SrKDEkavski - Matthew

Chapter 1

1:1  Племе Исуса Христа, сина Давида Аврамовог сина.

1:2  Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.

1:3  А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.

1:4  А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.

1:5  А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.

1:6  А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријиницом.

1:7  А Соломун роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.

1:8  А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.

1:9  А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Езекију.

1:10  А Езекија роди Манасију, а Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.

1:11  А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској.

1:12  А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатиила. А Салатиило роди Зоровавела.

1:13  А Зоровавел роди Авиуда. А Авиуд роди Елијакима. А Елијаким роди Азора.

1:14  А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.

1:15  А Елиуд роди Елеазара, а Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.

1:16  А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, која роди Исуса прозваног Христа.

1:17  Свега дакле колена од Аврама до Давида, колена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, колена четрнаест, а од сеобе вавилонске до Христа, колена четрнаест.

1:18  А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати Његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нису били састали, нађе се да је она трудна од Духа Светог.

1:19  А Јосиф муж њен, будући побожан и не хтевши је јавно срамотити, намисли је тајно пустити.

1:20  Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! Не бој се узети Марије жене своје; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светог.

1:21  Па ће родити Сина, и надени Му име Исус; јер ће Он избавити свој народ од греха њихових.

1:22  А ово је све било да се изврши шта је Господ казао преко пророка који говори:

1:23  Ето, девојка ће затруднети, и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило, које ће рећи: С нама Бог.

1:24  Кад се Јосиф пробуди од сна, учини како му је заповедио анђео Господњи, и узме жену своју.

1:25  И не знаше за њу док не роди Сина свог првенца, и надеде Му име Исус.

Chapter 2

2:1  А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу:

2:2  Где је цар јудејски што се родио? Јер смо видели Његову звезду на истоку и дошли смо да Му се поклонимо.

2:3  Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.

2:4  И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: Где ће се родити Христос?

2:5  А они му рекоше: У Витлејему јудејском; јер је тако пророк написао:

2:6  И ти Витлејеме, земљо Јудина! Ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће пасти народ мој Израиља.

2:7  Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звезда.

2:8  И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте добро за дете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.

2:9  И они саслушавши цара, пођоше: а то и звезда коју су видели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго где беше дете.

2:10  А кад видеше звезду где је стала, обрадоваше се веома великом радости.

2:11  И ушавши у кућу, видеше дете с Маријом матером Његовом, и падоше и поклонише Му се; па отворише даре своје и дариваше Га: златом, и тамјаном, и смирном.

2:12  И примивши у сну заповест да се не враћају к Ироду, другим путем отидоше у своју земљу.

2:13  А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: Устани, узми дете и матер Његову па бежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дете да Га погуби.

2:14  И он уставши узе дете и матер Његову ноћу и отиде у Мисир.

2:15  И би тамо до смрти Иродове: да се изврши шта је Господ рекао преко пророка који говори: Из Мисира дозвах Сина свог.

2:16  Тада Ирод, кад виде да су га мудраци преварили, разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је добро дознао од мудраца.

2:17  Тада се зби шта је казао пророк Јеремија говорећи:

2:18  Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахила плаче за својом децом, и неће да се утеши, јер их нема.

2:19  А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.

2:20  И рече: Устани, и узми дете и матер Његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу детињу.

2:21  И он уставши, узе дете и матер Његову, и дође у земљу Израиљеву.

2:22  Али чувши да Архелај царује у Јудеји место Ирода оца свог, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповест, отиде у крајеве галилејске.

2:23  И дошавши онамо, намести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати.

Chapter 3

3:1  У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи јудејској.

3:2  И говораше: Покајте се, јер се приближи царство небеско.

3:3  Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија где каже: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господу, и поравните стазе Његове.

3:4  А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова беше скакавци и мед дивљи.

3:5  Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска.

3:6  И он их крштаваше у Јордану, и исповедаху грехе своје.

3:7  А кад виде (Јован) многе фарисеје и садукеје где иду да их крсти, рече им: Породи аспидини! Ко каза вама да бежите од гнева који иде?

3:8  Родите дакле род достојан покајања.

3:9  И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Аврама; јер вам кажем да може Бог и од камења овог подигнути децу Авраму.

3:10  Већ и секира код корена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добар род, сече се и у огањ баца.

3:11  Ја дакле крштавам вас водом за покајање; а Онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан Њему обућу понети; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

3:12  Њему је лопата у руци Његовој, па ће отребити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем вечним.

3:13  Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти.

3:14  А Јован брањаше Му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш к мени?

3:15  А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави Га.

3:16  И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на Њега.

3:17  И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи.

Chapter 4

4:1  Тада Исуса одведе Дух у пустињу да Га ђаво куша.

4:2  И постивши се дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладне.

4:3  И приступи к Њему кушач и рече: Ако си Син Божји, реци да камење ово хлебови постану.

4:4  А Он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих.

4:5  Тада одведе Га ђаво у свети град и постави Га наврх цркве;

4:6  Па Му рече: Ако си Син Божји, скочи доле, јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе, и узеће те на руке, да где не запнеш за камен ногом својом.

4:7  А Исус рече њему: Али и то стоји написано: Немој кушати Господа Бога свог.

4:8  Опет Га узе ђаво и одведе Га на гору врло високу, и показа Му сва царства овог света и славу њихову;

4:9  И рече Му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.

4:10  Тада рече њему Исус: Иди од мене, сотоно; јер стоји написано: Господу Богу свом поклањај се и Њему једино служи.

4:11  Тада остави Га ђаво, и гле, анђели приступише и служаху Му.

4:12  А кад чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју.

4:13  И оставивши Назарет дође и намести се у Капернауму приморском на међи Завулоновој и Нефталимовој.

4:14  Да се збуде шта је рекао Исаија пророк говорећи:

4:15  Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка.

4:16  Људи који седе у тами, видеше видело велико, и онима што седе на страни и у сену смртном, засветли видело.

4:17  Отада поче Исус учити и говорити: Покајте се, јер се приближи царство небеско.

4:18  И идући покрај мора галилејског виде два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његовог, где мећу мреже у море, јер беху рибари.

4:19  И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским.

4:20  А они тај час оставише мреже и за Њим отидоше.

4:21  И отишавши одатле виде друга два брата, Јакова Зеведејевог, и Јована брата његовог, у лађи са Зеведејем оцем њиховим где крпе мреже своје, и позва их.

4:22  А они тај час оставише лађу и оца свог и за Њим отидоше.

4:23  И прохођаше по свој Галилеји Исус учећи по зборницама њиховим, и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

4:24  И отиде глас о Њему по свој Сирији и приведоше Му све болесне од различних болести и с различним мукама, и бесне, и месечњаке, и узете, и исцели их.

4:25  И за Њим иђаше народа много из Галилеје, и из Десет Градова, и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.

Chapter 5

5:1  А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.

5:2  И отворивши уста своја учаше их говорећи:

5:3  Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;

5:4  Благо онима који плачу, јер ће се утешити;

5:5  Благо кроткима, јер ће наследити земљу;

5:6  Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;

5:7  Благо милостивима, јер ће бити помиловани;

5:8  Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети;

5:9  Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати;

5:10  Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.

5:11  Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.

5:12  Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.

5:13  Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.

5:14  Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.

5:15  Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.

5:16  Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.

5:17  Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.

5:18  Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.

5:19  Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.

5:20  Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

5:21  Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.

5:22  А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном.

5:23  Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те,

5:24  Остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.

5:25  Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе.

5:26  Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара.

5:27  Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе.

5:28  А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.

5:29  А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.

5:30  И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.

5:31  Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.

5:32  А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.

5:33  Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео.

5:34  А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји;

5:35  Ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара.

5:36  Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити.

5:37  Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.

5:38  Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.

5:39  А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;

5:40  И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.

5:41  И ако те потера ко један сат, иди с њиме два.

5:42  Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.

5:43  Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог.

5:44  А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;

5:45  Да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.

5:46  Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?

5:47  И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

5:48  Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.

Chapter 6

6:1  Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.

6:2  Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.

6:3  А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.

6:4  Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

6:5  И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.

6:6  А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

6:7  А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.

6:8  Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;

6:9  Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;

6:10  Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;

6:11  Хлеб наш потребни дај нам данас;

6:12  И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;

6:13  И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.

6:14  Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.

6:15  Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.

6:16  А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.

6:17  А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,

6:18  Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

6:19  Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;

6:20  Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.

6:21  Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.

6:22  Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.

6:23  Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?

6:24  Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.

6:25  Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?

6:26  Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?

6:27  А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

6:28  И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.

6:29  Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.

6:30  А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?

6:31  Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?

6:32  Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.

6:33  Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.

6:34  Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.

Chapter 7

7:1  Не судите да вам се не суди;

7:2  Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.

7:3  А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осећаш?

7:4  Или, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом?

7:5  Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.

7:6  Не дајте светиње псима; нити мећите бисера свог пред свиње, да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну вас.

7:7  Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.

7:8  Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.

7:9  Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба камен да му да?

7:10  Или ако рибе заиште да му да змију?

7:11  Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле?

7:12  Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.

7:13  Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду.

7:14  Као што су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.

7:15  Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви.

7:16  По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?

7:17  Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.

7:18  Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати.

7:19  Свако дакле дрво које не рађа род добар, секу и у огањ бацају.

7:20  И тако дакле по родовима њиховим познаћете их.

7:21  Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! Ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима.

7:22  Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у име Твоје пророковали, и Твојим именом ђаволе изгонили, и Твојим именом чудеса многа творили?

7:23  И тада ћу им ја казати: Никад вас нисам знао; идите од мене који чините безакоње.

7:24  Сваки дакле који слуша ове моје речи и извршује их, казаћу да је као мудар човек који сазида кућу своју на камену:

7:25  И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер беше утврђена на камену.

7:26  А сваки који слуша ове моје речи а не извршује их, он ће бити као човек луд који сазида кућу своју на песку:

7:27  И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

7:28  И кад сврши Исус речи ове, дивљаше се народ науци Његовој.

7:29  Јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници.

Chapter 8

8:1  А кад сиђе с горе, за Њим иђаше народа много.

8:2  И гле, човек губав дође и клањаше Му се говорећи: Господе! Ако хоћеш, можеш ме очистити.

8:3  И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе.

8:4  И рече му Исус: Гледај, ником не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповедио Мојсије ради сведочанства њима.

8:5  А кад уђе у Капернаум, приступи к Њему капетан молећи Га

8:6  И говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.

8:7  А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га.

8:8  И капетан одговори и рече: Господе! Нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци реч, и оздравиће слуга мој.

8:9  Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.

8:10  А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за Њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох.

8:11  И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском:

8:12  А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

8:13  А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.

8:14  И дошавши Исус у дом Петров виде ташту његову где лежи и грозница је тресе.

8:15  И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше Му.

8:16  А увече доведоше к Њему бесних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели:

8:17  Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе.

8:18  А кад виде Исус много народа око себе, заповеди ученицима својим да иду на оне стране.

8:19  И приступивши један књижевник рече Му: Учитељу! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.

8:20  Рече њему Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда; а Син човечији нема где главе заклонити.

8:21  А други од ученика Његових рече Му: Господе! Допусти ми најпре да идем да укопам оца свог.

8:22  А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце.

8:23  И кад уђе у лађу, за Њим уђоше ученици Његови.

8:24  И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; а Он спаваше.

8:25  И прикучивши се ученици Његови пробудише Га говорећи: Господе! Избави нас, изгибосмо.

8:26  И рече им: Зашто сте страшљиви, маловерни? Тада уставши запрети ветровима и мору, и постаде тишина велика.

8:27  А људи чудише се говорећи: Ко је Овај да Га слушају и ветрови и море?

8:28  А кад дође на оне стране у земљу гергесинску, сретоше Га два бесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем оним.

8:29  И гле, повикаше: Шта је Теби до нас, Исусе, Сине Божји? Зар си дошао амо пре времена да мучиш нас?

8:30  А далеко од њих пасаше велико крдо свиња.

8:31  И ђаволи мољаху Га говорећи: Ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крдо свиња.

8:32  И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сво крдо с брега у море, и потопише се у води.

8:33  А свињари побегоше; и дошавши у град казаше све, и за бесне.

8:34  И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видевши Га молише да би отишао из њиховог краја.

Chapter 9

9:1  И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.

9:2  И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.

9:3  И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.

9:4  И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?

9:5  Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?

9:6  Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.

9:7  И уставши отиде дома.

9:8  А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.

9:9  И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.

9:10  И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.

9:11  И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?

9:12  А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

9:13  Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.

9:14  Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

9:15  А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

9:16  Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.

9:17  Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.

9:18  Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.

9:19  И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.

9:20  И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.

9:21  Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.

9:22  А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.

9:23  И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене

9:24  Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.

9:25  А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.

9:26  И отиде глас овај по свој земљи оној.

9:27  А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!

9:28  А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.

9:29  Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.

9:30  И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.

9:31  А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.

9:32  Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.

9:33  И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.

9:34  А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

9:35  И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

9:36  А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.

9:37  Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.

9:38  Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

Chapter 10

10:1  И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи.

10:2  А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов;

10:3  Филип и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левије прозвани Тадија;

10:4  Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који Га и предаде.

10:5  Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.

10:6  Него идите к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

10:7  А ходећи проповедајте и казујте да се приближило царство небеско.

10:8  Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите.

10:9  Не носите злата ни сребра ни бронзе у појасима својим,

10:10  Ни торбе на пут, ни две хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свог јела.

10:11  А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и онде останите док не изиђете.

10:12  А улазећи у кућу назовите јој: Мир кући овој.

10:13  И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.

10:14  А ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће или из града оног, отресите прах с ногу својих.

10:15  Заиста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан страшног суда него ли граду оном.

10:16  Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.

10:17  А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас.

10:18  И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима.

10:19  А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.

10:20  Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас.

10:21  А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их.

10:22  И сви ће мрзети на вас имена мог ради; али који претрпи до краја благо њему.

10:23  А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевих док дође Син човечији.

10:24  Нема ученика над учитељем својим ни слуге над господаром својим.

10:25  Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?

10:26  Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

10:27  Шта вам говорим у тами, казујте на видику; и шта вам се шапће на уши, проповедајте с кровова.

10:28  И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу.

10:29  Не продају ли се два врапца за један динар? Па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашег.

10:30  А вама је и коса на глави сва избројана.

10:31  Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.

10:32  А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

10:33  А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

10:34  Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.

10:35  Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њене и снаху од свекрве њене:

10:36  И непријатељи човеку постаће домашњи његови.

10:37  Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.

10:38  И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.

10:39  Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

10:40  Који вас прима, мене прима; а који мене прима, прима Оног који ме је послао.

10:41  Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.

10:42  И ако ко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.

Chapter 11

11:1  И кад сврши Исус заповести дванаесторици ученика својих, отиде оданде даље да учи и да проповеда по градовима њиховим.

11:2  А Јован чувши у тамници дела Христова посла двојицу ученика својих,

11:3  И рече Му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

11:4  А Исус одговарајући рече им: Идите и кажите Јовану шта чујете и видите:

11:5  Слепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глуви чују, мртви устају и сиромашнима проповеда се јеванђеље.

11:6  И благо ономе који се не саблазни о мене.

11:7  А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?

11:8  Или шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима.

11:9  Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка.

11:10  Јер је ово онај за кога је писано: Ето, ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом.

11:11  Заиста вам кажем: Ни један између рођених од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небеском већи је од њега.

11:12  А од времена Јована Крститеља до сад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га.

11:13  Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована.

11:14  И ако хоћете веровати, он је Илија што ће доћи.

11:15  Који има уши да чује нека чује.

11:16  Али какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима,

11:17  И говоре: Свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте.

11:18  Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: Ђаво је у њему.

11:19  Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И оправдаше премудрост деца њена.

11:20  Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса Његова, па се нису покајали:

11:21  Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали.

11:22  Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшног суда него вама.

11:23  И ти Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.

11:24  Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан страшног суда него теби.

11:25  У то време одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а казао си простима.

11:26  Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

11:27  Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати.

11:28  Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

11:29  Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.

11:30  Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.

Chapter 12

12:1  У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.

12:2  А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу.

12:3  А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

12:4  Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима.

12:5  Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?

12:6  А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.

12:7  Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;

12:8  Јер је Господар и од суботе Син човечији.

12:9  И отишавши оданде дође у зборницу њихову.

12:10  И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили.

12:11  А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?

12:12  А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити.

12:13  Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.

12:14  А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.

12:15  И за Њим идоше људи многи, и исцели их све.

12:16  И запрети им да Га не разглашују:

12:17  Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи:

12:18  Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће.

12:19  Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов.

12:20  Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу.

12:21  И у име Његово уздаће се народи.

12:22  Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати.

12:23  И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?

12:24  А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског.

12:25  А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће.

12:26  И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?

12:27  И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.

12:28  А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.

12:29  Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити.

12:30  Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

12:31  Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима.

12:32  И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном.

12:33  Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.

12:34  Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.

12:35  Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.

12:36  А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда.

12:37  Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.

12:38  Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети.

12:39  А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.

12:40  Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.

12:41  Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне.

12:42  Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.

12:43  А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.

12:44  Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.

12:45  Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе.

12:46  Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме.

12:47  И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом.

12:48  А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?

12:49  И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.

Chapter 13

13:1  И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.

13:2  И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.

13:3  И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.

13:4  И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

13:5  А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.

13:6  И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.

13:7  А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

13:8  А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.

13:9  Ко има уши да чује нека чује.

13:10  И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?

13:11  А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.

13:12  Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

13:13  Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.

13:14  И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.

13:15  Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.

13:16  А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.

13:17  Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.

13:18  Ви пак чујте причу о сејачу:

13:19  Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.

13:20  А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,

13:21  Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.

13:22  А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.

13:23  А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.

13:24  Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,

13:25  А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.

13:26  А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.

13:27  Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?

13:28  А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?

13:29  А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.

13:30  Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.

13:31  Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,

13:32  Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.

13:33  Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.

13:34  Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:

13:35  Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.

13:36  Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.

13:37  А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;

13:38  А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;

13:39  А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.

13:40  Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.

13:41  Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.

13:42  И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.

13:43  Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.

13:44  Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.

13:45  Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,

13:46  Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.

13:47  Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;

13:48  Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.

13:49  Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.

13:50  И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.

13:51  Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.

13:52  А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.

13:53  И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.

13:54  И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?

13:55  Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?

13:56  И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?

13:57  И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.

13:58  И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.

Chapter 14

14:1  У то време дође глас до Ирода четворовласника о Исусу;

14:2  И рече слугама својим: То је Јован крститељ; он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.

14:3  Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата свог.

14:4  Јер му говораше Јован: Не можеш ти ње имати.

14:5  И хтеде да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.

14:6  А кад беше дан рођења Иродовог, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.

14:7  Зато и с клетвом обећа јој дати шта год заиште.

14:8  А она научена од матере своје: Дај ми, рече, овде на кругу главу Јована крститеља.

14:9  И забрину се цар; али клетве ради и оних који се гошћаху с њим, заповеди јој дати.

14:10  И посла те посекоше Јована у тамници.

14:11  И донесоше главу његову на кругу, и дадоше девојци, и однесе је матери својој.

14:12  И дошавши ученици његови, узеше тело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.

14:13  И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто место насамо. А кад то чуше људи, идоше за Њим пешице из градова.

14:14  И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове.

14:15  А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.

14:16  А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу.

14:17  А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.

14:18  А Он рече: Донесите ми их овамо.

14:19  И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу.

14:20  И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.

14:21  А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце.

14:22  И одмах натера Исус ученике своје да уђу у лађу и напред да иду на оне стране док Он отпусти народ.

14:23  И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече беше онде сам.

14:24  А лађа беше насред мора у невољи од валова, јер беше противан ветар.

14:25  А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.

14:26  И видевши Га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше.

14:27  А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се.

14:28  А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води.

14:29  А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу.

14:30  Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!

14:31  И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?

14:32  И кад уђоше у лађу, преста ветар.

14:33  А који беху у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: Ваистину Ти си Син Божји.

14:34  И прешавши дођоше у земљу генисаретску.

14:35  И познавши Га људи из оног места, послаше по свој оној околини, и донесоше к Њему све болеснике.

14:36  И мољаху Га да се само дотакну скута од Његове хаљине; и који се дотакоше оздравише.

Chapter 15

15:1  Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

15:2  Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.

15:3  А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?

15:4  Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

15:5  А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

15:6  Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

15:7  Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

15:8  Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

15:9  Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.

15:10  И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.

15:11  Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

15:12  Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?

15:13  А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

15:14  Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.

15:15  А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.

15:16  А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

15:17  Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

15:18  А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

15:19  Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

15:20  И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

15:21  И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

15:22  И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.

15:23  А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.

15:24  А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

15:25  А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!

15:26  А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.

15:27  А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.

15:28  Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.

15:29  И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.

15:30  И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,

15:31  Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.

15:32  А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

15:33  И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?

15:34  И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.

15:35  И заповеди народу да поседају по земљи.

15:36  И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.

15:37  И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.

15:38  А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.

15:39  И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.

Chapter 16

16:1  И приступише к Њему фарисеји и садукеји, и кушајући Га искаху да им покаже знак с неба.

16:2  А Он одговарајући рече им: Увече говорите: Биће ведро; јер је небо црвено.

16:3  И ујутру: Данас ће бити ветар, јер је небо црвено и мутно. Лицемери! Лице небеско умете познавати, а знаке времена не можете познати?

16:4  Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.

16:5  И полазећи ученици Његови на оне стране заборавише узети хлеба.

16:6  А Исус рече им: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског.

16:7  А они мишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хлеба узели.

16:8  А Исус разумевши рече им: Шта мислите у себи, маловерни, што хлеба нисте узели?

16:9  Зар још не разумете нити памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?

16:10  Ни седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?

16:11  Како не разумете да вам не рекох за хлебове да се чувате квасца фарисејског и садукејског?

16:12  Тада разумеше да не рече квасца хлебног да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.

16:13  А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: Ко говоре људи да је Син човечији?

16:14  А они рекоше: Једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.

16:15  Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја?

16:16  А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога.

16:17  И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима.

16:18  А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.

16:19  И даћу ти кључеве од царства небеског: и шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима.

16:20  Тада запрети Исус ученицима својим да ником не казују да је Он Христос.

16:21  Отада поче Исус казивати ученицима својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и од главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

16:22  И узевши Га Петар поче Га одвраћати говорећи: Боже сачувај! Неће то бити од тебе.

16:23  А Он обрнувши се рече Петру: Иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш шта је Божје него људско.

16:24  Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном.

16:25  Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

16:26  Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу?

16:27  Јер ће доћи Син човечији у слави Оца свог с анђелима својим, и тада ће се вратити свакоме по делима његовим.

16:28  Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде Сина човечијег где иде у царству свом.

Chapter 17

17:1  И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме.

17:2  И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост.

17:3  И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху.

17:4  А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.

17:5  Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте.

17:6  И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.

17:7  И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните, и не бојте се.

17:8  А они подигнувши очи своје никога не видеше до Исуса самог.

17:9  И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видели док Син човечији из мртвих не устане.

17:10  И запиташе Га ученици Његови говорећи: Зашто дакле књижевници кажу да Илија најпре треба да дође?

17:11  А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре и уредити све.

17:12  Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтеше: тако и Син човечији треба да пострада од њих.

17:13  Тада разумеше ученици да им говори за Јована крститеља.

17:14  И кад дођоше к народу, приступи к Њему човек клањајући Му се,

17:15  И говорећи: Господе! Помилуј сина мог; јер о мени бесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.

17:16  И доведох га ученицима Твојим, и не могоше га исцелити.

17:17  А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо.

17:18  И запрети му Исус; и ђаво изиђе из њега, и оздрави момче од оног часа.

17:19  Тада приступише ученици к Исусу и насамо рекоше Му: Зашто га ми не могасмо изгнати?

17:20  А Исус рече им: За неверство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: Пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.

17:21  А овај се род изгони само молитвом и постом.

17:22  А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Предаће се Син човечији у руке људске;

17:23  И убиће Га, и трећи дан устаће. И невесели беху врло.

17:24  А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар ваш учитељ неће дати дидрахме?

17:25  Петар рече: Хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче, или од својих синова или од туђих?

17:26  Рече Њему Петар: Од туђих. Рече му Исус: Дакле не плаћају синови.

17:27  Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прво ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се.

Chapter 18

18:1  У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?

18:2  И дозва Исус дете, и постави га међу њих,

18:3  И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

18:4  Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.

18:5  И који прими такво дете у име моје, мене прима.

18:6  А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.

18:7  Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.

18:8  Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.

18:9  И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.

18:10  Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.

18:11  Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.

18:12  Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?

18:13  И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.

18:14  Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.

18:15  Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.

18:16  Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.

18:17  Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.

18:18  Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.

18:19  Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.

18:20  Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.

18:21  Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?

18:22  Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

18:23  Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.

18:24  И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.

18:25  И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.

18:26  Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.

18:27  А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.

18:28  А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.

18:29  Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.

18:30  А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.

18:31  Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.

18:32  Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.

18:33  Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?

18:34  И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.

18:35  Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.

Chapter 19

19:1  И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине јудејске преко Јордана.

19:2  И за Њим идоше људи многи и исцели их онде.

19:3  И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу?

19:4  А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их?

19:5  И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

19:6  Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља.

19:7  Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти?

19:8  Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.

19:9  Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.

19:10  Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити.

19:11  А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано.

19:12  Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими.

19:13  Тада приведоше к Њему децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.

19:14  А Исус рече: Оставите децу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таквих царство небеско.

19:15  И метнувши на њих руке отиде оданде.

19:16  И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?

19:17  А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести.

19:18  Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно;

19:19  Поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе.

19:20  Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?

19:21  Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

19:22  А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат.

19:23  А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.

19:24  И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

19:25  А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити?

19:26  А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

19:27  Тада одговори Петар и рече Му: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо; шта ће дакле бити нама?

19:28  А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих.

19:29  И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мог ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни.

19:30  Али ће многи први бити последњи и последњи први.

Chapter 20

20:1  Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

20:2  И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

20:3  И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,

20:4  И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.

20:5  И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.

20:6  И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?

20:7  Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.

20:8  А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.

20:9  И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.

20:10  А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.

20:11  И примивши викаху на господара.

20:12  Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

20:13  А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?

20:14  Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

20:15  Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

20:16  Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.

20:17  И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

20:18  Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

20:19  И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

20:20  Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

20:21  А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

20:22  А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.

20:23  И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.

20:24  И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.

20:25  А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.

20:26  Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

20:27  И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

20:28  Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

20:29  И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.

20:30  И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

20:31  А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

20:32  И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?

20:33  Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.

20:34  И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.

Chapter 21

21:1  И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика

21:2  Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.

21:3  И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.

21:4  А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:

21:5  Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.

21:6  И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.

21:7  Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.

21:8  А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.

21:9  А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!

21:10  И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?

21:11  А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.

21:12  И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.

21:13  И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

21:14  И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.

21:15  А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.

21:16  И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?

21:17  И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.

21:18  А ујутру, враћајући се у град, огладне.

21:19  И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.

21:20  И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!

21:21  А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.

21:22  И све што узиштете у молитви верујући, добићете.

21:23  И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?

21:24  А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.

21:25  Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?

21:26  Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.

21:27  И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

21:28  Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.

21:29  А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.

21:30  И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.

21:31  Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.

21:32  Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.

21:33  Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.

21:34  А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.

21:35  И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.

21:36  Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.

21:37  А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.

21:38  А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.

21:39  И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.

21:40  Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?

21:41  Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.

21:42  А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.

21:43  Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.

21:44  И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

21:45  И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.

21:46  И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.

Chapter 22

22:1  И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

22:2  Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.

22:3  И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.

22:4  Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

22:5  А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

22:6  А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

22:7  А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

22:8  Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

22:9  Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.

22:10  И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

22:11  Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.

22:12  И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.

22:13  Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

22:14  Јер су многи звани, али је мало избраних.

22:15  Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.

22:16  И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

22:17  Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

22:18  Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?

22:19  Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.

22:20  И рече им: Чији је образ овај и натпис?

22:21  И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.

22:22  И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.

22:23  Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га

22:24  Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.

22:25  У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.

22:26  А тако и други, и трећи, све до седмог.

22:27  А после свих умре и жена.

22:28  О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.

22:29  А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.

22:30  Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.

22:31  А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:

22:32  Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.

22:33  И чувши народ дивљаше се науци Његовој.

22:34  А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

22:35  И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:

22:36  Учитељу! Која је заповест највећа у закону?

22:37  А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.

22:38  Ово је прва и највећа заповест.

22:39  А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.

22:40  О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.

22:41  А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

22:42  Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.

22:43  Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:

22:44  Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?

22:45  Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?

22:46  И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.

Chapter 23

23:1  Тада Исус рече к народу и ученицима својим

23:2  Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.

23:3  Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине.

23:4  Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате.

23:5  А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим.

23:6  И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама,

23:7  И да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави!

23:8  А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа.

23:9  И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима.

23:10  Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

23:11  А највећи између вас да вам буде слуга.

23:12  Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

23:13  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели.

23:14  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.

23:15  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе.

23:16  Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је.

23:17  Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети.

23:18  И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је

23:19  Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?

23:20  Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему.

23:21  И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој.

23:22  И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему.

23:23  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати.

23:24  Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете.

23:25  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде.

23:26  Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте.

23:27  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.

23:28  Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.

23:29  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,

23:30  И говорите: Да смо ми били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

23:31  Тим само сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.

23:32  И ви допуните меру отаца својих.

23:33  Змије, породи аспидини! Како ћете побећи од пресуде у огањ паклени?

23:34  Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града,

23:35  Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведног до крви Зарије сина Варахијиног, кога убисте међу црквом и олтаром.

23:36  Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.

23:37  Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтесте!

23:38  Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.

23:39  Јер вам кажем: Нећете мене видети одселе док не кажете: Благословљен који иде у име Господње.

Chapter 24

24:1  И изишавши Исус иђаше од цркве, и приступише к Њему ученици Његови да Му покажу грађевину црквену.

24:2  А Исус рече им: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: неће остати овде ни камен на камену који се неће разметнути.

24:3  А кад сеђаше на гори Маслинској приступише к Њему ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити? И какав је знак Твог доласка и краја века?

24:4  И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари.

24:5  Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.

24:6  Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде, али није још тада крај.

24:7  Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свету.

24:8  А то је све почетак страдања.

24:9  Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мог ради.

24:10  И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга.

24:11  И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.

24:12  И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих.

24:13  Али који претрпи до краја благо њему.

24:14  И проповедиће се ово јеванђеље о царству по свему свету за сведочанство свим народима. И тада ће доћи последак.

24:15  Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме):

24:16  Тада који буду у Јудеји нека беже у горе;

24:17  И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући;

24:18  И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје.

24:19  А тешко труднима и дојилицама у те дане.

24:20  Него се молите Богу да не буде бежан ваша у зиму ни у суботу;

24:21  Јер ће бити невоља велика каква није била од постања света досад нити ће бити;

24:22  И да се они дани не скрате, нико не би остао; али избраних ради скратиће се дани они.

24:23  Тада ако вам ко каже: Ево овде је Христос или онде, не верујте.

24:24  Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.

24:25  Ето вам казах унапред.

24:26  Ако вам дакле кажу: Ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не верујте.

24:27  Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, такав ће бити долазак Сина човечијег.

24:28  Јер где је стрвина онамо ће се и орлови купити.

24:29  И одмах ће по невољи дана тих сунце помрчати, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба спасти, и силе небеске покренути се.

24:30  И тада ће се показати знак Сина човечијег на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина човечијег где иде на облацима небеским са силом и славом великом.

24:31  И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће избране Његове од четири ветра, од краја до краја небеса.

24:32  Од смокве научите се причи: кад се већ њене гране помладе и улистају, знате да је близу лето.

24:33  Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу код врата.

24:34  Заиста вам кажем: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

24:35  Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.

24:36  А о дану том и часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам.

24:37  Јер као што је било у време Нојево тако ће бити и долазак Сина човечијег.

24:38  Јер као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до оног дана кад Ноје уђе у ковчег,

24:39  И не осетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина човечијег.

24:40  Тада ће бити два на њиви; један ће се узети, а други ће се оставити.

24:41  Две ће млети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга ће се оставити.

24:42  Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.

24:43  Али ово знајте: кад би знао домаћин у које ће време доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.

24:44  Зато и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.

24:45  Ко је дакле тај верни и мудри слуга ког је поставио господар његов над својим домашњима да им даје храну на оброк?

24:46  Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.

24:47  Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим.

24:48  Ако ли тај рђави слуга рече у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи;

24:49  И почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама;

24:50  Доћи ће господар тог слуге у дан у који се не нада, и у час кад не мисли.

24:51  И расећи ће га напола, и даће му плату као и лицемерима; онде ће бити плач и шкргут зуба.

Chapter 25

25:1  Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.

25:2  Пет од њих беху мудре, а пет луде.

25:3  И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.

25:4  А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.

25:5  А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.

25:6  А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.

25:7  Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.

25:8  А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.

25:9  А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.

25:10  А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

25:11  А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.

25:12  А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.

25:13  Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.

25:14  Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;

25:15  И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.

25:16  А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.

25:17  Тако и онај што прими два доби и он још два.

25:18  А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.

25:19  А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.

25:20  И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.

25:21  А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

25:22  А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.

25:23  А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.

25:24  А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;

25:25  Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.

25:26  А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:

25:27  Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.

25:28  Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.

25:29  Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.

25:30  И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

25:31  А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.

25:32  И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.

25:33  И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.

25:34  Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.

25:35  Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;

25:36  Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.

25:37  Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?

25:38  Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?

25:39  Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?

25:40  И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.

25:41  Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.

25:42  Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;

25:43  Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.

25:44  Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?

25:45  Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.

25:46  И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.

Chapter 26

26:1  И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:

26:2  Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.

26:3  Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;

26:4  И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.

26:5  И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.

26:6  А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,

26:7  Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.

26:8  А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?

26:9  Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.

26:10  А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.

26:11  Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

26:12  А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.

26:13  Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.

26:14  Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,

26:15  И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

26:16  И отада тражаше згоду да Га изда.

26:17  А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?

26:18  А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.

26:19  И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.

26:20  А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.

26:21  И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

26:22  И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?

26:23  А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.

26:24  Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.

26:25  А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.

26:26  И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.

26:27  И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;

26:28  Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.

26:29  Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.

26:30  И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

26:31  Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.

26:32  А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.

26:33  А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.

26:34  Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.

26:35  Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.

26:36  Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.

26:37  И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.

26:38  Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.

26:39  И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.

26:40  И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?

26:41  Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.

26:42  Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.

26:43  И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.

26:44  И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.

26:45  Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.

26:46  Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.

26:47  И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.

26:48  А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.

26:49  И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.

26:50  А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.

26:51  И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.

26:52  Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.

26:53  Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?

26:54  Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?

26:55  У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.

26:56  А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.

26:57  И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.

26:58  А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.

26:59  А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;

26:60  И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,

26:61  И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.

26:62  И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?

26:63  А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?

26:64  Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.

26:65  Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.

26:66  Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.

26:67  Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке

26:68  Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?

26:69  А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.

26:70  А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.

26:71  А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.

26:72  Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.

26:73  А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

26:74  Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.

26:75  И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.

Chapter 27

27:1  А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.

27:2  И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.

27:3  Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама

27:4  Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.

27:5  И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.

27:6  А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

27:7  Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

27:8  Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

27:9  Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;

27:10  И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

27:11  А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.

27:12  И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.

27:13  Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?

27:14  И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.

27:15  А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

27:16  А тада имаху знатног сужња по имену Варава.

27:17  И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?

27:18  Јер знаше да су Га из зависти предали.

27:19  А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

27:20  А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

27:21  А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

27:22  Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.

27:23  Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.

27:24  А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.

27:25  И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.

27:26  Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

27:27  Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.

27:28  И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.

27:29  И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!

27:30  И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.

27:31  И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.

27:32  И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.

27:33  И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,

27:34  Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.

27:35  А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;

27:36  И сеђаху онде те Га чуваху.

27:37  И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.

27:38  Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.

27:39  А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.

27:40  И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.

27:41  А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:

27:42  Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.

27:43  Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.

27:44  Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.

27:45  А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.

27:46  А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

27:47  А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.

27:48  И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.

27:49  А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.

27:50  А Исус опет повика гласно и испусти душу.

27:51  И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;

27:52  И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;

27:53  И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.

27:54  А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.

27:55  И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.

27:56  Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.

27:57  А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.

27:58  Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.

27:59  И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;

27:60  И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

27:61  А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.

27:62  Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,

27:63  И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.

27:64  Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.

27:65  Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.

27:66  А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.

Chapter 28

28:1  А по вечеру суботном на освитак првог дана недеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб.

28:2  И гле, земља се затресе врло; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему.

28:3  А лице његово беше као муња, и одело његово као снег.

28:4  И од страха његовог уздрхташе се стражари, и постадоше као мртви.

28:5  А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетог тражите.

28:6  Није овде: јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ.

28:7  Па идите брже те кажите ученицима Његовим да је устао из мртвих. И гле, Он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете Га видети. Ето ја вам казах.

28:8  И изишавши брзо из гроба са страхом и радости великом, потекоше да јаве ученицима Његовим.

28:9  А кад иђаху да јаве ученицима Његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Здраво! А оне приступивши ухватише се за ноге Његове и поклонише Му се.

28:10  Тада рече им Исус: Не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видети.

28:11  А кад иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише главарима свештеничким све што се догодило.

28:12  И они саставши се са старешинама учинише веће, и дадоше војницима довољно новаца

28:13  Говорећи: Кажите: Ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали.

28:14  И ако то чује судија, ми ћемо њега умирити, и учинити да вама ништа не буде.

28:15  А они узевши новце учинише као што су научени били. И разгласи се ова реч по Јеврејима и до данас.

28:16  А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус.

28:17  И кад Га видеше, поклонише Му се; а једни посумњаше.

28:18  И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.

28:19  Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светог Духа,

28:20  Учећи их да све држе што сам вам заповедао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века. Амин.