SrKDEkavski - Acts

Chapter 1

1:1  Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити

1:2  До дана кад се узнесе, пошто Духом Светим заповеди апостолима које изабра,

1:3  Пред којима и по страдању свом показа себе жива многим и истинитим знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божјем.

1:4  И сабравши их заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусте, рече, од мене;

1:5  Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана.

1:6  А они онда који заједно беху, питаху Га говорећи: Господе! Хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?

1:7  А Он им рече: Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти;

1:8  Него ћете примити силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.

1:9  И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових.

1:10  И кад гледаху за Њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим хаљинама,

1:11  Који и рекоше: Људи Галилејци! Шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо.

1:12  Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.

1:13  И кад уђоше попеше се у собу где стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.

1:14  Ови сви једнодушно беху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом Његовом.

1:15  И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а беше народа заједно око сто двадесет имена):

1:16  Људи браћо! Требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду који беше пред онима што ухватише Исуса;

1:17  Јер се бројаше с нама, и беше примио део ове службе.

1:18  Он дакле стече њиву од плате неправедне, и обесивши се пуче по среди, и изасу се сва утроба његова.

1:19  И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховим језиком Акелдама, које значи њива крвна.

1:20  Јер се пише у књизи псалтиру: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живео у њему, и: Владичанство његово да прими други.

1:21  Треба дакле од ових људи који су били с нама за све време како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,

1:22  Почевши од крштења Јовановог до дана кад се узе од нас, да буде с нама сведок Његовог васкрсења један од ових.

1:23  И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.

1:24  И помоливши се Богу рекоше: Ти, Господе! Који познајеш срца свих, покажи једног од ове двојице кога си изабрао,

1:25  Да прими део ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на место своје.

1:26  И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.

Chapter 2

2:1  И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.

2:2  И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;

2:3  И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.

2:4  И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.

2:5  А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.

2:6  А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

2:7  И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?

2:8  Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?

2:9  Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,

2:10  И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,

2:11  Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.

2:12  И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?

2:13  А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.

2:14  А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.

2:15  Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;

2:16  Него је ово оно што каза пророк Јоило:

2:17  И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;

2:18  Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.

2:19  И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.

2:20  Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.

2:21  И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.

2:22  Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,

2:23  Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;

2:24  Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.

2:25  Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;

2:26  Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;

2:27  Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.

2:28  Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.

2:29  Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.

2:30  Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,

2:31  Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.

2:32  Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.

2:33  Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.

2:34  Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,

2:35  Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.

2:36  Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.

2:37  А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?

2:38  А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;

2:39  Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.

2:40  И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.

2:41  Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.

2:42  И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.

2:43  И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.

2:44  А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.

2:45  И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.

2:46  И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,

2:47  Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.

Chapter 3

3:1  А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сат.

3:2  И беше један човек хром од утробе матере своје, ког ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву;

3:3  Који видевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу.

3:4  А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: Погледај на нас.

3:5  А он гледаше у њих мислећи да ће му они шта дати.

3:6  А Петар рече: Сребра и злата нема у мене, него шта имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.

3:7  И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи.

3:8  И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога.

3:9  И видеше га сви људи где иде и хвали Бога.

3:10  А знаху га да онај беше што милостиње ради сеђаше код Красних врата црквених, и напунише се чуда и страха за то што би од њега.

3:11  А кад се исцељени хроми држаше Петра и Јована, навалише к њима сви људи у трем, који се зваше Соломунов, и чуђаху се.

3:12  А кад виде Петар, одговараше људима: Људи Израиљци! Што се чудите овоме? Или шта гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде?

3:13  Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави Сина свог Исуса, ког ви предадосте и одрекосте Га се пред лицем Пилатовим кад он суди да Га пусти.

3:14  А ви Свеца и Праведника одрекосте се, и испросисте човека крвника да вам поклони;

3:15  А Начелника живота убисте, кога Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми сведоци.

3:16  И за веру имена Његовог, овога ког видите и познајете, утврди име Његово; и вера која је кроза Њ даде му цело здравље ово пред свима вама.

3:17  И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и кнезови ваши.

3:18  А Бог како унапред јави устима свих пророка својих да ће Христос пострадати, изврши тако.

3:19  Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од греха својих, да дођу времена одмарања од лица Господњег,

3:20  И да пошаље унапред нареченог вам Христа Исуса,

3:21  Ког ваља дакле небо да прими до оног времена кад се све поправи, што Бог говори устима свих светих пророка својих од постања света.

3:22  Мојсије дакле очевима нашим рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже.

3:23  И биће да ће се свака душа која не послуша тог пророка истребити из народа.

3:24  А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше.

3:25  Ви сте синови пророка и завета који учини Бог с очевима вашим говорећи Аврааму: и у семену твом благословиће се сви народи на земљи.

3:26  Вама најпре Бог подиже Сина свог Исуса, и посла Га да вас благосиља да се сваки од вас обрати од пакости својих.

Chapter 4

4:1  А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;

4:2  И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.

4:3  И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.

4:4  А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.

4:5  А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,

4:6  А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;

4:7  И метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?

4:8  Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!

4:9  Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:

4:10  Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.

4:11  Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;

4:12  Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.

4:13  А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.

4:14  А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.

4:15  Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог

4:16  Говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;

4:17  Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.

4:18  И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.

4:19  Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?

4:20  Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.

4:21  А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.

4:22  Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.

4:23  А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.

4:24  А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;

4:25  Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?

4:26  Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.

4:27  Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,

4:28  Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.

4:29  И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;

4:30  И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.

4:31  И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.

4:32  А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.

4:33  И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:

4:34  Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,

4:35  И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.

4:36  А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,

4:37  Он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.

Chapter 5

5:1  А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,

5:2  И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.

5:3  А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?

5:4  Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.

5:5  А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.

5:6  А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.

5:7  А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.

5:8  А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.

5:9  А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.

5:10  И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног.

5:11  И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.

5:12  А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом.

5:13  А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.

5:14  А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена,

5:15  Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.

5:16  А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.

5:17  Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,

5:18  И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.

5:19  А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:

5:20  Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота.

5:21  А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.

5:22  А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им

5:23  Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо.

5:24  А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.

5:25  А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.

5:26  Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.

5:27  А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:

5:28  Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека.

5:29  А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима.

5:30  Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво.

5:31  Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.

5:32  И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају.

5:33  А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.

5:34  Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље,

5:35  Па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;

5:36  Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.

5:37  Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.

5:38  И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се.

5:39  Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.

5:40  Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.

5:41  А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.

5:42  А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.

Chapter 6

6:1  А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се делише храна сваки дан.

6:2  Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: Није прилично нама да оставимо реч Божју па да служимо око трпеза.

6:3  Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа Светог и премудрости, које ћемо поставити над овим послом.

6:4  А ми ћемо у молитви и у служби речи остати.

6:5  И ова реч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека напуњена вере и Духа Светог, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.

6:6  Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.

6:7  И реч Божја растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вери.

6:8  А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.

6:9  Тада усташе неки из зборнице која се зове ливерћанска и кириначка и александријска и оних који беху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.

6:10  И не могаху противу стати премудрости и Духу којим говораше.

6:11  Тада подговорише људе те казаше: Чусмо га где хули на Мојсија и на Бога.

6:12  И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.

6:13  И изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје хулити на ово свето место и на закон.

6:14  Јер га чусмо где говори: Овај Исус Назарећанин развалиће ово место, и измениће обичаје које нам остави Мојсије.

6:15  И погледавши на њ сви који сеђаху на сабору видеше лице његово као лице анђела.

Chapter 7

7:1  А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?

7:2  А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,

7:3  И рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.

7:4  Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.

7:5  И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.

7:6  Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.

7:7  И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.

7:8  И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.

7:9  И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.

7:10  И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.

7:11  А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.

7:12  А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.

7:13  И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.

7:14  А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.

7:15  И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши.

7:16  И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.

7:17  И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,

7:18  Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.

7:19  Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.

7:20  У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.

7:21  А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.

7:22  И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.

7:23  А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.

7:24  И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.

7:25  Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.

7:26  А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?

7:27  А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?

7:28  Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?

7:29  А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.

7:30  И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.

7:31  А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:

7:32  Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.

7:33  А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.

7:34  Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.

7:35  Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.

7:36  Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.

7:37  Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.

7:38  Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;

7:39  Ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,

7:40  Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.

7:41  И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.

7:42  А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?

7:43  И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.

7:44  Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;

7:45  Који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,

7:46  Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.

7:47  А Соломун Му начини кућу.

7:48  Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:

7:49  Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?

7:50  Не створи ли рука моја све ово?

7:51  Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.

7:52  Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;

7:53  Који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.

7:54  Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.

7:55  А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;

7:56  И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.

7:57  А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.

7:58  И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.

7:59  И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.

7:60  Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.

Chapter 8

8:1  Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола.

8:2  А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.

8:3  А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.

8:4  А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч.

8:5  А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.

8:6  А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше:

8:7  Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише.

8:8  И би велика радост у граду оном.

8:9  А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико;

8:10  На ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја.

8:11  А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.

8:12  Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.

8:13  Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.

8:14  А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.

8:15  Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог;

8:16  Јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса.

8:17  Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог.

8:18  А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце

8:19  Говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог.

8:20  А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце.

8:21  Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом.

8:22  Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог.

8:23  Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде.

8:24  А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте.

8:25  Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље.

8:26  А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.

8:27  И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу,

8:28  Па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију.

8:29  А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.

8:30  А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш?

8:31  А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим.

8:32  А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих.

8:33  У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље.

8:34  Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог?

8:35  А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово.

8:36  Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?

8:37  А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји.

8:38  И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.

8:39  А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се.

8:40  А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.

Chapter 9

9:1  А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,

9:2  И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.

9:3  А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба,

9:4  И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?

9:5  А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.

9:6  А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.

9:7  А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.

9:8  А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.

9:9  И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.

9:10  А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!

9:11  А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,

9:12  И виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа.

9:13  А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму;

9:14  И овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје.

9:15  А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.

9:16  А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.

9:17  И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог.

9:18  И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.

9:19  И пошто поједе окрепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску.

9:20  И одмах по зборницама проповедаше Исуса да је Он Син Божји.

9:21  А сви који слушаху дивљаху се и говораху: Није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овде зато дође да их повезане води главарима свештеничким.

9:22  А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.

9:23  А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.

9:24  Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;

9:25  А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.

9:26  А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вероваху да је ученик.

9:27  А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу виде Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповеда име Исусово.

9:28  И беше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно проповедаше име Господа Исуса.

9:29  И говораше и препираше се с Грцима, а они гледаху да га убију.

9:30  А кад разумеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.

9:31  А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији беху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утехом Светог Духа.

9:32  И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.

9:33  И нађе тамо једног човека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет.

9:34  И рече му Петар: Енеја! Исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.

9:35  И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.

9:36  А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она беше пуна добрих дела и милостиње што чињаше.

9:37  И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.

9:38  А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човека молећи га да не пожали труда доћи до њих.

9:39  А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.

9:40  А Петар изгнавши све напоље клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се к телу рече: Тавито! Устани. А она отвори очи своје, и видевши Петра седе.

9:41  Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.

9:42  И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше Господа.

9:43  И догоди се да он оста много дана у Јопи у неког Симона кожара.

Chapter 10

10:1  А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.

10:2  Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;

10:3  Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!

10:4  А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;

10:5  И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:

10:6  Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

10:7  И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,

10:8  И казавши им све посла их у Јопу.

10:9  А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.

10:10  И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,

10:11  И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;

10:12  У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.

10:13  И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.

10:14  А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.

10:15  И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.

10:16  И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.

10:17  А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,

10:18  И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?

10:19  А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;

10:20  Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.

10:21  А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?

10:22  А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.

10:23  Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.

10:24  И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.

10:25  А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.

10:26  И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.

10:27  И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.

10:28  И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;

10:29  Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?

10:30  И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,

10:31  И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.

10:32  Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.

10:33  Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.

10:34  А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;

10:35  Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.

10:36  Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.

10:37  Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:

10:38  Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.

10:39  И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.

10:40  Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,

10:41  Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.

10:42  И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.

10:43  За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.

10:44  А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.

10:45  И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.

10:46  Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:

10:47  Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?

10:48  И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.

Chapter 11

11:1  А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.

11:2  И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,

11:3  Говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.

11:4  А Петар почевши казиваше им редом говорећи:

11:5  Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.

11:6  Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.

11:7  А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.

11:8  А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.

11:9  А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.

11:10  А ово би трипут; и узе се опет све на небо.

11:11  И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.

11:12  А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.

11:13  И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,

11:14  Који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

11:15  А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.

11:16  Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.

11:17  Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?

11:18  А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.

11:19  А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.

11:20  А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.

11:21  И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.

11:22  А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;

11:23  Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;

11:24  Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.

11:25  Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.

11:26  И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.

11:27  А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.

11:28  И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.

11:29  А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.

11:30  Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.

Chapter 12

12:1  У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.

12:2  И погуби Јакова брата Јовановог мачем.

12:3  И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),

12:4  Ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.

12:5  И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.

12:6  А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.

12:7  И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.

12:8  А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.

12:9  И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.

12:10  А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.

12:11  И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.

12:12  И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.

12:13  А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује.

12:14  И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.

12:15  А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: Анђео је његов.

12:16  А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се.

12:17  А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место.

12:18  А кад би дан, беше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.

12:19  А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.

12:20  Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства.

12:21  А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им;

12:22  А народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији.

12:23  Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.

12:24  А реч Божија растијаше и множаше се.

12:25  А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.

Chapter 13

13:1  А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.

13:2  А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.

13:3  Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.

13:4  Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.

13:5  И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.

13:6  А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,

13:7  Који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.

13:8  А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.

13:9  А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ

13:10  Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?

13:11  И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.

13:12  Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.

13:13  А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.

13:14  А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.

13:15  А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.

13:16  А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.

13:17  Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.

13:18  И до четрдесет година прехрани их у пустињи.

13:19  И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.

13:20  И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.

13:21  И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.

13:22  И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.

13:23  Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;

13:24  Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.

13:25  И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.

13:26  Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.

13:27  Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.

13:28  И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.

13:29  И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.

13:30  А Бог васкрсе Га из мртвих.

13:31  И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.

13:32  И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;

13:33  Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.

13:34  А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.

13:35  Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.

13:36  Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.

13:37  А ког Бог подиже не виде труљење.

13:38  Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.

13:39  И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.

13:40  Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:

13:41  Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.

13:42  А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.

13:43  А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.

13:44  А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.

13:45  А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.

13:46  А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.

13:47  Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.

13:48  А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни.

13:49  И реч се Божја разношаше по свој околини.

13:50  Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.

13:51  А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.

13:52  А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.

Chapter 14

14:1  У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.

14:2  А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

14:3  Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.

14:4  А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.

14:5  А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,

14:6  Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.

14:7  И онамо проповедаху јеванђеље.

14:8  И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.

14:9  Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,

14:10  Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.

14:11  А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.

14:12  И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.

14:13  А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.

14:14  А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:

14:15  Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

14:16  Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:

14:17  И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

14:18  И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,

14:19  Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.

14:20  А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

14:21  И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.

14:22  Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.

14:23  И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.

14:24  И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.

14:25  И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.

14:26  И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.

14:27  А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

14:28  И осташе онде не мало времена с ученицима.

Chapter 15

15:1  И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.

15:2  А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.

15:3  А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.

15:4  А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

15:5  Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.

15:6  А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.

15:7  И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.

15:8  И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.

15:9  И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.

15:10  Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?

15:11  Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.

15:12  Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.

15:13  А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.

15:14  Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.

15:15  И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:

15:16  Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,

15:17  Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.

15:18  Богу су позната од постања света сва дела Његова;

15:19  Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;

15:20  Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.

15:21  Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.

15:22  Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.

15:23  И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.

15:24  Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;

15:25  Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,

15:26  С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.

15:27  Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.

15:28  Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:

15:29  Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.

15:30  А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.

15:31  А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.

15:32  А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.

15:33  И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.

15:34  Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.

15:35  А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.

15:36  А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.

15:37  А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.

15:38  Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.

15:39  Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.

15:40  А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.

15:41  И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.

Chapter 16

16:1  Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка;

16:2  За њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији.

16:3  Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк.

16:4  И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму.

16:5  А цркве се утврђиваху у вери, и сваки дан биваше их више.

16:6  А кад прођоше Фригију и галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији.

16:7  А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде.

16:8  А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.

16:9  И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам.

16:10  А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље.

16:11  А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сутрадан у Неапољ,

16:12  А оданде у Филибу, које је први град земље Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана.

16:13  А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале.

16:14  И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове.

16:15  А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас.

16:16  А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима.

16:17  Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења.

16:18  И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.

16:19  А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.

16:20  И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду,

16:21  И проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.

16:22  И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају.

16:23  И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува.

16:24  Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.

16:25  А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.

16:26  А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.

16:27  А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи.

16:28  А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде.

16:29  А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили;

16:30  И изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем?

16:31  А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.

16:32  И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом.

16:33  И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.

16:34  И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога.

16:35  А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека.

16:36  А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.

16:37  А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.

16:38  А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;

16:39  И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.

16:40  А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше.

Chapter 17

17:1  Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.

17:2  И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,

17:3  Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.

17:4  И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.

17:5  Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.

17:6  А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,

17:7  Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.

17:8  И смутише народ и старешине градске који ово чуше.

17:9  Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.

17:10  А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.

17:11  Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.

17:12  Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.

17:13  А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.

17:14  А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.

17:15  А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.

17:16  А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;

17:17  И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.

17:18  А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.

17:19  Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш?

17:20  Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.

17:21  А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају.

17:22  А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;

17:23  Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.

17:24  Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,

17:25  Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.

17:26  И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:

17:27  Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас;

17:28  Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.

17:29  Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.

17:30  Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;

17:31  Јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих.

17:32  А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том.

17:33  Тако Павле отиде између њих.

17:34  А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.

Chapter 18

18:1  А потом се одлучи Павле од Атине и дође у Коринт,

18:2  И нађе једног Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који беше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер беше заповедио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима.

18:3  И будући да беше оног истог заната, оста код њих и рађаше, јер беху ћилимарског заната.

18:4  А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке.

18:5  И кад сиђоше из Македоније Сила и Тимотије, навали Дух Свети на Павла да сведочи Јеврејима да је Исус Христос.

18:6  А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: Крв ваша на ваше главе; ја сам чист, од сад идем у незнабошце.

18:7  И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштоваше Бога, и ког кућа беше крај зборнице.

18:8  А Крисп, старешина зборнички, верова Господа са свим домом својим; и од Коринћана многи који слушаху вероваше и крстише се.

18:9  А Господ рече Павлу ноћу у утвари: Не бој се, него говори, и да не ућутиш;

18:10  Јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти шта учини; јер ја имам велики народ у овом граду.

18:11  И он седи онде годину и шест месеци учећи их речи Божјој

18:12  А кад беше Галион намесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше га на суд

18:13  Говорећи: Овај наговара људе да поштују Бога против закона.

18:14  А кад Павле хтеде да отвори уста, рече Галион Јеврејима: Да је каква неправда била или зло дело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји!

18:15  Али кад су препирања за речи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем.

18:16  И изагна их из суднице.

18:17  Онда сви Грци ухватише Состена, старешину зборничког, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио.

18:18  А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се беше заветовао.

18:19  И дође у Ефес; и њих остави онде, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима.

18:20  А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтеде,

18:21  Него се опрости с њима говорећи: Ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтедбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу.

18:22  И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију.

18:23  И проведавши неколико времена изиђе и прође редом галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике.

18:24  А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човек речит и силан у књигама.

18:25  Овај беше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знаше само крштење Јованово.

18:26  И овај поче слободно проповедати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи.

18:27  А кад он хтеде да пређе у Ахају, послаше браћа унапред и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вероваху благодаћу;

18:28  Јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос.

Chapter 19

19:1  Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике

19:2  Рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.

19:3  А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.

19:4  А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.

19:5  А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.

19:6  А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.

19:7  А беше људи свега око дванаест.

19:8  И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.

19:9  А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.

19:10  И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.

19:11  И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,

19:12  Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.

19:13  И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.

19:14  А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.

19:15  А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?

19:16  И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.

19:17  И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.

19:18  И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.

19:19  А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.

19:20  Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.

19:21  И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.

19:22  И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.

19:23  А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,

19:24  Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,

19:25  Он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;

19:26  И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.

19:27  И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.

19:28  А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!

19:29  И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.

19:30  А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.

19:31  А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.

19:32  Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.

19:33  А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.

19:34  А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.

19:35  А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?

19:36  Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;

19:37  Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.

19:38  А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.

19:39  Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.

19:40  Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.

Chapter 20

20:1  А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.

20:2  И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.

20:3  Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.

20:4  И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.

20:5  Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.

20:6  А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.

20:7  А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.

20:8  И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.

20:9  А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.

20:10  А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.

20:11  Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.

20:12  А момче доведоше живо, и утешише се не мало.

20:13  А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.

20:14  А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.

20:15  И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.

20:16  Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.

20:17  Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.

20:18  И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих

20:19  Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;

20:20  Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,

20:21  Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.

20:22  И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;

20:23  Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.

20:24  Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.

20:25  И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.

20:26  Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;

20:27  Јер не изоставих да покажем вољу Божју.

20:28  Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;

20:29  Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;

20:30  И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.

20:31  Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.

20:32  И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.

20:33  Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.

20:34  Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.

20:35  Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.

20:36  И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.

20:37  А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,

20:38  Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.

Chapter 21

21:1  И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару.

21:2  И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се.

21:3  А кад нам се указа Кипар, остависмо га налево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер онде ваљаше да се истовари лађа.

21:4  И нашавши ученике остасмо онде седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим.

21:5  А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и децом до иза града, и клекнувши на брегу помолисмо се Богу.

21:6  И опростивши се један с другим уђосмо у лађу; а они се вратише својим кућама.

21:7  А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан.

21:8  А сутрадан пошавши Павле и који бејасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који беше један од седам ђакона, остасмо у њега.

21:9  И овај имаше четири кћери девојке које прорицаху.

21:10  Стојећи ми пак онде много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав;

21:11  И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: Тако вели Дух Свети: Човека ког је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца.

21:12  И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим.

21:13  А Павле одговори и рече: Шта чините те плачете и цепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умрети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса.

21:14  А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: Воља Божја нека буде.

21:15  А после ових дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим.

21:16  А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом неког Мнасона из Кипра, старог ученика, у ког бисмо ми стајали.

21:17  И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.

21:18  А сутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старешине.

21:19  И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом.

21:20  А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: Видиш ли, брате! Колико је хиљада Јевреја који вероваше, и сви теже на стари закон.

21:21  А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијевог све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати деце своје, нити држати обичаје отачке.

21:22  Шта ћемо дакле сад? Народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао.

21:23  Ово дакле учини шта ти кажемо: у нас имају четири човека који су се заветовали Богу;

21:24  Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека острижу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему.

21:25  А за незнабошце који вероваше ми посласмо пресудивши да они такво ништа не држе осим да се чувају од прилога идолских, и од крви, и од удављеног, и од курварства.

21:26  Тада Павле узе оне људе, и сутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за сваког њих.

21:27  А кад хтеде да се наврши седам дана, видевши га у цркви они Јевреји што беху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ.

21:28  Вичући: Помагајте, људи Израиљци! Ово је човек који против народа и закона и против овог места учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето место ово.

21:29  Јер беху видели с њим у граду Трофима из Ефеса, ког мишљаху да је увео Павле у цркву.

21:30  И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата.

21:31  А кад хтеше да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим.

21:32  А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видевши војводу и војнике престаше бити Павла.

21:33  А војвода приступивши узе га, и заповеди да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио.

21:34  А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разуме управо, заповеди да га одведу у логор.

21:35  А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа.

21:36  Јер за њим приста мноштво народа који викаху: Погуби га.

21:37  А кад хтеде Павле да уђе у логор, рече војводи: Је ли ми слободно говорити шта теби? А он рече: Зар умеш грчки?

21:38  Ниси ли ти Мисирац који пре ових дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука?

21:39  А Павле рече: Ја сам човек Јеврејин из Тарса, грађанин познатог града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу.

21:40  А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори јеврејским језиком говорећи:

Chapter 22

22:1  Људи, браћо и очеви! Чујте сад мој одговор к вама.

22:2  А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још већа тишина поста. И рече:

22:3  Ја сам човек Јеврејин, који сам рођен у Тарсу киликијском, и одгајен у овом граду код ногу Гамалиилових, научен управо отачком закону, и бејах ревнитељ Божји као што сте ви сви данас.

22:4  Ја овај пут гоних до саме смрти, везујући и предајући у тамницу и људе и жене,

22:5  Као што ми сведочи и поглавар свештенички и све старешине; од којих и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и иђах да доведем оне што беху онамо свезане у Јерусалим да се муче.

22:6  А кад иђах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика светлост с неба.

22:7  И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?

22:8  А ја одговорих: Ко си Ти, Господе? А Он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, ког ти гониш.

22:9  А који беху са мном видеше светлост и уплашише се; али не чуше глас који ми говораше.

22:10  А ја рекох: Шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одређено да чиниш.

22:11  И кад обневидех од силне светлости оне, вођаху ме за руку они који беху са мном, и дођох у Дамаск.

22:12  А неки Ананија, човек побожан по закону, посведочен од свију Јевреја који живе у Дамаску,

22:13  Дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! Прогледај. И ја у тај час погледах на њ.

22:14  А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш вољу Његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста Његових:

22:15  Да Му будеш сведок пред свим људима за ово што си видео и чуо.

22:16  И сад шта оклеваш? Устани и крсти се, и опери се од греха својих, призвавши име Господа Исуса.

22:17  А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе,

22:18  И видех Га где ми говори: Похитај те изађи из Јерусалима, јер неће примити сведочанство твоје за мене.

22:19  И ја рекох: Господе! Сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне који Те верују.

22:20  И кад се проливаше крв Стефана сведока Твог, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине оних који га убијају.

22:21  И рече ми: Иди, јер ћу ја далеко да те пошаљем у незнабошце.

22:22  А они га слушаху до ове речи, па подигоше глас свој говорећи: Узми са земље таквог; јер не треба да живи.

22:23  А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо,

22:24  Заповеди војвода да га одведу у логор, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ.

22:25  И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше онде: Зар ви можете бити човека Римљанина, и још без суда?

22:26  А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: Гледај шта ћеш чинити; јер је овај човек Римљанин.

22:27  А војвода приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да.

22:28  А војвода одговори: Ја сам за велику цену име овог грађанства добио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме.

22:29  Онда одступише одмах од њега они што хтеше да га испитују; а војвода се уплаши кад разуме да је Римљанин и што га беше свезао.

22:30  А сутрадан, желећи дознати истину зашто га туже Јевреји, пусти га из окова, и заповеди да дођу главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима.

Chapter 23

23:1  А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.

23:2  А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима.

23:3  Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију.

23:4  А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког?

23:5  А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.

23:6  А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.

23:7  А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ.

23:8  Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.

23:9  И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.

23:10  А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор.

23:11  А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.

23:12  А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.

23:13  А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише.

23:14  Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;

23:15  Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.

23:16  А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу.

23:17  А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.

23:18  А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.

23:19  А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш?

23:20  А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега;

23:21  Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.

23:22  А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.

23:23  И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи.

23:24  И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.

23:25  И написа посланицу у којој овако говораше:

23:26  Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље.

23:27  Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.

23:28  И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.

23:29  Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.

23:30  И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!

23:31  А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.

23:32  А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор.

23:33  А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.

23:34  А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије

23:35  Рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.

Chapter 24

24:1  А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.

24:2  А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем,

24:3  У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу.

24:4  Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.

24:5  Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској;

24:6  Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом.

24:7  Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби,

24:8  Заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо.

24:9  А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.

24:10  А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе:

24:11  Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,

24:12  И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,

24:13  Нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре.

24:14  Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима,

24:15  И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.

24:16  А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.

24:17  И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе.

24:18  У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком.

24:19  А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме.

24:20  Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,

24:21  Осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.

24:22  А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар.

24:23  А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.

24:24  А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса.

24:25  А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.

24:26  А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.

24:27  А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.

Chapter 25

25:1  А Фист онда примивши власт после три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим.

25:2  Онда главари свештенички и старешине јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га,

25:3  Иштући милости против њега, да га пошаље у Јерусалим; и наређиваху заседу да га убију на путу.

25:4  А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде:

25:5  Који дакле могу од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човеку нека га туже.

25:6  А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сутрадан седавши на судијску столицу заповеди да доведу Павла.

25:7  А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који беху дошли из Јерусалима, и многе тешке кривице изношаху на Павла, којих не могаху посведочити,

25:8  Кад се он одговараше: Нити закону јеврејском, ни цркви, ни ћесару шта сагреших.

25:9  Али Фист, хотећи Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: Хоћеш да идеш горе у Јерусалим и онде да ти судим за то?

25:10  А Павле рече: Ја стојим на суду ћесаревом, овде треба да ми се суди: Јеврејима ништа нисам скривио, као што и ти најбоље знаш.

25:11  Ако ли сам скривио, или учинио шта што заслужује смрт, не марим умрети; ако ли пак ништа нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати. Ћесару идем.

25:12  Тада Фист, поговоривши са саветницима, одговори: Ћесару рече да хоћеш: ћесару ћеш поћи.

25:13  А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста.

25:14  И будући да онде много дана осташе, каза Фист цару за Павла говорећи: Човека једног оставио је Филикс у тамници,

25:15  За ког, кад ја бијах у Јерусалиму, изиђоше преда ме главари свештенички и старешине јеврејске молећи да га осудим.

25:16  Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се пре поклони какав човек на смрт док се оптужени не суочи с онима који га туже, и не прими место да одговара за своју кривицу.

25:17  А кад се они овде састаше, никаквог одлагања не учиних, и сутрадан седавши на судијску столицу заповедих да доведу човека.

25:18  А око њега ставши супарници ни једне кривице које ја мишљах не изнесоше.

25:19  Него имаху против њега некаква питања о свом сујеверју, и о некаквом Исусу, који је умро па Павле говораше да је жив.

25:20  А ја не знајући у овом послу шта ћу чинити, рекох би ли хтео ићи у Јерусалим и онамо да му се суди за ово.

25:21  А кад Павле рече да га чувамо до суда Августовог, заповедих да га чувају докле га пошаљем к ћесару.

25:22  А Агрипа рече Фисту: и ја бих рад чути тог човека. А он рече: Сутра ћеш га чути.

25:23  Сутрадан пак, кад Агрипа и Верникија дођоше с великим поносом, и уђоше у судницу с војводама и са старешинама оног града, и кад заповеди Фист, доведоше Павла.

25:24  И рече Фист: Агрипа царе! И сви који сте с нама! Видите овог за ког ми све мноштво Јевреја досађиваше и у Јерусалиму и овде, вичући да не ваља да он више живи.

25:25  А ја дознавши да он ништа није учинио што заслужује смрт, а и он сам рече да ће да иде к светлом ћесару, намислих да га пошаљем,

25:26  За ког немам шта управо писати господару. Зато га и доведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, пошто буде испитивање, имао шта писати.

25:27  Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити.

Chapter 26

26:1  А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:

26:2  За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,

26:3  А највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.

26:4  Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.

26:5  Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски.

26:6  И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим,

26:7  Коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.

26:8  Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?

26:9  Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,

26:10  Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд.

26:11  И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова.

26:12  За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких,

26:13  У подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.

26:14  А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.

26:15  А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш;

26:16  Него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати,

26:17  Избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати,

26:18  Да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом.

26:19  Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари;

26:20  Него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања.

26:21  Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину.

26:22  Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:

26:23  Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима.

26:24  А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.

26:25  А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем.

26:26  Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу.

26:27  Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.

26:28  А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.

26:29  А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових.

26:30  И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима,

26:31  И отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.

26:32  А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару.

Chapter 27

27:1  И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.

27:2  А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.

27:3  И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.

27:4  И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.

27:5  И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску.

27:6  И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.

27:7  И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.

27:8  И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.

27:9  А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле

27:10  Говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших.

27:11  Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи.

27:12  А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.

27:13  И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.

27:14  Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.

27:15  А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.

27:16  А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,

27:17  Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.

27:18  А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре.

27:19  И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски.

27:20  А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.

27:21  И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.

27:22  И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;

27:23  Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим,

27:24  Говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.

27:25  Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.

27:26  Али ваља нам доћи на једно острво.

27:27  А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.

27:28  И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати.

27:29  Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.

27:30  А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,

27:31  Рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.

27:32  Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.

27:33  А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.

27:34  Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.

27:35  И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.

27:36  Онда се сви развеселивши и они једоше.

27:37  А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.

27:38  И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.

27:39  А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.

27:40  И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.

27:41  А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.

27:42  А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.

27:43  Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу;

27:44  А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.

Chapter 28

28:1  И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумеше да се острво зове Мелит.

28:2  А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.

28:3  А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.

28:4  И кад видеше дивљаци змију где виси о руци његовој, говораху један другом: Јамачно је овај човек крвник, ког избављеног од мора суд Божји не остави да живи.

28:5  А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.

28:6  А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се, и говораху да је он бог.

28:7  А наоколо око оног места беху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.

28:8  А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, коме ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцели га.

28:9  А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву оном, и исцељиваху се.

28:10  И поштоваху нас великим частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.

28:11  А после три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и беху на њој написани Диоскури.

28:12  И допловивши у Сиракузу остасмо онде три дана.

28:13  А оданде отпловивши дођосмо у Ригију; и после једног дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.

28:14  Онде нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.

28:15  И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет све до Апијева пазара и три крчме. И кад их виде Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.

28:16  А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи где хоће с војником који га чуваше.

28:17  А после три дана Павле сазва старешине јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: Људи браћо! Ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачким; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,

28:18  Који извидевши за мене хтеше да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.

28:19  Али кад Јудејци говораху насупрот, натера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао шта тужити.

28:20  Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер наде ради Израиљеве окован сам у ово гвожђе.

28:21  А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори шта зло за тебе.

28:22  Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.

28:23  И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше сведочећи царство Божје и уверавајући их за Исуса из закона Мојсијевог и из пророка од јутра до самог мрака.

28:24  И једни вероваху ономе што говораше а једни не вероваху.

28:25  А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну реч: Добро каза Дух Свети преко пророка Исаије очевима нашим

28:26  Говорећи: Иди к народу овоме и кажи: Ушима ћете чути и нећете разумети; и очима ћете гледати и нећете видети.

28:27  Јер одрвени срце овог народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцелим.

28:28  Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасење Божје, они ће и чути.

28:29  И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.

28:30  А Павле остаде пуне две године о свом трошку, и дочекиваше све који му долажаху,

28:31  Проповедајући царство Божје, и учећи о Господу нашем Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.