SrKDIjekav - Acts

Chapter 1

1:1  Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити

1:2  До дана кад се узнесе, пошто Духом светијем заповједи апостолима које изабра,

1:3  Пред којима и по страдању своме показа себе жива многијем и истинитијем знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божијему.

1:4  И сабравши их заповједи им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање очино, које чусте, рече, од мене;

1:5  Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем не дуго после овијех дана.

1:6  А они онда који заједно бијаху, питаху га говорећи: Господе! хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?

1:7  А он им рече: није ваше знати времена и љета које отац задржа у својој власти;

1:8  Него ћете примити силу кад сиђе Дух свети на вас; и бићете ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.

1:9  И ово рекавши видјеше они гдје се подиже и однесе га облак из очију њиховијех.

1:10  И кад гледаху за њим гдје иде на небо, гле, два човјека стадоше пред њима у бијелијем хаљинама,

1:11  Који и рекоше: људи Галилејци! шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видјесте да иде на небо.

1:12  Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.

1:13  И кад уђоше попеше се у собу гдје стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.

1:14  Ови сви једнодушно бијаху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом његовом.

1:15  И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а бијаше народа заједно око сто и двадесет имена):

1:16  Људи браћо! требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух свети устима Давидовијем за Јуду који бјеше пред онима што ухватише Исуса;

1:17  Јер се бројаше с нама, и бијаше примио дијел ове службе.

1:18  Он дакле стече њиву од плате неправедне, и објесивши се пуче по сриједи, и изасу се сва утроба његова.

1:19  И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховијем језиком Акелдама, које значи њива крвна.

1:20  Јер се пише у књизи псалтиру: да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живљео у њему, и: владичанство његово да прими други.

1:21  Треба дакле од овијех људи који су били с нама за све вријеме како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,

1:22  Почевши од крштења Јованова до дана кад се узе од нас, да буде с нама свједок његова васкрсенија један од овијех.

1:23  И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.

1:24  И помоливши се Богу рекоше: ти, Господе! Који познајеш срца свију, покажи једнога од ове двојице кога си изабрао,

1:25  Да прими дијел ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на мјесто своје.

1:26  И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.

Chapter 2

2:1  И кад се наврши педесет дана бијаху заједно сви апостоли једнодушно.

2:2  И уједанпут постаде хука с неба као духање силнога вјетра, и напуни сву кућу гдје сјеђаху;

2:3  И показаше им се раздијељени језици као огњени; и сједе по један на свакога од њих.

2:4  И напунише се сви Духа светога, и стадоше говорити другијем језицима, као што им Дух даваше те говораху.

2:5  А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из свакога народа који је под небом.

2:6  А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовијем језиком.

2:7  И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другоме: нијесу ли ово све Галилејци што говоре?

2:8  Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

2:9  Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

2:10  И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева Ливијскијех код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

2:11  Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре нашијем језицима величине Божије.

2:12  И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другоме: шта ће дакле ово бити?

2:13  А други потсмијевајући се говораху: накитили су се вина.

2:14  А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! ово да вам је на знање, и чујте ријечи моје.

2:15  Јер ови нијесу пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сахат дана;

2:16  Него је ово оно што каза пророк Јоило:

2:17  И биће у пошљедње дане, говори Господ, излићу од Духа својега на свако тијело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће утваре и старци ваши сниће снове;

2:18  Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа својега, и прорећи ће.

2:19  И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима.

2:20  Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и славни дан Господњи.

2:21  И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.

2:22  Људи Израиљци! послушајте ријечи ове: Исуса Назарећанина, човјека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате,

2:23  Овога одређенијем савјетом и промислом Божијим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;

2:24  Којега Бог подиже, раздријешивши везе смртне, као што не бијаше могуће да га оне држе.

2:25  Јер Давид говори за њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;

2:26  Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тијело моје почиваће у наду;

2:27  Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухљења.

2:28  Показао си ми путове живота: напунићеш ме весеља с лицем својијем.

2:29  Људи браћо! нека је слободно казати вам управо за старјешину Давида да и умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана.

2:30  Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његовијех по тијелу подигнути Христа, и посадити га на пријестолу његову,

2:31  Предвидјевши говори за васкрсеније Христово да се не остави душа његова у паклу, ни тијело његово видје трухљења.

2:32  Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви свједоци.

2:33  Десницом дакле Божијом подиже се, и обећање светога Духа примивши од оца, изли ово што ви сад видите и чујете.

2:34  Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,

2:35  Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

2:36  Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овога Исуса кога ви распесте.

2:37  А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталијем апостолима: шта ћемо чинити, људи браћо?

2:38  А Петар им рече: покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење гријеха; и примићете дар светога Духа;

2:39  Јер је за вас обећање и за дјецу вашу, и за све даљне које ће год дозвати Господ Бог наш.

2:40  И другијем многијем ријечима свједочаше, и мољаше их говорећи: спасите се од овога покваренога рода.

2:41  Који дакле радо примише ријеч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.

2:42  И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хљеба, и у молитвама.

2:43  И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.

2:44  А сви који вјероваше бијаху заједно, и имаху све заједно.

2:45  И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.

2:46  И сваки дан бијаху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хљеб по кућама, и примаху храну с радости и у простоти срца,

2:47  Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво онијех који се спасаваху.

Chapter 3

3:1  А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сахат.

3:2  И бијаше један човјек хром од утробе матере своје, којега ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву;

3:3  Који видјевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу.

3:4  А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: погледај на нас.

3:5  А он гледаше у њих мислећи да ће му они што дати.

3:6  А Петар рече: сребра и злата нема у мене, него што имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.

3:7  И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи.

3:8  И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога.

3:9  И видјеше га сви људи гдје иде и хвали Бога.

3:10  А знадијаху га да онај бјеше што милостиње ради сјеђаше код Краснијех врата црквенијех, и напунише се чуда и страха за то што би од њега.

3:11  А кад се исцијељени хроми држаше Петра и Јована, навалише к њима сви људи у тријем, који се зваше Соломунов, и чуђаху се.

3:12  А кад видје Петар, одговараше људима: људи Израиљци! што се чудите овоме? или шта гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде?

3:13  Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца нашијех, прослави сина својега Исуса, којега ви предадосте и одрекосте га се пред лицем Пилатовијем кад он суди да га пусти.

3:14  А ви свеца и праведника одрекосте се, и испросисте човјека крвника да вам поклони;

3:15  А начелника живота убисте, којега Бог васксре из мртвијех, чему смо ми свједоци.

3:16  И за вјеру имена његова овога, кога видите и познајете, утврди име његово; и вјера која је кроза њ даде му цијело здравље ово пред свима вама.

3:17  И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и кнезови ваши.

3:18  А Бог како напријед јави устима свију пророка својијех да ће Христос пострадати, изврши тако.

3:19  Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од гријеха својијех, да дођу времена одмарања од лица Господњега,

3:20  И да пошље напријед нареченога вам Христа Исуса,

3:21  Којега ваља дакле небо да прими до онога времена кад се све поправи, што Бог говори устима свију светијех пророка својијех од постања свијета.

3:22  Мојсије дакле оцевима нашијем рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже.

3:23  И биће да ће се свака душа која не послуша тога пророка истријебити из народа.

3:24  А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше.

3:25  Ви сте синови пророка и завјета који учини Бог с оцевима вашијем говорећи Аврааму: и у сјемену твојему благословиће се сви народи на земљи.

3:26  Вама најприје Бог подиже сина својега Исуса, и посла га да вас благосиља да се сваки од вас обрати од пакости својијех.

Chapter 4

4:1  А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;

4:2  И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсеније из мртвијех.

4:3  И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ бјеше вече.

4:4  А од онијех који слушаху ријеч многи вјероваше, и постаде број људи око пет хиљада.

4:5  А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим,

4:6  А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода свештеничкога;

4:7  И метнувши их на сриједу питаху: каком силом или у чије име учинисте ви ово?

4:8  Тада Петар напунивши се Духа светога рече им: кнезови народни и старјешине Израиљеве!

4:9  Ако нас данас питате за добро дјело које учинисмо болесну човјеку те он оздрави:

4:10  Да је на знање свима вама и свему народу Израиљеву да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвијех, стоји овај пред вама здрав.

4:11  Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једноме другом спасенија;

4:12  Јер нема другога имена под небом данога људима којијем би се ми могли спасти.

4:13  А кад видјеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знадијаху их да бијаху с Исусом.

4:14  А видећи исцијељенога човјека гдје с њима стоји не могаху ништа противу рећи.

4:15  Онда им заповједише да изиђу напоље из савјета, па питаху један другога

4:16  Говорећи: шта ћете чинити овијем људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;

4:17  Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запријетимо да више не говоре за име ово никоме.

4:18  И дозвавши их заповједише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.

4:19  Петар и Јован одговарајући рекоше им: судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?

4:20  Јер ми не можемо не говорити што видјесмо и чусмо.

4:21  А они запријетивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се бјеше догодило.

4:22  Јер ономе човјеку бјеше више од четрдесет година на ком се догоди ово чудо здравља.

4:23  А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старјешине.

4:24  А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;

4:25  Који устима Давида слуге својега рече: зашто се буне незнабошци, и народи измишљавају празне ријечи?

4:26  Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа његова.

4:27  Заиста се сабраше у овоме граду на светога сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевијем,

4:28  Да учине што рука твоја и савјет твој напријед одреди да буде.

4:29  И сад Господе! погледај на њихове пријетње, и дај слугама својима да говоре са сваком слободом ријеч твоју;

4:30  И пружај руку своју на исцијељивање и да знаци и чудеса бивају именом светога сина твојега Исуса.

4:31  И пошто се они помолише Богу затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и напунише се сви Духа светога, и говораху ријеч Божију са слободом.

4:32  А у народа који вјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко.

4:33  И апостоли с великом силом свједочаху за васкрсеније Господа Исуса Христа; и благодат велика бјеше на свима њима:

4:34  Јер ниједан међу њима не бјеше сиромашан, јер колико их год бијаше који имадијаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху за то,

4:35  И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.

4:36  А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи син утјехе, Левит родом из Кипра,

4:37  Он имадијаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.

Chapter 5

5:1  А један човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,

5:2  И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један дијел метну апостолима пред ноге.

5:3  А петар рече: Ананија! зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?

5:4  Кад је била у тебе не бјеше ли твоја? И кад је продаде не бјеше ли у твојој власти? Зашто си дакле такову ствар метнуо у срце своје? Људима нијеси слагао него Богу.

5:5  А кад чу Ананија ријечи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.

5:6  А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.

5:7  А кад прође око три сахата, уђе и жена његова не знајући шта је било.

5:8  А Петар јој одговори: кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: да, за толико.

5:9  А Петар јој рече: зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге онијех који твога мужа закопаше пред вратима су, и изнијеће те.

5:10  И одмах падну пред ногама његовијем и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њезина.

5:11  И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.

5:12  А рукама апостолскима учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломунову.

5:13  А од осталијех нико не смијаше приступити њима; него их хваљаше народ.

5:14  А све више пристајаху они који вјероваху Господа, мноштво људи и жена,

5:15  Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сјенка његова осјенила кога од њих.

5:16  А долажаху многи и из околнијех градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.

5:17  Али устаде поглавар свештенички и сви који бијаху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,

5:18  И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.

5:19  А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:

5:20  Идите и станите у цркви те говорите народу све ријечи овога живота.

5:21  А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који бијаху с њим, сазваше сабор и све старјешине од синова Израиљевијех, и послаше у тамницу да их доведу.

5:22  А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им

5:23  Говорећи: тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре гдје стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједнога не нађосмо.

5:24  А кад чуше ове ријечи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.

5:25  А неко дође и јави им говорећи: ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.

5:26  Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.

5:27  А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:

5:28  Не запријетисмо ли вам оштро да не учите у ово име? и гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овога човјека.

5:29  А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: већма се треба Богу покоравати неголи људима.

5:30  Бог отаца нашијех подиже Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво.

5:31  Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење гријеха.

5:32  И ми смо његови свједоци овијех ријечи и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају.

5:33  А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.

5:34  Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповједи да апостоли мало изиђу напоље,

5:35  Па рече њима: људи Израиљци! гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;

5:36  Јер прије овијех дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којијем пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.

5:37  Потом уста Јуда Галилејац, у дане пријеписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.

5:38  И сад вам кажем: прођите се овијех људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савјет или ово дјело, поквариће се.

5:39  Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.

5:40  Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запријетише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.

5:41  А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.

5:42  А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповиједати јеванђеље о Исусу Христу.

Chapter 6

6:1  А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше храна сваки дан.

6:2  Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: није прилично нама да оставимо ријеч Божију па да служимо око трпеза.

6:3  Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштенијех људи, пунијех Духа светога и премудрости, које ћемо поставити над овијем послом.

6:4  А ми ћемо у молитви и у служби ријечи остати.

6:5  И ова ријеч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човјека напуњена вјере и Духа светога, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.

6:6  Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.

6:7  И ријеч Божија растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вјери.

6:8  А Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.

6:9  Тада усташе неки из зборнице која се зове Ливерћанска и Кириначка и Александријначка и онијех који бијаху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.

6:10  И не могаху противу стати премудрости и Духу којијем говораше.

6:11  Тада подговорише људе те казаше: чусмо га гдје хули на Мојсија и на Бога.

6:12  И побунише народ и старјешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.

6:13  И изведоше лажне свједоке који говораху: овај човјек не престаје хулити на ово свето мјесто и на закон.

6:14  Јер га чусмо гдје говори: овај Исус Назарећанин развалиће ово мјесто, и измијениће обичаје које нам остави Мојсије.

6:15  И погледавши на њ сви који сјеђаху на сабору видјеше лице његово као лице анђела.

Chapter 7

7:1  А поглавар свештенички рече: је ли дакле тако?

7:2  А он рече: људи браћо и оци! послушајте. Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад бјеше у Месопотамији, прије него се досели у Харан,

7:3  И рече му: изиђи из земље своје и од рода својега и из дома оца својега, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.

7:4  Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.

7:5  И не даде му нашљедства у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и сјемену његову послије њега, док он још немаше дјетета.

7:6  Али Бог рече овако: сјеме твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натјераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.

7:7  И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме мјесту.

7:8  И даде му завјет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старјешина.

7:9  И старјешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог бјеше с њим.

7:10  И избави га од свију његовијех невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем Мисирскијем, и постави га поглаваром над Мисиром и над свијем домом својијем.

7:11  А дође глад на сву земљу Мисирску и Хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

7:12  А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најприје оце наше.

7:13  И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.

7:14  А Јосиф посла и дозва оца својега Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.

7:15  И Јаков сиђе у Мисир, и умрије, он и оцеви наши.

7:16  И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморовијех у Сихему.

7:17  И кад се приближи вријеме обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,

7:18  Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.

7:19  Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју дјецу бацаху да не живе.

7:20  У то се вријеме роди Мојсије, и бјеше Богу угодан, и би три мјесеца храњен у кући оца својега.

7:21  А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.

7:22  И научи се Мојсије свој премудрости Мисирској, и бјеше силан у ријечима и у дјелима.

7:23  А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.

7:24  И видјевши једноме гдје се чини неправда, поможе, и покаја онога што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.

7:25  Мишљаше пак да браћа његова разумију да Бог његовом руком њима спасеније даде: али они не разумјеше.

7:26  А сјутрадан дође међу такове који се бијаху свадили, и мираше их говорећи: људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другоме?

7:27  А онај што чињаше неправду ближњему отури га говорећи: ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?

7:28  Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?

7:29  А Мојсије побјеже од ове ријечи, и поста дошљак у земљи Мадијамској, гдје роди два сина.

7:30  И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.

7:31  А кад Мојсије видје, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:

7:32  Ја сам Бог отаца твојијех, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се бјеше уздрктао и не смијаше да погледа.

7:33  А Господ му рече: изуј обућу своју са својијех ногу: јер је мјесто на коме стојиш света земља.

7:34  Ја добро видјех муку својега народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошљем у Мисир.

7:35  Овога Мојсија, којега отурише рекавши: ко те постави кнезом и судијом? овога Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.

7:36  Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи Мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.

7:37  Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевијем: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.

7:38  Ово је онај што бјеше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашијем; који прими ријечи живе да их нама да;

7:39  Којега не хтјеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својијем у Мисир,

7:40  Рекавши Арону: начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овоме Мојсију, који нас изведе из земље Мисирске, не знамо шта би.

7:41  И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.

7:42  А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небескијем, као што је писано у књизи пророка: еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?

7:43  И примисте чадор Молохов, и звијезду бога својега Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.

7:44  Оцеви наши имаху чадор свједочанства у пустињи, као што заповједи онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га видје;

7:45  Који и примише оцеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица нашијех отаца, тја до Давида,

7:46  Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе мјесто Богу Јаковљеву.

7:47  А Соломун му начини кућу.

7:48  Али највиши не живи у рукотворенијем црквама, као што говори пророк:

7:49  Небо је мени пријестол а земља подножје ногама мојима: како ћете ми кућу сазидати? говори Господ; или које је мјесто за моје почивање?

7:50  Не створи ли рука моја све ово?

7:51  Тврдоврати и необрезанијех срца и ушију! ви се једнако противите Духу светоме; како ваши оци, тако и ви.

7:52  Којега од пророка не протјераше оци ваши? И побише оне који напријед јавише за долазак праведника, којега ви сад издајници и крвници постадосте;

7:53  Који примисте закон наредбом анђелском, и не одржасте.

7:54  Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њ.

7:55  А Стефан будући пун Духа светога погледа на небо и видје славу Божију и Исуса гдје стоји с десне стране Богу;

7:56  И рече: ево видим небеса отворена и сина човјечијега гдје стоји с десне стране Богу.

7:57  А они повикавши иза гласа затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.

7:58  И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и свједоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.

7:59  И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! прими дух мој.

7:60  Онда клече на кољена и повика иза гласа: Господе! не прими им ово за гријех. И ово рекавши умрије.

Chapter 8

8:1  Савле пак бјеше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву Јерусалимску, и сви се расијаше по крајевима Јудејскијем и Самаријскијем осим апостола.

8:2  А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.

8:3  А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.

8:4  А они што се бијаху расијали пролажаху проповиједајући ријеч.

8:5  А Филип сишавши у град Самаријски проповиједаше им Христа.

8:6  А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше;

8:7  Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многијех у којима бијаху, и многи узети и хроми оздравише.

8:8  И би велика радост у граду ономе.

8:9  А бјеше један човјек, по имену Симон, који прије чараше у граду и довођаше у чудо народ Самаријски, говорећи да је он нешто велико;

8:10  На којега гледаху сви, и мало и велико, говорећи: ово је велика сила Божија.

8:11  А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.

8:12  Кад пак вјероваше Филипу који проповиједаше јеванђеље о царству Божијему, и о имену Исуса Христа, кршћаваху се и људи и жене.

8:13  Тада и Симон вјерова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дјела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.

8:14  А кад чуше апостоли који бијаху у Јерусалиму да Самарија прими ријеч Божју, послаше к њима Петра и Јована.

8:15  Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа светога;

8:16  Јер још ни на једнога не бјеше дошао, него бијаху само крштени у име Господа Исуса.

8:17  Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа светога.

8:18  А кад видје Симон да се даје Дух свети кад апостоли метну руке, донесе им новце

8:19  Говорећи: дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа светога.

8:20  А Петар му рече: новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божиј може добити за новце.

8:21  Нема теби дијела ни исета у овој ријечи; јер срце твоје није право пред Богом.

8:22  Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твога.

8:23  Јер те видим да си у гркој жучи и у свези неправде.

8:24  А Симон одговарајући рече: помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овога што рекосте.

8:25  Тако они посвједочивши и говоривши ријеч Господњу вратише се у Јерусалим, и многијем селима Самаријскијем проповједише јеванђеље.

8:26  А анђео Господњи рече Филипу говорећи: устани и иди на подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.

8:27  И уставши пође. И гле, човјек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице Арапске, што бјеше над свима њезинијем ризницама, који бјеше дошао у Јерусалим да се моли Богу,

8:28  Па се враћаше, и сједећи на колима својијем читаше пророка Исаију.

8:29  А Дух рече Филипу: приступи и прилијепи се тијем колима.

8:30  А Филип притрчавши чу га гдје чита пророка Исаију, и рече: а разумијеш ли што читаш?

8:31  А он рече: како бих могао разумјети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и сједе с њим.

8:32  А мјесто из писма које читаше бјеше ово: као овца на заклање одведе се, и нијем као јагње пред онијем који га стриже, тако не отвори уста својијех.

8:33  У његовом понижењу укиде се суд његов. А род његов ко ће исказати? Јер се његов живот узима од земље.

8:34  Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: молим те, за кога ово говори пророк? или за себе или за кога другога?

8:35  А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овога, приповједи му јеванђеље Исусово.

8:36  Како иђаху путем дођоше на некаку воду; и рече ушкопљеник: ево воде, шта брани мени да се крстим?

8:37  А Филип му рече: ако вјерујеш од свега срца својега, можеш. А он одговарајући рече: вјерујем да је Исус Христос син Божиј.

8:38  И заповједи да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.

8:39  А кад изиђоше из воде, Дух свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не видје ушкопљеник; него отиде путем својијем радујући се.

8:40  А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповиједаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.

Chapter 9

9:1  А Савле још дишући пријетњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничкоме,

9:2  И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овога пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.

9:3  А кад бјеше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га свјетлост с неба,

9:4  И паднувши на земљу чу глас гдје му говори: Савле! Савле! зашто ме гониш?

9:5  А он рече: ко си ти, Господе? А Господ рече: ја сам Исус, којега ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.

9:6  А он дркћући од страха рече: Господе! шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.

9:7  А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.

9:8  А Савле уста од земље, и отворенијем очима својијем никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.

9:9  И бјеше три дана слијеп, и не једе, нити пи.

9:10  А у Дамаску бјеше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: ево ме, Господе!

9:11  А Господ му рече: устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,

9:12  И видје у утвари човјека, по имену Ананију, гдје уђе и метну руку на њ да прогледа.

9:13  А Ананија одговори: Господе! ја чух од многијех за тога човјека колика зла почини светима твојима у Јерусалиму;

9:14  И овдје има власт од главара свештеничкијех да веже све који призивају име твоје.

9:15  А Господ му рече: иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.

9:16  А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.

9:17  И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којијем си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа светога.

9:18  И одмах отпаде од очију његовијех као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.

9:19  И пошто поједе окријепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који бијаху у Дамаску.

9:20  И одмах по зборницама проповиједаше Исуса да је он син Божиј.

9:21  А сви који слушаху дивљаху се и говораху: није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овдје зато дође да их повезане води главарима свештеничкијем.

9:22  А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.

9:23  А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.

9:24  Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;

9:25  А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.

9:26  А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вјероваху да је ученик.

9:27  А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу видје Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповиједа име Исусово.

9:28  И бијаше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно приповиједаше име Господа Исуса.

9:29  И говораше и препираше се с Грцима; а они гледаху да га убију.

9:30  А кад разумјеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.

9:31  А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији бијаху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утјехом светога Духа.

9:32  И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.

9:33  И нађе тамо једнога човјека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер бјеше узет.

9:34  И рече му Петар: Енеја! исцјељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.

9:35  И видјеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.

9:36  А у Јопи бјеше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она бјеше пуна добријех дјела и милостиње што чињаше.

9:37  И догоди се у те дане да се она разбоље и умрије; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.

9:38  А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човјека молећи га да не пожали труда доћи до њих.

9:39  А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући у показујућу сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.

9:40  А Петар изгнавши све напоље клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се к тијелу рече: Тавито! устани. А она отвори очи своје, и видјевши Петра сједе.

9:41  Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.

9:42  И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вјероваше Господа.

9:43  И догоди се да он оста много дана у Јопи у некога Симона кожара.

Chapter 10

10:1  А у Ћесарији бјеше један човјек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше Талијанска.

10:2  Побожан и богобојазан са цијелијем домом својијем, који даваше милостињу многијем људима и мољаше се Богу без престанка;

10:3  Он видје на јави у утвари око деветога сахата дневи анђела Божијега гдје сиђе к њему и рече му: Корнилије!

10:4  А он погледавши на њ и уплашивши се рече: што је Господе? А он му рече: молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;

10:5  И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозванога Петра:

10:6  Он стоји у некога Симона кожара, којега је кућа код мора: он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

10:7  И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својијех слугу и једнога побожна војника од онијех који му служаху,

10:8  И казавши им све посла их у Јопу.

10:9  А сјутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сахат.

10:10  И огладње, и шћаше да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,

10:11  И видје небо отворено и суд некакав гдје силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;

10:12  У коме бијаху сва четвороножна на земљи, и звјериње и бубине и птице небеске.

10:13  И постаде глас к њему: устани, Петре! покољи и поједи.

10:14  А Петар рече: нипошто, Господе! јер никад не једох што погано или нечисто.

10:15  И гле, глас опет к њему другом: што је Бог очистио ти не погани.

10:16  И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.

10:17  А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју видје, и гле, људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,

10:18  И зовнувши питаху: стоји ли овдје Симон прозвани Петар?

10:19  А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: ево три човјека траже те;

10:20  Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.

10:21  А Петар сишавши к људима посланијем к себи од Корнилија рече: ево ја сам кога тражите; што сте дошли?

10:22  А они рекоше: Корнилије капетан, човјек праведан и богобојазан, познат код свега народа Јеврејскога, примио је заповијест од анђела светога да дозове тебе у свој дом и да чује ријечи од тебе.

10:23  Онда их дозва унутра и угости. А сјутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која бјеше у Јопи пођоше с њим.

10:24  И сјутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.

10:25  А кад Петар шћаше да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.

10:26  И Петар га подиже говорећи: устани, и ја сам човјек.

10:27  И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се бијаху сабрали.

10:28  И рече им: ви знате како је неприлично човјеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједнога човјека не зовем погана или нечиста;

10:29  Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?

10:30  И Корнилије рече: од четвртога дана до овога часа ја постих, и у девети сахат мољах се Богу у својој кући; и гле, човјек стаде преда мном у хаљини сјајној,

10:31  И рече: Корнилије! услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.

10:32  Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.

10:33  Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповјеђено.

10:34  А Петар отворивши уста рече: заиста видим да Бог не гледа ко је ко;

10:35  Него у сваком народу који се боји њега и твори правду мио је њему.

10:36  Ријеч што посла синовима Израиљевијем, јављајући мир по Исусу Христу, она је Господ свима.

10:37  Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповиједа Јован:

10:38  Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом светијем и силом, који прође чинећи добро и исцјељујући све које ђаво бјеше надвладао; јер Бог бијаше с њим.

10:39  И ми смо свједоци свему што учини у земљи Јудејској и Јерусалиму; којега и убише објесивши на дрво.

10:40  Овога Бог васкрсе трећи дан, и даде му да се покаже,

10:41  Не свему народу него нама свједоцима напријед избранима од Бога, који с њим једосмо и писмо по васкрсенију његовом из мртвијех.

10:42  И заповједи нам да проповиједамо народу и да свједочимо да је он наречени од Бога судија живијем и мртвијем.

10:43  За ово свједоче сви пророци да ће именом његовијем примити опроштење гријеха сви који га вјерују.

10:44  А док још Петар говораше ове ријечи, сиђе Дух свети на све који слушаху ријеч.

10:45  И удивише се вјерни из обрезања који бијаху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа светога.

10:46  Јер их слушаху гдје говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:

10:47  Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа светога као и ми?

10:48  И заповједи им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.

Chapter 11

11:1  А чуше и апостоли и браћа који бијаху у Јудеји да и незнабошци примише ријеч Божију.

11:2  И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који бијаху из обрезања,

11:3  Говорећи: ушао си к људима који нијесу обрезани, и јео си с њима.

11:4  А Петар почевши казиваше им редом говорећи:

11:5  Ја бијах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видјех утвару, гдје силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.

11:6  Погледавши у њ опазих и видјех четвороножна земаљска, и звјериње и бубине и птице небеске.

11:7  А чух глас који ми говори: устани, Петре! покољи и поједи.

11:8  А ја рекох: нипошто Господе! јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.

11:9  А глас ми одговори другом с неба говорећи: што је Бог очистио ти не погани.

11:10  А ово би трипут; и узе се опет све на небо.

11:11  И гле, одмах три човјека сташе пред кућом у којој бијах, послани из Ћесарије к мени.

11:12  А Дух ми рече да идем с њима не премишљајучи ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човјекову.

11:13  И каза нам како видје анђела у кући својој који је стао и казао му: пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра,

11:14  Који ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

11:15  А кад ја почех говорити, сиђе Дух свети на њих, као и на нас у почетку.

11:16  Онда се опоменух ријечи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем.

11:17  Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који вјерујемо Господа својега Исуса Христа; ја ко бијах да би могао забранити Богу?

11:18  А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.

11:19  А они што се расијаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, никому не говорећи ријечи до самијем Јеврејима.

11:20  А неки од њих бијаху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповиједајући јеванђеље о Господу Исусу.

11:21  И бјеше рука Божија с њима; и много их вјероваше и обратише се ка Господу.

11:22  А дође ријеч о њима до ушију цркве која бјеше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;

11:23  Који дошавши и видјевши благодат Божију, обрадова се, и мољаше све да тврдијем срцем остану у Господу;

11:24  Јер бјеше човјек благ и пун Духа светога и вјере. И обрати се многи народ ка Господу.

11:25  Варнава пак изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.

11:26  И они се цијелу годину састајаше ондје с црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији назваше ученике хришћанима.

11:27  А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.

11:28  И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велики који шћаше бити по васионом свијету; који и би за Клаудија ћесара.

11:29  А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.

11:30  Које и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.

Chapter 12

12:1  У оно пак вријеме подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.

12:2  И погуби Јакова брата Јованова мачем.

12:3  И видјевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а бијаху дани пријеснијех хљебова),

12:4  Којега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четворици четвртника војничкијех да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.

12:5  И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.

12:6  А кад шћаше Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.

12:7  И гле, анђео Господњи приступи, и свјетлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: устани брже. И спадоше му вериге с руку.

12:8  А анђео му рече: опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: обуци хаљину своју, па хајде за мном.

12:9  И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.

12:10  А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденијем која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах отступи од њега.

12:11  И кад дође Петар к себи рече: сад заиста видим да Бог посла анђела својега те ме избави из руку Иродовијех и од свега чекања народа Јеврејскога.

12:12  И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, гдје бијаху многи сабрани и мољаху се Богу.

12:13  А кад куцну Петар у врата од двора, приступи дјевојка по имену Рода, да чује.

12:14  И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.

12:15  А они јој рекоше: јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: анђео је његов.

12:16  А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видјеше га, и удивише се.

12:17  А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго мјесто.

12:18  А кад би дан, бјеше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.

12:19  А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповједи да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.

12:20  Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царева, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његова царства.

12:21  А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и сједавши на пријесто говораше им;

12:22  А народ викаше: ово је глас Божиј, а не човјечиј.

12:23  Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.

12:24  А ријеч Божија растијаше и множаше се.

12:25  А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.

Chapter 13

13:1  А у цркви која бјеше у Антиохији бијаху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четверовласником, и Савле.

13:2  А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух свети: одвојте ми Варнаву и Савла на дјело на које их позвах.

13:3  Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.

13:4  Ови дакле послани од Духа светога сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.

13:5  И дошавши у Саламин јавише ријеч Божију у зборницама Јеврејскима; а имаху и Јована слугу.

13:6  А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквога човјека врачара, и лажна пророка, Јеврејина, коме бјеше име Варисус,

13:7  Који бјеше с намјесником Срђем Павлом, човјеком разумнијем. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује ријеч Божију.

13:8  А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намјесника од вјере.

13:9  А Савле који се зваше и Павле, пун Духа светога погледавши на њ

13:10  Рече: о напуњени свакога лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! непријатељу сваке правде! зар не престајеш кварити правијех путова Господњијех?

13:11  И сад ето руке Господње на те, и да будеш слијеп да не видиш сунца за неко вријеме. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођа.

13:12  Тада намјесник, кад видје шта би, вјерова, дивећи се науци Господњој.

13:13  А кад се Павле са својијем друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу Памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.

13:14  А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију Писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни сједоше.

13:15  А по читању закона и пророка послаше старјешине зборничке к њима говорећи: људи браћо! ако је у вама ријеч утјехе за народ, говорите.

13:16  А Павле уставши и махнувши руком рече: људи Израиљци и који се Бога бојите! чујте.

13:17  Бог народа овога изабра оце наше, и подиже народ кад бијаху дошљаци у земљи Мисирској, и руком високом изведе их из ње.

13:18  И до четрдесет година прехрани их у пустињи.

13:19  И затрвши седам народа у земљи Ханаанској на коцке раздијели им земљу њихову.

13:20  И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.

13:21  И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисова, човјека од кољена Венијаминова, за четрдесет година.

13:22  И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече свједочећи: нађох Давида сина Јесејева, човјека по срцу мојему, који ће испунити све воље моје.

13:23  Од његова сјемена подиже Бог по обећању Израиљеву спаса Исуса;

13:24  Кад Јован пред његовијем доласком проповиједа крштење покајања свему народу Израиљеву.

13:25  И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: ко мислите да сам ја нијесам ја; него ево иде за мном, коме ја нијесам достојан раздријешити ремена на обући његовој.

13:26  Људи браћо! синови рода Авраамова, и који се међу вама Бога боје! вама се посла ријеч овога спасенија.

13:27  Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше овога и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши га извршише.

13:28  И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да га погуби.

13:29  И кад свршише све што је писано за њега, скинуше га с дрвета и метнуше у гроб.

13:30  А Бог васкрсе га из мртвијех.

13:31  И показива се много дана онима што излазише с њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад свједоци његови пред народом.

13:32  И ми вам јављамо обећање које би оцевима нашима да је ово Бог испунио нама, дјеци њиховој, подигнувши Исуса;

13:33  Као што је написано и у другом псалму: ти си мој син, ја те данас родих.

13:34  А да га из мртвијех васкрсе да се више не врати у трухљење овако рече: даћу вам светињу Давидову вјерну.

13:35  Зато и на другом мјесту говори: нећеш дати да твој светац види трухљења.

13:36  Јер Давид послуживши роду својему по вољи Божијој умрије, и метнуше га код отаца његовијех, и видје трухљења.

13:37  А којега Бог подиже не видје трухљења.

13:38  Тако да вам је на знање, људи браћо! да се кроза њ вама проповиједа опроштење гријеха.

13:39  И од свега, ода шта се не могосте оправдати у закону Мојсијеву, оправдаће се у њему сваки који вјерује.

13:40  Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:

13:41  Видите, немарљиви! и чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дјело у ваше дане, дјело које нећете вјеровати ако вам ко усказује.

13:42  А кад излажаху из зборнице Јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове ријечи у другу суботу говоре.

13:43  А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожнијех дошљака; а они говорећи им свјетоваху их да остану у благодати Божијој.

13:44  А у другу суботу сабра се готово сав град да чују ријечи Божије.

13:45  А кад видјеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно ријечима Павловијем насупрот говорећи и хулећи.

13:46  А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: вама је најприје требало да се говори ријеч Божија; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нијесте достојни вјечнога живота, ево се обрћемо к незнабошцима.

13:47  Јер нам тако заповједи Господ: поставих те за видјело незнабошцима, да будеш спасеније до самога краја земље.

13:48  А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху ријеч Божију, и вјероваше колико их бјеше приправљено за живот вјечни.

13:49  И ријеч се Божија разношаше по свој околини.

13:50  Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старјешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истјераше их из своје земље.

13:51  А они отресавши на њих прах са својијех ногу дођоше у Иконију.

13:52  А ученици пуњаху се радости и Духа светога.

Chapter 14

14:1  У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу Јеврејску, и говораху тако да вјерова велико мноштво Јевреја и Грка.

14:2  А Јевреји који не вјероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

14:3  Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који свједочаше ријеч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховијем.

14:4  А мноштво градско раздијели се, и једни бијаху с Јеврејима, а једни с апостолима.

14:5  А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својијем поглаварима да им досаде и камењем да их побију,

14:6  Они дознавши побјегоше у градове Ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.

14:7  И онамо проповиједаху јеванђеље.

14:8  И један човјек у Листри сјеђаше немоћан у ногама, и бјеше хром од утробе матаре своје, и не бјеше никад ходио.

14:9  Овај слушаше Павла гдје говори. Павле погледавши на њ и видјевши да вјерује да ће оздравити,

14:10  Рече великијем гласом: теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.

14:11  А кад видје народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи Ликаонски: богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.

14:12  И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше ријечју.

14:13  А свештеник Јупитера који бјеше пред градом њиховијем доведе јунце, и донесе вијенце пред врата, и с народом шћадијаше да приноси жртву.

14:14  А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздријеше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:

14:15  Људи! шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповиједамо јеванђеље да се од овијех лажних ствари обратите к Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

14:16  Који у прошавшијем нараштајима бјеше пустио све народе да иду својијем путовима:

14:17  И опет не остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

14:18  И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху ондје и учаху,

14:19  Дођоше из Антиохије и из Иконије некаки Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.

14:20  А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сјутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

14:21  И проповједивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.

14:22  Утврђујући душе ученика и свјетујући их да остану у вјери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божије.

14:23  И поставивши им старјешине по свијем црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вјероваше.

14:24  И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.

14:25  И говоривши ријеч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.

14:26  И оданде отпловише у Антиохију, одакле бијаху предани благодати Божијој на дјело које свршише.

14:27  А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.

14:28  И осташе ондје не мало времена с ученицима.

Chapter 15

15:1  И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: ако се не обрежете по обичају Мојсијеву, не можете се спасти.

15:2  А кад поста распра, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старјешинама у Јерусалим за ово питање.

15:3  А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.

15:4  А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старјешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.

15:5  Онда усташе неки од јереси фарисејске који бијаху вјеровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповједити да држе закон Мојсијев.

15:6  А апостоли и старјешине сабраше се да извиде ову ријеч.

15:7  И по многом вијећању уста Петар и рече: људи браћо! ви знате да Бог од првијех дана изабра између нас да из мојијех уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да вјерују.

15:8  И Бог, који познаје срца, посвједочи им и даде им Духа светога као и нама.

15:9  И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вјером срца њихова.

15:10  Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, којега ни оцеви наши ни ми могосмо понијети?

15:11  Него вјерујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.

15:12  Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповиједаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.

15:13  А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: људи браћо! послушајте мене.

15:14  Симон каза како Бог најприје походи и прими из незнабожаца народ к имену својему.

15:15  И с овијем се ударају ријечи пророка, као што је написано:

15:16  Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,

15:17  Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.

15:18  Богу су позната од постања свијета сва дјела његова;

15:19  Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;

15:20  Него да им се заповједи да се чувају од прилога идолскијех и од курварства и од удављенога и од крви, и што њима није мило другима да не чине.

15:21  Јер Мојсије има од старијех времена у свијем градовима који га проповиједају, и по зборницама чита се сваке суботе.

15:22  Тада нађоше за добро апостоли и старјешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.

15:23  И написаше рукама својима ово: Апостоли и старјешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.

15:24  Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас ријечима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповједисмо;

15:25  Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазнијем нашијем Варнавом и Павлом,

15:26  С људима који су предали душе своје за име Господа нашега Исуса Христа.

15:27  Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и ријечима казати.

15:28  Јер нађе за добро свети Дух и ми да никаквијех тегоба више не мећемо на вас осим овијех потребнијех:

15:29  Да се чувате од прилога идолскијех и од крви и од удављенога и од курварства, и што нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.

15:30  А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.

15:31  А кад прочиташе, обрадоваше се утјеси.

15:32  А Јуда и СИла, који и пророци бијаху, многијем ријечима утјешише браћу и утврдише.

15:33  И пошто бише онамо неко вријеме, отпустише их браћа с миром к апостолима.

15:34  Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.

15:35  А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповиједаху ријеч Господњу с многима другијем.

15:36  А послије неколико дана рече Павле Варнави: хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свијем градовима по којима проповиједасмо ријеч Господњу како живе.

15:37  А Варнава шћаше да узму са собом Јована прозванога Марка.

15:38  Павле пак говораше: онога који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дјело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.

15:39  Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.

15:40  А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божијој од браће.

15:41  И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.

Chapter 16

16:1  Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, ондје бјеше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вјероваше, а оца Грка;

16:2  За њега добро свједочаху браћа која бијаху у Листри и у Иконији.

16:3  Овога намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који бијаху у онијем мјестима: јер сви знадијаху оца његова да бјеше Грк.

16:4  И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старјешине у Јерусалиму.

16:5  А цркве се утврђиваху у вјери, и сваки дан биваше их више.

16:6  А кад прођоше Фригију и Галатијску земљу, забрани им Дух свети говорити ријеч у Азији.

16:7  А кад дођоше у Мисију шћадијаху да иду у Витинију, и Дух не даде.

16:8  А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.

16:9  И Павлу се јави утвара ноћу: бјеше један човјек из Маћедоније, и стајаше молећи га и говорећи: дођи у Маћедонију и помози нам.

16:10  А кад видје утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Маћедонију, дознавши да нас Господ позва да им проповиједамо јеванђеље.

16:11  А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сјутрадан у Неапољ,

16:12  А оданде у Филибу, које је први град земље Маћедоније, насеље Римско; и у оном граду остасмо неколико дана.

16:13  А у дан суботни изиђосмо из града к води гдје бјеше богомоља; и сједавши говорисмо к женама које се бијаху сабрале.

16:14  И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града Тијатирскога, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њезино да пази на ријечи Павлове.

16:15  А кад се крсти она и кућа њезина, мољаше нас говорећи: ако мислите да ја вјерујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натјера нас.

16:16  А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својијем господарима.

16:17  Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: ови су људи слуге Бога највишега, који јављају нама пут спасенија.

16:18  И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: заповиједам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.

16:19  А кад видјеше њезини господари да изиђе над њихова добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.

16:20  И доведавши их к војводама, рекоше: ови су људи Јевреји, и муте по нашему граду,

16:21  И проповиједају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.

16:22  И слеже се народ на њих, и војводе издријеше им хаљине, и заповједише да их шибају.

16:23  И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповједише тамничару да их добро чува.

16:24  Примивши такову заповијест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.

16:25  А у поноћи бијаху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.

16:26  А уједанпут тако се врло затресе земља да се помјести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.

16:27  А кад се пробуди тамничар и видје отворена врата тамничка, извади нож и шћаше да се убије, мислећи да су побјегли сужњи.

16:28  А Павле повика здраво говорећи: не чини себи зла никаква, јер смо ми сви овдје.

16:29  А он заискавши свијећу улетје и дркћући припаде к Павлу и Сили;

16:30  И изведавши их напоље рече: господо! шта ми треба чинити да се спасем?

16:31  А они рекоше: вјеруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.

16:32  И казаше му ријеч Господњу, и свима који су у дому његову.

16:33  И узе их у онај сахат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.

16:34  И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свијем домом својијем што вјерова Бога.

16:35  А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: пустите ова два човјека.

16:36  А тамничар каза ријечи ове Павлу: послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.

16:37  А Павле рече њима: избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.

16:38  А пандури казаше војводама ове ријечи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;

16:39  И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.

16:40  А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видјевши браћу утјешише их, и отидоше.

Chapter 17

17:1  Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, гдје бјеше зборница Јеврејска.

17:2  И Павле по обичају своме уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,

17:3  Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсе из мртвијех, и да овај Исус којега ја, рече, проповиједам вама, јест Христос.

17:4  И неки од њих вјероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожнијех Грка мноштво велико, и од жена господскијех не мало.

17:5  Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простога народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.

17:6  А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старјешине градске вичући: ови што замутише васиони свијет дођоше и овдје,

17:7  Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревијех заповијести, говорећи да има други цар, Исус.

17:8  И смутише народ и старјешине градске који ово чуше.

17:9  Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.

17:10  А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу Јеврејску.

17:11  Ови пак бијаху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише ријеч са свијем срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.

17:12  Тако вјероваше многи од њих, и од поштенијех Грчкијех жена и од људи не мало.

17:13  А кад разабраше Јевреји Солунски да Павле у Верији проповиједи ријеч Божију, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.

17:14  А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе ондје.

17:15  А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповијест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.

17:16  А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;

17:17  И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.

17:18  А неки од Епикуроваца и од Стојичкијех мудраца препираху се с њим; и једни говораху: шта хоће овај беспослица? А други: види се као да хоће нове богове да проповиједа. Јер им проповиједаше јеванђеље о Исусу и о васкрсенију.

17:19  Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: можемо ли разумјети каква је та нова наука што ти казујеш?

17:20  Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.

17:21  А Атињани сви и путници из другијех земаља не бијаху ни за што друго него да што ново казују или слушају.

17:22  А Павле ставши насред Ареопага рече: људи Атињани! по свему вас видим да сте врло побожни;

17:23  Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме бјеше написано: Богу непознатоме. Којега дакле не знајући поштујете онога вам ја проповиједам.

17:24  Бог који је створио свијет и све што је у њему, он будући господар неба и земље, не живи у рукотворенијем црквама,

17:25  Нити прима угађања од руку човјечијех, као да би ономе требало што који сам даје свима живот и дихање и све.

17:26  И учинио је да од једне крви сав род човјечиј живи по свему лицу земаљскоме, и поставио је напријед одређена времена и међе њиховога живљења:

17:27  Да траже Господа, не би ли га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једнога нас;

17:28  Јер кроз њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од вашијех пјевача рекоше: јер смо и род његов.

17:29  Кад смо дакле род Божиј, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању своме.

17:30  Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају;

17:31  Јер је поставио дан у који ће судити васиономе свијету по правди преко човјека кога одреди, и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвијех.

17:32  А кад чуше васкрсеније из мртвијех, онда се једни ругаху; а једни рекоше: да те чујемо опет о том.

17:33  Тако Павле отиде између њих.

17:34  А неки људи присташе уза њ и вјероваше; међу којима бјеше и Ђонисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.

Chapter 18

18:1  Потом се одлучи Павле од Атине и дође у Коринт,

18:2  И нађе једнога Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који бјеше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер бјеше заповједио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима.

18:3  И будући да бјеше онога истог заната, оста код њих и рађаше, јер бијаху ћилимарског заната.

18:4  А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке.

18:5  И кад сиђоше из Маћедоније Сила и Тимотије, навали Дух свети на Павла да свједочи Јеврејима да је Исус Христос.

18:6  А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: крв ваша на ваше главе; ја сам чист, отсад идем у незнабошце.

18:7  И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштовеше Бога, и којега кућа бјеше крај зборнице.

18:8  А Крисп, старјешина зборнички, вјерова Господа са свијем домом својијем; и од Коринћана многи који слушаху вјероваше и крстише се.

18:9  А Господ рече Павлу ноћу у утвари: не бој се, него говори, и да не ућутиш;

18:10  Јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти што учини; јер ја имам велики народ у овоме граду.

18:11  И он сједи ондје годину и шест мјесеци учећи их ријечи Божијој.

18:12  А кад бјеше Галион намјесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше на суд

18:13  Говорећи: овај наговара људе да поштују Бога против закона.

18:14  А кад Павле шћаше да отвори уста, рече Галион Јеврејима: да је каква неправда била или зло дјело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји!

18:15  Али кад су препирања за ријечи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем.

18:16  И изагна их из суднице.

18:17  Онда сви Грци ухватише Состена, старјешину зборничкога, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио.

18:18  А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се бјеше завјетовао.

18:19  И дође у Ефес; и њих остави ондје, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима.

18:20  А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтједе,

18:21  Него се опрости с њима говорећи: ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтједбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу.

18:22  И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију.

18:23  И проведавши неколико времена изиђе и прође редом Галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике.

18:24  А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човјек рјечит и силан у књигама.

18:25  Овај бјеше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знадијаше само крштење Јованово.

18:26  И овај поче слободно проповиједати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи.

18:27  А кад он шћаше да пријеђе у Ахају, послаше браћа напријед и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вјероваху благодаћу;

18:28  Јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос.

Chapter 19

19:1  Догоди се пак, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике

19:2  Рече им: јесте ли примили Духа светога кад сте вјеровали? А они му рекоше: нијесмо ни чули да има Дух свети.

19:3  А он им рече: на што се дакле крстисте? А они рекоше: на крштење Јованово.

19:4  А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да вјерују онога који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.

19:5  А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.

19:6  А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух свети на њих, и говораше језике и прорицаху.

19:7  А бијаше људи свега око дванаест.

19:8  И ушавши у зборницу говораше слободно три мјесеца учећи и увјеравајући за царство Божије.

19:9  А кад неки бијаху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, отступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи некога Тирана.

19:10  И ово је бивало двије године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше ријеч Господа Исуса.

19:11  И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловијем,

19:12  Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тијела његова носили на болеснике, и они се исцјељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.

19:13  И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима бијаху зли духови име Господа Исуса говорећи: заклињемо вас Исусом кога Павле проповиједа.

19:14  А бијаху некијех седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничкога, који ово чињаху.

19:15  А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?

19:16  И скочивши на њих човјек у коме бјеше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.

19:17  И ово дознадоше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.

19:18  И многи од онијех што вјероваху, долажаху те се исповиједаху и казиваху шта су учинили.

19:19  А многи од онијех који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунише и нађоше да су вриједеле педесет хиљада гроша.

19:20  Тако здраво растијаше и надвлађиваше ријеч Господња.

19:21  И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Маћедоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: пошто будем тамо, ваља ми и Рим видјети.

19:22  И посла у Маћедонију двојицу од онијех који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко вријеме у Азији.

19:23  А у оно вријеме подиже се не мала буна пута ради Господњега,

19:24  Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,

19:25  Он скупи ове и другијех оваковијех ствари мајсторе, и рече: људи! ви знате да од овога посла ми имамо добитак за своје живљење;

19:26  И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: то нијесу богови што се рукама човјечијим граде.

19:27  И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свијет поштује.

19:28  А кад они ово чуше, напунише се гњева, и викаху говорећи: велика је Дијана Ефеска!

19:29  И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Маћедоније, другове Павлове.

19:30  А кад Павле шћаше да иде међу народ, не дадоше му ученици.

19:31  А неки и од Азијскијех поглавара који му бијаху пријатељи, послаше к њему свјетујући га да не излази на збориште.

19:32  Једни пак викаху једно а други друго; јер бијаше сабор смућен, и највише их не знадијаху зашто су се скупили.

19:33  А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком шћаше да одговори народу.

19:34  А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сахата: велика је Дијана Ефеска.

19:35  А писар утишавши народ рече: људи Ефесци! Ко је тај човјек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њезин кип небески?

19:36  Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;

19:37  Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.

19:38  А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намјесници, нека туже један другога.

19:39  Ако ли што друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.

19:40  Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједнога узрока нема којијем бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се бјеше сабрао.

Chapter 20

20:1  А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утјешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Маћедонију.

20:2  И прошавши оне земље, и свјетовавши их многијем ријечима, дође у Грчку.

20:3  Поживљевши пак онамо три мјесеца стадоше му Јевреји радити о глави кад шћаше да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Маћедоније.

20:4  И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.

20:5  Ови отишавши напријед чекаху нас у Троади.

20:6  А ми се одвезосмо послије дана пријеснијех хљебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и ондје остасмо седам дана.

20:7  А у први дан недјеље, кад се сабраше ученици да ломе хљеб, говораше им Павле, јер шћаше сјутрадан да пође, и протеже бесједу до поноћи.

20:8  И бијаху многе свијеће горе у соби гдје се бијасмо сабрали.

20:9  А сјеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдога сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доље с трећега пода, и дигоше га мртва.

20:10  А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: не буните се, јер је душа његова у њему.

20:11  Онда изиђе горе, и преломивши хљеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.

20:12  А момче доведоше живо, и утјешише се не мало.

20:13  А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде шћасмо да узмемо Павла; јер тако бјеше заповједио, хотећи сам да иде пјешице.

20:14  А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.

20:15  И оданде одвезавши се дођосмо сјутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у Сам, и ноћисмо у Тригилију; и сјутрадан дођосмо у Милит.

20:16  Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.

20:17  Али из Милита посла у Ефес и дозва старјешине црквене.

20:18  И кад дођоше к њему, рече им: ви знате од првога дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих

20:19  Служећи Господу са сваком понизности и многијем сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;

20:20  Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,

20:21  Свједочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и вјеру у Господа нашега Исуса Христа.

20:22  И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;

20:23  Осим да Дух свети по свијем градовима свједочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.

20:24  Али се ни за што не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посвједочим јеванђеље благодати Божије.

20:25  И ево сад знам да више нећете видјети мојега лица, ви сви по којима пролазих проповиједајући царство Божије.

20:26  Зато вам свједочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;

20:27  Јер не изоставих да покажем вољу Божију.

20:28  Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;

20:29  Јер ја ово знам да ће по одласку моме ући међу вас тешки вуци који неће штедјети стада;

20:30  И између вас самијех постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.

20:31  Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама свакога од вас.

20:32  И сад вас, браћо, предајем Богу и ријечи благодати његове, који може назидати и дати вам нашљедство међу свима освећенима.

20:33  Сребра, или злата, или руха ни у једнога не заисках.

20:34  Сами знате да потреби мојој и онијех који су са мном били послужише ове руке моје.

20:35  Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се ријечи Господа Исуса коју он рече: много је блаженије давати неголи узимати.

20:36  И ово рекавши клече на кољена своја са свима њима и помоли се Богу.

20:37  А свију стаде велики плач и загрливши Павла цјеливаху га,

20:38  Жалосни највише за ријеч коју рече да више неће видјети лица његова; и отпратише га у лађу.

Chapter 21

21:1  И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару.

21:2  И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се.

21:3  А кад нам се указа Кипар, остависмо га налијево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер ондје ваљаше да се истовари лађа.

21:4  И нашавши ученике остасмо ондје седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим.

21:5  А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и дјецом до иза града, и клекнувши на бријегу помолисмо се Богу.

21:6  И опростивши се један с другијем уђосмо у лађу; а они се вратише својијем кућама.

21:7  А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан.

21:8  А сјутрадан пошавши Павле и који бијасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који бјеше један од седам ђакона, остасмо у њега.

21:9  И овај имаше четири кћери дјевојке које прорицаху.

21:10  Стојећи ми пак ондје много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав;

21:11  И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: тако вели Дух свети: човјека којега је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца.

21:12  И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим.

21:13  А Павле одговори и рече: шта чините те плачете и цијепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умријети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса.

21:14  А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: воља Божија нека буде.

21:15  А послије овијех дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим.

21:16  А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом некога Мнасона из Кипра, старога ученика, у којега бисмо ми стајали.

21:17  И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.

21:18  А сјутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старјешине.

21:19  И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом.

21:20  А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: видиш ли, брате! колико је хиљада Јевреја који вјероваше, и сви теже на стари закон.

21:21  А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијева све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати дјеце своје, нити држати обичаја отачкијех.

21:22  Шта ћемо дакле сад? народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао.

21:23  Ово дакле учини што ти речемо: у нас имају четири човјека који су се завјетовали Богу;

21:24  Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека остригу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему.

21:25  А за незнабошце који вјероваше ми посласмо пресудивши да они таково ништа не држе осим да се чувају од прилога идолскијех, и од крви, и од удављенога, и од курварства.

21:26  Тада Павле узе оне људе, и сјутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за свакога њих.

21:27  А кад шћаше да се наврши седам дана, видјевши га у цркви они Јевреји што бијаху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ.

21:28  Вичући: помагајте, људи Израиљци! ово је човјек који против народа и закона и против овога мјеста учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето мјесто ово.

21:29  Јер бијаху видјели с њим у граду Трофима из Ефеса, којега мишљаху да је увео Павле у цркву.

21:30  И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата.

21:31  А кад шћаху да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим.

21:32  А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видјевши војводу и војнике престаше бити Павла.

21:33  А војвода приступивши узе га, и заповједи да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио.

21:34  А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разумије управо, заповједи да га одведу у око.

21:35  А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа.

21:36  Јер за њим приста мноштво народа који викаху: погуби га.

21:37  А кад шћаше Павле да уђе у око, рече војводи: је ли ми слободно говорити што теби? А он рече: зар умијеш Грчки?

21:38  Нијеси ли ти Мисирац који прије овијех дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука?

21:39  А Павле рече: ја сам човјек Јеврејин из Тарса, грађанин познатога града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу.

21:40  А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори Јеврејским језиком говорећи:

Chapter 22

22:1  Људи, браћо и оцеви! чујте сад мој одговор к вама.

22:2  А кад чуше да им Јеврејскијем језиком проговори, још већа тишина поста. И рече:

22:3  Ја сам човјек Јеврејин, који сам рођен у Тарсу Киликијскоме, и одгајен у овоме граду код ногу Гамалииловијех, научен управо отачком закону, и бијах ревнитељ Божиј као што сте ви сви данас.

22:4  Ја овај пут гоних до саме смрти, вежући и предајући у тамницу и људе и жене,

22:5  Као што ми свједочи и поглавар свештенички и све старјешине; од којијех и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и иђах да доведем оне што бијаху онамо свезане у Јерусалим да се муче.

22:6  А кад иђах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика свјетлост с неба.

22:7  И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! зашто ме гониш?

22:8  А ја одговорих: ко си ти, Господе? А он ми рече: ја сам Исус Назарећанин, којега ти гониш.

22:9  А који бијаху са мном видјеше свјетлост и уплашише се; али не чуше гласа који ми говораше.

22:10  А ја рекох: шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одређено да чиниш.

22:11  И кад обневидјех од силне свјетлости оне, вођаху ме за руку они који бијаху са мном, и дођох у Дамаск.

22:12  А неки Ананија човјек побожан по закону, посвједочен од свију Јевреја који живе у Дамаску,

22:13  Дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! прогледај. И ја у тај час погледах на њ.

22:14  А он ми рече: Бог отаца нашијех изабра те да познаш вољу његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста његовијех:

22:15  Да му будеш свједок пред свијем људима за ово што си видио и чуо.

22:16  И сад шта оклијеваш? Устани и крсти се, и опери се од гријеха својијех, призвавши име Господа Исуса.

22:17  А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе,

22:18  И видјех га гдје ми говори: похити те изиђи из Јерусалима, јер неће примити свједочанства твојега за мене.

22:19  И ја рекох: Господе! сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне које те вјерују.

22:20  И кад се прољеваше крв Стефана свједока твојега, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине онијех који га убијају.

22:21  И рече ми: иди, јер ћу ја далеко да те пошљем у незнабошце.

22:22  А они га слушаху до ове ријечи, па подигоше глас свој говорећи: узми са земље таковога; јер не треба да живи.

22:23  А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо,

22:24  Заповједи војвода да га одведу у око, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ.

22:25  И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше ондје: зар ви можете бити човјека Римљанина, и још без суда?

22:26  А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: гледај шта ћеш чинити; јер је овај човјек Римљанин.

22:27  А војвода приступивши рече му: кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: да.

22:28  А војвода одговори: ја сам за велику цијену име овога грађанства добио. А Павле рече: а ја сам се и родио с њиме.

22:29  Онда отступише одмах од њега они што шћадијаху да га испитују; а војвода се уплаши кад разумје да је Римљанин и што га бјеше свезао.

22:30  А сјутрадан, желећи дознати истину зашто га туже Јевреји, пусти га из окова, и заповједи да дођу главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима.

Chapter 23

23:1  А Павле погледавши на скупштину рече: људи браћо! ја са свом добром савјести живљех пред Богом до самога овог дана.

23:2  А поглавар свештенички Ананија заповједи онима што стајаху код њега да га бију по устима.

23:3  Тада му рече Павле: тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти сједиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповиједаш да ме бију.

23:4  А они што стојаху наоколо рекоше: зар псујеш Божијег поглавара свештеничкога?

23:5  А Павле рече: не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: старјешини народа својега да не говориш ружно.

23:6  А знајући Павле да је један дио садукеја а други фарисеја повика на скупштини: људи браћо! ја сам фарисеј и син фарисејев: за над и за васкрсеније из мртвијех доведен сам на суд.

23:7  А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздијели се народ.

23:8  Јер садукеји говоре да нема васкрсенија, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.

23:9  И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: никакво зло не налазимо на овоме човјеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.

23:10  А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповједи да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у око.

23:11  А ону ноћ стаде Господ преда њега и рече: не бој се, Павле, јер као што си свједочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму свједочити.

23:12  А кад би дан, учинише неки од Јевреја вијећу и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.

23:13  А бјеше их више од четрдесет који ову клетву учинише.

23:14  Ови приступивши ка главарима свештеничкијем и старјешинама, рекоше: клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;

23:15  Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сјутра сведе к вама, као да бисте хтјели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо прије него се он приближи.

23:16  А син сестре Павлове чувши ову засједу дође и уђе у око и каза Павлу.

23:17  А Павле дозвавши једнога од капетана рече: ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.

23:18  А он га узе и доведе к војводи, и рече: сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.

23:19  А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: шта је што имаш да ми кажеш?

23:20  А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сјутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтјели боље испитати за њега;

23:21  Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.

23:22  А војвода онда отпусти момче заповједивши му: ником не казуј да си ми ово јавио.

23:23  И дозвавши двојицу од капетана рече: приправите ми двјеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двјеста стријелаца, по трећему сахату ноћи.

23:24  И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.

23:25  И написа посланицу у којој овако говораше:

23:26  Од Клаудија Лисије честитоме Филиксу поздравље.

23:27  Човјека овога ухватише Јевреји и шћаху да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.

23:28  И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.

23:29  Тада нађох да га криве за питања закона њихова, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.

23:30  И дознавши ја уговор Јеврејски о глави овога човјека одмах га послах к теби заповједивши и супарницима његовијем да пред тобом кажу што имају на њ. Здрав буди!

23:31  А војници онда, као што им се заповједи, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.

23:32  А сјутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у око.

23:33  А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.

23:34  А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије

23:35  Рече: испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповједи да га чувају у двору Иродовом.

Chapter 24

24:1  А послије пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старјешинама и с ритором некијем Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.

24:2  А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овоме народу чине твојијем промишљањем,

24:3  У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! примамо са сваком захвалношћу.

24:4  Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.

24:5  Јер нађосмо овога човјека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свијету, и да је коловођа јереси Назаретској;

24:6  Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и шћасмо да му судимо по закону својему.

24:7  Али дође Лисија војвода, и оте га из нашијех руку на велику силу, и посла к теби,

24:8  Заповједивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за што га ми тужимо.

24:9  А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.

24:10  А Павле одговори кад му намаже судија да говори: знајући од много година да си ти праведни судија овоме народу, слободно одговарам за себе:

24:11  Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,

24:12  И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,

24:13  Нити они могу посвједочити шта теби сад на мене говоре.

24:14  Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачкоме, вјерујући све што је написано у закону и у пророцима,

24:15  И имајући надање на Бога да ће бити васкрсеније мртвима, и праведницима и грјешницима, које и сами ови чекају.

24:16  А за ово се и ја трудим да имам чисту савјест свагда и пред Богом и пред људима.

24:17  И послије много година дођох и донесох милостињу народу своме и приносе.

24:18  У томе ме нађоше очишћена у цркви, ни с народом, ни с виком.

24:19  А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају што на ме.

24:20  Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,

24:21  Осим једнога овога гласа којијем повиках стојећи међу њима: за васкрсеније мртвијех доведосте ме данас на суд.

24:22  А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: кад дође Лисија војвода, извидјећу вашу ствар.

24:23  А капетану заповједи да се чува Павле, и да му се облакша, и ниједноме од његовијех да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.

24:24  А послије неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која бјеше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега вјеру у Христа Исуса.

24:25  А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.

24:26  А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.

24:27  А кад се навршише двије године, измијени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.

Chapter 25

25:1  А Фист онда примивши власт послије три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим.

25:2  Онда главари свештенички и старјешине Јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га,

25:3  Иштући милости против њега, да га пошље у Јерусалим; и наређиваху засједу да га убију на путу.

25:4  А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде:

25:5  Који дакле могу од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човјеку нека га туже.

25:6  А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сјутрадан сједавши на судијску столицу заповједи да доведу Павла.

25:7  А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који бијаху дошли из Јерусалима, и многе тешке кривице изношаху на Павла, којијех не могаху посвједочити,

25:8  Кад се он одговараше: нити закону Јеврејскоме, ни цркви, ни ћесару што сагријеших.

25:9  Али Фист, хотећи Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: хоћеш да идеш горе у Јерусалим и ондје да ти судим за то?

25:10  А Павле рече: ја стојим на суду ћесареву, овдје треба да ми се суди: Јеврејима ништа нијесам скривио, као што и ти најбоље знаш.

25:11  Ако ли сам скривио, или учинио што што заслужује смрт, не марим умријети; ако ли пак ништа нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати. Ћесару идем.

25:12  Тада Фист, поговоривши са савјетницима, одговори: ћесару рече да хоћеш: ћесару ћеш поћи.

25:13  А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста.

25:14  И будући да ондје много дана осташе, каза Фист цару за Павла говорећи: човјека једнога оставио је Филикс у тамници,

25:15  За којега, кад ја бијах у Јерусалиму, изиђоше преда ме главари свештенички и старјешине Јеврејске молећи да га осудим.

25:16  Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се прије поклони какав човјек на смрт док се оптужени не суочи с онима који га туже, и не прими мјесто да одговара за своју кривицу.

25:17  А кад се они овдје састаше, никаквога одлагања не учиних, и сјутрадан сједавши на судијску столицу заповједих да доведу човјека.

25:18  А око њега ставши супарници ни једне кривице које ја мишљах не изнесоше.

25:19  Него имаху против њега некаква питања о својему сујеверју, и о некаквом Исусу, који је умро па Павле говораше да је жив.

25:20  А ја не знајући у овоме послу шта ћу чинити, рекох би ли хтио ићи у Јерусалим и онамо да му се суди за ово.

25:21  А кад Павле рече да га чувамо до суда Августова, заповједих да га чувају докле га пошљем к ћесару.

25:22  А Агрипа рече Фисту: и ја бих рад чути тога човјека. А он рече: сјутра ћеш га чути.

25:23  Сјутрадан пак, кад Агрипа и Верникија дођоше с великијем поносом, и уђоше у судницу с војводама и са старјешинама онога града, и кад заповједи Фист, доведоше Павла.

25:24  И рече Фист: Агрипа царе! и сви који сте с нама! Видите овога за којега ми све мноштво Јевреја досађиваше и у Јерусалиму и овдје, вичући да не ваља да он више живи.

25:25  А ја дознавши да он ништа није учинио што заслужује смрт, а и он сам рече да ће да иде к свијетломе ћесару, намислих да га пошљем,

25:26  За којега немам шта управо писати господару. Зато га и доведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, пошто буде испитивање, имао шта писати.

25:27  Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити.

Chapter 26

26:1  А Агрипа рече Павлу: допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:

26:2  За срећу своју држим, царе Агрипа! што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,

26:3  А највише што знам да ти познајеш све Јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.

26:4  Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојијем у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.

26:5  Како ме знаду испрва, ако хоће посвједочити, да по познатој јереси наше вјере живљех фарисејски.

26:6  И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече оцевима нашијем,

26:7  Коме се сви дванаест кољена нашијех једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.

26:8  Шта? зар ви мислите да се не може вјеровати да Бог мртве подиже?

26:9  Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,

26:10  Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светијех ја затворах у тамнице, примивши власт од главара свештеничкијех; и кад их убијаху, пристајах на суд.

26:11  И по свијем зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђијех градова.

26:12  За које идући у Дамаск с влашћу и заповијешћу од главара свештеничкијех,

26:13  У подне, царе, видјех на путу с неба свјетлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном.

26:14  А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас гдје говори мени и казује Јеврејскијем језиком: Савле! Савле! зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.

26:15  А ја рекох: ко си ти, Господе? А он рече: ја сам Исус, којега ти гониш;

26:16  Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те учиним слугом и свједоком овоме што си видио и што ћу ти показати,

26:17  Избављајући те од народа Јеврејскога и од незнабожаца, којима ћу те послати,

26:18  Да им отвориш очи да се обрате од таме к видјелу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење гријеха и достојање међу освећенима вјером мојом.

26:19  Зато, царе Агрипа! не бих непокоран небеској утвари;

26:20  Него најприје онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи Јеврејској, и незнабошцима проповиједах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дјела достојна покајања.

26:21  Зато ме Јевреји ухватише у цркви и шћаху да ме раскину.

26:22  Али добивши помоћ Божију стојим до самога овог дана, и свједочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:

26:23  Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсенија мртвијех и проповиједати видјело народу Јеврејскоме и незнабошцима.

26:24  А кад он ово одговараше, рече Фист великијем гласом: зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.

26:25  А он рече: не лудујем, честити Фисте, него ријечи истине и разума казујем.

26:26  Јер за ово зна цар, којему и говорим слободно; јер не вјерујем да му је што од овога непознато; јер ово није било у углу.

26:27  Вјерујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да вјерујеш.

26:28  А Агрипа рече Павлу: још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.

26:29  А Павле рече: молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такови као и ја што сам, осим окова овијех.

26:30  И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сјеђаху с њима,

26:31  И отишавши разговараху се међу собом говорећи: овај човјек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.

26:32  А Агрипа рече Фисту: овај човјек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошље к ћесару.

Chapter 27

27:1  И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.

27:2  А кад уђосмо у лађу Адрамитску да пловимо у Азијска мјеста, отискосмо се; и с нама бјеше Аристарх Маћедонац из Солуна.

27:3  И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лијепо, и допусти му да одлази к својијем пријатељима и да га послужују.

27:4  И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер вјетрови бијаху противни.

27:5  И препловивши пучину Киликијску и Памфилијску дођосмо у Миру Ликијску.

27:6  И ондје нашавши капетан лађу Александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.

27:7  И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам вјетар не дадијаше, допловисмо под Крит код Салмоне.

27:8  И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно мјесто које се зове Добра Пристаништа, код којега близу бјеше град Ласеја.

27:9  А пошто прође много времена, и већ пловљење не бијаше без страха, јер и пост већ бјеше прошао, свјетоваше Павле

27:10  Говорећи им: људи! видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа нашијех.

27:11  Али капетан послуша већма корманоша и господара од лађе неголи Павлове ријечи.

27:12  А не будући пристаниште згодно за зимовник, свјетоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и ондје да зимују у пристаништу Критском, које гледа к југу и к западу.

27:13  И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.

27:14  Али не задуго потом дуну насупрот њему буран вјетар који се зове Евроклидон.

27:15  А кад се лађа оте, и не могаше се вјетру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.

27:16  А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,

27:17  Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.

27:18  А кад нам веома досађиваше бура сјутрадан избациваху товаре.

27:19  И у трећи дан својима рукама избацисмо алат лађарски.

27:20  А кад се ни сунце ни звијезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, бијаше пропао сав над да ћемо се избавити.

27:21  И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: требаше дакле, о људи! послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.

27:22  И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;

27:23  Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога којега сам ја и коме служим,

27:24  Говорећи: не бој се, Павле! ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.

27:25  Зато не бојте се, људи; јер вјерујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.

27:26  Али ваља нам доћи на једно острво.

27:27  А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по Адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.

27:28  И измјеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измјерише, и нађоше петнаест хвати.

27:29  Онда бојећи се да како не ударе на прудовита мјеста бацише са стражњега краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.

27:30  А кад лађари гледаху да побјегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњега краја да спусте ленгере,

27:31  Рече Павле капетану и војницима: ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.

27:32  Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.

27:33  А кад шћаше да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.

27:34  Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једноме од вас длака с главе неће отпасти.

27:35  И рекавши ово узе хљеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.

27:36  Онда се сви развеселивши и они једоше.

27:37  А у лађи бијаше нас душа свега двјеста и седамдесет и шест.

27:38  И наситивши се јела, облакшаше лађу избацивши пшеницу у море.

27:39  А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с пијеском, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.

27:40  И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одријешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према вјетрићу који духаше, вожасмо се крају.

27:41  А кад дођосмо као на један језик, гдје се море као раздјељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.

27:42  А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.

27:43  Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповједи онима који знаду пливати да искоче најприје, и да изиђу на земљу;

27:44  А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.

Chapter 28

28:1  И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумјеше да се острво зове Мелит.

28:2  А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.

28:3  А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.

28:4  И кад видјеше дивљаци змију гдје виси о руци његовој, говораху један другоме: јамачно је овај човјек крвник, којега избављена од мора суд Божиј не остави да живи.

28:5  А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.

28:6  А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видјеше да му ништа зло не би, промијенише се, и говораху да је он Бог.

28:7  А наоколо око онога мјеста бијаху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.

28:8  А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, којему ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцијели га.

28:9  А кад то би, долажаху и други који бијаху болесни на острву ономе, и исцјељиваху се.

28:10  И поштоваху нас великијем частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.

28:11  А послије три мјесеца одвезосмо се на лађи Александријској, која је била презимила на острву, и бијаху на њој написани Диоскури.

28:12  И допловивши у Сиракузу остасмо ондје три дана.

28:13  А онанде отпловивши дођосмо у Ригију; и послије једнога дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.

28:14  Ондје нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.

28:15  И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет тја до Апијева пазара и три крчме. И кад их видје Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.

28:16  А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи гдје хоће с војником која га чуваше.

28:17  А послије три дана Павле сазва старјешине Јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: људи браћо! ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачкијем; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,

28:18  Који извидјевши за мене шћаху да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.

28:19  Али кад Јудејци говораху насупрот, натјера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао што тужити.

28:20  Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер нада ради Израиљева окован сам у ово гвожђе.

28:21  А они му рекоше: ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори што зло за тебе.

28:22  Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.

28:23  И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше свједочећи царство Божије и увјеравајући их за Исуса из закона Мојсијева и из пророка од јутра до самога мрака.

28:24  И једни вјероваху ономе што говораше а једни не вјероваху.

28:25  А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну ријеч: добро каза Дух свети преко пророка Исаије оцевима нашијем

28:26  Говорећи: иди к народу овоме и кажи: ушима ћете чути и нећете разумјети; и очима ћете гледати и нећете видјети.

28:27  Јер одрвени срце овога народа, и ушима тешки чују, и очима својијем зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцијелим.

28:28  Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасеније Божије, они ће и чути.

28:29  И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.

28:30  А Павле остаде пуне двије године о своме трошку, и дочекиваше све који му долажаху,

28:31  Проповиједајући царство Божије, и учећи о Господу нашему Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.