SrKDIjekav - John

Chapter 1

1:1  У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч.

1:2  Она бјеше у почетку у Бога.

1:3  Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало.

1:4  У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима.

1:5  И видјело се свијетли у тами, и тама га не обузе.

1:6  Посла Бог човјека по имену Јована.

1:7  Овај дође за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују кроза њ.

1:8  Он не бјеше видјело, него да свједочи за видјело.

1:9  Бјеше видјело истинито које обасјава свакога човјека који долази на свијет.

1:10  На свијету бјеше, и свијет кроза њ поста, и свијет га не позна.

1:11  К својима дође, и своји га не примише.

1:12  А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који вјерују у име његово,

1:13  Који се не родише од крви, ни од воље тјелесне, ни од воље мужевље, него од Бога.

1:14  И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца.

1:15  Јован свједочи за њега и виче говорећи: овај бјеше за кога рекох: који за мном иде преда мном постаде, јер прије мене бјеше.

1:16  И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.

1:17  Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.

1:18  Бога нико није видио никад: јединородни син који је у наручју очином, он га јави.

1:19  И ово је свједочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: ко си ти?

1:20  И он призна, и не затаја, и призна: ја нијесам Христос.

1:21  И запиташе га: ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: нијесам. Јеси ли пророк? И одговори: нијесам.

1:22  А они му рекоше: ко си? да можемо казати онима што су нас послали: шта кажеш за себе?

1:23  Рече: ја сам глас онога што виче у пустињи: поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.

1:24  И бијаху посланици од фарисеја,

1:25  И запиташе га говорећи му: зашто дакле кршћаваш кад ти нијеси Илија ни пророк?

1:26  Одговори им Јован говорећи: ја кршћавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.

1:27  Он је онај што ће доћи за мном, који бјеше преда мном; коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој.

1:28  Ово би у Витанији преко Јордана гдје Јован кршћеваше.

1:29  А сјутрадан видје Јован Исуса гдје иде к њему, и рече: гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета.

1:30  Ово је онај за кога ја рекох: за мном иде човјек који преда мном постаде, јер прије мене бјеше.

1:31  И ја га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.

1:32  И свједочи Јован говорећи: видјех Духа гдје силази с неба као голуб и стаде на њему.

1:33  И ја га не знадох; него онај који ме посла да крстим водом он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је онај који ће крстити Духом светијем.

1:34  И ја видјех и засвједочих да је овај син Божиј.

1:35  А сјутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његовијех,

1:36  И видјевши Исуса гдје иде, рече: гле, јагње Божије.

1:37  И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.

1:38  А Исус обазревши се и видјевши их гдје иду за њим, рече им: шта ћете? А они му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) гдје стојиш?

1:39  И рече им: дођите и видите. И отидоше, и видјеше гдје стајаше; и осташе у њега онај дан. А бијаше око деветога сахата.

1:40  А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за њим бијаше Андрија брат Симона Петра;

1:41  Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: ми нађосмо Месију, које значи Христос.

1:42  И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.

1:43  А сјутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: хајде за мном.

1:44  А Филип бјеше из Витсаиде из града Андријина и Петрова.

1:45  Филип нађе Натанаила, и рече му: за кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо га, Исуса сина Јосифова из Назарета.

1:46  И рече му Натанаило: из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: дођи и види.

1:47  А Исус видјевши Натанаила гдје иде к њему рече за њега: ево правога Израиљца у коме нема лукавства.

1:48  Рече му Натанаило: како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: прије него те позва Филип видјех те кад бијаше под смоквом.

1:49  Одговори Натанаило и рече му: Рави! ти си син Божиј, ти си цар Израиљев.

1:50  Одговори Исус и рече му: што ти казах да те видјех под смоквом зато вјерујеш; видјећеш више од овога.

1:51  И рече му: заиста, заиста вам кажем: отселе ћете видјети небо отворено и анђеле Божије гдје се пењу и силазе к сину човјечијему.

Chapter 2

2:1  И трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.

2:2  А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.

2:3  И кад неста вина, рече мати Исусова њему: немају вина.

2:4  Исус јој рече: што је мени до тебе жено? Још није дошао мој час.

2:5  Рече мати његова слугама: што год вам рече учините.

2:6  А ондје бијаше шест воденијех судова од камена, постављенијех по обичају Јеврејскога чишћења, који узимаху по два или по три ведра.

2:7  Рече им Исус: напуните судове воде. И напунише их до врха.

2:8  И рече им: захватите сад и носите куму. И однесоше.

2:9  А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знадијаше откуда је (а слуге знадијаху које су захватиле воду), зовну кум женика,

2:10  И рече му: сваки човјек најприје добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино дослије.

2:11  Ово учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској, и показа славу своју; и ученици његови вјероваше га.

2:12  Потом сиђе у Капернаум, он и мати његова, и браћа његова, и ученици његови, и ондје стајаше не много дана.

2:13  И близу бјеше пасха Јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.

2:14  И нађе у цркви гдје сједе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мијењаху.

2:15  И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мјењачима просу новце и столове испремета;

2:16  И рече онима што продаваху голубове: носите то одавде, и не чините од дома оца мојега дома трговачкога.

2:17  А ученици се његови опоменуше да у писму стоји: ревност за кућу твоју изједе ме.

2:18  А Јевреји одговарајући рекоше му: какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?

2:19  Исус одговори и рече им: развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути.

2:20  А Јевреји рекоше: четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш?

2:21  А он говораше за цркву тијела својега.

2:22  А кад уста из мртвијех, опоменуше се ученици његови да ово говораше, и вјероваше писму и ријечи коју рече Исус.

2:23  А кад бјеше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вјероваше у име његово, видећи чудеса његова која чињаше.

2:24  Али Исус не повјераваше им себе; јер их све знадијаше,

2:25  И не требаше му да ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку.

Chapter 3

3:1  Бијаше пак човјек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез Јеврејски.

3:2  Овај дође к Исусу ноћу и рече му: Рави! знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса овијех чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.

3:3  Одговори Исус и рече му: заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видјети царства Божијега.

3:4  Рече Никодим њему: како се може човјек родити кад је стар? еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

3:5  Одговори Исус: заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

3:6  Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.

3:7  Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.

3:8  Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човјек који је рођен од Духа.

3:9  Одговори Никодим и рече му: како може то бити?

3:10  Исус одговори и рече му: ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

3:11  Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо што знамо, и свједочимо што видјесмо, и свједочанства нашега не примате.

3:12  Кад вам казах земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем небеско?

3:13  И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, син човјечиј који је на небу.

3:14  И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба син човјечиј да се подигне.

3:15  Да ниједан који га вјерује не погине, него да има живот вјечни:

3:16  Јер Богу тако омиље свијет да је и сина својега јединороднога дао, да ниједан који га вјерује не погине, него да има живот вјечни.

3:17  Јер Бог не посла сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроза њ.

3:18  Који њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер не вјерова у име јединороднога сина Божијега.

3:19  А суд је овај што видјело дође на свијет, и људима омиље већма тама неголи видјело; јер њихова дјела бијаху зла.

3:20  Јер сваки који зло чини мрзи на на видјело и не иде к видјелу да не покарају дјела његовијех, јер су зла.

3:21  А ко истину чини иде к видјелу, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.

3:22  А потом дође Исус и ученици његови у Јудејску земљу, и ондје живљаше с њима и кршћаваше.

3:23  А Јован кршћаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те их кршћаваше.

3:24  Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу.

3:25  Тада постаде распра међу ученицима Јовановијем и Јеврејима око чишћења.

3:26  И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ево он кршћава, и сви иду к њему.

3:27  Јован одговори и рече: не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба.

3:28  Ви сами мени свједочите да рекох: ја нијесам Христос, него сам послан пред њим.

3:29  Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу женикову. Ова дакле радост моја испуни се.

3:30  Онај треба да расте, а ја да се умаљујем.

3:31  Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.

3:32  И што видје и чу оно свједочи; и свједочанства његова нико не прима.

3:33  Који прими његово свједочанство, потврди да је Бог истинит.

3:34  Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: јер Бог Духа не даје на мјеру.

3:35  Јер отац љуби сина, и све даде у руке његове.

3:36  Ко вјерује сина, има живот вјечни; а ко не вјерује сина, неће видјети живота, него гњев Божиј остаје на њему.

Chapter 4

4:1  Кад разумје дакле Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и кршћава него Јован

4:2  (Исус пак сам не кршћаваше него ученици његови),

4:3  Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.

4:4  А ваљало му је проћи кроз Самарију.

4:5  Тако дође у град Самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу сину својему.

4:6  А ондје бијаше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сјеђаше на извору; а бјеше око шестога сахата.

4:7  Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.

4:8  (Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе јела.)

4:9  Рече му жена Самарјанка: како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јевреји не мијешају са Самарјанима.

4:10  Одговори Исус и рече јој: да ти знаш дар Божиј, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би искала у њега и дао би ти воду живу.

4:11  Рече му жена: Господе! ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?

4:12  Еда ли си ти већи од нашега оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?

4:13  Одговори Исус и рече јој: сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;

4:14  А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вјечни.

4:15  Рече му жена: Господе! дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.

4:16  Рече јој Исус: иди зовни мужа својега, и дођи овамо.

4:17  Одговори жена и рече му: немам мужа. Рече јој Исус: добро си казала: немам мужа;

4:18  Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.

4:19  Рече му жена: Господе! видим да си ти пророк.

4:20  Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба молити.

4:21  Рече јој Исус: жено! вјеруј ми да иде вријеме кад се нећете молити оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

4:22  Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасеније од Јевреја.

4:23  Али иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таковијех богомољаца.

4:24  Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.

4:25  Рече му жена: знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад он дође казаће нам све.

4:26  Рече јој Исус: ја сам који с тобом говорим.

4:27  И тада дођоше ученици његови, и чуђаху се гдје говораше са женом; али ниједан не рече: шта хоћеш? или шта говориш с њом?

4:28  А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:

4:29  Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?

4:30  Изиђоше дакле из града и пођоше к њему.

4:31  А ученици његови мољаху га међу тијем говорећи: Рави! једи.

4:32  А он им рече: ја имам јело да једем за које ви не знате.

4:33  Тада ученици говораху међу собом: већ ако му ко донесе да једе?

4:34  А он им рече: јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да свршим његов посао.

4:35  Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће жетва приспјети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.

4:36  И који жње прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радују заједно и који сије и који жње;

4:37  Јер је у том истинита бесједа да је други који сије а други који жње.

4:38  Ја вас послах да жњете гдје се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.

4:39  И из града онога многи од Самарјана вјероваше га за бесједу жене која свједочаше: каза ми све што сам учинила.

4:40  Кад дођоше дакле Самарјани к њему, мољаху га да би остао код њих; и ондје оста два дана.

4:41  И много их више вјерова за његову бесједу.

4:42  А жени говораху: сад не вјерујемо више за твоју бесједу, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста спас свијету, Христос.

4:43  А послије два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:

4:44  Јер сам Исус свједочаше да пророк на својој постојбини нема части.

4:45  А кад дође у Галилеју, примише га Галилејци који бијаху видјели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.

4:46  Дође пак Исус опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино. И бјеше неки царев човјек којега син боловаше у Капернауму.

4:47  Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на смрти.

4:48  И рече му Исус: ако не видите знака и чудеса, не вјерујете.

4:49  Рече му царев човјек: Господе! сиђи док није умрло дијете моје.

4:50  Рече му Исус: иди, син је твој здрав. И вјерова човјек ријечи коју му рече Исус, и пође.

4:51  И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: син је твој здрав.

4:52  Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: јуче у седмом сахату пусти га грозница.

4:53  Тада разумје отац да бјеше онај сахат у који му рече Исус: син је твој здрав. И вјерова он и сва кућа његова.

4:54  Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.

Chapter 5

5:1  А потом бјеше празник Јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

5:2  У Јерусалиму пак код Овчијех врата има бања, која се зове Јеврејски Витезда, и око ње пет покривенијех тријемова,

5:3  У којима лежаше мноштво болесника, слијепијех, хромијех, сухијех, који чекаху да се заљуља вода;

5:4  Јер анђео Господњи силажаше у одређено вријеме у бању и мућаше воду; и који најприје улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.

5:5  А ондје бијаше један човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.

5:6  Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ одавно болестан, рече му: хоћеш ли да будеш здрав?

5:7  Одговори му болесни: да, Господе; али немам човјека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе прије мене.

5:8  Рече му Исус: устани, узми одар свој и ходи.

5:9  И одмах оздрави човјек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан бјеше субота.

5:10  Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: данас је субота и не ваља ти одра носити.

5:11  А он им одговори: који ме исцијели он ми рече: узми одар свој и ходи.

5:12  А они га запиташе: ко је тај човјек који ти рече: узми одар свој и ходи?

5:13  А исцијељени не знадијаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много бјеше на мјесту.

5:14  А потом га нађе Исус у цркви и рече му: ето си здрав, више не гријеши, да ти не буде горе.

5:15  А човјек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцијели.

5:16  И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да га убију, јер чињаше то у суботу.

5:17  А Исус им одговараше: отац мој дослије чини, и ја чиним.

5:18  И зато још више гледаху Јевреји да га убију што не само квараше суботу него и оцем својијем називаше Бога и грађаше се једнак Богу.

5:19  А Исус одговарајући рече им: заиста, заиста вам кажем: син не може ништа чинити сам од себе него што види да отац чини; јер што он чини оно и син чини онако;

5:20  Јер отац сина љуби, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од овијех да се ви чудите.

5:21  Јер како што отац подиже мртве и оживљује, тако и син које хоће оживљује.

5:22  Јер отац не суди никоме, него сав суд даде сину,

5:23  Да сви поштују сина као што оца поштују. Ко не поштује сина не поштује оца који га је послао.

5:24  Заиста, заиста вам кажем: ко моју ријеч слуша и вјерује ономе који је мене послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

5:25  Заиста, заиста вам кажем: иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас сина Божијега, и чувши оживљети.

5:26  Јер како што отац има живот у себи, тако даде и сину да има живот у себи;

5:27  И даде му власт да и суд чини, јер је син човјечиј.

5:28  Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас сина Божијега,

5:29  И изићи ће који су чинили добро у васкрсеније живота, а који су чинили зло у васкрсеније суда.

5:30  Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу оца који ме је послао.

5:31  Ако ја свједочим за себе, свједочанство моје није истинито.

5:32  Има други који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство што свједочи за мене.

5:33  Ви посласте к Јовану, и посвједочи вам за истину;

5:34  А ја не примам свједочанства од човјека, него ово говорим да се ви спасете.

5:35  Он бјеше видјело које гораше и свијетљаше, а ви се хтјесте мало времена радовати његову свијетљењу.

5:36  Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде отац да их свршим, ови послови које ја радим свједоче за мене да ме отац посла.

5:37  И отац који ме посла сам свједочи за мене. Ни гласа његова кад чусте ни лица његова видјесте.

5:38  И ријечи његове немате у себи да стоји; јер ви не вјерујете ономе кога он посла.

5:39  Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вјечни; и она свједоче за мене.

5:40  И нећете да дођете к мени да имате живот.

5:41  Ја не примам славе од људи.

5:42  Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

5:43  Ја дођох у име оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

5:44  Како ви можете вјеровати кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога не тражите?

5:45  Не мислите да ћу вас тужити оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.

5:46  Јер да сте вјеровали Мојсију тако бисте вјеровали и мени; јер он писа за мене.

5:47  А кад његовијем писмима не вјерујете како ћете вјеровати мојијем ријечима?

Chapter 6

6:1  Потом отиде Исус преко мора мора Галилејскога код Тиверијаде.

6:2  И за њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса његова која чињаше на болесницима.

6:3  А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својијем.

6:4  А бијаше близу пасха празник Јеврејски.

6:5  Подигнувши дакле Исус очи, и видјевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: гдје ћемо купити хљеба да ови једу?

6:6  А ово говораше кушајући га, јер сам знадијаше шта ће чинити.

6:7  Одговори му Филип: двјеста гроша хљеба није доста да свакоме од њих помало допадне.

6:8  Рече му један од ученика његовијех, Андрија, брат Симона Петра:

6:9  Овдје има једно момче које има пет хљебова јечменијех и двије рибе; али шта је то на толики свијет!

6:10  А Исус рече: посадите људе. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

6:11  А Исус узевши оне хљебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који бијаху посађени; тако и од риба колико хтјеше.

6:12  И кад се наситише, рече ученицима својијем: скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

6:13  И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечменијех што претече иза онијех што су јели.

6:14  А људи видјевши чудо које учини Исус говораху: ово је заиста онај пророк који треба да дође на свијет.

6:15  А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и да га учине царем, отиде опет у гору сам.

6:16  А кад би увече сиђоше ученици његови на море,

6:17  И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се бијаше смркло, а Исус не бјеше дошао к њима.

6:18  А море се подизаше од великога вјетра.

6:19  Возивши пак око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса гдје иде по мору и дошао близу до лађе, и уплашише се.

6:20  А он им рече: ја сам; не бојте се.

6:21  Онда га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

6:22  Сјутрадан пак народ који стајаше преко мора кад видје да лађе друге не бјеше ондје осим оне једне што у њу уђоше ученици његови, и да не уђе Исус с ученицима својијем у лађу него сами ученици његови отидоше,

6:23  А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног мјеста гдје једоше хљеб кад Господ даде хвалу,

6:24  Кад видје народ да Исуса не бјеше ондје ни ученика његовијех, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

6:25  И нашавши га преко мора рекоше му: Рави! кад си дошао овамо?

6:26  Исус им одговори и рече: заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видјесте, него што једосте хљеба и наситисте се.

6:27  Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот, које ће вас дати син човјечиј, јер овога потврди отац Бог.

6:28  А они му рекоше: шта ћемо чинити да радимо дјела Божија?

6:29  Одговори Исус и рече им: ово је дјело Божије да вјерујете онога кога он посла.

6:30  А они му рекоше: какав дакле ти показујеш знак да видимо и да вјерујемо? шта радиш ти?

6:31  Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: хљеб с неба даде им да једу.

6:32  Тада им рече Исус: заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хљеба с неба, него вам отац мој даје хљеб истинити с неба;

6:33  Јер је хљеб Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.

6:34  Тада му рекоше: Господе! дај нам свагда тај хљеб.

6:35  А Исус им рече: ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који мене вјерује неће никад ожедњети.

6:36  Него вам казах да ме и видјесте и не вјерујете.

6:37  Све што мени даје отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истјерати напоље.

6:38  Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу оца који ме посла.

6:39  А ово је воља оца који ме посла да од онога што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у пошљедњи дан.

6:40  А ово је воља онога који ме посла да сваки који види сина и вјерује га има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

6:41  Тада викаху Јевреји на њега што рече: ја сам хљеб који сиђе с неба.

6:42  И говораху: није ли ово Исус син Јосифов којему ми знамо оца и матер? како дакле он говори: ја сиђох с неба?

6:43  Онда Исус одговори и рече им: не вичите међу собом.

6:44  Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

6:45  У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од оца и научи, доћи ће к мени.

6:46  Не да је ко видио оца осим онога који је од Бога: он видје оца.

6:47  Заиста, заиста вам кажем: који вјерује мене има живот вјечни.

6:48  Ја сам хљеб живота.

6:49  Оцеви ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.

6:50  Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.

6:51  Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба живљеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу дати за живот свијета.

6:52  А Јевреји се препираху међу собом говорећи: како може овај дати нама тијело своје да једемо?

6:53  А Исус име рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, нећете имати живота у себи.

6:54  Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан:

6:55  Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће.

6:56  Који једе моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

6:57  Као што ме посла живи отац, и ја живим оца ради; и који једе мене и он ће живљети мене ради.

6:58  Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што ваши оцеви једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живљеће вавијек.

6:59  Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

6:60  Тада многи од ученика његовијех који слушаху рекоше: ово је тврда бесједа! ко је може слушати?

6:61  А Исус знајући у себи да ученици његови вичу на то, рече им: зар вас ово саблажњава?

6:62  А кад видите сина човјечијега да одлази горе гдје је прије био?

6:63  Дух је оно што оживљава; тијело не помаже ништа. Ријечи које вам ја рекох дух су и живот су.

6:64  Али имају неко међу вама који не вјерују. Јер знадијаше Исус од почетка који су што не вјерују, и ко ће га издати.

6:65  И рече: зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега.

6:66  Од тада многи од ученика његовијех отидоше натраг, и више не иђаху с њим.

6:67  А Исус рече дванаесторици: да нећете и ви отићи?

6:68  Тада му одговори Симон Петар: Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш ријечи вјечнога живота.

6:69  И ми вјеровасмо и познасмо да си ти Христос, син Бога живога.

6:70  Исус им одговори: не избрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

6:71  А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер га он шћаше издати, и бијаше један од дванаесторице.

Chapter 7

7:1  И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не шћадијаше да ходи, јер гледаху Јевреји да га убију.

7:2  Бијаше пак близу празник Јеврејски грађење сјеница.

7:3  Тада му рекоше браћа његова: изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дјела која чиниш;

7:4  Јер нико не чини што тајно а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свијету.

7:5  Јер ни браћа његова не вјероваху га.

7:6  Тада им рече Исус: вријеме моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда готово.

7:7  Не може свијет мрзити на вас: а на мене мрзи, јер ја свједочим за њ да су дјела његова зла.

7:8  Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје вријеме још није навршило.

7:9  Рекавши им ово оста у Галилеји.

7:10  А кад изиђоше браћа његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.

7:11  А Јевреји га тражаху на празник и говораху: гдје је он?

7:12  И бијаху за њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: није него вара народ.

7:13  Али нико не говораше јавно за њ од страха Јеврејскога.

7:14  Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.

7:15  И дивљаху се Јевреји говорећи: како овај зна књиге а није се учио?

7:16  Тада им одговори Исус и рече: моја наука није моја, него онога које ме је послао.

7:17  Ко хоће његову вољу творити, разумјеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

7:18  Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу онога који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.

7:19  Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?

7:20  Одговори народ и рече: је ли ђаво у теби? ко тражи да те убије?

7:21  Одговори Исус и рече им: једно дјело учиних и сви се дивите томе.

7:22  Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човјека.

7:23  Ако се човјек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човјека исцијелих у суботу?

7:24  Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.

7:25  Тада говораху неки од Јерусалимљана: није ли то онај којега траже да убију?

7:26  И гле, како говори слободно и ништа му не веле: да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?

7:27  Али овога знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.

7:28  Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има истинити који ме посла, којега ви не знате.

7:29  Ја га знам, јер сам од њега и он ме посла.

7:30  Тада гледаху да га ухвате; и нико не метну на њ руке, јер још не бјеше дошао час његов.

7:31  А од народа многи га вјероваше, и говораху: кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини?

7:32  Чуше фарисеји од народа такови говор за њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да га ухвате.

7:33  Тада рече Исус: још сам мало времена с вама, па идем к ономе који ме посла.

7:34  Тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи.

7:35  А Јевреји рекоше међу собом: куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?

7:36  Шта значи ова ријеч што рече: тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи?

7:37  А у пошљедњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: ко је жедан нека дође к мени и пије.

7:38  Који ме вјерује, као што писмо рече, из његова тијела потећи ће ријеке живе воде.

7:39  А ово рече за Духа којега послије примише они који вјерују у име његово: јер Дух свети још не бјеше на њима, јер Исус још не бјеше прослављен.

7:40  А многи од народа чувши ове ријечи говораху: ово је заиста пророк.

7:41  Други говораху: ово је Христос. А једни говораху: зар ће Христос из Галилеје доћи?

7:42  Не каза ли писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова, и из села Витлејема одакле бјеше Давид?

7:43  Тако распра постаде у народу њега ради.

7:44  А неки од њих шћадијаху да га ухвате; али нико не метну руку на њ.

7:45  Дођоше пак слуге ка главарима свештеничкијем и фарисејима; и они им рекоше: зашто га не доведосте?

7:46  А слуге одговорише: никад човјек није тако говорио као овај човјек.

7:47  Тада им одговорише фарисеји: зар се и ви преваристе?

7:48  Вјерова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

7:49  Него народ овај, који не зна закона, проклет је.

7:50  Рече им Никодим што долази к њему ноћу, који бјеше један од њих:

7:51  Еда ли закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?

7:52  Одговорише му и рекоше: нијеси ли и ти из Галилеје? Разгледај и виђи да пророк из Галилеје не долази.

7:53  И отидоше сваки својој кући.

Chapter 8

8:1  А Исус отиде на гору Маслинску.

8:2  А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к њему; и сједавши учаше их.

8:3  А књижевници и фарисеји доведоше к њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на сриједу

8:4  Рекоше му: учитељу! ова је жена ухваћена сад у прељуби;

8:5  А Мојсије нам у закону заповједи да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?

8:6  Ово пак рекоше кушајући га да би га имали за што окривити. А Исус саже се доље и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).

8:7  А кад га једнако питаху, исправи се и рече им: који је међу вама без гријеха нека најприје баци камен на њу.

8:8  Па се опет саже доље и писаше по земљи.

8:9  А кад они то чуше, и покарани будући од своје савјести излажаху један за другијем почевши од старјешина до пошљедњијех; и оста Исус сам и жена стојећи на сриједи.

8:10  А кад се Исус исправи, и не видјевши ни једнога до саму жену, рече јој: жено! гдје су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?

8:11  А она рече: ниједан, Господе! А Исус јој рече: ни ја те не осуђујем, иди, и отселе више не гријеши.

8:12  Исус им пак опет рече: ја сам видјело свијету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видјело живота.

8:13  Тада му рекоше фарисеји: ти сам за себе свједочиш: свједочанство твоје није истинито.

8:14  Исус одговори и рече им: ако ја свједочим сам за себе истинито је свједочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.

8:15  Ви судите по тијелу, ја не судим никоме.

8:16  И ако судим ја, суд је мој прав: јер нијесам сам, него ја и отац који ме посла.

8:17  А и у закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито.

8:18  Ја сам који свједочим сам за себе, и свједочи за мене отац који ме посла.

8:19  Тада му говораху: гдје је отац твој? Исус одговори: ни мене знате ни оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега.

8:20  Ове ријечи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико га не ухвати, јер још не бјеше дошао час његов.

8:21  А Исус им опет рече: ја идем, и тражићете ме; и помријећете у својему гријеху; куд ја идем ви не можете доћи.

8:22  Тада рекоше Јевреји: да се неће сам убити, што говори: куд ја идем ви не можете доћи?

8:23  И рече им: ви сте од нижијех, ја сам од вишијех; ви сте од овога свијета, ја нијесам од овога свијета.

8:24  Тако вам казах да ћете помријети у гријесима својима; јер ако не узвјерујете да сам ја, помријећете у гријесима својима.

8:25  Тада му говораху: ко си ти? И рече им Исус: почетак, како вам и кажем.

8:26  Много имам за вас говорити и судити; али онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свијету што чух од њега.

8:27  Не разумјеше дакле да им говораше за оца.

8:28  А Исус им рече: кад подигнете сина човјечијега, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи отац мој онако говорим.

8:29  И онај који ме посла са мном је. Не остави отац мене сама; јер ја свагда чиним што је њему угодно.

8:30  Кад ово говораше, многи га вјероваше.

8:31  Тада Исус говораше онијем Јеврејима који му вјероваше: ако ви останете на мојој бесједи, заиста ћете бити ученици моји,

8:32  И познаћете истину, и истина ће вас избавити.

8:33  Одговорише и рекоше му: ми смо сјеме Авраамово, и никоме нијесмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?

8:34  Исус им одговори: заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини гријех роб гријеху.

8:35  А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек.

8:36  Ако вас дакле син избави, заиста ћете бити избављени.

8:37  Знам да сте сјеме Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја бесједа не може у вас да стане.

8:38  Ја говорим што видјех од оца својега; и ви тако чините што видјесте од оца својега.

8:39  Одговорише и рекоше му: отац је наш Авраам. Исус им рече: кад бисте ви били дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова.

8:40  А сад гледате мене да убијете, човјека који вам истину казах коју чух од Бога: тако Авраам није чинио.

8:41  Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: ми нијесмо рођени од курварства: једнога оца имамо Бога.

8:42  А Исус им рече: кад би Бог био ваш отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме он посла.

8:43  Зашто не разумијете говора мојега? Јер не можете ријечи мојијех да слушате.

8:44  Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.

8:45  А мени не вјерујете, јер ја истину говорим.

8:46  Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не вјерујете?

8:47  Ко је од Бога ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нијесте од Бога.

8:48  Тада одговорише Јевреји и рекоше му: не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.

8:49  Исус одговори: у мени ђавола нема, него поштујем оца својега; а ви мене срамотите.

8:50  А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.

8:51  Заиста, заиста вам кажем: ко одржи ријеч моју неће видјети смрти довијека.

8:52  Тада му рекоше Јевреји: сад видјесмо да је ђаво у теби: Авраам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју неће окусити смрти довијека.

8:53  Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умрије? И пророци помријеше: ко се ти сам градиш?

8:54  Исус одговори: ако се ја сам славим, слава је моја ништа: отац је мој који ме слави, за којега ви говорите да је ваш Бог.

8:55  И не познајете га, а ја га знам; и ако речем да га не знам бићу лажа као ви. Него га знам, и ријеч његову држим.

8:56  Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје, и обрадова се.

8:57  Тада му рекоше Јевреји: још ти нема педесет година, и Авраама ли си видио?

8:58  А Исус им рече: заиста, заиста вам кажем: ја сам прије него се Авраам родио.

8:59  Тада узеше камење да баце на њ; а Исус се сакри, и изиђе из цркве прошавши између њих и отиде тако.

Chapter 9

9:1  И пролазећи видје човјека слијепа од рођења.

9:2  И запиташе га ученици његови говорећи: Рави! ко сагријеши, или овај или родитељи његови, те се роди слијеп?

9:3  Исус одговори: ни он сагријеши ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему.

9:4  Мени ваља радити дјела онога који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити.

9:5  Док сам на свијету видјело сам свијету.

9:6  Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљуванке, и помаза калом очи слијепоме,

9:7  И рече: иди умиј се у бањи Силоамској (које значи послан). Отиде дакле и уми се, и дође гледајући.

9:8  А сусједи и који га бијаху видјели прије да бјеше слијеп говораху: није ли ово онај што сјеђаше и прошаше?

9:9  Једни говораху: он је; а други: налик је на њ. А он говораше: ја сам.

9:10  Тада му говораху: како ти се отворише очи?

9:11  Он одговори и рече: човјек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах.

9:12  Тада му рекоше: гдје је он? Рече: не знам.

9:13  Тада га поведоше к фарисејима, онога што бјеше некад слијеп.

9:14  А бјеше субота кад начини Исус као и отвори му очи.

9:15  Тада га опет питаху фарисеји како прогледа. А он им рече: као метну ми на очи, и умих се, и видим.

9:16  Тада говораху неки од фарисеја: није овај човјек од Бога, јер не светкује суботе. Други говораху: како може човјек грјешан такова чудеса чинити? И поста распра међу њима.

9:17  Рекоше дакле опет слијепцу: шта велиш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: пророк је.

9:18  Тада Јевреји не вјероваше за њега да бјеше слијеп и прогледа, док не дозваше родитеље онога што је прогледао,

9:19  И запиташе их говорећи: је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слијеп? како дакле сад види?

9:20  А родитељи његови одговорише им и рекоше: знамо да је ово син наш и да се роди слијеп;

9:21  А како сад види не знамо; или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега нека сам каже за себе.

9:22  Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јевреја; јер се Јевреји бијаху договорили да буде одлучен од зборнице ко га призна за Христа.

9:23  Зато рекоше родитељи његови: он је велики, питајте њега.

9:24  Тада по други пут дозваше човјека који је био слијеп, и рекоше му: подај Богу славу; ми знамо да је човјек онај грјешан.

9:25  А он одговори и рече: је ли грјешан не знам; само знам да ја бијах слијеп, а сад видим.

9:26  Тада му опет рекоше: шта ти учини? како отвори очи твоје?

9:27  Одговори им: ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете?

9:28  А они га укорише, и рекоше му: ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви.

9:29  Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овога не знамо откуда је.

9:30  Човјек одговори и рече им: то и јест за чудо, што ви не знате откуда је а он отвори очи моје.

9:31  А знамо да Бог не слуша грјешника; него ако ко поштује Бога и вољу његову твори, онога слуша.

9:32  Откако је свијета није чувено да ко отвори очи рођеном слијепцу.

9:33  Кад он не би био од Бога не би могао ништа чинити.

9:34  Одговорише и рекоше му: ти си се родио сав у гријесима, па зар ти да нас учиш? И истјераше га напоље.

9:35  Чу Исус да га истјераше напоље; и нашавши га рече му: вјерујеш ли ти сина Божијега?

9:36  Он одговори и рече: а ко је, Господе, да га вјерујем?

9:37  А Исус му рече: и видио си га, и који говори с тобом он је.

9:38  А он рече: вјерујем, Господе! И поклони му се.

9:39  И рече Исус: ја дођох на суд на овај свијет, да виде који не виде, и који виде да постану слијепи.

9:40  И чуше ово неки од фарисеја који бијаху с њим, и рекоше му: еда ли смо и ми слијепи?

9:41  Рече им Исус: кад бисте били слијепи, не бисте имали гријеха, а сад говорите да видите, тако ваш гријех остаје.

Chapter 10

10:1  Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчиј него прелази на другом мјесту он је лупеж и хајдук;

10:2  А који улази на врата јест пастир овцама:

10:3  Њему вратар отвора, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

10:4  И кад своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

10:5  А за туђином неће да иду, него бјеже од њега, јер не познају гласа туђега.

10:6  Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта то бијаше што им каза.

10:7  Тада им рече Исус опет: заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

10:8  Сви колико их год дође прије мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

10:9  Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

10:10  Лупеж не долази ни за што друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

10:11  Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце,

10:12  А најамник, који није пастир, коме нијесу овце своје, види вука гдје иде, и оставља овце, и бјежи: и вук зграби овце и распуди их;

10:13  А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.

10:14  Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

10:15  Као што мене зна отац и ја знам оца; и душу своју полажем за овце.

10:16  И друге овце имам које нијесу из овога тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

10:17  Зато ме отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.

10:18  Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповијест примио од оца својега.

10:19  Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове ријечи.

10:20  Многи од њих говораху: у њему је ђаво, и полудио је; шта га слушате?

10:21  Други говораху: ове ријечи нијесу лудога; зар може ђаво слијепима очи отворати?

10:22  А бијаше тада празник обновљења у Јерусалиму, и бјеше зима.

10:23  И ходаше Исус у цркви по тријему Соломунову.

10:24  А Јевреји га опколише, и говораху му: докле ћеш мучити душе наше? ако си ти Христос, кажи нам слободно.

10:25  Исус им одговори: ја вам казах, па не вјерујете. Дјела која творим ја у име оца својега она свједоче за ме.

10:26  Али ви не вјерујете; јер нијесте од мојијех оваца, као што вам казах.

10:27  Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

10:28  И ја ћу им дати живот вјечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.

10:29  Отац мој који ми их даде већи је од свију; и нико их не може отети из руке оца мојега.

10:30  Ја и отац једно смо.

10:31  А Јевреји опет узеше камење да га убију.

10:32  Исус им одговори: многа вам добра дјела јавих од оца својега; за које од онијех дјела бацате камење на ме?

10:33  Одговорише му Јевреји говорећи: за добро дјело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човјек будући, градиш се Бог.

10:34  Исус им одговори: не стоји ли написано у закону вашему: ја рекох: богови сте?

10:35  Ако оне назва боговима којима ријеч Божија би, и писмо се не може покварити;

10:36  Како ви говорите ономе којега отац посвети и посла на свијет: хулу на Бога говориш, што рекох: ја сам син Божиј?

10:37  Ако не творим дјела оца својега не вјерујте ми.

10:38  Ако ли творим, ако мени и не вјерујете, дјелима мојима вјерујте, да познате и вјерујете да је отац у мени и ја у њему.

10:39  Тада опет гледаху да га ухвате; али им се измаче из руку.

10:40  И отиде опет преко Јордана на оно мјесто гдје Јован прије кршћаваше; и оста ондје.

10:41  И многи дођоше к њему и говораху: Јован не учини ниједнога чуда, али све што каза Јован за овога истина бјеше.

10:42  И многи вјероваше га ондје.

Chapter 11

11:1  Бијаше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте сестре њезине.

11:2  (А Марија, које брат Лазар боловаше, бјеше она што помаза Господа миром и отр ноге његове својом косом.)

11:3  Онда послаше сестре к њему говорећи: Господе! гле, онај који ти је мио болестан је.

11:4  А кад чу Исус, рече: ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави син Божиј с ње.

11:5  А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.

11:6  А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном мјесту гдје бјеше.

11:7  А потом рече ученицима: хајдемо опет у Јудеју.

11:8  Ученици му рекоше: Рави! сад Јудејци шћадијаху да те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

11:9  Исус одговори: није ли дванаест сахата у дану? ко дању иде не спотиче се, јер види видјело овога свијета;

11:10  А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видјела у њему.

11:11  Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

11:12  Онда му рекоше ученици његови: Господе! ако је заспао, устаће.

11:13  А Исус им рече за смрт његову а они мишљаху да говори за спавање сна.

11:14  Тада им Исус каза управо: Лазар умрије.

11:15  И мило ми је вас ради што нијесам био онамо да вјерујете; него хајдемо к њему.

11:16  Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: хајдемо и ми да помремо с њим.

11:17  А кад дође Исус, нађе га а он већ четири дана у гробу.

11:18  (А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

11:19  И многи од Јудејаца бијаху дошли к Марти и Марији да их тјеше за братом њиховијем.

11:20  Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда њ, а Марија сјеђаше дома.

11:21  Онда рече Марта Исусу: Господе! да си ти био овдје не би мој брат умро.

11:22  А и сад знам да што заиштеш у Бога даће ти Бог.

11:23  Исус јој рече: брат ће твој устати.

11:24  Марта му рече: знам да ће устати о васкрсенију, у пошљедњи дан.

11:25  А Исус јој рече: ја сам васкрсеније и живот; који вјерује мене ако и умре живљеће.

11:26  И ниједан који живи и вјерује мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово?

11:27  Рече му: да, Господе! ја вјеровах да си ти Христос син Божиј који је требало да дође на свијет.

11:28  И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију сестру своју говорећи: учитељ је дошао, и зове те.

11:29  А она кад чу, уста брзо и отиде к њему.

11:30  Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на оном мјесту гдје га срете Марта.

11:31  А Јудејци онда који бијаху с њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

11:32  А Марија како дође гдје бјеше Исус, и видје га, паде на ноге његове говорећи му: Господе! да си ти био овдје, не би умро мој брат.

11:33  Онда Исус кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

11:34  И рече: гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе! хајде да видиш.

11:35  Ударише сузе Исусу.

11:36  Онда Јудејци говораху: гледај како га љубљаше,

11:37  А неки од њих рекоше: не могаше ли овај који отвори очи слијепцу учинити да и овај не умре?

11:38  А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а бијаше пећина, и камен лежаше на њој.

11:39  Исус рече: узмите камен. Рече му Марта, сестра онога што је умро: Господе! већ смрди; јер су четири дана како је умро.

11:40  Исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видјећеш славу Божију?

11:41  Узеше дакле камен гдје лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: оче! хвала ти што си ме услишио.

11:42  А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.

11:43  И ово рекавши зовну иза гласа: Лазаре! изиђи напоље.

11:44  И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: раздријешите га и пустите нек иде.

11:45  Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли к Марији и видјеше шта учини Исус, вјероваше га.

11:46  А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

11:47  Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: шта ћемо чинити? Човјек овај чини многа чудеса.

11:48  Ако га оставимо тако, сви ће га вјеровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

11:49  А један од њих, по имену Кајафа, који оне године бјеше поглавар свештенички, рече им: ви не знате ништа;

11:50  И не мислите да је нама боље да један човјек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.

11:51  А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умријети за народ;

11:52  И не само за народ, него да и расијану дјецу Божију скупи уједно.

11:53  Од тога дакле дана договорише се да га убију.

11:54  А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и ондје хођаше с ученицима својима.

11:55  А бјеше близу пасха Јеврејска, и многи из онога краја дођоше у Јерусалим прије пасхе да се очисте.

11:56  Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: шта мислите ви зашто не долази на празник?

11:57  А главари свештенички и фарисеји издаше заповијест ако га ко опази гдје је, да јави да га ухвате.

Chapter 12

12:1  А Исус прије пасхе на шест дана дође у Витанију гдје бјеше Лазар што умрије, кога подиже из мртвијех.

12:2  Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сјеђаше с њим за трпезом;

12:3  А Марија узевши литру правога нардова многоцјенога мира помаза ноге Исусове, и отр косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.

12:4  Онда рече један од ученика његовијех, Јуда Симонов Искариотски, који га послије издаде:

12:5  Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?

12:6  А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што бјеше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.

12:7  А Исус рече: не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мојега погреба;

12:8  Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.

12:9  Разумје пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара којега подиже из мртвијех.

12:10  А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;

12:11  Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вјероваху Исуса.

12:12  А сјутрадан многи од народа који бјеше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим

12:13  Узеше гране од финика и изиђоше му на сусрет, и викаху говорећи: осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.

12:14  А Исус нашавши магаре усједе на њ, као што је писано:

12:15  Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде сједећи на магарету.

12:16  Али ово ученици његови не разумјеше прије: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово бјеше за њега писано, и ово му учинише.

12:17  А народ свједочаше који бјеше прије с њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвијех.

12:18  Зато га и срете народ, јер чуше да он учини ово чудо.

12:19  А фарисеји говораху међу собом: видите да ништа не помаже? гле, свијет иде за њим.

12:20  А бијаху неки Грци који бијаху дошли на празник да се моле Богу.

12:21  Они дакле приступише к Филипу, који бјеше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: господине! ми бисмо хтјели да видимо Исуса.

12:22  Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.

12:23  А Исус одговори им говорећи: дође час да се прослави син човјечиј.

12:24  Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди:

12:25  Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свијету, сачуваће је за живот вјечни.

12:26  Ко мени служи, за мном нек иде, и гдје сам ја ондје и слуга мој нек буде; и ко мени служи онога ће поштовати отац мој.

12:27  Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! сачувај ме од овога часа; али зато дођох на час овај.

12:28  Оче! прослави име своје! Тада глас дође с неба: и прославио сам и опет ћу прославити.

12:29  А кад чу народ који стајаше, говораху: гром загрми; а други говораху: анђео му говори.

12:30  Исус одговори и рече: овај глас не би мене ради него народа ради.

12:31  Сад је суд овоме свијету; сад ће бити истјеран кнез овога свијета напоље.

12:32  И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.

12:33  А ово говораше да покаже каквом ће смрти умријети.

12:34  Народ му одговори: ми чусмо из закона да ће Христос остати вавијек; како ти говориш да се сину човјечијему ваља подигнути? ко је тај син човјечији?

12:35  А Исус им рече: још је мало времена видјело с вама; ходите док видјело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.

12:36  Док видјело имате вјерујте видјело, да будете синови видјела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.

12:37  Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет га не вјероваху;

12:38  Да се збуде ријеч Исаије пророка који рече: Господе! ко вјерова говорењу нашему? и рука Господња коме се откри?

12:39  Зато не могаху вјеровати, јер опет рече Исаија:

12:40  Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумију, и не обрате се да их исцијелим.

12:41  Ово рече Исаија кад видје славу његову и говори за њега.

12:42  Али опет и од кнезова многи га вјероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;

12:43  Јер им већма омиље слава људска него слава Божија.

12:44  А Исус повика и рече: ко мене вјерује не вјерује мене, него онога који ме посла;

12:45  И ко види мене види онога који ме посла.

12:46  Ја дођох видјело на свијет, да ниједан који ме вјерује не остане у тами.

12:47  И ко чује моје ријечи и не вјерује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свијету, него да спасем свијет.

12:48  Који се одрече мене, и не прима ријечи мојијех, има себи судију: ријеч коју ја говорих она ће му судити у пошљедњи дан;

12:49  Јер ја од себе не говорих, него отац који ме посла он ми даде заповијест шта ћу казати и шта ћу говорити.

12:50  И знам да је заповијест његова живот вјечни. Што ја дакле говорим онако говорим као што ми рече отац.

Chapter 13

13:1  А пред празник пасхе знајући Исус да му дође час да пријеђе из овога свијета к оцу, како је љубио своје који бијаху на свијету, до краја их љуби.

13:2  И по вечери кад већ ђаво бјеше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотскоме да га изда,

13:3  Знајући Исус да му све отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,

13:4  Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;

13:5  Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којијем бјеше запрегнут.

13:6  Онда дође к Симону Петру, и он му рече: Господе! зар ти моје ноге да опереш?

13:7  Исус одговори и рече му: што ја чиним ти сад не знаш, али ћеш послије дознати.

13:8  Рече му Петар: никад ти нећеш опрати мојијех ногу. Исус му одговори: ако те не оперем немаш дијела са мном.

13:9  Рече му Симон Петар: Господе! не само ноге моје, него и руке и главу.

13:10  Исус му рече: опраноме не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.

13:11  Јер знадијаше издајника својега, зато рече: нијесте сви чисти.

13:12  А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и сједавши опет за трпезу рече им: знате ли што ја учиних вама?

13:13  Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.

13:14  Кад дакле ја опрах вама ноге Господ и учитељ, и ви сте дужни један другоме прати ноге.

13:15  Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.

13:16  Заиста, заиста вам кажем: није слуга већи од господара својега, нити је посланик већи од онога који га је послао.

13:17  Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.

13:18  Не говорим за све вас, јер ја знам које избрах; него да се збуде писмо: који са мном хљеб једе подиже пету своју на ме.

13:19  Сад вам кажем прије него се збуде, да, кад се збуде, вјерујете да сам ја.

13:20  Заиста, заиста вам кажем: који прима онога кога пошљем мене прима; а ко прима мене, прима онога који ме посла.

13:21  Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посвједочи и рече: заиста, заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

13:22  Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.

13:23  А један од ученика његовијех, којега Исус љубљаше, сјеђаше за трпезом на крилу Исусову.

13:24  Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.

13:25  А он рече на прси Исусове и рече му: Господе! ко је то?

13:26  Исус одговори: онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симонову Искариотскоме.

13:27  И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: шта чиниш чини брже.

13:28  А ово не разумје нико од онијех што сјеђаху за трпезом зашто му рече.

13:29  А неки мишљаху, будући да у Јуде бјеше кеса, да му Исус рече: купи што треба за празник; или да да што сиромашнима.

13:30  А он узевши залогај одмах изиђе; а бјеше ноћ.

13:31  Кад он изиђе, онда Исус рече: сад се прослави син човјечији и Бог се прослави у њему.

13:32  Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.

13:33  Дјечице! још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.

13:34  Нову вам заповијест дајем да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.

13:35  По том ће сви познати да сте моји ученици ако узимате љубав међу собом.

13:36  Рече му Симон Петар: Господе! куда идеш? Исус му одговори: куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном.

13:37  Петар му рече: Господе! зашто сад не могу ићи за тобом? душу ћу своју положити за те.

13:38  Одговори му Исус: душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут не одречеш.

Chapter 14

14:1  Да се не плаши срце ваше, вјерујте Бога, и мене вјерујте.

14:2  Многи су станови у кући оца мојега. А да није тако, казао бих вам; идем да вам приправим мјесто.

14:3  И кад отидем и приправим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да и ви будете гдје сам ја.

14:4  И куда ја идем знате, и пут знате.

14:5  Рече му Тома: Господе! не знамо куда идеш; и како можемо пут знати?

14:6  Исус му рече: ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к оцу до кроза ме.

14:7  Ка бисте мене знали онда бисте знали и оца мојега; и отселе познајете га, и видјесте га.

14:8  Рече му Филип: Господе! покажи нам оца и биће нам доста.

14:9  Исус му рече: толико сам вријеме с вама и нијеси ме познао, Филипе? који видје мене, видје оца; па како ти говориш: покажи нам оца?

14:10  Зар не вјерујеш да сам ја у оцу и отац у мени? Ријечи које вам ја говорим не говорим од себе; него отац који стоји у мени он твори дјела.

14:11  Вјерујте мени да сам ја у оцу и отац у мени; ако ли мени не вјерујете, вјерујте ми по тијем дјелима.

14:12  Заиста, заиста вам кажем: који вјерује мене, дјела која ја творим и он ће творити, и већа ће од овијех творити; јер ја идем к оцу својему;

14:13  И шта год заиштете у оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави отац у сину.

14:14  И ако што заиштете у име моје, ја ћу учинити.

14:15  Ако имате љубав к мени, заповијести моје држите.

14:16  И ја ћу умолити оца, и даће вам другога утјешитеља да буде с вама вавијек:

14:17  Духа истине, којега свијет не може примити, јер га не види нити га познаје; а ви га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити.

14:18  Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.

14:19  Још мало и свијет мене више неће видјети; а ви ћете ме видјети; јер ја живим, и ви ћете живљети.

14:20  У онај ћете ви дан дознати да сам ја у оцу својему, и ви у мени, и ја у вама.

14:21  Ко има заповијести моје и држи их он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам.

14:22  И рече му Јуда, не Искариотски: Господе! шта је то да ћеш се нама јавити а не свијету?

14:23  Исус одговори и рече му: ко има љубав к мени, држаће ријеч моју; и отац мој имаће љубав к њему: и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити.

14:24  Који нема љубави к мени не држи мојијех ријечи; а ријеч што чујете није моја него оца који ме посла.

14:25  Ово вам казах док сам с вама.

14:26  А утјешитељ Дух свети, којега ће отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.

14:27  Мир вам остављам, мир свој дајем вам: не дајем вам га као што свијет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји.

14:28  Чусте да вам ја казах: идем и доћи ћу к вама. Кад бисте имали љубав к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: идем к оцу; јер је отац мој већи од мене.

14:29  И сад вам казах, прије док се није збило, да вјерујете кад се збуде.

14:30  Већ нећу много говорити с вама; јер иде кнез овога свијета, и у мени нема ништа.

14:31  Него да види свијет да имам љубав к оцу, и као што ми заповједи отац онако творим. Устаните, хајдемо одавде.

Chapter 15

15:1  Ја сам прави чокот, и отац је мој виноградар;

15:2  Сваку лозу на мени која не рађа рода отсјећи ће је; и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди.

15:3  Ви сте већ очишћени ријечју коју вам говорих.

15:4  Будите у мени и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не буде на чокоту, тако и ви ако на мени не будете.

15:5  Ја сам чокот а ви лозе: и који буде у мени и ја у њему он ће родити многи род; јер без мене не можете чинити ништа.

15:6  Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.

15:7  Ако останете у мени и ријечи моје у вама остану, шта год хоћете иштите, и биће вам.

15:8  Тијем ће се отац мој прославити, да род многи родите; и бићете моји ученици.

15:9  Као што отац има љубав к мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој.

15:10  Ако заповијести моје уздижете остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповијести оца својега и остајем у љубави његовој.

15:11  Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни.

15:12  Ово је заповијест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама.

15:13  Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје.

15:14  Ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповиједам.

15:15  Више вас не називам слугама; јер слуга не зна шта ради господар његов: него вас назвах пријатељима; јер вам све казах што чух од оца својега.

15:16  Ви мене не избрасте, него ја вас избрах, и поставих вас да ви идете и род родите; и да ваш род остане, да што год заиштете у оца у име моје да вам да.

15:17  Ово вам заповиједам да имате љубав међу собом.

15:18  Ако свијет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну прије вас.

15:19  Кад бисте били од свијета, онда би свијет своје љубио: а како нијесте од свијета, него вас ја од свијета избрах, зато мрзи на вас свијет.

15:20  Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати.

15:21  Али све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају онога који ме посла.

15:22  Да нијесам био дошао и говорио им не би гријеха имали; а сад изговора неће имати за гријех свој.

15:23  Који мрзи на мене и на оца мојега мрзи.

15:24  Да нијесам био дјела творио међу њима којијех нико други не твори, не би гријеха имали: а сад и видјеше, и омрзнуше на мене и на оца мојега.

15:25  Али да се збуде ријеч написана у закону њиховом: омрзнуше на ме ни за што.

15:26  А кад дође утјешитељ, кога ћу вам послати од оца, Дух истине, који од оца излази, он ће свједочити за мене.

15:27  А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном.

Chapter 16

16:1  Ово вам казах да се не саблазните.

16:2  Изгониће вас из зборница; а доћи ће вријеме кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.

16:3  И ово ће чинити, јер не познаше оца ни мене.

16:4  Него вам ово казах кад дође вријеме да се опоменете овога да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бијах с вама.

16:5  А сад идем к ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш?

16:6  Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

16:7  Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем: јер ако ја не идем, утјешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу га к вама.

16:8  И кад он дође покараће свијет за гријех, и за правду, и за суд:

16:9  За гријех дакле што не вјерују мене;

16:10  А за правду што идем к оцу својему; и више ме нећете видјети;

16:11  А за суд што је кнез овога свијета осуђен.

16:12  Још вам много имам казати; али сад не можете носити.

16:13  А кад дође он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити што чује, и јавиће вам што ће бити унапредак.

16:14  Он ће ме прославити, јер ће од мојега узети, и јавиће вам:

16:15  Све што има отац моје је: зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам.

16:16  Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало, па ћете ме видјети: јер идем к оцу.

16:17  А неки од ученика његовијех рекоше међу собом: шта је то што нам каже: још мало, и нећете ме видјети; и опет мало па ћете ме видјети; и: ја идем к оцу?

16:18  Говораху дакле: шта је то што говори: мало? не знамо шта говори.

16:19  А Исус разумје да шћадијаху да га запитају, па им рече: зато ли се запитујете међу собом што рекох: још мало и нећете ме видјети, и опет мало па ћете ме видјети?

16:20  Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

16:21  Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њезин: али кад роди дијете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човјек на свијет.

16:22  Тако и ви дакле имате сад жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости неће нико узети од вас;

16:23  И у онај дан нећете ме питати ни за што. Заиста, заиста вам кажем да што год узиштете у оца у име моје, даће вам.

16:24  Дослије не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.

16:25  Ово вам говорих у причама; али ће доћи вријеме кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за оца.

16:26  У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити оца за вас;

16:27  Јер сам отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и вјеровасте да ја од Бога изиђох.

16:28  Изиђох од оца, и дођох на свијет; и опет остављам свијет, и идем к оцу.

16:29  Рекоше му ученици његови: ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.

16:30  Сад знамо да све знаш, и не треба ти да те ко пита. По томе вјерујемо да си од Бога изишао.

16:31  Исус им одговори: зар сад вјерујете?

16:32  Ево иде час, и већ је настао, да се разбјегнете сваки на своју страну и мене сама оставите; али нијесам сам, јер је отац са мном.

16:33  Ово вам казах, да у мени мир имате. У свијету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свијет.

Chapter 17

17:1  Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: оче! дође час, прослави сина својега, да и син твој прослави тебе;

17:2  Као што си му дао власт над свакијем тијелом да свему што си му дао да живот вјечни.

17:3  А ово је живот вјечни да познају тебе јединога истинога Бога, и кога си послао Исуса Христа.

17:4  Ја тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.

17:5  И сад прослави ти мене, оче, у тебе самога славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде.

17:6  Ја јавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју ријеч одржаше.

17:7  Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе.

17:8  Јер ријечи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од тебе изиђох, и вјероваше да си ме ти послао.

17:9  Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји.

17:10  И моје све је твоје, и твоје моје; и ја се прославих у њима.

17:11  И више нијесам на свијету, а они су на свијету, а ја идем к теби. Оче свети! сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.

17:12  Док бијах с њима на свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се збуде писмо.

17:13  А сад к теби идем, и ово говорим на свијету, да имају радост моју испуњену у себи.

17:14  Ја им дадох ријеч твоју; и свијет омрзну на њих, јер нијесу од свијета, као и ја што нијесам од свијета.

17:15  Не молим те да их узмеш са свијета, него да их сачуваш ода зла.

17:16  Од свијета нијесу, као ни ја што нијесам од свијета.

17:17  Освети их истином својом: ријеч је твоја истина.

17:18  Као што си ти мене послао у свијет, и ја њих послах у свијет.

17:19  Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.

17:20  Не молим се пак само за њих, него и за оне који ме узвјерују њихове ријечи ради;

17:21  Да сви једно буду, као ти, оче, што си у мени и ја у теби; да и они у нама једно буду, да и свијет вјерује да си ме ти послао.

17:22  И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно.

17:23  Ја у њима и ти у мени: да буду сасвијем уједно, и да позна свијет да си ме ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.

17:24  Оче! хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја; да виде славу моју коју си ми дао, јер си имао љубав к мени прије постања свијета.

17:25  Оче праведни! свијет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао.

17:26  И показах им име твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.

Chapter 18

18:1  И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својијем преко потока Кедрона гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови.

18:2  А Јуда издајник његов знадијаше оно мјесто; јер се Исус често скупљаше ондје с ученицима својијем.

18:3  Онда Јуда узе чету и од главара свештеничкијех и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свијећама и с оружјем.

18:4  А Исус знајући све што ће бити од њега изиђе и рече им: кога тражите?

18:5  Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: ја сам. А с њима стајаше и Јуда који га издаваше.

18:6  А кад им рече: ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.

18:7  Онда их опет запита Исус: кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.

18:8  Исус им одговори: казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.

18:9  Да се изврши ријеч што рече: не изгубих ниједнога од онијех које си ми дао.

18:10  А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо. А слузи бјеше име Малхо.

18:11  Онда рече Исус Петру: задјени нож у ножнице. Чашу коју ми даде отац зар да је не пијем?

18:12  А чета и војвода и момци Јеврејски ухватише Исуса и свезаше га,

18:13  И одведоше га најпре Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше поглавар свештенички оне године.

18:14  А Кајафа бјеше онај што даде свјет Јудејцима да је боље да умре један човјек него народ да пропадне.

18:15  За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај бјеше познат код поглавара свештеничкога, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничкога;

18:16  А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што бјеше познат код поглавара свештеничкога и рече вратарици те уведе Петра.

18:17  Онда рече слушкиња вратарица Петру: да нијеси и ти ученик овога човјека? Он рече: нијесам.

18:18  А слуге и момци бијаху наложили огањ и стајаху те се гријаху, јер бјеше зима; а и Петар стајаше с њима и гријаше се.

18:19  Поглавар пак свештенички запита Исуса за ученике његове и за његову науку.

18:20  Исус му одговори: ја говорих јавно свијету, ја свагда учих у зборници и у цркви, гдје се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.

18:21  Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знаду шта сам ја говорио.

18:22  А кад он ово рече, један од момака који стајаху ондје удари Исуса по образу, и рече: зар тако одговараш поглавару свештеничкоме?

18:23  Исус му одговори: ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?

18:24  И Ана посла га свезана Кајафи поглавару свештеничкоме.

18:25  А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: да нијеси и ти од ученика његовијех? А он се одрече и рече: нијесам.

18:26  Рече један од слугу поглавара свештеничкога који бјеше рођак ономе што му Петар отсијече ухо: не видјех ли ја тебе у врту с њим?

18:27  Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева.

18:28  А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.

18:29  Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: какову кривицу износите на овога човјека?

18:30  Одговорише му и рекоше: кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.

18:31  А Пилат им рече: узмите га ви и по закону својему судите му. А Јевреји му рекоше: ми не смијемо никога погубити.

18:32  Да се збуде ријеч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умријети.

18:33  Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече му: ти си цар Јудејски?

18:34  Исус му одговори: говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?

18:35  Пилат одговори: зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?

18:36  Исус одговори: царство моје није од овога свијета; кад би било од овога свијета царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.

18:37  Онда му рече Пилат: даклем си ти цар? Исус одговори: ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.

18:38  Рече му Пилат: шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: ја никакве кривице не налазим на њему.

18:39  А у вас је обичај да вам једнога пустим на пасху, хоћете ли дакле да вам пустим цара Јудејскога?

18:40  Онда сви повикаше опет говорећи: не овога, него Вараву. А Варава бјеше хајдук.

Chapter 19

19:1  Тада дакле Пилат узе Исуса и шиба га.

19:2  И војници сплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и обукоше му скерлетну хаљину,

19:3  И говораху: здраво, царе Јудејски! и бијаху га по образима.

19:4  Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакве кривице.

19:5  А Исус изађе напоље под вијенцем од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат: ево човјека!

19:6  А кад га видјеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: распни га, распни. Пилат им рече: узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

19:7  Одговорише му Јевреји: ми имамо закон и по закону нашему ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

19:8  Кад дакле Пилат чу ову ријеч, побоја се већма.

19:9  И опет уђе у судницу, и рече Исусу: одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

19:10  А Пилат му рече: зар мени не говориш? не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

19:11  Исус одговори: не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи гријех који ме предаде теби.

19:12  Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: ако овога пустиш нијеси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

19:13  Пилат дакле чувши ову ријеч изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу на мјесту које се зове Калдрма а Јеврејски Гавата.

19:14  А бјеше петак уочи пасхе око шестога сахата; и Пилат рече Јеврејима: ево цар ваш.

19:15  А они викаху: узми, узми, распни га. Пилат им рече: зар цара вашега да разапнем? Одговорише главари свештенички: ми немамо цара осим ћесара.

19:16  Тада им га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

19:17  И носећи крст свој изиђе на мјесто које се зове Коштурница а Јеврејски Голгота.

19:18  Ондје га разапеше, и с њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у сриједи.

19:19  Пилат пак написа и натис и метну на крст; и бјеше написано: Исус Назарећанин цар Јудејски.

19:20  И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер мјесто бјеше близу града гдје разапеше Исуса; и бјеше написано Јеврејски, Грчки, Латински.

19:21  А Јеврејски главари свештенички говораху Пилату: не пиши: цар Јудејски, него да сам рече: ја сам цар Јудејски.

19:22  Пилат одговори: што писах писах.

19:23  А војници кад разапеше Исуса узеше његове хаљине и начинише четири дијела, свакоме војнику по дијел, и доламу; а долама не бјеше шивена него изаткана сва с врха до дна.

19:24  Онда рекоше међу собом: да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: раздијелише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници дакле тако учинише.

19:25  А стајаху код крста Исусова мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

19:26  А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји рече матери својој: жено! ето ти сина!

19:27  Потом рече ученику: ето ти матере! И од онога часа узе је ученик к себи.

19:28  Потом знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: жедан сам.

19:29  Ондје стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима његовијем.

19:30  А кад прими Исус оцат рече: сврши се. И преклонивши главу предаде дух.

19:31  А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу (јер бијаше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију голијени па да их скину.

19:32  Онда дођоше војници, и првоме дакле пребише голијени, и другоме распетоме с њим.

19:33  А дошавши на Исуса, кад га видјеше да је већ умро, не пребише му голијени;

19:34  Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

19:35  И онај што видје посвједочи, и свједочанство је његово истинито; и он зна да истину говори да ви вјерујете.

19:36  Јер се ово догоди да се збуде писмо: кост његова да се не преломи.

19:37  И опет друго писмо говори: погледаће онога кога прободоше.

19:38  А потом Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов али крадом од страха Јеврејскога, моли Пилата да узме тијело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тијело Исусово.

19:39  А дође и Никодим, који прије долази Исусу ноћу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара.

19:40  И узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.

19:41  А бијаше близу онога мјеста гдје бјеше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не бјеше метнут.

19:42  Ондје дакле петка ради Јеврејскога, јер бјеше близу гроб, метнуше Исуса.

Chapter 20

20:1  А у први дан недјеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не бјеше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба.

20:2  Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: узеше Господа из гроба; и не знамо гдје га метнуше.

20:3  А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.

20:4  Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође прије ка гробу.

20:5  И надвиривши се видје хаљине гдје леже; али не уђе.

20:6  Дође пак Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и видје хаљине саме гдје леже,

20:7  И убрус који бјеше на глави његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном мјесту.

20:8  Тада дакле уђе и други ученик који најприје дође ка гробу, и видје и вјерова.

20:9  Јер још не знадијаше писма да њему ваља устати из мртвијех.

20:10  Онда отидоше опет ученици дома.

20:11  А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,

20:12  И видје два анђела у бијелијем хаљинама гдје сједе један чело главе а један чело ногу гдје бјеше лежало тијело Исусово.

20:13  И рекоше јој они: жено! што плачеш? Рече им: узеше Господа мојега, и не знам гдје га метнуше.

20:14  И ово рекавши обазре се натраг, и видје Исуса гдје стоји, и не знадијаше да је Исус.

20:15  Исус јој рече: жено! што плачеш? кога тражиш? А она мислећи да је вртар рече му: господине! ако си га ти узео кажи ми гдје си га метнуо, и ја ћу га узети.

20:16  Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече му: Равуни! које значи учитељу.

20:17  Рече јој Исус: не дохватај се до мене, јер се још не вратих к оцу својему; него иди к браћи мојој, и кажи им: враћам се к оцу својему и оцу вашему, и Богу својему и Богу вашему.

20:18  А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да видје Господа и каза јој ово.

20:19  А кад би увече онај први дан недјеље, и врата бијаху затворена гдје се бијаху ученици скупили од страха Јеврејскога, дође Исус и стаде на сриједу и рече им: мир вам.

20:20  И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видјевши Господа.

20:21  А Исус им рече опет: мир вам; као што отац посла мене, и ја шаљем вас.

20:22  И ово рекавши дуну, и рече им: примите Дух свети.

20:23  Којима опростите гријехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.

20:24  А Тома који се зове Близанац, један од дванаесторице, не бјеше ондје са њима кад дође Исус.

20:25  А други му ученици говораху: видјесмо Господа. А он им рече: док не видим на рукама његовијем рана од клина, и не метнем прста својега у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра његова, нећу вјеровати.

20:26  И послије осам дана опет бијаху ученици његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде међу њима и рече: мир вам.

20:27  Потом рече Томи: пружи прст свој амо и виђи руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.

20:28  И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој.

20:29  Исус му рече: пошто ме видје вјеровао си; благо онима који не видјеше и вјероваше.

20:30  А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својијем која нијесу писана у књизи овој.

20:31  А ово се написаше, да вјерујете да Исус јест Христос син Божиј, и да вјерујући имате живот у име његово.

Chapter 21

21:1  Послије тога опет се јави Исус ученицима својијем на мору Тиверијадском. А јави се овако:

21:2  Бијаху заједно Симон Петар и Тома који се зваше Близанац, и Натанаило из Кане Галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика његовијех.

21:3  Рече им Симон Петар: идем да ловим рибу. Рекоше му: идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах сједоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа.

21:4  А кад би јутро, стаде Исус на бријегу; али ученици не познаше да је Исус.

21:5  А Исус им рече: дјецо! еда што имате за јело? Одговорише му: немамо.

21:6  А он им рече: баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе.

21:7  Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: то је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер бјеше го, и скочи у море.

21:8  А други ученици дођоше на лађи, јер не бјеше далеко од земље него око двјеста лаката, вукући мрежу с рибом.

21:9  Кад дакле изљезоше на земљу, видјеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хљеб.

21:10  Исус им рече: принесите од рибе што сад ухватисте.

21:11  А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великијех риба сто и педесет и три; и од толикога мноштва не продрије се мрежа.

21:12  Исус им рече: ходите обједујте. А ниједан од ученика не смедијаше да га пита: ко си ти? видећи да је Господ.

21:13  А дође и Исус, и узе хљеб, и даде им, тако и рибу.

21:14  Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својијем пошто устаде из мртвијех.

21:15  А кад обједоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! љубиш ли ме већма него ови? Рече му: да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: паси јагањце моје.

21:16  Рече му опет другом: Симоне Јонин! љубиш ли ме? Рече му: да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: паси овце моје.

21:17  Рече му трећом: Симоне Јонин! љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: љубиш ли ме? и рече му: Господе! ти све знаш, ти знаш да те љубим. Рече му Исус: паси овце моје.

21:18  Заиста, заиста ти кажем: кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтио; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш.

21:19  А ово рече показујући каком ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: хајде за мном.

21:20  А Петар обазревши се видје гдје за њим иде онај ученик којега Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси његове и рече: Господе! ко је тај који ће те издати?

21:21  Видјевши Петар овога рече Исусу: Господе! А шта ће овај?

21:22  Исус му рече: ако хоћу да он остане докле ја не дођем, што је теби до тога? Ти хајде за мном.

21:23  Онда изиђе ова ријеч међу браћом да онај ученик неће умријети: али Исус не рече њему да неће умријети, него: ако хоћу да остане док ја не дођем, што је теби до тога?

21:24  Ово је онај ученик који свједочи ово, који и написа ово: и знамо да је свједочанство његово истинито.

21:25  А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свијет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.