SrKDIjekav - Matthew

Chapter 1

1:1  Племе Исуса Христа, сина Давида Авраамова сина.

1:2  Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.

1:3  А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.

1:4  А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.

1:5  А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.

1:6  А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријницом.

1:7  А Соломун роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.

1:8  А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.

1:9  А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Езекију.

1:10  А Езекија роди Манасију. а Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.

1:11  А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби Вавилонској.

1:12  А по сеоби Вавилонској, Јехонија роди Салатиила. А Салатиило роди Зоровавеља.

1:13  А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора.

1:14  А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.

1:15  А Елиуд роди Елеазара. а Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.

1:16  А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, која роди Исуса прозванога Христа.

1:17  Свега дакле кољена од Аврама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе Вавилонске, кољена четрнаест, а од сеобе Вавилонске до Христа, кољена четрнаест.

1:18  А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нијесу били састали, нађе се да је она трудна од Духа светога.

1:19  А Јосиф муж њезин, будући побожан, не хотећи је јавно срамотити, намисли је тајно пустити.

1:20  Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! не бој се узети Марије жене своје; јер оно што је у њој зачело од Духа је светога.

1:21  Па ће родити сина, и надјени му име Исус; јер ће он избавити свој народ од гријеха њиховијех.

1:22  А ово је све било да се изврши што је Господ казао преко пророка који говори:

1:23  Ето, дјевојка ће затрудњети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануило, које ће рећи: с нама Бог.

1:24  Кад се Јосих пробуди од сна, учини како му је заповједио анђео Господњи, и узме жену своју.

1:25  И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надједе му име Исус.

Chapter 2

2:1  А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу:

2:2  Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо.

2:3  Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.

2:4  И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: гдје ће се родити Христос?

2:5  А они му рекоше: у Витлејему Јудејскоме; јер је тако пророк написао:

2:6  И ти Витлејеме, земљо Јудина! ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће пасти народ мој Израиља.

2:7  Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звијезда.

2:8  И пославши их у Витлејем, рече: идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.

2:9  И они саслушавши цара, пођоше: а то и звијезда коју су видјели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете.

2:10  А кад видјеше звијезду гдје је стала, обрадоваше се веома великом радости.

2:11  И ушавши у кућу, видјеше дијете с Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном.

2:12  И примивши у сну заповијест да се не враћају к Ироду, другијем путем отидоше у своју земљу.

2:13  А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: устани, узми дијете и матер његову па бјежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.

2:14  И он уставши узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Мисир.

2:15  И би тамо до смрти Иродове: да се изврши што је Господ рекао преко пророка који говори: из Мисира дозвах сина својега.

2:16  Тада Ирод кад видје да су га мудраци преварили, разгњеви се врло и посла те побише сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је добро дознао од мудраца.

2:17  Тада се зби што је казао пророк Јеремија говорећи:

2:18  Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахиља плаче за својом дјецом, и неће да се утјеши, јер их нема.

2:19  А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.

2:20  И рече: устани, и узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу дјетињу.

2:21  И он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.

2:22  Али чувши да Архелај царује у Јудеји мјесто Ирода оца својега, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповијест, отиде у крајеве Галилејске.

2:23  И дошавши онамо, намјести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати.

Chapter 3

3:1  У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи Јудејској.

3:2  И говораше: покајте се, јер се приближи царство небеско.

3:3  Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија гдје каже: глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господу, и поравните стазе његове.

3:4  А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова бијаше скакавци и мед дивљи.

3:5  Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина Јорданска.

3:6  И он их кршћаваше у Јордану, и исповиједаху гријехе своје.

3:7  А кад видје (Јован) многе фарисеје и садукеје гдје иду да их крсти, рече им: породи аспидини! ко каза вама да бјежите од гњева који иде?

3:8  Родите дакле род достојан покајања.

3:9  И не мислите и не говорите у себи: имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Аврааму.

3:10  Већ и сјекира код коријена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца.

3:11  Ја дакле кршћавам вас водом за покајање; а онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нијесам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити Духом светијем и огњем.

3:12  Њему је лопата у руци његовој, па ће отријебити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а пљеву ће сажећи огњем вјечнијем.

3:13  Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти.

3:14  А Јован брањаше му говорећи: ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени?

3:15  А Исус одговори и рече му: остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави га.

3:16  И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и дође на њега.

3:17  И гле, глас с неба који говори: ово је син мој љубазни који је по мојој вољи.

Chapter 4

4:1  Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша.

4:2  И постивши се дана четрдесет и ноћи четрдесет, напошљетку огладње.

4:3  И приступи к њему кушач и рече: ако си син Божиј, реци да камење ово хљебови постану.

4:4  А он одговори и рече: писано је: не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих.

4:5  Тада одведе га ђаво у свети град и постави га наврх цркве;

4:6  Па му рече: ако си син Божиј, скочи доље, јер у писму стоји да ће анђелима својијем заповједити за тебе, и узеће те на руке, да гдје не запнеш за камен ногом својом.

4:7  А Исус рече њему: али и то стоји написано: немој кушати Господа Бога својега.

4:8  Опет га узе ђаво и одведе га на гору врло високу, и показа му сва царства овога свијета и славу њихову;

4:9  И рече му: све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.

4:10  Тада рече њему Исус: иди од мене, сотоно; јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему једино служи.

4:11  Тада остави га ђаво, и гле, анђели приступише и служаху му.

4:12  А кад чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју.

4:13  И оставивши Назарет дође и намјести се у Капернауму приморскоме на међи Завулоновој и Нефталимовој.

4:14  Да се збуде што је рекао Исаија пророк говорећи:

4:15  Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка.

4:16  Људи који сједе у тами, видјеше видјело велико, и онима што сједе на страни и у сјену смртноме, засвијетли видјело.

4:17  Отада поче Исус учити и говорити: покајте се, јер се приближи царство небеско.

4:18  И идући покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његова, гдје мећу мреже у море, јер бијаху рибари.

4:19  И рече им: хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људскијем.

4:20  А они тај час оставише мреже и за њим отидоше.

4:21  И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Заведејева, и Јована брата његова, у лађи са Заведејем оцем њиховијем гдје крпе мреже своје, и позва их.

4:22  А они тај час оставише лађу и оца својега и за њим отидоше.

4:23  И прохођаше по свој Галилеји Исус учећи по зборницама њиховијем, и проповиједајући јеванђеље о царству, и исцијељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

4:24  И отиде глас о њему по свој Сирији и приведоше му све болесне од различнијех болести и с различнијем мукама, и бијесне, и мјесечњаке, и узете, и исцијели их.

4:25  И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Десет Градова, и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.

Chapter 5

5:1  А кад он видје народ, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови.

5:2  И отворивши уста своја учаше их говорећи:

5:3  Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;

5:4  Благо онима који плачу, јер ће се утјешити;

5:5  Благо кроткима, јер ће наслиједити земљу;

5:6  Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;

5:7  Благо милостивима, јер ће бити помиловани;

5:8  Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видјети;

5:9  Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати;

5:10  Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.

5:11  Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве ријечи лажући, мене ради.

5:12  Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке прије вас.

5:13  Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.

5:14  Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.

5:15  Нити се ужиже свијећа и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући.

5:16  Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела, и славе оца вашега који је на небесима.

5:17  Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним.

5:18  Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши.

5:19  Ако ко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме.

5:20  Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

5:21  Чули сте како је казано старима: не убиј; јер ко убије, биће крив суду.

5:22  А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата својега ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату својему: рака! биће крив скупштини; а ко рече: будало! биће крив паклу огњеном.

5:23  Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и ондје се опоменеш да брат твој има нешто на те,

5:24  Остави ондје дар свој пред олтаром, и иди прије те се помири с братом својијем, па онда дођи и принеси дар свој.

5:25  Мири се са супарником својијем брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не вргну.

5:26  Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до пошљедњега динара.

5:27  Чули сте како је казано старима: не чини прељубе.

5:28  А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему.

5:29  А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.

5:30  И ако те десна рука твоја саблажњава, отсијеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.

5:31  Тако је казано: ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.

5:32  А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.

5:33  Још сте чули како је казано старима: не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео.

5:34  А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је пријестол Божиј;

5:35  Ни земљом, јер је подножје ногама његовијем; ни Јерусалимом, јер је град великога цара.

5:36  Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне бијеле или црне учинити.

5:37  Дакле нека буде ваша ријеч: да, да; не, не; а што је више од овога, ода зла је.

5:38  Чули сте да је казано: око за око, и зуб за зуб.

5:39  А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десноме твом образу, обрни му и други;

5:40  И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.

5:41  И ако те потјера ко један сахат, иди с њиме два.

5:42  Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.

5:43  Чули сте да је казано: љуби ближњега својега, и мрзи на непријатеља својега.

5:44  А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;

5:45  Да будете синови оца својега који је на небесима; јер он заповиједа своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.

5:46  Јер ако љубите оне који вас љубе, какову плату имате? Не чине ли то и цариници?

5:47  И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

5:48  Будите ви дакле савршени, као што је савршен отац ваш небески.

Chapter 6

6:1  Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плате немате од оца својега који је на небесима.

6:2  Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заисто вам кажем: примили су плату своју.

6:3  А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевака твоја шта чини десница твоја.

6:4  Тако да буде милостиња твоја тајна; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

6:5  И кад се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заисто вам кажем да су примили плату своју.

6:6  А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу својему који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

6:7  А кад се молите, не говорите много као незнабошци; јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.

6:8  Ви дакле не будите као они; јер зна отац ваш шта вам треба прије молитве ваше;

6:9  Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;

6:10  Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

6:11  Хљеб наш потребни дај нам данас;

6:12  И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својијем;

6:13  И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је твоје царство, и сила, и слава вавијек. Амин.

6:14  Јер ако опраштате људима гријехе њихове, опростиће и вама отац ваш небески.

6:15  Ако ли не опраштате људима гријеха њиховијех, ни отац ваш неће опростити вама гријеха вашијех.

6:16  А кад постите, не будите жалосни као лицемјери; јер они начине блиједа лица своја да их виде људи гдје посте. Заисто вам кажем да су примили плату своју.

6:17  А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,

6:18  Да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

6:19  Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лупежи поткопавају и краду;

6:20  Него сабирајте себи благо на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лупежи не поткопавају и не краду.

6:21  Јер гдје је ваше благо, ондје ће бити и срце ваше.

6:22  Свијећа је тијелу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.

6:23  Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је дакле видјело што је у теби тама, акамоли тама?

6:24  Нико не може два господара служити: јер или ће на једнога мрзити, а другога љубити; или једноме вољети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.

6:25  За то вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тијело своје, у што ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тијело од одијела?

6:26  Погледајте на птице небеске како не сију, нити жњу, ни сабирају у житнице; па отац ваш небески храни их. Нијесте ли ви много претежнији од њих?

6:27  А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?

6:28  И за одијело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.

6:29  Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.

6:30  А кад траву у пољу, која данас јест, а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева, а акамоли вас, маловјерни?

6:31  Не брините се дакле говорећи: шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се одјенути?

6:32  Јер све ово незнабошци ишту; а зна и отац ваш небески да вама треба све ово.

6:33  Него иштите најприје царства Божијега, и правде његове, и ово ће вам се све додати.

6:34  Не брините се дакле за сјутра; јер сјутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

Chapter 7

7:1  Не судите да вам се не суди;

7:2  Јер каковијем судом судите, онаковијем ће вам судити; и каковом мјером мјерите, онаком ће вам се мјерити.

7:3  А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвна у оку својему не осјећаш?

7:4  Или, како можеш рећи брату својему: стани да ти извадим трун из ока твојега; а ето брвно у оку твојему?

7:5  Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега.

7:6  Не дајте светиње псима; нити мећите бисера својега пред свиње, да га не погазе ногама својима, и вративши се не растргну вас.

7:7  Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.

7:8  Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.

7:9  Или који је међу вама човјек у кога ако заиште син његов хљеба камен да му да?

7:10  Или ако рибе заиште да му да змију?

7:11  Кад дакле ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више отац ваш небески дати добра онима који га моле?

7:12  Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.

7:13  Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду.

7:14  Као што су уска врата и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.

7:15  Чувајте се од лажнијех пророка, који долазе к вама у одијелу овчијему, а унутра су вуци грабљиви.

7:16  По родовима њиховијем познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?

7:17  Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.

7:18  Не може дрво добро родова злијех рађати, ни дрво зло родова добријех рађати.

7:19  Свако дакле дрво које не рађа рода добра, сијеку и у огањ бацају.

7:20  И тако дакле по родовима њиховијем познаћете их.

7:21  Не ће сваки који ми говори: Господе! Господе! ући у царство небеско; но који чини по вољи оца мојега који је на небесима.

7:22  Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! нијесмо ли у име твоје пророковали, и твојијем именом ђаволе изгонили, и твојијем именом чудеса многа творили?

7:23  И тада ћу им ја казати: никад вас нијесам знао; идите од мене који чините безакоње.

7:24  Сваки дакле који слуша ове моје ријечи и извршује их, казаћу да је као мудар човјек који сазида кућу своју на камену:

7:25  И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер бјеше утврђена на камену.

7:26  А сваки који слуша ове моје ријечи а не извршује их, он ће бити као човјек луд који сазида кућу своју на пијеску:

7:27  И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.

7:28  И кад сврши Исус ријечи ове, дивљаше се народ науци његовој.

7:29  Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници.

Chapter 8

8:1  А кад сиђе с горе, за њим иђаше народа много.

8:2  И гле, човјек губав дође и клањаше му се говорећи: Господе! ако хоћеш, можеш ме очистити.

8:3  И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе.

8:4  И рече му Исус: гледај, никому не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсије ради свједочанства њима.

8:5  А кад уђе у Капернаум, приступи к њему капетан молећи га

8:6  И говорећи: Господе! слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.

8:7  А Исус му рече: ја ћу доћи и исцијелићу га.

8:8  И капетан одговори и рече: Господе! нијесам достојан да под кров мој уђеш; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.

8:9  Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини.

8:10  А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за њим: заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох.

8:11  И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небескоме:

8:12  А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

8:13  А капетану рече Исус: иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.

8:14  И дошавши Исус у дом Петров видје ташту његову гдје лежи и грозница је тресе.

8:15  И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше му.

8:16  А у вече доведоше к њему бијеснијех много, и изгна духове ријечју, и све болеснике исцијели:

8:17  Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи: он немоћи наше узе и болести понесе.

8:18  А кад видје Исус много народа око себе, заповједи ученицима својијем да иду на ону страну.

8:19  И приступивши један књижевник рече му: учитељу! ја идем за тобом кудгод ти пођеш.

8:20  Рече њему Исус: лисице имају јаме и птице небеске гнијезда; а син човјечји нема гдје главе заклонити.

8:21  А други од ученика његовијех рече му: Господе! допусти ми најприје да идем да укопам оца својега.

8:22  А Исус рече њему: хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце.

8:23  И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.

8:24  И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; а он спаваше.

8:25  И прикучивши се ученици његови пробудише га говорећи: Господе! избави нас, изгибосмо.

8:26  И рече им: зашто сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и постаде тишина велика.

8:27  А људи чудише се говорећи: ко је овај да га слушају и вјетрови и море?

8:28  А кад дође на ону страну у земљу Гергесинску, сретоше га два бијесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем онијем.

8:29  И гле, повикаше: што је теби до нас, Исусе, сине Божиј? зар си дошао амо прије времена да мучиш нас?

8:30  А далеко од њих пасијаше велики крд свиња.

8:31  И ђаволи мољаху га говорећи: ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крд свиња.

8:32  И рече им: идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сав крд с бријега у море, и потопише се у води.

8:33  А свињари побјегоше; и дошавши у град казаше све, и за бијесне.

8:34  И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видјевши га молише да би отишао из њиховога краја.

Chapter 9

9:1  И ушавши у лађу пријеђе и дође у свој град.

9:2  И гле, донесоше му узета који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову рече узетоме: не бој се, синко, опраштају ти се гријеси твоји.

9:3  И гле, неки од књижевника рекоше у себи: овај хули на Бога.

9:4  И видјећи Исус помисли њихове рече: за што зло мислите у срцима својијем?

9:5  Јер шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси; или рећи: устани и ходи?

9:6  Али да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе (тада рече узетоме): устани, узми одар свој и иди дома.

9:7  И уставши отиде дома.

9:8  А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такову људима.

9:9  И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим.

9:10  И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима његовијем.

9:11  И видјевши то фарисеји говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?

9:12  А Исус чувши то рече им: не требају здрави љекара него болесни.

9:13  Него идите и научите се шта значи: милости хоћу, а не прилога. Јер ја нијесам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.

9:14  Тада приступише к њему ученици Јованови говорећи: зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

9:15  А Исус рече им: еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи вријеме кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

9:16  Јер нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити.

9:17  Нити се љева вино ново у мјехове старе; иначе мјехови продру се и вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се љева вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува.

9:18  Док он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше му се говорећи: кћи моја сад умрије; него дођи и метни на њу руку своју, и оживљеће.

9:19  И уставши Исус за њим пође и ученици његови.

9:20  И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати му се скута од хаљине његове.

9:21  Јер говораше у себи: само ако се дотакнем хаљине његове, оздравићу.

9:22  А Исус обазревши се и видјевши је рече: не бој се, кћери; вјера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тога часа.

9:23  И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и људе забуњене

9:24  Рече им: отступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И потсмијеваху му се.

9:25  А кад истјера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста дјевојка.

9:26  И отиде глас овај по свој земљи оној.

9:27  А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: помилуј нас, сине Давидов!

9:28  А кад дође у кућу, приступише к њему слијепци, и рече им Исус: вјерујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: да Господе.

9:29  Тада дохвати се очију њиховијех говорећи: по вјери вашој нека вам буде.

9:30  И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: гледајте да нико не дозна.

9:31  А они изишавши разгласише га по свој земљи оној.

9:32  Кад они пак изиђу, гле, доведоше к њему човјека нијема и бијесна.

9:33  И пошто изгна ђавола, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: нигда се тога није видјело у Израиљу.

9:34  А фарисеји говораху: помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

9:35  И прохођаше Исус по свијем градовима и селима учећи по зборницама њиховијем и проповиједајући јеванђеље о царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

9:36  А гледајући људе сажали му се, јер бијаху сметени и расијани као овце без пастира.

9:37  Тада рече ученицима својијем: жетве је много, а посленика мало.

9:38  Молите се дакле господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

Chapter 10

10:1  И дозвавши својијех дванаест ученика даде им власт над духовима нечистијем да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи.

10:2  А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов;

10:3  Филип и Вартоломије; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левеј прозвани Тадија;

10:4  Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који га и предаде.

10:5  Овијех дванаест посла Исус и заповједи им говорећи: на пут незнабожаца не идите, и у град Самарјански не улазите.

10:6  Него идите к изгубљенијем овцама дома Израиљева.

10:7  А ходећи проповиједајте и казујте да се приближило царство небеско.

10:8  Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите.

10:9  Не носите злата ни сребра ни мједи у појасима својијем,

10:10  Ни торбе на пут, ни двије хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свога јела.

10:11  А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и ондје останите док не изиђете.

10:12  А улазећи у кућу назовите јој: мир кући овој.

10:13  И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.

10:14  А ако вас ко не прими нити послуша ријечи вашијех, излазећи из куће или из града онога отресите прах с ногу својијех.

10:15  Заисто вам кажем: лакше ће бити земљи Содомској и Гоморској у дан страшнога суда него ли граду ономе.

10:16  Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.

10:17  А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својијем биће вас.

10:18  И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима.

10:19  А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.

10:20  Јер ви не ћете говорити, него Дух оца вашега говориће из вас.

10:21  А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их.

10:22  И сви ће мрзити на вас имена мојега ради; али који претрпи до краја благо њему.

10:23  А кад вас потјерају у једном граду, бјежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевијех док дође син човјечиј.

10:24  Нема ученика над учитеља својега ни слуге над господара својега.

10:25  Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?

10:26  Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

10:27  Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповиједајте с кровова.

10:28  И не бојте се онијех који убијају тијело а душе не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу.

10:29  Не продају ли се два врапца за један динар? па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашега.

10:30  А вама је и коса на глави сва избројена.

10:31  Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

10:32  А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред оцем својијем који је на небесима.

10:33  А ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред оцем својијем који је на небесима.

10:34  Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач.

10:35  Јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине:

10:36  И непријатељи човјеку (постаће) домашњи његови.

10:37  Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.

10:38  И који не узме крста својега и не пође за мном, није мене достојан.

10:39  Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

10:40  Који вас прима, мене прима; а који мене прима, прима онога који ме је послао.

10:41  Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.

10:42  И ако ко напоји једнога од овијех малијех само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.

Chapter 11

11:1  И кад сврши Исус заповијести дванаесторици ученика својијех, отиде оданде даље да учи и да проповиједа по градовима њиховијем.

11:2  А Јован чувши у тамници дјела Христова посла двојицу ученика својијех,

11:3  И рече му: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?

11:4  А Исус одговарајући рече им: идите и кажите Јовану што чујете и видите:

11:5  Слијепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глухи чују, мртви устају и сиромашнима проповиједа се јеванђеље.

11:6  И благо ономе који се не саблазни о мене.

11:7  А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар?

11:8  Или шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царскијем су дворовима.

11:9  Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка.

11:10  Јер је ово онај за кога је писано: ето, ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем, који ће приправити пут твој пред тобом.

11:11  Заиста вам кажем: ни један између рођенијех од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небескоме већи је од њега.

11:12  А од времена Јована Крститеља досад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га.

11:13  Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована.

11:14  И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи.

11:15  Који има уши да чује нека чује.

11:16  Али какав ћу казати да је овај род? Он је као дјеца која сједе по улицама и вичу својијем друговима,

11:17  И говоре: свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте.

11:18  Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: ђаво је у њему.

11:19  Дође син човјечиј, који и једе и пије, а они кажу: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима. И оправдаше премудрост дјеца њезина.

11:20  Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса његова, па се нијесу покајали:

11:21  Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали.

11:22  Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшнога суда него вама.

11:23  И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.

11:24  Али вам кажем да ће земљи Содомској лакше бити у дан страшнога суда него теби.

11:25  У то вријеме одговори Исус, и рече: хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима.

11:26  Да, оче, јер је тако била воља твоја.

11:27  Све је мени предао отац мој, и нико не зна сина до отац; нити оца ко зна до син и ако коме син хоће казати.

11:28  Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

11:29  Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем.

11:30  Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.

Chapter 12

12:1  У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве: а ученици његови огладњеше, и почеше тргати класје, и јести.

12:2  А фарисеји видјевши то рекоше му: гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу.

12:3  А он рече им: нијесте ли читали што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

12:4  Како уђе у кућу Божију, и хљебове постављене поједе, којијех није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самијем свештеницима.

12:5  Или нијесте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нијесу криви?

12:6  А ја вам кажем да је овдје онај који је већи од цркве.

12:7  Кад бисте пак знали шта је то: милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали правијех;

12:8  Јер је господар и од суботе син човјечиј.

12:9  И отишавши оданде дође у зборницу њихову.

12:10  И гле, човјек бијаше ту с руком сухом; и запиташе га говорећи: ваља ли у суботу лијечити? да би га окривили.

12:11  А он рече им: који је међу вама човјек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?

12:12  А колико је човјек претежнији од овце? Даклем ваља у суботу добро чинити.

12:13  Тада рече човјеку: пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.

12:14  А фарисеји изишавши начинише вијећу о њему како би га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.

12:15  И за њим идоше људи многи, и исцијели их све.

12:16  И запријети им да га не разглашују.

12:17  Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи:

12:18  Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће.

12:19  Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама гласа његова.

12:20  Трске стучене неће преломити и свјештила запаљена неће угасити док правда не одржи побједе.

12:21  И у име његово уздаће се народи.

12:22  Тада доведоше к њему бијесна који бијаше нијем и слијеп; и исцијели га да нијеми и слијепи стаде говорити и гледати.

12:23  И дивљаху се сви људи говорећи: није ли ово Христос, син Давидов?

12:24  А фарисеји чувши то рекоше: овај друкчије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога.

12:25  А Исус знајући мисли њихове рече им: свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

12:26  И ако сотона сотону изгони, сам по себи раздијелио се; како ће дакле остати царство његово?

12:27  И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? За то ће вам они бити судије.

12:28  А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.

12:29  Или како може ко ући у кућу јакога и покућтво његово отети, ако најприје не свеже јакога? и онда ће кућу његову оплијенити.

12:30  Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

12:31  Зато вам кажем: сваки гријех и хула опростиће се људима; а на Духа светога хула неће се опростити људима.

12:32  И ако ко рече ријеч на сина човјечијега, опростиће му се; а који рече ријеч на Духа светога, неће му се опростити ни на овоме свијету ни на ономе.

12:33  Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.

12:34  Породи аспидини! како можете добро говорити, кад сте зли? јер уста говоре од сувишка срца.

12:35  Добар човјек из добре клијети износи добро; а зао човјек из зле клијети износи зло.

12:36  А ја вам кажем да ће за сваку празну ријеч коју реку људи дати одговор у дан страшнога суда.

12:37  Јер ћеш се својијем ријечима оправдати, и својијем ћеш се ријечима осудити.

12:38  Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: учитељу! ми би ради од тебе знак видјети.

12:39  А он одговарајући рече им: род зли и прељуботворни тражи знак; и не ће му се дати знак осим знака Јоне пророка.

12:40  Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и син човјечиј у срцу земље три дана и три ноћи.

12:41  Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше Јонинијем поучењем: а гле, овдје је већи од Јоне.

12:42  Царица јужна изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.

12:43  А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нађе га.

12:44  Онда рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.

12:45  Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе.

12:46  Док он још говораше с људима, гле, мати његова и браћа његова стајаху на пољу и чекаху да говоре с њиме.

12:47  И неко му рече: ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, ради су да говоре с тобом.

12:48  А он одговори и рече ономе што му каза: ко је мати моја, и ко су браћа моја?

12:49  И пруживши руку своју на ученике своје рече: ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу оца мојега који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.

Chapter 13

13:1  И онај дан изишавши Исус из куће сјеђаше крај мора.

13:2  И сабраше се око њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сјести; а народ сав стајаше по бријегу.

13:3  И он им казива много у причама говорећи: гле, изиђе сијач да сије.

13:4  И кад сијаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

13:5  А друга падоше на каменита мјеста, гдје не бијаше много земље, и одмах изникоше; јер не бијаше у дубину земље.

13:6  И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.

13:7  А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

13:8  А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шесет, а једно по тридесет.

13:9  Ко има уши да чује нека чује.

13:10  И приступивши ученици рекоше му: зашто им говориш у причама?

13:11  А он одговарајући рече им: вама је дано да знате тајне царства небескога, а њима није дано.

13:12  Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

13:13  Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумију.

13:14  И збива се на њима пророштво Исаијно, које говори: ушима ћете чути, и нећете разумјети; и очима ћете гледати, и нећете видјети.

13:15  Јер је одрвенило срце овијех људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцијелим.

13:16  А благо вашијем очима што виде, и ушима вашијем што чују.

13:17  Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

13:18  Ви пак чујте причу о сијачу:

13:19  Свакоме који слуша ријеч о царству и не разумије, долази нечастиви и краде посијано у срцу његовом: то је око пута посијано.

13:20  А на камену посијано то је који слуша ријеч и одмах с радости прими је,

13:21  Али нема коријена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају ријечи ради, одмах удари натраг.

13:22  А посијано у трњу то је који слуша ријеч, но брига овога свијета и пријевара богатства загуше ријеч, и без рода остане.

13:23  А посијано на доброј земљи то је који слуша ријеч и разумије, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шесет, а један по тридесет.

13:24  Другу причу каза им говорећи: царство је небеско као човјек који посија добро сјеме у пољу својему,

13:25  А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде.

13:26  А кад ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ.

13:27  Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: господару! нијеси ли ти добро сјеме сијао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?

13:28  А он рече им: непријатељ човјек то учини. А слуге рекоше му: хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?

13:29  А он рече: не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.

13:30  Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у вријеме жетве рећи ћу жетеоцима: саберите најприје кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.

13:31  Другу причу каза им говорећи: царство је небеско као зрно горушичино које узме човјек и посије на њиви својој,

13:32  Које је истина најмање од свију сјемена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и сједају на његовијем гранама.

13:33  Другу причу каза им: царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.

13:34  Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:

13:35  Да се збуде што је казао пророк говорећи: отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања свијета.

13:36  Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к њему ученици његови говорећи: кажи нам причу о кукољу на њиви.

13:37  А он одговарајући рече им: који сије добро сјеме оно је син човјечиј;

13:38  А њива је свијет; а добро сјеме синови су царства, а кукољ синови су зла;

13:39  А непријатељ који га је посијао јест ђаво; а жетва је пошљедак овога вијека; а жетеоци су анђели.

13:40  Како што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на пошљетку овога вијека.

13:41  Послаће син човјечиј анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и који чине безакоње.

13:42  И бациће их у пећ огњену: ондје ће бити плач и шкргут зуба.

13:43  Тада ће се праведници засјати као сунце у царству оца својега. Ко има уши да чује нека чује.

13:44  Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човјек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.

13:45  Још је царство небеско као човјек трговац који тражи добра бисера,

13:46  Па кад нађе једно многоцјено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.

13:47  Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;

13:48  Која кад се напуни, извукоше је на крај, и сједавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.

13:49  Тако ће бити на пошљетку вијека: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведнијех.

13:50  И бациће их у пећ огњену: ондје ће бити плач и шкргут зуба.

13:51  Рече им Исус: разумјесте ли ово? Рекоше му: да, Господе.

13:52  А он им рече: зато је сваки књижевник који се научио царству небескоме као домаћин који износи из клијети своје ново и старо.

13:53  И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.

13:54  И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховијем тако да му се дивљаху, и говораху: откуд овоме премудрост ова и моћи?

13:55  Није ли ово дрводјељин син? не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?

13:56  И сестре његове нијесу ли све код нас? Откуд њему ово све?

13:57  И саблажњаваху се о њега. А Исус рече им: нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому својему.

13:58  И не створи ондје чудеса многијех за невјерство њихово.

Chapter 14

14:1  У то вријеме дође глас до Ирода четворовласника о Исусу;

14:2  И рече слугама својијем: то је Јован крститељ; он устаде из мртвијех, и зато чини чудеса.

14:3  Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега.

14:4  Јер му говораше Јован: не можеш ти ње имати.

14:5  И шћаше да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.

14:6  А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.

14:7  Зато и с клетвом обрече јој дати што год заиште.

14:8  А она научена од матере своје: дај ми, рече, овдје на кругу главу Јована крститеља.

14:9  И забрину се цар; али клетве ради и онијех који се гошћаху с њим, заповједи јој дати.

14:10  И посла те посјекоше Јована у тамници.

14:11  И донесоше главу његову на кругу, и дадоше дјевојци, и однесе је матери својој.

14:12  И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.

14:13  И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто мјесто насамо. А кад то чуше људи, идоше за њим пјешице из градова.

14:14  И изашавши Исус видје многи народ, и сажали му се за њих, и исцијели болеснике њихове.

14:15  А пред вече приступише к њему ученици његови говорећи: овдје је пусто мјесто, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.

14:16  А Исус рече им: не треба да иду; подајте им ви нека једу.

14:17  А они рекоше му: немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.

14:18  А он рече: донесите ми их овамо.

14:19  И заповједи народу да посједају по трави; па узе онијех пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својијем, а ученици народу.

14:20  И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пунијех.

14:21  А онијех што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.

14:22  И одмах натјера Исус ученике своје да уђу у лађу и напријед да иду на ону страну док он отпусти народ.

14:23  И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече бијаше ондје сам.

14:24  А лађа бјеше насред мора у невољи од валова, јер бијаше противан вјетар.

14:25  А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.

14:26  И видјевши га ученици по мору гдје иде, поплашише се говорећи: то је утвара; и од страха повикаше.

14:27  А Исус одмах рече им говорећи: не бојте се; ја сам, не плашите се.

14:28  А Петар одговарајући рече: Господе! ако си ти, реци ми да дођем к теби по води.

14:29  А он рече: ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу.

14:30  Но видјећи вјетар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!

14:31  И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: маловјерни! зашто се посумња?

14:32  И кад уђоше у лађу, преста вјетар.

14:33  А који бијаху у лађи приступише и поклонише му се говорећи: ваистину ти си син Божиј.

14:34  И прешавши дођоше у земљу Генисаретску.

14:35  И познавши га људи из онога мјеста, послаше по свој оној околини, и донесоше к њему све болеснике.

14:36  И мољаху га да се само дотакну скута од његове хаљине; и који се дотакоше оздравише.

Chapter 15

15:1  Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

15:2  Зашто ученици твоји преступају обичаје старијех? Јер не умивају руку својијех кад хљеб једу.

15:3  А он одговарајући рече им: зашто и ви преступате заповијест Божију за обичаје своје?

15:4  Јер Бог заповиједа говорећи: поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

15:5  А ви кажете: ако који рече оцу или матери: прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

15:6  Може и да не поштује оца својега или матере. И укидосте заповијест Божију за обичаје своје.

15:7  Лицемјери! добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

15:8  Ови људи приближавају се к мени устима својијем, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

15:9  Но залуду ме поштују учећи наукама и заповијестима људскима.

15:10  И дозвавши људе, рече им: слушајте и разумијте.

15:11  Не погани човјека што улази у уста; него што излази из уста оно погани човјека.

15:12  Тада приступише ученици његови и рекоше му: знаш ли да фарисеји чувши ту ријеч саблазнише се?

15:13  А он одговарајући рече: свако дрво које није усадио отац мој небески, искоријениће се.

15:14  Оставите их: они су слијепи вођи слијепцима; а слијепац слијепца ако води, оба ће у јаму пасти.

15:15  А Петар одговарајући рече му: кажи нам причу ову.

15:16  А Исус рече: еда ли сте и ви још неразумни?

15:17  Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

15:18  А што излази из уста из срца излази, и оно погани човјека.

15:19  Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна свједочанства, хуле на Бога.

15:20  И ово је што погани човјека, а неумивенијем рукама јести не погани човјека.

15:21  И изишавши оданде Исус отиде у крајеве Тирске и Сидонске.

15:22  И гле, жена Хананејка изађе из онијех крајева, и повика к њему говорећи: помилуј ме Господе сине Давидов! моју кћер врло мучи ђаво.

15:23  А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: отпусти је, како виче за нама.

15:24  А он одговарајући рече: ја сам послан само к изгубљенијем овцама дома Израиљева.

15:25  А она приступивши поклони му се говорећи: Господе помози ми!

15:26  А он одговарајући рече: није добро узети од дјеце хљеб и бацити псима.

15:27  А она рече: да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њиховијех господара.

15:28  Тада одговори Исус, и рече јој: о жено! велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њезина од онога часа.

15:29  И отишавши Исус оданде, дође к мору Галилејском, и попевши се на гору, сједе ондје.

15:30  И приступише к њему људи многи који имаху са собом хромијех, слијепијех, нијемијех, узетијех и другијех многијех, и положише их к ногама Исусовијем, и исцијели их,

15:31  Тако да се народ дивљаше, видећи нијеме гдје говоре, узете здраве, хроме гдје иду, и слијепе гдје гледају; и хвалише Бога Израиљева.

15:32  А Исус дозвавши ученике своје рече: жао ми је овога народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нијесам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

15:33  И рекоше му ученици његови: откуда нам у пустињи толики хљеб да се насити толики народ?

15:34  И рече им Исус: колико хљебова имате? А они рекоше: седам, и мало рибице.

15:35  И заповједи народу да посједају по земљи.

15:36  И узевши онијех седам хљебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својијем, а ученици народу.

15:37  И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пунијех.

15:38  А онијех што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце.

15:39  И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине Магдалске.

Chapter 16

16:1  И приступише к њему фарисеји и садукеји, и кушајући га искаху да им покаже знак с неба.

16:2  А он одговарајући рече им: увече говорите: биће ведро; јер је небо црвено.

16:3  И ујутру: данас ће бити вјетар, јер је небо црвено и мутно. Лицемјери! лице небеско умијете познавати, а знаке времена не можете познати?

16:4  Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.

16:5  И полазећи ученици његови на ону страну заборавише узети хљеба.

16:6  А Исус рече им: чувајте се квасца фарисејскога и садукејскога.

16:7  А они мишљаху у себи говорећи: то је што нијесмо хљеба узели.

16:8  А Исус разумјевши рече им: шта мислите у себи, маловјерни, што хљеба нијесте узели?

16:9  Зар још не разумијете нити памтите пет хљебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?

16:10  Ни седам хљебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?

16:11  Како не разумијете да вам не рекох за хљебове да се чувате квасца фарисејскога и садукејскога?

16:12  Тада разумјеше да не рече квасца хљебнога да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.

16:13  А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: ко говоре људи да је син човјечији?

16:14  А они рекоше: једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.

16:15  Рече им Исус: а ви шта мислите ко сам ја?

16:16  А Симон Петар одговори и рече: ти си Христос, син Бога живога.

16:17  И одговарајући Исус рече му: благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тијело и крв нијесу то теби јавили, него отац мој који је на небесима.

16:18  А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.

16:19  И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.

16:20  Тада запријети Исус ученицима својијем да ником не казују да је он Христос.

16:21  Отада поче Исус казивати ученицима својијем да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старјешина и од главара свештеничкијех и књижевника, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

16:22  И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај! неће то бити од тебе.

16:23  А он обрнувши рече Петру: иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш што је Божије него људско.

16:24  Тада Исус рече ученицима својијем: ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе, и узме крст свој и иде за мном.

16:25  Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

16:26  Јер каква је корист човјеку ако сав свијет добије а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за своју душу?

16:27  Јер ће доћи син човјечиј у слави оца својега с анђелима својијем, и тада ће се вратити свакоме по дјелима његовијем.

16:28  Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде сина човјечијега гдје иде у царству својему.

Chapter 17

17:1  И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његова, и изведе их на гору високу саме.

17:2  И преобрази се пред њима, и засја се лице његово као сунце а хаљине његове постадоше бијеле као свијет.

17:3  И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с њим говораху.

17:4  А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.

17:5  Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте.

17:6  И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.

17:7  И приступивши Исус дохвати их се, и рече: устаните, и не бојте се.

17:8  А они подигнувши очи своје никога не видјеше до Исуса сама.

17:9  И силазећи с горе заповједи им Исус говорећи: ником не казујте што сте видјели док син човјечиј из мртвијех не устане.

17:10  И запиташе их ученици његови говорећи: зашто дакле књижевници кажу да Илија најприје треба да дође?

17:11  А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најприје и уредити све.

17:12  Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтјеше: тако и син човјечиј треба да пострада од њих.

17:13  Тада разумјеше ученици да им говори за Јована крститеља.

17:14  И кад дођоше к народу, приступи к њему човјек клањајући му се,

17:15  И говорећи: Господе! помилуј сина мојега; јер о мијени бјесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.

17:16  И доведох га ученицима твојијем, и не могоше га исцијелити.

17:17  А Исус одговарајући рече: о роде невјерни и покварени! докле ћу бити с вама? докле ћу вас трпљети? Доведите ми га амо.

17:18  И запријети му Исус; и ђаво изиђе из њега, и оздрави момче од онога часа.

17:19  Тада приступише ученици к Исусу и насамо рекоше му: зашто га ми не могосмо изгнати?

17:20  А Исус рече им: за невјерство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вјере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пријеђи одавде тамо, и пријећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.

17:21  А овај се род изгони само молитвом и постом.

17:22  А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: предаће се син човјечиј у руке људске;

17:23  И убиће га, и трећи дан устаће. И невесели бијаху врло.

17:24  А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: зар ваш учитељ неће дати дидрахме?

17:25  Петар рече: хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче, или од својијех синова или од туђијех?

17:26  Рече њему Петар: од туђијех. Рече му Исус: дакле не плаћају синови.

17:27  Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прву ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се.

Chapter 18

18:1  У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: ко је дакле највећи у царству небескоме?

18:2  И дозва Исус дијете, и постави га међу њих,

18:3  И рече им: заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као дјеца, нећете ући у царство небеско.

18:4  Који се дакле понизи као дијете ово, онај је највећи у царству небескоме.

18:5  И који прими таково дијете у име моје, мене прима.

18:6  А који саблазни једнога од овијех малијех који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову, и да потоне у дубину морску.

18:7  Тешко свијету од саблазни! јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човјеку кроз кога долази саблазан.

18:8  Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, отсијеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хрому или кљасту, него ли с двије руке и двије ноге да те баце у огањ вјечни.

18:9  И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једнијем оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.

18:10  Гледајте да не презрете једнога од малијех овијех; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице оца мојега небескога.

18:11  Јер син човјечиј дође да изнађе и спасе изгубљено.

18:12  Што вам се чини? Кад има један човјек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?

18:13  И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нијесу зашле.

18:14  Тако није воља оца вашега небескога да погине један од овијех малијех.

18:15  Ако ли ти сагријеши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самијем; ако те послуше, добио си брата својега.

18:16  Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да све ријечи остану на устима два или три свједока.

18:17  Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркве, да ти буде као незнабожац и цариник.

18:18  Јер вам кажем заиста: што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу.

18:19  Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, за што се узмоле, даће им отац мој који је на небесима.

18:20  Јер гдје су два или три сабрани у име моје ондје сам ја међу њима.

18:21  Тада приступи к њему Петар и рече: Господе! колико пута ако ми сагријеши брат мој да му опростим? до седам пута?

18:22  Рече њему Исус: не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

18:23  Зато је царство небеско као човјек цар који намисли да се прорачуни са својијем слугама.

18:24  И кад се поче рачунити, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.

18:25  И будући да немаше чим платити, заповједи господар његов да га продаду, и жену његову и дјецу, и све што има; и да му се плати.

18:26  Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: господару! причекај ме, и све ћу ти платити.

18:27  А господару се сажали за тијем слугом, пусти га и дуг опрости му.

18:28  А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својијех другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: дај ми што си дужан.

18:29  Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити.

18:30  А он не хтје, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.

18:31  Видјевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару својему сав догађај.

18:32  Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго! сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.

18:33  Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?

18:34  И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.

18:35  Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својијех.

Chapter 19

19:1  И кад сврши Исус ријечи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине Јудејске преко Јордана.

19:2  И за њим идоше људи многи и исцијели их ондје.

19:3  И приступише к њему фарисеји да га кушају, и рекоше му: може ли човјек пустити жену своју за сваку кривицу?

19:4  А он одговарајући рече им: нијесте ли читали да је онај који је у почетку створио човјека мужа и жену створио их?

19:5  И рече: зато оставиће човјек оца својега и матер, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.

19:6  Тако нијесу више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.

19:7  Рекоше му: зашто дакле Мојсије заповиједа да се да књига распусна, и да се пусти?

19:8  Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашега срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.

19:9  Него ја вама кажем: ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.

19:10  Рекоше му ученици његови: ако је тако човјеку са женом, није се добро женити.

19:11  А он рече им: не могу сви примити тијех ријечи до они којима је дано.

19:12  Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небескога. Ко може примити нека прими.

19:13  Тада приведоше к њему дјецу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.

19:14  А Исус рече: Оставите дјецу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таковијех царство небеско.

19:15  И метнувши на њих руке отиде оданде.

19:16  И гле, неко приступивши рече му: учитељу благи! каково ћу добро да учиним да имам живот вјечни?

19:17  А он рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповијести.

19:18  Рече му: које? А Исус рече: да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не свједочиш лажно;

19:19  Поштуј оца и матер; и љуби ближњега свога као самог себе.

19:20  Рече му младић: све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?

19:21  Рече му Исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

19:22  А кад чу младић ријеч, отиде жалостан; јер бијаше врло богат.

19:23  А Исус рече ученицима својијем: заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.

19:24  И још вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

19:25  А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: ко се дакле може спасити?

19:26  А Исус погледавши на њих рече им: људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.

19:27  Тада одговори Петар и рече му: ето ми смо оставили све и за тобом идемо: шта ће дакле бити нама?

19:28  А Исус рече им: заиста вам кажем да ће те ви који идете за мном, у другом рођењу, кад сједе син човјечиј на пријестолу славе своје, сјешћете и ви на дванаест пријестола и судити над дванаест кољена Израиљевијех.

19:29  И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мојега ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вјечни.

19:30  Али ће многи први бити пошљедњи и пошљедњи први.

Chapter 20

20:1  Јер је царство небеско као човјек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

20:2  И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

20:3  И изишавши у трећи сахат, видје друге гдје стоје на чаршији беспослени,

20:4  И њима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам.

20:5  И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сахат, учини тако.

20:6  И у једанаести сахат изишавши нађе друге гдје стоје беспослени, и рече им: што стојите овдје вас дан беспослени?

20:7  Рекоше му: нико нас не најми. Рече им: идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.

20:8  А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу својему: дозови посленике и подај им плату почевши од пошљедњијех до првијех.

20:9  И дошавши који су у једанаести сахат најмљени примише по грош.

20:10  А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: и примише и они по грош.

20:11  И примивши викаху на господара

20:12  Говорећи: Ови пошљедњи један сахат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горјели.

20:13  А он одговарајући рече једноме од њих: пријатељу! ја теби не чиним криво; нијеси ли погодио са мном по грош?

20:14  Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме пошљедњему да дам као и теби.

20:15  Или зар ја нијесам властан у својему чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

20:16  Тако ће бити пошљедњи први и први пошљедњи; јер је много званијех а мало избранијех.

20:17  И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

20:18  Ево идем у Јерусалим, и син човјечиј биће предан главарима свештеничкијем и књижевницима; и осудиће га на смрт;

20:19  И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га бију и разапну; и трећи дан устаће.

20:20  Тада приступи к њему мати синова Зеведејевијех са својијем синовима клањајући му се и молећи га за нешто.

20:21  А он јој рече: шта хоћеш? Рече му: заповједи да сједу ова моја два сина, један с десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему.

20:22  А Исус одговарајући рече: не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ћу ја пити, и крстити се крштењем којијем се ја крстим? Рекоше му: можемо.

20:23  И рече им: чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којијем се ја крстим; али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати, него коме је уготовио отац мој.

20:24  И кад чуше осталијех десет ученика, расрдише се на та два брата.

20:25  А Исус дозвавши их рече: знајте да кнезови народни заповиједају народу, и поглавари управљају њим.

20:26  Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

20:27  И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

20:28  Као што ни син човјечиј није дошао да му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

20:29  И кад је излазио из Јерихона за њим иде народ многи.

20:30  И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: помилуј нас Господе, сине Давидов!

20:31  А народ пријећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: помилуј нас Господе, сине Давидов!

20:32  И уставивши се Исус дозва их, и рече: шта хоћете да вам учиним?

20:33  Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.

20:34  И смилова се Исус, и дохвати се очију њиховијех, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.

Chapter 21

21:1  И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика

21:2  Говорећи им: идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одријешите је и доведите ми.

21:3  И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.

21:4  А ово је све било да се збуде што је казао пророк говорећи:

21:5  Кажите кћери Сионовој: ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричину.

21:6  И ученици отидоше, и учинивши како им заповједи Исус

21:7  Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише га на њих.

21:8  А људи многи простријеше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.

21:9  А народ који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! благословен који иде у име Господње! Осана на висини!

21:10  И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: ко је то?

21:11  А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета Галилејскога.

21:12  И уђе Исус у цркву Божију, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

21:13  И рече им: у писму стоји: дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

21:14  И приступише к њему хроми и слијепи у цркви, и исцијели их.

21:15  А кад видјеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и дјецу гдје вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидову, расрдише се.

21:16  И рекоше му: чујеш ли што ови говоре? А Исус рече им: да! зар нијесте никад читали: из уста мале дјеце и која сисају начинио си себи хвалу?

21:17  И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи ондје.

21:18  А ујутру враћајући се у град огладње.

21:19  И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: да никад на теби не буде рода довијека. И одмах усахну смоква.

21:20  И видјевши то ученици дивише се говорећи: како одмах усахну смоква!

21:21  А Исус одговарајући рече им: заиста вам кажем: ако имате вјеру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, биће.

21:22  И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.

21:23  И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к њему главари свештенички и старјешине народне говорећи: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту?

21:24  А Исус одговарајући рече им: ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.

21:25  Крштење Јованово откуда би? или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: а ако речемо: с неба, рећи ће нам: зашто му дакле не вјеровасте?

21:26  Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа! јер сви Јована држаху за пророка.

21:27  И одговарајући Исусу рекоше: не знамо. Рече и он њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

21:28  Шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина; и дошавши к првоме рече: сине! иди данас ради у винограду моме.

21:29  А он одговарајући рече: нећу; а послије се раскаја и отиде.

21:30  И приступивши к другоме рече тако. А он одговарајући рече: хоћу, господару; и не отиде.

21:31  Који је од ове двојице испунио вољу очину? Рекоше му: први. Рече им Исус: заиста вам кажем да ће цариници и курве прије вас ући у царство Божије.

21:32  Јер дође к вама Јован путем праведнијем, и не вјеровасте му; а цариници и курве вјероваше му; и ви пошто видјесте то, не раскајасте се да му вјерујете.

21:33  Другу причу чујте: бијаше човјек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.

21:34  А кад се приближи вријеме родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.

21:35  И виноградари похватавши слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем.

21:36  Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.

21:37  А потом посла к њима сина својега говорећи: постидјеће се сина мојега.

21:38  А виноградари видјевши сина рекоше међу собом: ово је нашљедник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.

21:39  И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.

21:40  Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима онијем?

21:41  Рекоше му: злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другијем виноградарима, који ће му давати родове у своје вријеме.

21:42  А рече им Исус: зар нијесте никад читали у писму: камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашијем очима.

21:43  Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божије, и даће се народу који његове родове доноси.

21:44  И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

21:45  И чувши главари свештенички и фарисеји приче његове разумјеше да за њих говори.

21:46  И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка.

Chapter 22

22:1  И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:

22:2  Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему.

22:3  И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи.

22:4  Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

22:5  А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.

22:6  А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.

22:7  А кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.

22:8  Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.

22:9  Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу.

22:10  И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.

22:11  Изашавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.

22:12  И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? А он оћутје.

22:13  Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

22:14  Јер су многи звани, али је мало избранијех.

22:15  Тада отидоше фарисеји и начинише вијећу како би га ухватили у ријечи.

22:16  И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: учитељу! знамо да си истинит, и путу Божијему заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.

22:17  Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?

22:18  Разумјевши Исус лукавство њихово рече: што ме кушате, лицемјери?

22:19  Покажите ми новац харачки. А они донесоше му новац.

22:20  И рече им: чији је образ овај и натпис?

22:21  И рекоше Му: ћесарев. Тада рече им: подајте дакле ћесарово ћесару, и Божије Богу.

22:22  И чувши дивише се, и оставивши га отидоше.

22:23  Тај дан приступише к њему садукеји који говоре да нема васкрсенија, и упиташе га

22:24  Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: ако ко умре без дјеце, да узме брат његов жену његову и да подигне сјеме брату својему.

22:25  У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату својему.

22:26  А тако и други, и трећи, тја до седмога.

22:27  А послије свију умрије и жена.

22:28  О васкрсенију дакле кога ће од седморице бити жена? јер је за свима била.

22:29  А Исус одговарајући рече им: варате се, не знајући писма ни силе Божије.

22:30  Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу.

22:31  А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што вам је рекао Бог говорећи:

22:32  Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвијех, него живијех.

22:33  И чувши народ дивљаше се науци његовој.

22:34  А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.

22:35  И упита један од њих законик кушајући га и говорећи:

22:36  Учитељу! која је заповијест највећа у закону?

22:37  А Исус рече му: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом.

22:38  Ово је прва и највећа заповијест.

22:39  А друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе.

22:40  О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци.

22:41  А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус

22:42  Говорећи: шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше му: Давидов.

22:43  Рече им: како дакле Давид њега духом назива Господом говорећи:

22:44  Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима?

22:45  Кад дакле Давид назива њега Господом, како му је син?

22:46  И нико му не могаше одговорити ријечи; нити смијаше ко од тога дана да га запита више.

Chapter 23

23:1  Тада Исус рече к народу и ученицима својим.

23:2  Говорећи: на Мојсијеву столицу сједоше књижевници и фарисеји.

23:3  Све дакле што вам реку да држите, држите и творите; али што они чине не чините; јер говоре а не чине.

23:4  Него свежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својијем неће да их прихвате.

23:5  А сва дјела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својима.

23:6  И траже зачеље на гозбама и прва мјеста по зборницама,

23:7  И да им се клања по улицама, и да их људи зову: рави! рави!

23:8  А ви се не зовите рави; јер је у вас један рави Христос, а ви сте сви браћа.

23:9  И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један отац који је на небесима.

23:10  Нити се зовите учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

23:11  А највећи између вас да вам буде слуга.

23:12  Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

23:13  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели.

23:14  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.

23:15  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што преходите море и земљу да би присвојили једнога, и кад га присвојите, чините га сином пакленијем удвоје већијем од себе.

23:16  Тешко вама вођи слијепи који говорите: ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквенијем крив је.

23:17  Будале слијепе! шта је веће, или злато, или црква која злато освети.

23:18  И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је.

23:19  Будале слијепе! шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?

23:20  Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свијем што је на њему.

23:21  И који се куне црквом, куне се њом и онијем што живи у њој.

23:22  И који се куне небом, куне се пријестолом Божјим и онијем који сједи на њему.

23:23  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је најпретежније у закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати.

23:24  Вођи слијепи који оцјеђујете комарца а камилу прождирете.

23:25  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери што чистите споља чашу и здјелу а изнутра су пуне грабежа и неправде.

23:26  Фарисеју слијепи! Очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте.

23:27  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачкијех и сваке нечистоте.

23:28  Тако и ви споља се показујете људима праведним, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња.

23:29  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,

23:30  И говорите: да смо ми били у вријеме својијех отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

23:31  Тијем само свједочите за себе да сте синови онијех који су побили пророке.

23:32  И ви допуните мјеру отаца својијех.

23:33  Змије, породи аспидини! Како ћете побјећи од пресуде у огањ паклени?

23:34  Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а једне бити по зборницама својима и гонити од града до града.

23:35  Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Зарије сина Варахијина, којега убисте међу црквом и олтаром.

23:36  Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.

23:37  Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтјех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтјесте!

23:38  Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.

23:39  Јер вам кажем: нећете мене видјети отселе док не речете: Благословљен који иде у име Господње.

Chapter 24

24:1  И изишавши Исус иђаше од цркве, и приступише к њему ученици његови да му покажу грађевину црквену.

24:2  А Исус рече им: не видите ли све ово? Заиста вам кажем: неће остати овдје ни камен на камену који се неће разметнути.

24:3  А кад сјеђаше на гори Маслинској приступише к њему ученици насамо говорећи: кажи нам кад ће то бити? и какав је знак твојега доласка и пошљетка вијека?

24:4  И одговарајући Исус рече им: чувајте се да вас ко не превари.

24:5  Јер ће многи доћи у име моје говорећи: ја сам Христос. И многе ће преварити.

24:6  Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде. али није још тада пошљедак.

24:7  Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свијету.

24:8  А то је све почетак страдања.

24:9  Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мојега ради.

24:10  И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга.

24:11  И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.

24:12  И што ће се безакоње умножити, охладњеће љубав многијех.

24:13  Али који претрпи до краја благо њему.

24:14  И проповједиће се ово јеванђеље о царству по свему свијету за свједочанство свијем народима. И тада ће доћи пошљедак.

24:15  Кад дакле угледате мрзост опушћења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме (који чита да разумије):

24:16  Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе;

24:17  И који буде на крову да не силази узети што му је у кући;

24:18  И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје.

24:19  А тешко труднима и дојилицама у те дане.

24:20  Него се молите Богу да не буде бјежан ваша у зиму ни у суботу;

24:21  Јер ће бити невоља велика какова није била од постања свијета досад нити ће бити;

24:22  И да се они дани не скрате, нико не би остао; али избранијех ради скратиће се дани они.

24:23  Тада ако вам ко рече: ево овдје је Христос или ондје, не вјерујте.

24:24  Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и избране.

24:25  Ето вам казах напријед.

24:26  Ако вам дакле реку: ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не вјерујте.

24:27  Јер како што муња излази од истока и показује се до запада, таки ће бити долазак сина човјечијега.

24:28  Јер гдје је стрвина онамо ће се и орлови купити.

24:29  И одмах ће по невољи дана тијех сунце помрчати, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба спасти, и силе небеске покренути се.

24:30  И тада ће се показати знак сина човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће сина човјечијега гдје иде на облацима небескима са силом и славом великом.

24:31  И послаће анђеле своје с великијем гласом трубнијем; и сабраће избране његове од четири вјетра, од краја до краја небеса.

24:32  Од смокве научите се причи: кад се већ њезине гране помладе и улистају, знате да је близу љето.

24:33  Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу код врата.

24:34  Заиста вам кажем: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

24:35  Небо и земља проћи ће, али ријечи моје неће проћи.

24:36  А о дану томе и часу нико не зна, ни анђели небески, до отац мој сам.

24:37  Јер како што је било у вријеме Нојево тако ће бити и долазак сина човјечијега.

24:38  Јер како што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег,

24:39  И не осјетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак сина човјечијега.

24:40  Тада ће бити два на њиви; један ће се узети, а други ће се оставити.

24:41  Двије ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга ће се оставити.

24:42  Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.

24:43  Али ово знајте: кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати куће своје.

24:44  Зато и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће син човјечиј.

24:45  Ко је дакле тај вјерни и мудри слуга којега је поставио господар његов над својима домашњима да им даје храну на оброк?

24:46  Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађе да извршује тако.

24:47  Заиста вам кажем: поставиће га над свијем имањем својим.

24:48  Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: неће мој господар још задуго доћи;

24:49  И почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама;

24:50  Доћи ће господар тога слуге у дан у који се не нада, и у час кад не мисли.

24:51  И расјећи ће га напола, и даће им плату као лицемјерима; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

Chapter 25

25:1  Тада ће бити царство небеско као десет дјевојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.

25:2  Пет од њих бијаху мудре а пет луде.

25:3  И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.

25:4  А мудре узеше уље у судовима са жишцима својима.

25:5  А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.

25:6  А у поноћи стаде вика: ето женика гдје иде, излазите му на сусрет.

25:7  Тада усташе све дјевојке оне и украсише жишке своје.

25:8  А луде рекоше мудрима: дајте нам од уља својега, јер наши жишци хоће да се угасе.

25:9  А мудре одговорише говорећи: да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.

25:10  А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

25:11  А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: господару! господару! отвори нам.

25:12  А он одговарајући рече им: заиста вам кажем: не познајем вас.

25:13  Стражите дакле, јер не знате дана ни часа у који ће син човјечиј доћи.

25:14  Јер како што човјек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;

25:15  И једноме дакле даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и отиде одмах.

25:16  А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.

25:17  Тако и онај што прими два доби и он још два.

25:18  А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара својега.

25:19  А по другом времену дође господар тијех слуга, и стаде се рачунити с њима.

25:20  И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: господару! предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.

25:21  А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! У малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега.

25:22  А приступивши и онај што је примио два таланта рече: господару! предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.

25:23  А господар његов рече му: добро, слуго добри и вјерни! У малом био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега.

25:24  А приступивши и онај што је примио један таланат рече: господару! знао сам да си ти тврд човјек: жњеш гдје нијеси сијао, и купиш гдје нијеси вијао;

25:25  Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.

25:26  А господар његов одговарајући рече му: зли и љењиви слуго! знао си да ја жњем гдје нијесам сијао, и купим гдје нијесам вијао:

25:27  Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.

25:28  Узмите дакле од њега таланат, и подајте ономе што има десет таланата.

25:29  Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега.

25:30  И неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.

25:31  А кад дође син човјечиј у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сјести на пријестолу славе своје.

25:32  И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.

25:33  И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с лијеве.

25:34  Тада ће рећи цар онима што му стоје с десне стране: ходите благословени оца мојега; примите царство које вам је приправљено од постања свијета.

25:35  Јер огладњех, и дасте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; гост бијах, и примисте ме;

25:36  Го бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и обиђосте ме; у тамници бијах, и дођосте к мени.

25:37  Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе! кад те видјесмо гладна, и нахранисмо? или жедна, и напојисмо?

25:38  Кад ли те видјесмо госта, и примисмо? или гола, и одјенусмо?

25:39  Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо к теби?

25:40  И одговарајући цар рећи ће им: заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.

25:41  Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: идите од мене проклети у огањ вјечни приправљен ђаволу и анђелима његовијем.

25:42  Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме;

25:43  Гост бијах, и не примисте ме; го бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не обиђосте ме.

25:44  Тада ће му одговорити и они говорећи: Господе! кад те видјесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо те?

25:45  Тада ће им одговорити говорећи: заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.

25:46  И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.

Chapter 26

26:1  И кад сврши Исус ријечи ове, рече ученицима својима:

26:2  Знате да ће до два дана бити пасха, и сина човјечијега предаће да се разапне.

26:3  Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старјешине народне у двор поглавара свештеничкога по имену Кајафе;

26:4  И свјетоваше се како би Исуса из пријеваре ухватили и убили.

26:5  И говораху: али не о празнику, да се не би народ побунио.

26:6  А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога,

26:7  Приступи к њему жена са скленицом мира многоцјенога, и изли на главу његову кад сјеђаше за трпезом.

26:8  А кад видјеше то ученици његови, расрдише се говорећи: зашто се чини така штета?

26:9  Јер се могаше ово продати скупо и новци дати сиромасима.

26:10  А кад разумје Исус, рече им: шта сметате жену? Она учини добро дјело на мени.

26:11  Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

26:12  А она изливши миро ово на тијело моје за укоп ме приготови.

26:13  Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа ово јеванђеље по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин што учини она.

26:14  Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничкијем,

26:15  И рече: шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

26:16  И отада тражаше згоду да га изда.

26:17  А у први дан пријеснијех хљебова приступише ученици к Исусу говорећи: гдје ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?

26:18  А он рече: идите у град к томе и томе, и кажите му: учитељ каже: вријеме је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својијем.

26:19  И учинише ученици како им заповједи Исус, и уготовише пасху.

26:20  А кад би увече, сједе за трпезу са дванаесторицом.

26:21  И кад јеђаху рече им: заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

26:22  И забринувши се врло почеше сваки говорити му: да нијесам ја, Господе?

26:23  А он одговарајући рече: који умочи са мном руку у здјелу онај ће ме издати.

26:24  Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек.

26:25  А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: да нијесам ја, рави? Рече му: ти каза.

26:26  И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје.

26:27  И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: пијте из ње сви;

26:28  Јер је ово крв моја новога завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха.

26:29  Кажем вам пак да нећу отсад пити од овога рода виноградскога до онога дана кад ћу пити с вама новога у царству оца својега.

26:30  И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

26:31  Тада рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: ударићу пастира и овце од стада разбјежаће се.

26:32  А по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју.

26:33  А Петар рече му: ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.

26:34  Рече му Исус: заиста ти кажем: ноћас док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи.

26:35  Рече њему Петар: да бих знао и умријети с тобом нећу те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.

26:36  Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: сједите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.

26:37  И узевши Петра и оба сина Заведејева забрину се и поче тужити.

26:38  Тада рече им Исус: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите са мном.

26:39  И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: оче мој! ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како ти.

26:40  И дошавши к ученицима нађе их гдје спавају, и рече Петру: зар не могосте један час постражити са мном?

26:41  Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо.

26:42  Опет по други пут отиде и помоли се говорећи:оче мој! ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља твоја.

26:43  И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале.

26:44  И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте ријечи.

26:45  Тада дође к ученицима својијем и рече им: једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и син човјечиј предаје се у руке грјешника.

26:46  Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.

26:47  И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и старјешина народнијех.

26:48  А издајник његов даде им знак говорећи: кога ја цјеливам онај је; држите га.

26:49  И одмах приступивши к Исусу рече: здраво, рави! и цјелива га.

26:50  А Исус рече му: пријатељу! шта ћеш ти овдје? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише га.

26:51  И гле, један од онијех што бијаху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му ухо.

26:52  Тада рече му Исус: врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.

26:53  Или мислиш ти да ја не могу сад умолити оца својега да ми пошље више од дванаест легеона анђела?

26:54  Али како би се испунило што стоји у писму да ово треба да буде?

26:55  У тај час рече Исус људима: као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у цркви, и не ухватисте ме.

26:56  А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише га, и побјегоше.

26:57  И они што ухватише Исуса одведоше га поглавару свештеничкоме Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше.

26:58  А Петар иђаше за њим издалека до двора поглавара свештеничкога и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак.

26:59  А главари свештенички и старјешине и сав сабор тражаху лажна свједочанства на Исуса да би га убили;

26:60  И не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока,

26:61  И рекоше: он је казао: ја могу развалити цркву Божију и за три дана начинити је.

26:62  И уставши поглавар свештенички рече му: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?

26:63  А Исус мучаше. И поглавар свештенички одговарајући рече му: заклињем те живијем Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божиј?

26:64  Рече му Исус: ти каза. Али ја вам кажем: отселе ћете видјети сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.

26:65  Тада поглавар свештенички раздрије хаљине своје говорећи: хули на Бога; шта нам требају више свједоци? ево сад чусте хулу његову.

26:66  Шта мислите? А они одговарајући рекоше: заслужио је смрт.

26:67  Тада пљунуше му у лице, и ударише га по лицу, а једни му даше и приушке

26:68  Говорећи: прореци нам, Христе, ко те удари?

26:69  А Петар сјеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.

26:70  А он се одрече пред свима говорећи: не знам шта говориш.

26:71  А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што бијаху ондје: и овај бјеше са Исусом Назарећанином.

26:72  Он опет одрече се клетвом: не знам тог човјека.

26:73  А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

26:74  Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човјека. И одмах запјева пијетао.

26:75  И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.

Chapter 27

27:1  А кад би ујутру, учинише вијећу сви главари свештенички и старјешине народне за Исуса да га погубе.

27:2  И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату судији.

27:3  Тада видјевши Јуда издајник његов да га осудише раскаја се, и поврати тридесет сребрника главарима свештеничкијем и старјешинама

27:4  Говорећи: ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видјети.

27:5  И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се објеси.

27:6  А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

27:7  Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

27:8  Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

27:9  Тада се изврши што је казао пророк Јеремија говорећи: и узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога кога су цијенили синови Израиљеви;

27:10  И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

27:11  А Исус стаде пред судијом, и запита га судија говорећи: ти ли си цар Јудејски? А Исус рече му: ти кажеш.

27:12  И кад га тужаху главари свештенички и старјешине, ништа не одговори.

27:13  Тада рече ми Пилат: чујеш ли шта на тебе свједоче?

27:14  И не одговори му ни једну ријеч тако да се судија дивљаше врло.

27:15  А о сваком празнику пасхе бијаше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

27:16  А тада имаху знатнога сужња по имену Варава.

27:17  И кад се сабраше, рече им Пилат: кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозванога Христа?

27:18  Јер знадијаше да су га из зависти предали.

27:19  А кад сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: немој се ти ништа мијешати у суд тога праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

27:20  А главари свештенички и старјешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

27:21  А судија одговарајући рече им: кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

27:22  Рече им Пилат: а шта ћу чинити с Исусом прозванијем Христом? Рекоше му сви: да се разапне.

27:23  Судија пак рече: а какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: да се разапне.

27:24  А кад видје Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: ја нијесам крив у крви овога праведника: ви ћете видјети.

27:25  И одговарајући сав народ рече: крв његова на нас и на дјецу нашу.

27:26  Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

27:27  Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на њ сву чету војника.

27:28  И свукавши га обукоше му скерлетну кабаницу.

27:29  И оплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим ругаху му се говорећи: здраво, царе Јудејски!

27:30  И пљунувши на њ узеше трску и бијаше га по глави.

27:31  И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше га да га разапну.

27:32  И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.

27:33  И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест коштурница,

27:34  Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.

27:35  А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцке;

27:36  И сјеђаху ондје те га чуваху.

27:37  И метнуше му више главе кривицу његову написану: ово је Исус цар Јудејски.

27:38  Тада распеше с њиме два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране.

27:39  А који пролажаху хуљаху на њ машући главама својима,

27:40  И говорећи: ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божиј, сиђи с крста.

27:41  А тако и главари свештенички с књижевницима и старјешинама потсмијевајући се говораху:

27:42  Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га вјеровати.

27:43  Он се уздао у Бога: нека му поможе сад, ако му је по вољи, јер говораше: ја сам син Божиј.

27:44  Тако исто и хајдуци разапети с њим ругаху му се.

27:45  А од шестога сахата би тама по свој земљи до сахата деветога.

27:46  А око деветога сахата повика Исус иза гласа говорећи: Или! Или! лама савахтани? то јест: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио?

27:47  А неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: овај зове Илију.

27:48  И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.

27:49  А остали говораху: стани да видимо хоће ли доћи Илија да му поможе.

27:50  А Исус опет повика иза гласа и испусти душу.

27:51  И гле, завјес црквени раздрије се надвоје од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде;

27:52  И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли;

27:53  И изашавши из гробова по васкрсенију његовом уђоше у свети град и показаше се многима.

27:54  А капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: заиста овај бијаше син Божиј.

27:55  И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му.

27:56  Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Заведејевијех.

27:57  А кад би увече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такођер био ученик Исусов.

27:58  Овај приступивши к Пилату замоли га за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело.

27:59  И узевши Јосиф тијело зави га у платно чисто;

27:60  И метну га у нови свој гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

27:61  А ондје бијаше Марија Магдалина и друга Марија, и сјеђаху према гробу.

27:62  Сјутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,

27:63  И рекоше: господару! ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: послије три дана устаћу.

27:64  Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: уста из мртвијех; и биће пошљедња пријевара гора од прве.

27:65  Рече им Пилат: ево вам страже, па идите те утврдите како знате.

27:66  А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.

Chapter 28

28:1  А по вечеру суботном на освитак првога дана недјеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб.

28:2  И гле, земља се затресе врло; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробнијех и сјеђаше на њему.

28:3  А лице његово бијаше као муња, и одијело његово као снијег.

28:4  И од страха његова уздркташе се стражари, и постадоше као мртви.

28:5  А анђео одговарајући рече женама: не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите.

28:6  Није овдје: јер устаде као што је казао. Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ.

28:7  Па идите брже те кажите ученицима његовијем да је устао из мртвијех. И гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети. Ето ја вам казах.

28:8  И изишавши брзо из гроба са страхом и радости великом потекоше да јаве ученицима његовијем.

28:9  А кад иђаху да јаве ученицима његовијем, и гле, срете их Исус говорећи: здраво! А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се.

28:10  Тада рече им Исус: не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видјети.

28:11  А кад иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише главарима свештеничкијем све што се догодило.

28:12  И они саставши се са старјешинама учинише вијећу, и дадоше војницима довољно новаца

28:13  Говорећи: кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали.

28:14  И ако то чује судија, ми ћемо њега умирити, и учинити да вама ништа не буде.

28:15  А они узевши новце учинише као што су научени били. И разгласи се ова ријеч по Јеврејима и до данас.

28:16  А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус.

28:17  И кад га видјеше, поклонише му се; а једни посумњаше.

28:18  И приступивши Исус рече им говорећи: даде ми се свака власт на небу и на земљи.

28:19  Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име оца и сина и светога Духа,

28:20  Учећи их да све држе што сам вам заповиједао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Амин.