  А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.

6:15  А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.

6:16  А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,

6:17  И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.

6:18  А море се подизаше од великог ветра.

6:19  Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.

6:20  А Он им рече: Ја сам; не бојте се.

6:21  Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

6:22  Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,

6:23  А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,

6:24  Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

6:25  И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?

6:26  Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.

6:27  Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.

6:28  А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?

6:29  Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.

6:30  А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?

6:31  Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.

6:32  Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;

6:33  Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

6:34  Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.

6:35  А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.

6:36  Него вам казах да ме и видесте и не верујете.

6:37  Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.

6:38  Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.

6:39  А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.

6:40  А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

6:41  Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.

6:42  И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?

6:43  Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

6:44  Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

6:45  У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.

6:46  Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.

6:47  Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.

6:48  Ја сам Хлеб живота.

6:49  Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.

6:50  Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.

6:51  Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.

6:52  А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?

6:53  А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.

6:54  Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:

6:55  Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.

6:56  Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

6:57  Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.

6:58  Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.

6:59  Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

6:60  Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?

6:61  А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

6:62  А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?

6:63  Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.

6:64  Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.

6:65  И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.

6:66  Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.

6:67  А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?

6:68  Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.

6:69  И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.

6:70  Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

6:71  А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.

Chapter 7

7:1  И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.

7:2  Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.

7:3  Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;

7:4  Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.

7:5  Јер ни браћа Његова не вероваху Га.

7:6  Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.

7:7  Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.

7:8  Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.

7:9  Рекавши им ово оста у Галилеји.

7:10  А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.

7:11  А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?

7:12  И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.

7:13  Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.

7:14  Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.

7:15  И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?

7:16  Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.

7:17  Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

7:18  Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.

7:19  Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?

7:20  Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?

7:21  Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.

7:22  Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.

7:23  Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?

7:24  Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.

7:25  Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?

7:26  И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?

7:27  Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.

7:28  Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.

7:29  Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.

7:30  Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.

7:31  А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?

7:32  Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.

7:33  Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.

7:34  Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.

7:35  А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?

7:36  Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?

7:37  А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.

7:38  Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.

7:39  А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.

7:40  А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.

7:41  Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?

7:42  Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?

7:43  Тако распра постаде у народу Њега ради.

7:44  А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.

7:45  Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?

7:46  А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.

7:47  Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?

7:48  Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

7:49  Него народ овај, који не зна закон, проклет је.

7:50  Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:

7:51  Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?

7:52  Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.

7:53  И отидоше сваки својој кући.

Chapter 8

8:1  А Исус отиде на гору Маслинску.

8:2  А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.

8:3  А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду

8:4  Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;

8:5  А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?

8:6  Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

8:7  А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.

8:8  Па се опет саже доле и писаше по земљи.

8:9  А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.

8:10  А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?

8:11  А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.

8:12  Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.

8:13  Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.

8:14  Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.

8:15  Ви судите по телу, ја не судим никоме.

8:16  И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.

8:17  А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.

8:18  Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.

8:19  Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.

8:20  Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.

8:21  А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.

8:22  Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?

8:23  И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.

8:24  Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.

8:25  Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.

8:26  Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.

8:27  Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.

8:28  А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.

8:29  И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.

8:30  Кад ово говораше, многи Га вероваше.

8:31  Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,

8:32  И познаћете истину, и истина ће вас избавити.

8:33  Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?

8:34  Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.

8:35  А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.

8:36  Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.

8:37  Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.

8:38  Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.

8:39  Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.

8:40  А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.

8:41  Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.

8:42  А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.

8:43  Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.

8:44  Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

8:45  А мени не верујете, јер ја истину говорим.

8:46  Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?

8:47  Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.

8:48  Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.

8:49  Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.

8:50  А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.

8:51  Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.

8:52  Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.

8:53  Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?

8:54  Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.

8:55  И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.

8:56  Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.

8:57  Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?

8:58  А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.

8:59  Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.

Chapter 9

9:1  И пролазећи виде човека слепог од рођења.

9:2  И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави! Ко сагреши, или овај или родитељи његови, те се роди слеп?

9:3  Исус одговори: Ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему.

9:4  Мени ваља радити дела Оног који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити.

9:5  Док сам на свету видело сам свету.

9:6  Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слепоме,

9:7  И рече: Иди умиј се у бањи силоамској (које значи послан). Отиде, дакле, и уми се, и дође гледајући.

9:8  А суседи и који га беху видели пре да беше слеп говораху: Није ли ово онај што сеђаше и прошаше?

9:9  Једни говораху: Он је; а други: Налик је на њ. А он говораше: Ја сам.

9:10  Тада му говораху: Како ти се отворише очи?

9:11  Он одговори и рече: Човек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: Иди у бању силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах.

9:12  Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам.

9:13  Тада га поведоше к фарисејима, оног што беше некад слеп.

9:14  А беше субота кад начини Исус као и отвори му очи.

9:15  Тада га опет питаху и фарисеји како прогледа. А он им рече: Као метну ми на очи, и умих се и видим.

9:16  Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човек од Бога јер не светкује суботе. Други говораху: Како може човек грешан таква чудеса чинити? И поста распра међу њима.

9:17  Рекоше, дакле, опет слепцу: Шта кажеш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: Пророк је.

9:18  Тада Јевреји не вероваше за њега да беше слеп и прогледа, док не дозваше родитеље оног што је прогледао,

9:19  И запиташе их говорећи: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слеп? Како, дакле, сад види?

9:20  А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш и да се роди слеп,

9:21  А како сад види не знамо: или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега, нека сам каже за себе.

9:22  Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јевреја; јер се Јевреји беху договорили да буде искључен из зборнице ко Га призна за Христа.

9:23  Зато рекоше родитељи његови: Он је велики, питајте њега.

9:24  Тада, по други пут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Дај Богу славу; ми знамо да је човек овај грешан.

9:25  А он одговори и рече: Је ли грешан не знам; само знам да ја бејах слеп, а сад видим.

9:26  Тада му опет рекоше: Шта ти учини, како отвори очи твоје?

9:27  Одговори им: Ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете?

9:28  А они га укорише, и рекоше му: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви.

9:29  Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овог не знамо откуда је

9:30  А човек одговори и рече им: То и јесте за чудо што ви не знате откуд је, а Он отвори очи моје.

9:31  А знамо да Бог не слуша грешника; него ако ко поштује Бога и вољу Његову твори, оног слуша.

9:32  Откако је света није чувено да ко отвори очи рођеном слепцу.

9:33  Кад Он не би био од Бога не би могао ништа чинити.

9:34  Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? И истераше га напоље.

9:35  Исус чу да га истераше напоље; и нашавши га рече му; верујеш ли ти Сина Божијег?

9:36  Он одговори и рече: Ко је, Господе, да Га верујем?

9:37  А Исус му рече: и видео си га, и који говори с тобом Га је.

9:38  А он рече: Верујем Господе! И поклони Му се.

9:39  И рече Исус: Ја дођох на суд на овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи.

9:40  И чуше ово неки од фарисеја који беху с Њим, и рекоше Му: Еда ли смо ми слепи?

9:41  Рече им Исус: Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сад говорите да видите, тако ваш грех остаје.

Chapter 10

10:1  Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;

10:2  А који улази на врата јесте пастир овцама.

10:3  Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

10:4  И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

10:5  А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.

10:6  Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.

10:7  Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

10:8  Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

10:9  Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

10:10  Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

10:11  Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.

10:12  А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;

10:13  А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.

10:14  Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

10:15  Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.

10:16  И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

10:17  Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.

10:18  Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.

10:19  Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.

10:20  Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?

10:21  Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?

10:22  А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.

10:23  И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.

10:24  А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.

10:25  Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.

10:26  Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.

10:27  Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

10:28  И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.

10:29  Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.

10:30  Ја и Отац једно смо.

10:31  А Јевреји опет узеше камење да Га убију.

10:32  Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?

10:33  Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.

10:34  Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?

10:35  Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;

10:36  Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?

10:37  Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.

10:38  Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.

10:39  Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.

10:40  И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.

10:41  И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.

10:42  И многи вероваше Га онде.

Chapter 11

11:1  Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.

11:2  (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)

11:3  Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.

11:4  А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

11:5  А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.

11:6  А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.

11:7  А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

11:8  Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

11:9  Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;

11:10  А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.

11:11  Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

11:12  Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.

11:13  А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.

11:14  Тада им Исус каза управо: Лазар умре.

11:15  И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.

11:16  Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

11:17  А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.

11:18  (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

11:19  И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.

11:20  Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.

11:21  Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

11:22  А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.

11:23  Исус јој рече: Брат ће твој устати.

11:24  Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.

11:25  А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.

11:26  И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?

11:27  Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.

11:28  И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.

11:29  А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.

11:30  Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.

11:31  А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

11:32  А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.

11:33  Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

11:34  И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.

11:35  Ударише сузе Исусу.

11:36  Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,

11:37  А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?

11:38  А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.

11:39  Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.

11:40  Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?

11:41  Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.

11:42  А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.

11:43  И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.

11:44  И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.

11:45  Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.

11:46  А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

11:47  Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.

11:48  Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

11:49  А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;

11:50  И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.

11:51  А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;

11:52  И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.

11:53  Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.

11:54  А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.

11:55  А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.

11:56  Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?

11:57  А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.

Chapter 12

12:1  А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.

12:2  Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;

12:3  А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.

12:4  Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:

12:5  Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?

12:6  А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.

12:7  А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;

12:8  Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.

12:9  Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.

12:10  А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;

12:11  Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.

12:12  А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим

12:13  Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.

12:14  А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:

12:15  Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.

12:16  Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.

12:17  А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.

12:18  Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.

12:19  А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.

12:20  А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.

12:21  Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.

12:22  Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.

12:23  А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.

12:24  Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;

12:25  Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.

12:26  Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.

12:27  Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.

12:28  Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.

12:29  А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.

12:30  Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.

12:31  Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.

12:32  И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.

12:33  А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.

12:34  Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?

12:35  А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.

12:36  Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.

12:37  Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;

12:38  Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?

12:39  Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:

12:40  Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.

12:41  Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.

12:42  Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;

12:43  Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.

12:44  А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;

12:45  И ко види мене, види Оног који ме посла.

12:46  Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.

12:47  И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.

12:48  Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;

12:49  Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.

12:50  И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.

Chapter 13

13:1  А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.

13:2  И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,

13:3  Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,

13:4  Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;

13:5  Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.

13:6  Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?

13:7  Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.

13:8  Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном.

13:9  Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.

13:10  Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.

13:11  Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.

13:12  А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?

13:13  Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.

13:14  Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.

13:15  Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.

13:16  Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.

13:17  Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.

13:18  Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.

13:19  Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.

13:20  Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.

13:21  Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.

13:22  Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.

13:23  А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.

13:24  Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.

13:25  А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?

13:26  Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.

13:27  И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.

13:28  А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.

13:29  А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.

13:30  А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.

13:31  Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.

13:32  Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.

13:33  Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.

13:34  Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.

13:35  По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.

13:36  Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.

13:37  Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.

13:38  Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.

Chapter 14

14:1  Да се не плаши срце ваше, верујте Бога, и мене верујте.

14:2  Многи су станови у кући Оца мог. А да није тако, казао бих вам; идем да вам приправим место.

14:3  И кад отидем и приправим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да и ви будете где сам ја.

14:4  И куда ја идем знате, и пут знате.

14:5  Рече Му Тома: Господе! Не знамо куда идеш; и како можемо пут знати?

14:6  Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме.

14:7  Кад бисте мене знали онда бисте знали и Оца мог; и одселе познајете Га, и видесте Га.

14:8  Рече Му Филип: Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста.

14:9  Исус му рече: Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?

14:10  Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Речи које вам ја говорим не говорим од себе; него Отац који стоји у мени Он твори дела.

14:11  Верујте мени да сам ја у Оцу и Отац у мени; ако ли мени не верујете, верујте ми по тим делима.

14:12  Заиста, заиста вам кажем: који верује мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити; јер ја идем к Оцу свом;

14:13  И шта год заиштете у Оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави Отац у Сину.

14:14  И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити.

14:15  Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.

14:16  И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог утешитеља да буде с вама вавек:

14:17  Духа истине, ког свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити.

14:18  Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.

14:19  Још мало и свет мене више неће видети; а ви ћете ме видети; јер ја живим, и ви ћете живети.

14:20  У онај ћете ви дан дознати да сам ја у Оцу свом, и ви у мени, и ја у вама.

14:21  Ко има заповести моје и држи их, он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав Отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам.

14:22  И рече Му Јуда, не Искариотски: Господе! Шта је то да ћеш се нама јавити а не свету?

14:23  Исус одговори и рече му: Ко има љубав к мени, држаће реч моју; и Отац мој имаће љубав к њему; и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити.

14:24  Који нема љубави к мени не држи моје речи; а реч што чујете није моја него Оца који ме посла.

14:25  Ово вам казах док сам с вама.

14:26  А утешитељ, Дух Свети, ког ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.

14:27  Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји.

14:28  Чусте да вам ја казах: идем и доћи ћу к вама. Кад бисте имали љубав к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: идем к Оцу; јер је Отац мој већи од мене.

14:29  И сад вам казах, пре док се није збило, да верујете кад се збуде.

14:30  Већ нећу много говорити с вама; јер иде кнез овог света, и у мени нема ништа.

14:31  Него да види свет да имам љубав к Оцу, и као што ми заповеди Отац онако творим. Устаните, хајдемо одавде.

Chapter 15

15:1  Ја сам прави чокот, и Отац је мој виноградар;

15:2  Сваку лозу на мени која не рађа рода одсећи ће је; и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди.

15:3  Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих.

15:4  Будите у мени и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе, ако не буде на чокоту, тако и ви ако на мени не будете.

15:5  Ја сам чокот а ви лозе; и који буде у мени и ја у њему он ће родити многи род; јер без мене не можете чинити ништа.

15:6  Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.

15:7  Ако останете у мени и речи моје у вама остану, шта год хоћете иштите, и биће вам.

15:8  Тим ће се Отац мој прославити, да род многи родите; и бићете моји ученици.

15:9  Као што Отац има љубав к мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој.

15:10  Ако заповести моје уздржите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свог и остајем у љубави Његовој.

15:11  Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни.

15:12  Ово је заповест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама.

15:13  Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје.

15:14  Ви сте пријатељи моји ако творите шта вам ја заповедам.

15:15  Више вас не називам слугама; јер слуга не зна шта ради господар његов; него вас назвах пријатељима; јер вам све казах што чух од Оца свог.

15:16  Ви мене не изабрасте, него ја вас изабрах, и поставих вас да ви идете и род родите; и да ваш род остане, да шта год заиштете у Оца у име моје да вам да.

15:17  Ово вам заповедам да имате љубав међу собом.

15:18  Ако свет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну пре вас.

15:19  Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света избрах, зато мрзи на вас свет.

15:20  Опомињите се речи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара свог. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати.

15:21  Али све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају Оног који ме посла.

15:22  Да нисам био дошао и говорио им не би греха имали; а сад изговора неће имати за грех свој.

15:23  Који мрзи на мене и на Оца мог мрзи.

15:24  Да нисам био и дела творио међу њима којих нико други не твори, не би греха имали; а сад и видеше, и омрзнуше на мене и на Оца мог.

15:25  Али да се збуде реч написана у закону њиховом: Омрзнуше на ме низашта.

15:26  А кад дође утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, Он ће сведочити за мене.

15:27  А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.

Chapter 16

16:1  Ово вам казах да се не саблазните.

16:2  Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.

16:3  И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.

16:4  Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бејах с вама.

16:5  А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?

16:6  Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

16:7  Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.

16:8  И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд;

16:9  За грех, дакле, што не верују мене;

16:10  А за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети;

16:11  А за суд што је кнез овог света осуђен.

16:12  Још вам много имам казати; али сад не можете носити.

16:13  А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред.

16:14  Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам:

16:15  Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.

16:16  Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу.

16:17  А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу?

16:18  Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори.

16:19  А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?

16:20  Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

16:21  Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.

16:22  Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;

16:23  И у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.

16:24  Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.

16:25  Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.

16:26  У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;

16:27  Јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.

16:28  Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.

16:29  Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.

16:30  Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.

16:31  Исус им одговори: Зар сад верујете?

16:32  Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.

16:33  Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.

Chapter 17

17:1  Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;

17:2  Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.

17:3  А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.

17:4  Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.

17:5  И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.

17:6  Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.

17:7  Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.

17:8  Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.

17:9  Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.

17:10  И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.

17:11  И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.

17:12  Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.

17:13  А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.

17:14  Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света.

17:15  Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла.

17:16  Од света нису, као ни ја што нисам од света.

17:17  Освети их истином својом: реч је Твоја истина.

17:18  Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет.

17:19  Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.

17:20  Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради;

17:21  Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао.

17:22  И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно.

17:23  Ја у њима и Ти у мени: да буду сасвим уједно, и да позна свет да си ме Ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.

17:24  Оче! Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао; јер си имао љубав к мени пре постања света.

17:25  Оче праведни! Свет Тебе не позна, а ја Те познах, и ови познаше да си ме Ти послао.

17:26  И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.

Chapter 18

18:1  И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који уђе Он и ученици Његови.

18:2  А Јуда, издајник Његов, знаше оно место; јер се Исус често скупљаше онде с ученицима својим.

18:3  Онда Јуда узе чету и од главара свештеничких и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свећама и с оружјем.

18:4  А Исус знајући све што ће бити од Њега изиђе и рече им: Кога тражите?

18:5  Одговорише Му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који Га издаваше.

18:6  А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.

18:7  Онда их опет запита Исус: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.

18:8  Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.

18:9  Да се изврши реч што рече: Не изгубих ни једног од оних које си ми дао.

18:10  А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. А слузи беше име Малхо.

18:11  Онда рече Исус Петру: Задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем?

18:12  А чета и војвода и момци јеврејски ухватише Исуса и свезаше Га,

18:13  И одведоше Га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше поглавар свештенички оне године.

18:14  А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да умре један човек него народ да пропадне.

18:15  За Исусом, пак, иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај беше познат код поглавара свештеничког, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничког;

18:16  А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што беше познат код поглавара свештеничког и рече вратарици те уведе Петра.

18:17  Онда рече слушкиња вратарица Петру: Да ниси и ти ученик овог човека? Он рече: Нисам.

18:18  А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се.

18:19  Поглавар, пак, свештенички запита Исуса за ученике Његове и за Његову науку.

18:20  Исус му одговори: Ја говорих јавно свету, ја свагда учих у зборници и у цркви, где се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.

18:21  Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знају шта сам ја говорио.

18:22  А кад Он ово рече, један од момака који стајаху онде удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничком?

18:23  Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?

18:24  И Ана посла Га свезаног Кајафи, поглавару свештеничком.

18:25  А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и рече: Нисам.

18:26  Рече један од слугу поглавара свештеничког који беше рођак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли ја тебе у врту с њим?

18:27  Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева.

18:28  А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.

18:29  Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: Какву кривицу износите на овог човека?

18:30  Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.

18:31  А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону свом судите му. А Јевреји му рекоше: Ми не смемо никога погубити.

18:32  Да се збуде реч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умрети.

18:33  Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече Му: Ти си цар јудејски?

18:34  Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?

18:35  Пилат одговори: Зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?

18:36  Исус одговори: Царство моје није од овог света; кад би било од овог света царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.

18:37  Онда Му рече Пилат: Дакле си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.

18:38  Рече Му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему.

18:39  А у вас је обичај да вам једног пустим на пасху, хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског?

18:40  Онда сви повикаше опет говорећи: Не овог, него Вараву. А Варава беше хајдук.

Chapter 19

19:1  Тада, дакле, Пилат узе Исуса и шиба Га.

19:2  И војници сплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и обукоше Му скерлетну хаљину,

19:3  И говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху Га по образима.

19:4  Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу.

19:5  А Исус изађе напоље под венце од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат; ево човека!

19:6  А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

19:7  Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

19:8  Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.

19:9  И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

19:10  А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

19:11  Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби.

19:12  Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

19:13  Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата.

19:14  А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.

19:15  А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.

19:16  Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

19:17  И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота.

19:18  Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди.

19:19  Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.

19:20  И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински.

19:21  А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски.

19:22  Пилат одговори: Шта писах писах.

19:23  А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна.

19:24  Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише.

19:25  А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

19:26  А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!

19:27  Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.

19:28  Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.

19:29  Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим.

19:30  А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.

19:31  А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину.

19:32  Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим.

19:33  А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге;

19:34  Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

19:35  И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете.

19:36  Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи.

19:37  И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше.

19:38  А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово.

19:39  А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.

19:40  И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.

19:41  А беше близу оног места где беше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не беше метнут.

19:42  Онде, дакле, петка ради јеврејског, јер беше близу гроб, метнуше Исуса.

Chapter 20

20:1  А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба.

20:2  Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба; и не знамо где Га метнуше.

20:3  А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.

20:4  Трчаху, пак, оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође пре ка гробу.

20:5  И надвиривши се виде хаљине где леже; али не уђе.

20:6  Дође, пак, Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и виде хаљине саме где леже,

20:7  И убрус који беше на глави Његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном месту.

20:8  Тада, дакле, уђе и други ученик који најпре дође ка гробу, и виде и верова.

20:9  Јер још не знаше писма да Њему ваља устати из мртвих.

20:10  Онда отидоше опет ученици кућама.

20:11  А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,

20:12  И виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово.

20:13  И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше.

20:14  И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус.

20:15  Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети.

20:16  Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу.

20:17  Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем.

20:18  А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово.

20:19  А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам.

20:20  И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа.

20:21  А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.

20:22  И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети.

20:23  Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.

20:24  А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус.

20:25  А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати.

20:26  И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам.

20:27  Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран.

20:28  И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој.

20:29  Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше.

20:30  А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својим која нису писана у књизи овој.

20:31  А ова се написаше, да верујете да Исус јесте Христос, Син Божји, и да верујући имате живот у име Његово.

Chapter 21

21:1  После тога опет се јави Исус ученицима својим на мору тиверијадском. А јави се овако:

21:2  Беху заједно Симон Петар и Тома, који се зваше близанац, и Натанаило из Кане галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика Његових.

21:3  Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах седоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа.

21:4  А кад би јутро, стаде Исус на брегу; али ученици не познаше да је Исус.

21:5  А Исус им рече: Децо! Еда ли шта имате за јело? Одговорише Му: Немамо.

21:6  А Он им рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе.

21:7  Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: То је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер беше го, и скочи у море.

21:8  А други ученици дођоше на лађи, јер не беше далеко од земље него око двеста лаката, вукући мрежу са рибом.

21:9  Кад, дакле, изиђоше на земљу, видеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хлеб.

21:10  Исус им рече: Принесите од рибе што сад ухватисте.

21:11  А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великих риба сто и педесет и три; и од толиког мноштва не продре се мрежа.

21:12  Исус им рече: Ходите обедујте. А ниједан од ученика није смео да Га пита: Ко си ти? Видећи да је Господ.

21:13  А дође и Исус, и узе хлеб, и даде им, тако и рибу.

21:14  Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својим пошто устаде из мртвих.

21:15  А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје.

21:16  Рече му опет другом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.

21:17  Рече му трећом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? И рече Му: Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.

21:18  Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш.

21:19  А ово рече показујући каквом ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном.

21:20  А Петар обазревши се виде где за њим иде онај ученик ког Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси Његове и рече: Господе! Ко је тај који ће Те издати?

21:21  Видевши Петар овог рече Исусу: Господе! А шта ће овај?

21:22  Исус му рече: Ако хоћу да он остане докле ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.

21:23  Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети: али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта је теби до тога?

21:24  Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито.

21:25  А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.