SrKDIjekav - Proverbs

Chapter 1

1:1  Приче Соломуна сина Давидова, цара Израиљева,

1:2  Да се познаје мудрост и настава, да се разумију ријечи разумне,

1:3  Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

1:4  Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.

1:5  Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,

1:6  Да разумије приче и значење, ријечи мудријех људи и загонетке њихове.

1:7  Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

1:8  Слушај, сине, наставу оца својега, и не остављај науке матере своје.

1:9  Јер ће бити вијенац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.

1:10  Сине мој, ако би те мамили грјешници, не пристај;

1:11  Ако би рекли: ходи с нама да вребамо крв, да засједамо правоме ни за што;

1:12  Прождријећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који слазе у јаму;

1:13  Свакојакога блага добићемо, напунићемо куће своје плијена;

1:14  Бацаћеш ждријеб свој с нама; један ће нам тоболац бити свјема;

1:15  Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.

1:16  Јер ногама својим трче на зло и хите да прољевају крв.

1:17  Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;

1:18  А они вребају своју крв и засједају својој души.

1:19  Таки су путови свијех лакомијех на добитак, који узима душу својим господарима.

1:20  Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

1:21  У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје бесједе:

1:22  Луди, докле ћете љубити лудост? и потсмјевачима докле ће бити мио потсмијех? и безумни докле ће мрзити на знање?

1:23  Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам ријечи своје.

1:24  Што звах, али не хтјесте, пружах руку своју, али нико не мари,

1:25  Него одбацисте сваки савјет мој, и карања мојега не хтјесте примити;

1:26  Зато ћу се и ја смијати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

1:27  Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

1:28  Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.

1:29  Јер мрзише на знање, и страха Господњега не изабраше;

1:30  Не присташе на мој свјет, и презираше сва карања моја.

1:31  Зато ће јести плод од путова својих, и наситиће се савјета својих.

1:32  Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.

1:33  Али ко ме слуша, боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

Chapter 2

2:1  Сине мој, ако примиш ријечи моје, и заповијести моје сахраниш код себе,

2:2  Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,

2:3  Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,

2:4  Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;

2:5  Тада ћеш разумјети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.

2:6  Јер Господ даје мудрост, из његовијех уста долази знање и разум.

2:7  Чува правима што доиста јест, штит је онима који ходе у безазлености,

2:8  Да би се држали стаза правијех, а он чува пут светаца својих.

2:9  Тада ћеш разумјети правду и суд и што је право, и сваки добри пут.

2:10  Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,

2:11  Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,

2:12  Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,

2:13  Који остављају праве путе да иду путовима мрачнијем,

2:14  Који се радују зло чинећи, и играју у злијем опачинама;

2:15  Којих су путови криви, и сами су опаки на стазама својим;

2:16  Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим ријечима,

2:17  Која оставља вођа младости своје, и заборавља завјет Бога својега.

2:18  Јер к смрти води дом њезин, и к мртвима стазе њезине.

2:19  Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.

2:20  Зато ходи путем добријех, и држи се стаза праведничких.

2:21  Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.

2:22  А безбожни ће се истријебити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.

Chapter 3

3:1  Сине мој, не заборављај науке моје, и заповијести моје нека хране срце твоје.

3:2  Јер ће ти донијети дуг живот, добре године и мир.

3:3  Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца својега.

3:4  Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.

3:5  Уздај се у Господа свијем срцем својим, а на свој разум не ослањај се.

3:6  На свијем путовима својим имај га на уму, и он ће управљати стазе твоје.

3:7  Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.

3:8  То ће бити здравље пупку твојему и заљевање костима твојим.

3:9  Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка својега;

3:10  И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.

3:11  Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање његово.

3:12  Јер кога љуби Господ онога кара, и као отац сина који му је мио.

3:13  Благо човјеку који нађе мудрост, и човјеку који добије разум.

3:14  Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.

3:15  Скупља је од драгога камења, и што је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.

3:16  Дуг живот у десници јој је, а у љевици богатство и слава.

3:17  Пути су њезини мили пути и све стазе њезине мирне.

3:18  Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.

3:19  Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.

3:20  Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.

3:21  Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;

3:22  И биће живот души твојој и накит грлу твојему.

3:23  Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.

3:24  Кад лијежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.

3:25  Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.

3:26  Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.

3:27  Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.

3:28  Не говори ближњему својему: иди, и дођи други пут, и сјутра ћу ти дати, кад имаш.

3:29  Не куј зла ближњему својему који живи с тобом без бриге.

3:30  Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зла.

3:31  Немој завидјети насилнику, ни изабрати којега пута његова.

3:32  Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.

3:33  Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.

3:34  Јер потсмјевачима он се потсмијева, а кроткима даје милост.

3:35  Мудри ће наслиједити славу, а безумнике ће однијети срамота.

Chapter 4

4:1  Слушајте, дјецо, наставу очину, и пазите да бисте познали мудрост.

4:2  Јер вам добру науку дајем, не остављајте закона мојега.

4:3  Кад бијах син у оца својега млад, и јединац у матере своје,

4:4  Он ме учаше и говораше ми: нека прими срце твоје ријечи моје, држи заповијести моје и бићеш жив.

4:5  Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не отступај од ријечи уста мојих.

4:6  Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.

4:7  Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.

4:8  Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.

4:9  Метнуће ти на главу вијенац од милина, красну круну даће ти.

4:10  Слушај, сине мој, и прими ријечи моје, и умножиће ти се године животу.

4:11  Учим те путу мудрости, водим те стазама правијем.

4:12  Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.

4:13  Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.

4:14  Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалијех људи не ступај.

4:15  Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.

4:16  Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.

4:17  Јер једу хљеб безбожности и пију вино насиља.

4:18  А пут је праведнички као свијетло видјело, које све већма свијетли док не буде прави дан.

4:19  А пут је безбожнички као мрак, не знају на што ће се спотакнути.

4:20  Сине мој, слушај ријечи моје, пригни ухо своје бесједи мојој.

4:21  Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца својега.

4:22  Јер су живот онима који их налазе и здравље свему тијелу њихову.

4:23  Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.

4:24  Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.

4:25  Очи твоје нека гледају управо и вјеђе твоје нека се управљају право пред тобом.

4:26  Мјери стазу ногама својим, и сви путови твоји нека су поравњени.

4:27  Не сврћи ни надесно ни налијево, одвраћај ногу своју ода зла.

Chapter 5

5:1  Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мојему пригни ухо своје,

5:2  Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.

5:3  Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;

5:4  Али јој је пошљедак горак као пелен, оштар као мач с обје стране оштар.

5:5  Ноге јој слазе к смрти, до пакла допиру кораци њезини.

5:6  Да не би мјерио пута животнога, савијају се стазе њезине да не знаш.

5:7  Зато, дјецо, послушајте мене, и не отступајте од ријечи уста мојих.

5:8  Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њезине,

5:9  Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,

5:10  Да се не би туђинци наситили твојега блага и труд твој да не би био у туђој кући,

5:11  И да не ридаш на пошљедак, кад се строши месо твоје и тијело твоје,

5:12  И речеш: како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!

5:13  И не послушах гласа учитеља својих, и не пригнух уха својега к онима који ме учаху!

5:14  Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.

5:15  Пиј воду из својега студенца и што тече из твојега извора.

5:16  Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.

5:17  Имај их сам за се, а не туђин с тобом.

5:18  Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;

5:19  Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њезине нека те опијају у свако доба, у љубави њезиној посрћи једнако.

5:20  А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио њедра туђој,

5:21  Кад су пред очима Господу путови свачији, и мјери све стазе његове?

5:22  Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа гријеха својих заплешће се;

5:23  Умријеће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.

Chapter 6

6:1  Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља својега, и даш руку своју туђинцу,

6:2  Везао си се ријечима уста својих, ухватио си се ријечима уста својих.

6:3  Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему својему; иди, припадни, и навали на ближњега својега.

6:4  Не дај сна очима својима, ни вјеђама својима дријема.

6:5  Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

6:6  Иди к мраву, љенивче, гледај путове његове, и омудрај.

6:7  Нема вођа ни управитеља ни господара;

6:8  И опет приправља љети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

6:9  Докле ћеш, љенивче, лежати? кад ћеш устати од сна својега?

6:10  Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

6:11  Утом ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човјек.

6:12  Човјек неваљао и нитков ходи са злијем устима;

6:13  Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

6:14  Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

6:15  Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лијека.

6:16  На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

6:17  Очи поносите, језик лажљив и руке које прољевају крв праву,

6:18  Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

6:19  Лажан свједок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

6:20  Чувај, сине мој, заповијест оца својега, и не остављај науке матере своје.

6:21  Привежи их себи на срце засвагда, и спучи их себи око грла.

6:22  Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

6:23  Јер је заповијест жижак, и наука је видјело, и пут је животни карање које поучава;

6:24  Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

6:25  Не зажели у срцу свом љепоте њезине, и немој да те ухвати вјеђама својим.

6:26  Јер са жене курве спада човјек на комад хљеба, и жена пуста лови драгоцјену душу.

6:27  Хоће ли ко узети огња у њедра а хаљине да му се не упале?

6:28  Хоће ли ко ходити по живом угљевљу а ногу да не ожеже?

6:29  Тако бива ономе који иде к жени ближњега својега; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

6:30  Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

6:31  Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома својега.

6:32  Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

6:33  Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

6:34  Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

6:35  Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.

Chapter 7

7:1  Сине, чувај ријечи моје, и заповијести моје сахрани код себе.

7:2  Чувај заповијести моје и бићеш жив, и науку моју као зјеницу очију својих.

7:3  Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца својега.

7:4  Реци мудрости: сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,

7:5  Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка ријечима.

7:6  Јер с прозора дома својега кроз решетку гледах,

7:7  И видјех међу лудима, опазих међу дјецом безумна младића,

7:8  Који иђаше улицом покрај угла њезина, и корачаше путем ка кући њезиној,

7:9  У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;

7:10  А гле, срете га жена у одијелу курвинском и лукава срца,

7:11  Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,

7:12  Сад на пољу, сад на улици, код свакога угла вребаше.

7:13  И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:

7:14  Имам жртве захвалне, данас изврших завјете своје;

7:15  Зато ти изидох на сусрет да те тражим, и нађох те.

7:16  Настрла сам одар свој покривачим везенијем и простиркама Мисирским.

7:17  Окадила сам постељу своју смирном, алојем и циметом.

7:18  Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.

7:19  Јер ми муж није код куће, отишао је на пут даљни,

7:20  Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.

7:21  Наврати га многим ријечима, глатким уснама одвуче га.

7:22  Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,

7:23  Докле му стријела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.

7:24  Зато дакле, дјецо, послушајте ме, и пазите на ријечи уста мојих.

7:25  Немој да застрањује срце твоје не путове њезине, немој лутати по стазама њезинијем.

7:26  Јер је многе ранила и оборила, и много је онијех које је све побила.

7:27  Кућа је њезина пут паклени који води у клијети смртне.

Chapter 8

8:1  Не виче ли мудрост? и разум не пушта ли глас свој?

8:2  Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,

8:3  Код врата, на уласку у град, гдје се отворају врата, виче:

8:4  Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

8:5  Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.

8:6  Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отворајући се казиваће што је право.

8:7  Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.

8:8  Праве су све ријечи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.

8:9  Све су обичне разумному и праве су онима који налазе знање.

8:10  Примите наставу моју а не сребро, и знање радије него најбоље злато.

8:11  Јер је боља мудрост од драгога камења, и што је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.

8:12  Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.

8:13  Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

8:14  Мој је савјет и што год јест; ја сам разум и моја је сила.

8:15  Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

8:16  Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

8:17  Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

8:18  У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.

8:19  Плод је мој бољи од злата и од најбољега злата, и добитак је мој бољи и од најбољега сребра.

8:20  Путем праведнијем ходим, посред стаза правице,

8:21  Да онима који ме љубе дам оно што јест, и ризнице њихове да напуним.

8:22  Господ ме је имао у почетку пута својега, прије дјела својих, прије свакога времена.

8:23  Прије вијекова постављена сам, прије почетка, прије постања земље.

8:24  Кад јоште не бијаше бездана, родила сам се, кад још не бијаше извора обилатијех водом.

8:25  Прије него се горе основаше, прије хумова ја сам се родила;

8:26  Још не бјеше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

8:27  Кад је уређивао небеса, ондје бијах; кад је размјеравао круг над безданом.

8:28  Кад је утврђивао облаке горе и кријепио изворе бездану;

8:29  Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповијести његове, кад је постављао темеље земљи;

8:30  Тада бијах код њега храњеница, бијах му милина сваки дан, и весељах се пред њим свагда;

8:31  Весељах се на васиљеној његовој, и милина ми је са синовима људским.

8:32  Тако дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путова мојих.

8:33  Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

8:34  Благо човјеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.

8:35  Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

8:36  А ко о мене гријеши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.

Chapter 9

9:1  Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

9:2  Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

9:3  Посла дјевојке своје, те зове сврх висина градских:

9:4  Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

9:5  Ходите, једите хљеба мојега, и пијте вина које сам растворила.

9:6  Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

9:7  Ко учи потсмјевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.

9:8  Не карај потсмјевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

9:9  Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведнога, и знаће више.

9:10  Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светијех ствари разум.

9:11  Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

9:12  Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш потсмјевач, сам ћеш теглити.

9:13  Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;

9:14  И сједи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,

9:15  Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:

9:16  Ко је луд? нека се уврати овамо. И безумноме говори:

9:17  Вода је крадена слатка, и хљеб је сакривен угодан.

9:18  А он не зна да су ондје мртваци и у дубоком гробу да су званице њезине.

Chapter 10

10:1  Мудар је син радост оцу својему, а луд је син жалост матери својој.

10:2  Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.

10:3  Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.

10:4  Немарна рука осиромашава, а вриједна рука обогаћава.

10:5  Ко збира у љето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.

10:6  Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.

10:7  Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко трухне.

10:8  Ко је мудра срца, прима заповијести; а ко је лудијех усана, пашће.

10:9  Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путовима својим, познаће се.

10:10  Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудијех усана, пашће.

10:11  Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.

10:12  Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све пријеступе.

10:13  На уснама разумнога налази се мудрост, а за леђа је безумнога батина.

10:14  Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.

10:15  Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.

10:16  Рад је праведников на живот, добитак безбожников на гријех.

10:17  Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.

10:18  Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.

10:19  У многим ријечима не бива без гријеха; али ко задржава усне своје, разуман је.

10:20  Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вриједи ништа.

10:21  Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.

10:22  Благослов Господњи обогаћава а без муке.

10:23  Безумнику је шала чинити зло, а разуман човјек држи се мудрости.

10:24  Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а што праведници желе Бог ће им дати.

10:25  Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вјечитом темељу.

10:26  Какав је оцат зубима и дим очима, таки је љенивац онима који га шаљу.

10:27  Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.

10:28  Чекање праведнијех радост је, а надање безбожнијех пропада.

10:29  Пут је Господњи крјепост безазленому, а страх онима који чине безакоње.

10:30  Праведник се неће нигда поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.

10:31  Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истријебиће се.

10:32  Усне праведникове знају што је мило, а безбожничка су уста опачина.

Chapter 11

11:1  Лажна су мјерила мрска Господу, а права мјера угодна му је.

11:2  Кад дође охолост, дође и срамота; а у смјернијех је мудрост.

11:3  Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.

11:4  Неће помоћи богатство у дан гњева, а правда избавља од смрти.

11:5  Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.

11:6  Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.

11:7  Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.

11:8  Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово мјесто.

11:9  Лицемјер квари устима ближњега својега; али се праведници избављају знањем.

11:10  Добру праведнијех радује се град; а кад пропадају безбожници, бива пјевање.

11:11  Благословима праведнијех људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.

11:12  Безумник се руга ближњему својему, а разуман човјек мучи.

11:13  Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је вјерна срца, таји ствар.

11:14  Гдје нема савјета, пропада народ, а помоћ је у мноштву савјетника.

11:15  Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.

11:16  Жена мила добија част, а силни добијају богатство.

11:17  Милостив човјек чини добро души својој, а немилостив уди својему тијелу.

11:18  Безбожни ради посао пријеваран; а ко сије правду, поуздана му је плата.

11:19  Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.

11:20  Мрски су Господу који су опака срца; а мили су му који су безазлени на свом путу.

11:21  Зао човјек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а сјеме праведнијех избавиће се.

11:22  Жена лијепа а без разума златна је брњица у губици свињи.

11:23  Жеља је праведнијех само добро, а очекивање безбожнијех гњев.

11:24  Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.

11:25  Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.

11:26  Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.

11:27  Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.

11:28  Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зелењети.

11:29  Ко затире кућу своју, наслиједиће вјетар; и безумник ће служити мудрому.

11:30  Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.

11:31  Гле, праведнику се на земљи плаћа, акамоли безбожнику и гријешнику?

Chapter 12

12:1  Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.

12:2  Добар човјек добија љубав од Господа, а човјека зликовца осуђује.

12:3  Неће се човјек утврдити безбожношћу, а коријен праведнијех неће се помаћи.

12:4  Вриједна је жена вијенац мужу својему; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.

12:5  Мисли су праведнијех праве, а савјети безбожнијех пријевара.

12:6  Ријечи безбожнијех вребају крв, а праведне избављају уста њихова.

12:7  Обарају се безбожни да их нема, а дом праведнијех остаје.

12:8  Према разуму свом хвали се човјек; а ко је опака срца, презреће се.

12:9  Ко се снебива, а има слугу, бољи је од онога који се велича а хљеба нема.

12:10  Праведник се брине за живот својега живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.

12:11  Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.

12:12  Безбожник жели обрану ода зла, али коријен праведнијех даје је.

12:13  Зломе је замка у гријеху усана његовијех, а праведник излази из тјескобе.

12:14  Од плода уста својих сити се човјек добра, и плату за дјела своја прима човјек.

12:15  Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савјет, мудар је.

12:16  Гњев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.

12:17  Ко говори истину, јавља што је право, а лажни свједок пријевару.

12:18  Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудријех лијек.

12:19  Истинита уста стоје тврдо довијека, а језик лажљиви за час.

12:20  Који зло мисле, пријевара им је у срцу, а радост је онима који свјетују на мир.

12:21  Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.

12:22  Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде вјерно, мили су му.

12:23  Паметан човјек покрива знање, а срце безумнијех разглашује безумље.

12:24  Рука радљива господариће, а лијена ће давати данак.

12:25  Брига у срцу човјечијем обара; а добра ријеч развесељава.

12:26  Праведнику је боље него ближњему његову; а безбожнике заводи пут њихов.

12:27  Љенивац неће пећи лова свога, а у вриједна је човјека добро драгоцјено.

12:28  На путу правде живот је, и куда иде стаза њезина нема смрти.

Chapter 13

13:1  Мудар син слуша наставу оца својега; а потсмјевач не слуша укора.

13:2  Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалијех људи насиље.

13:3  Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

13:4  Жељна је душа љенивчева, али нема ништа; а душа вриједнијех људи обогатиће се.

13:5  На лажну ријеч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

13:6  Правда чува онога који ходи безазлено; а безбожност обара грјешника.

13:7  Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

13:8  Откуп је за живот човјеку богатство његово, а сиромах не слуша пријетње.

13:9  Видјело праведничко свијетли се, а жижак безбожнички угасиће се.

13:10  Од охолости бива само свађа, а који примају свјет, у њих је мудрост.

13:11  Благо које се таштином тече умаљава се, а ко сабира руком, умножава.

13:12  Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

13:13  Ко презире ријеч сам себи уди; а ко се боји заповијести, платиће му се.

13:14  Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртнијех.

13:15  Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.

13:16  Сваки паметан човјек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

13:17  Гласник безбожан пада у зло, а вјеран је посланик лијек.

13:18  Сиромаштво и срамота доћи ће на онога који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

13:19  Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско отступити ода зла.

13:20  Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

13:21  Грјешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

13:22  Добар човјек оставља нашљедство синовима синова својих, а грјешниково имање чува се праведнику.

13:23  Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

13:24  Ко жали прут, мрзи на сина својега; а ко га љуби, кара га за времена.

13:25  Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.

Chapter 14

14:1  Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

14:2  Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире га.

14:3  У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

14:4  Гдје нема волова, чисте су јасле; а обилата је љетина од силе воловске.

14:5  Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж.

14:6  Потсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.

14:7  Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи.

14:8  Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара.

14:9  Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља.

14:10  Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други.

14:11  Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће.

14:12  Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

14:13  И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

14:14  Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар.

14:15  Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке.

14:16  Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

14:17  Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак.

14:18  Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем.

14:19  Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.

14:20  Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

14:21  Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему.

14:22  Који смишљају зло, не лутају ли? а милост и вјера биће онима који смишљају добро.

14:23  У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

14:24  Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље.

14:25  Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару.

14:26  У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

14:27  Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех.

14:28  У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

14:29  Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

14:30  Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

14:31  Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху.

14:32  За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти.

14:33  Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се.

14:34  Правда подиже народ, а гријех је срамота народима.

14:35  Мио је цару разуман слуга, али на срамотна гњеви се.

Chapter 15

15:1  Одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу.

15:2  Језик мудријех људи украшава знање, а уста безумнијех просипају безумље.

15:3  Очи су Господње на сваком мјесту гледајући зле и добре.

15:4  Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од вјетра.

15:5  Луд се руга наставом оца својега; а ко прима укор бива паметан.

15:6  У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожникову расап.

15:7  Усне мудријех људи сију знање, а срце безумничко не чини тако.

15:8  Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнијех угодна му је.

15:9  Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

15:10  Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умријеће.

15:11  Пакао је и погибао пред Господом, акамоли срца синова човјечијих.

15:12  Потсмјевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима.

15:13  Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

15:14  Срце разумно тражи знање, а уста безумнијех људи наслађују се безумљем.

15:15  Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако.

15:16  Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.

15:17  Боље је јело од зеља гдје је љубав него од вола угојена гдје је мржња.

15:18  Човјек гњевљив замеће распру; а ко је спор на гњев, утишава свађу.

15:19  Пут је лијенога као ограда од трња, а стаза је праведнијех насута.

15:20  Мудар је син радост оцу, а човјек безуман презире матер своју.

15:21  Безумље је радост безумнику, а разуман човјек ходи право.

15:22  Намјере се расипају кад нема савјета, а тврдо стоје гдје је много савјетника.

15:23  Радује се човјек одговором уста својих, и ријеч у вријеме како је добра!

15:24  Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла оздо.

15:25  Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

15:26  Мрске су Господу мисли зле, а бесједе чистијех миле су.

15:27  Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

15:28  Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.

15:29  Далеко је Господ од безбожнијех, а молитву праведнијех чује.

15:30  Вид очињи весели срце, добар глас гоји кости.

15:31  Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

15:32  Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

15:33  Страх је Господњи настава к мудрости, и прије славе иде смјерност.

Chapter 16

16:1  Човјек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити.

16:2  Човјеку се сви путови његови чине чисти, али Господ испитује духове.

16:3  Остави на Господа дјела своја, и биће тврде намјере твоје.

16:4  Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

16:5  Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

16:6  Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла.

16:7  Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

16:8  Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

16:9  Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

16:10  Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће погријешити уста његова.

16:11  Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дјело.

16:12  Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује пријесто.

16:13  Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право.

16:14  Гњев је царев гласник, али мудар човјек ублажиће га.

16:15  У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с познијем даждем.

16:16  Колико је боље тећи мудрост него злато! и тећи разум колико је љепше него сребро!

16:17  Пут је праведнијех уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

16:18  Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

16:19  Боље је бити понизна духа с кроткима него дијелити плијен с охолима.

16:20  Ко пази на ријеч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

16:21  Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

16:22  Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумнијех безумље је.

16:23  Срце мудрога разумно управља устима његовијем, и додаје науку уснама његовијем.

16:24  Љубазне су ријечи сат меда, сласт души и здравље костима.

16:25  Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

16:26  Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова.

16:27  Човјек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

16:28  Опак човјек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

16:29  Насилник мами друга својега и заводи га на пут који није добар;

16:30  Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

16:31  Сиједа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

16:32  Бољи је спор на гњев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град.

16:33  Ждријеб се баца у крило, али је од Господа све што излази.

Chapter 17

17:1  Бољи је залогај суха хљеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.

17:2  Разуман слуга биће господар над сином срамотнијем и с браћом ће дијелити нашљедство.

17:3  Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.

17:4  Зао човјек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.

17:5  Ко се руга сиромаху, срамоти створитеља његова; ко се радује несрећи, неће остати без кара.

17:6  Вијенац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.

17:7  Не приличи безумном висока бесједа, акамоли кнезу лажљива бесједа.

17:8  Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.

17:9  Ко покрива пријеступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.

17:10  Укор тишти разумнога већма него лудога сто удараца.

17:11  Зао човјек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.

17:12  Боље је да човјека срете медвједица којој су отети медвједићи, него безумник у свом безумљу.

17:13  Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.

17:14  Ко почне свађу, отвори уставу води; зато прије него се заметне, прођи се распре.

17:15  Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.

17:16  На што је благо безумноме у руци кад нема разума да прибави мудрост?

17:17  У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

17:18  Човјек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља својега.

17:19  Ко милује свађу, милује гријех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.

17:20  Ко је опака срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.

17:21  Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац луда.

17:22  Срце весело помаже као лијек, а дух жалостан суши кости.

17:23  Безбожник прима поклон из њедара да преврати путове правди.

17:24  Разумному је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.

17:25  Жалост је оцу својему син безуман, и јад родитељци својој.

17:26  Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.

17:27  Устеже ријечи своје човјек који зна, и тиха је духа човјек разуман.

17:28  И безуман кад мучи, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.

Chapter 18

18:1  Човјек самовољан тражи што је њему мило и мијеша се у свашта.

18:2  Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

18:3  Кад дође безбожник, дође и руг, и пријекор са срамотом.

18:4  Ријечи су из уста човјечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разљева.

18:5  Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

18:6  Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивљу бој.

18:7  Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

18:8  Ријечи су опадачеве као избијенијех, али слазе унутра у трбух

18:9  И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

18:10  Тврда је кула име Господње. к њему ће утећи праведник, и биће у високом заклону.

18:11  Богатство је богатоме јак град и као висок зид у његовој мисли.

18:12  Пред пропаст подиже се срце човјеку, а прије славе иде смјерност.

18:13  Ко одговара прије него чује, то му је лудост и срамота.

18:14  Дух човјечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

18:15  Срце разумна човјека добавља знање, и ухо мудријех тражи знање.

18:16  Дар човјеку шири мјесто и води га пред властеље.

18:17  Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

18:18  Распре прекида ждријеб, и између силнијех расуђује.

18:19  Увријеђен је брат као тврд град, и свађа је као пријеворница на двору.

18:20  Свакому се трбух сити плодом уста његовијех, дохотком од усна својих сити се.

18:21  Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

18:22  Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

18:23  Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

18:24  Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вјернијих од брата.

Chapter 19

19:1  Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.

19:2  Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзијех ногу, спотиче се.

19:3  Лудост човјечија превраћа пут његов, а срце се његово гњеви на Господа.

19:4  Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.

19:5  Лажан свједок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће утећи.

19:6  Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човјеку податљиву.

19:7  На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.

19:8  Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.

19:9  Свједок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.

19:10  Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.

19:11  Разум задржава човјека од гњева, и част му је мимоићи кривицу.

19:12  Царева је срдња као рика младога лава, и љубав је његова као роса трави.

19:13  Безуман је син мука оцу својему, и свадљивост женина непрестано прокисивање.

19:14  Кућа и имање нашљеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.

19:15  Лијеност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.

19:16  Ко држи заповијести, чува душу своју; а ко не мари за путове своје, погинуће.

19:17  Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.

19:18  Карај сина својега докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.

19:19  Велик гњев показује кад прашташ кар, и кад опростиш, послије већма покарај.

19:20  Слушај свјет и примај наставу, да послије будеш мудар.

19:21  Много има мисли у срцу човјечијем, али што Господ науми оно ће остати.

19:22  Жеља човјеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.

19:23  Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.

19:24  Љењивац крије руку своју у њедра, ни к устима својим не приноси је.

19:25  Удри потсмијевача да луди омудра, и разумнога накарај да разумије науку.

19:26  Син срамотан и пријекоран упропашћује оца и одгони матер.

19:27  Немој, сине, слушати науке која одводи од ријечи разумнијех.

19:28  Неваљао свједок потсмијева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.

19:29  Готови су потсмјевачима судови и безумницима бој на леђа.

Chapter 20

20:1  Вино је потсмјевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.

20:2  Страх је царев као рика младога лава; ко га дражи, гријеши својој души.

20:3  Слава је човјеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.

20:4  Ради зиме љенивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

20:5  Савјет је у срцу човјечијем дубока вода, али човјек разуман црпе га.

20:6  Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човјека истинита?

20:7  Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовијем послије њега!

20:8  Цар сједећи на пријестолу судском расипа очима својим свако зло.

20:9  Ко може рећи: очистио сам срце своје, чист сам од гријеха својега?

20:10  Двојак потег и двојака мјера, обоје је мрско Господу.

20:11  По дјелима својим познаје се и дијете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дјело његово.

20:12  Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.

20:13  Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хљеба.

20:14  Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.

20:15  Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоцјенији накит.

20:16  Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.

20:17  Сладак је човјеку хљеб од пријеваре, али му се послије напуне уста пијеска.

20:18  Мисли се утврђују савјетом; зато разумно ратуј.

20:19  Ко открива тајну, поступа невјерно; зато се не мијешај с онијем који разваљује уста.

20:20  Ко псује оца својега или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.

20:21  Нашљедство које се из почетка брзо добија, не бива на пошљетку благословено.

20:22  Не говори: вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.

20:23  Мрзак је Господу двојак потег, мјерила лажна нијесу добра.

20:24  Од Господа су кораци човјечји, а човјек како ће разумјети пут његов?

20:25  Замка је човјеку да прождре светињу, и послије завјета опет да тражи.

20:26  Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.

20:27  Видјело је Господње душа човјечија, истражује све што је у срцу.

20:28  Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој пријесто.

20:29  Слава је младићима сила њихова, а старцима част сиједа коса.

20:30  Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лијек зломе.

Chapter 21

21:1  Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.

21:2  Сваки се пут човјеку чини прав, али Господ испитује срца.

21:3  Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.

21:4  Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко гријех је.

21:5  Мисли вриједна човјека доносе обиље, а свакога нагла сиромаштво.

21:6  Благо сабрано језиком лажљивијем таштина је која пролази међу оне који траже смрт.

21:7  Грабеж безбожнијех однијеће их, јер не хтјеше чинити што је право.

21:8  Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дјело право.

21:9  Боље је сједјети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.

21:10  Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.

21:11  Кад потсмјевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.

21:12  Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.

21:13  Ко затискује ухо своје од вике убогога, викаће и сам, али неће бити услишен.

21:14  Дар у тајности утишава гњев, и поклон у њедрима жестоку срдњу.

21:15  Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.

21:16  Човјек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвијех.

21:17  Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.

21:18  Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.

21:19  Боље је живјети у земљи пустој него са женом свадљивом и гњевљивом.

21:20  Драгоцјено је благо и уље у стану мудрога, а човјек безуман прождире га.

21:21  Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.

21:22  У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.

21:23  Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.

21:24  Поноситом и обијесном име је потсмјевач, који све ради бијесно и охоло.

21:25  Љенивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;

21:26  Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.

21:27  Жртва је безбожничка гад, акамоли кад је приносе у гријеху?

21:28  Лажни свједок погинуће, а човјек који слуша, говориће свагда.

21:29  Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.

21:30  Нема мудрости ни разума ни савјета насупрот Богу.

21:31  Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.

Chapter 22

22:1  Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.

22:2  Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.

22:3  Паметан човјек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

22:4  Смјерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.

22:5  Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.

22:6  Учи дијете према путу којим ће ићи, па неће отступити од њега ни кад остари.

22:7  Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга оному који даје.

22:8  Ко сије безакоње жеће муку, и прута гњева његова нестаће.

22:9  Благо око биће благословено, јер даје хљеба својега убогому.

22:10  Отјерај потсмјевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.

22:11  Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.

22:12  Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.

22:13  Љенивац говори: лав је напољу; насред улице погинуо бих.

22:14  Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гњеви Господ, онамо ће пасти.

22:15  Безумље је привезано дјетету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.

22:16  Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацијело ће осиромашити.

22:17  Пригни ухо своје и слушај ријечи мудријех људи, и срце своје привиј к науци мојој.

22:18  Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.

22:19  Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.

22:20  Нијесам ли ти написао знамените ствари за савјете и знање,

22:21  Да бих ти показао тврђу истинитијех ријечи да би могао истинитијем ријечима одговарати онима који пошљу к теби?

22:22  Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.

22:23  Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.

22:24  Не дружи се с човјеком гњевљивијем и не иди са жестоким,

22:25  Да се не би навикао на путове његове и метнуо замке на душу своју.

22:26  Не буди од онијех који руку дају, који се јамче за дугове.

22:27  Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?

22:28  Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.

22:29  Јеси ли видио човјека устаоца на послу? Таки ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.

Chapter 23

23:1  Кад сједеш да једеш с господином, пази добро што је пред тобом.

23:2  Иначе би сатјерао себи нож у грло, ако би био лаком.

23:3  Не жели преслачака његовијех, јер су лажна храна.

23:4  Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.

23:5  Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? јер начини себи крила и као орао одлети у небо.

23:6  Не једи хљеба у завидљивца, и не жели преслачака његовијех.

23:7  Јер како он тебе цијени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: једи и пиј; али срце његово није с тобом.

23:8  Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне ријечи своје.

23:9  Пред безумнијем не говори, јер неће марити за мудрост бесједе твоје.

23:10  Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.

23:11  Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.

23:12  Обрати к науци срце своје и уши своје к ријечима мудријем.

23:13  Не украћуј кара дјетету; кад га бијеш прутом, неће умријети.

23:14  Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла.

23:15  Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;

23:16  И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.

23:17  Срце твоје нека не завиди грјешницима, него буди у страху Господњем вазда.

23:18  Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.

23:19  Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.

23:20  Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.

23:21  Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.

23:22  Слушај оца својега који те је родио, и не презири матере своје кад остари.

23:23  Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.

23:24  Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.

23:25  Нека се дакле весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.

23:26  Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.

23:27  Јер је курва дубока јама, а тијесан студенац туђа жена.

23:28  Она и засједа као лупеж и умножава злочинце међу људима.

23:29  Коме: јаох? коме: куку? коме свађа? коме вика? коме ране ни за што? коме црвен у очима?

23:30  Који сједе код вина, који иду те траже растворена вина.

23:31  Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.

23:32  На пошљедак ће као змија ујести и као аспида упећи.

23:33  Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.

23:34  И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.

23:35  Рећи ћеш: избише ме, али ме не забоље; тукоше ме, али не осјетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.

Chapter 24

24:1  Не завиди злијем људима нити жели да си с њима.

24:2  Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.

24:3  Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.

24:4  И знањем се пуне клијети свакога блага и драгоцјена и мила.

24:5  Мудар је човјек јак, и разуман је човјек силан снагом.

24:6  Јер мудријем савјетом ратоваћеш, и избављење је у мноштву савјетника.

24:7  Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.

24:8  Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.

24:9  Мисао безумникова гријех је, и потсмјевач је гад људски.

24:10  Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.

24:11  Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.

24:12  Ако ли речеш: гле, нијесмо знали за то; неће ли разумјети онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по дјелима његовијем?

24:13  Сине мој, једи мед, јер је добар, и сат, јер је сладак грлу твојему.

24:14  Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.

24:15  Безбожниче, не вребај око стана праведникова, и не квари му почивања.

24:16  Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.

24:17  Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.

24:18  Јер би видио Господ и не би му било мило, и обратио би гњев свој од њега на тебе.

24:19  Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидјети безбожницима.

24:20  Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.

24:21  Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мијешај се с немирницима.

24:22  Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?

24:23  И ово је за мудраце: гледати ко је ко на суду није добро.

24:24  Ко говори безбожнику: праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.

24:25  А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добријех.

24:26  Ко говори ријечи истините, у уста љуби.

24:27  Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.

24:28  Не буди свједок на ближњега својега без разлога, и не варај уснама својима.

24:29  Не говори: како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човјеку по дјелу његову.

24:30  Иђах мимо њиву човјека лијена и мимо виноград човјека безумна;

24:31  И гле, бјеше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.

24:32  И видјевши узех на ум, и гледах и поучих се.

24:33  Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да починеш,

24:34  У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човјек.

Chapter 25

25:1  И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудина.

25:2  Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.

25:3  Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.

25:4  Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.

25:5  Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом пријесто његов.

25:6  Не величај се пред царем и не стај на мјесто гдје стоје властељи.

25:7  Јер је боље да ти се каже: ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.

25:8  Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напошљетку ако би те осрамотио ближњи твој.

25:9  Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,

25:10  Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.

25:11  Златне јабуке у сребрнијем судима јесу згодне ријечи.

25:12  Златна је гривна и накит од најбољега злата мудри карач ономе који слуша.

25:13  Вјеран је посланик као студен шњежна о жетви онима који га пошљу, и расхлађује душу својим господарима.

25:14  Ко се хвали даром лажнијем, он је као облаци и вјетар без дажда.

25:15  Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.

25:16  Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.

25:17  Ријетко нека ти нога ступа у кућу ближњега твојега, да не би наситивши се тебе омрзао на те.

25:18  Ко год говори лажно свједочанство на ближњега својега, он је као маљ и мач и оштра стријела.

25:19  Уздање је у невјерника у невољи зуб сломљен и нога уганута.

25:20  Ко пјева пјесме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.

25:21  Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хљеба, и ако је жедан напој га воде.

25:22  Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.

25:23  Сјеверни вјетар носи дажд, а потајни језик лице срдито.

25:24  Боље је сједјети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.

25:25  Добар је глас из даљне земље као студена вода жедној души.

25:26  Праведник који пада пред безбожником јест као извор ногама замућен и као студенац покварен.

25:27  Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.

25:28  Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.

Chapter 26

26:1  Као снијег у љето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.

26:2  Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.

26:3  Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.

26:4  Не одговарај безумнику по безумљу његову, да не будеш и ти као он.

26:5  Одговори безумнику према безумљу његову, да не мисли да је мудар.

26:6  Ко шаље безумника да му што сврши, он отсијеца себи ноге и пије неправду.

26:7  Како хроми храмље ногама својим, така је бесједа у устима безумнијех.

26:8  Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.

26:9  Као трн кад дође у руку пијаноме, така је бесједа у устима безумнијех.

26:10  Много муке задаје свјема ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.

26:11  Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.

26:12  Јеси ли видио човјека који мисли да је мудар? више има надања од безумнога него од њега.

26:13  Љенивац говори: љути је лав на путу, лав је на улицама.

26:14  Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако љенивац на постељи својој.

26:15  Љенивац крије руку своју у њедра, тешко му је принијети је к устима.

26:16  Љенивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.

26:17  Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.

26:18  Какав је безумник који баца искре и стријеле смртне,

26:19  Таки је сваки који превари ближњега својега па онда вели: шалио сам се.

26:20  Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.

26:21  Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човјек свадљивац да распаљује свађу.

26:22  Ријечи су опадачеве као ријечи избијенијех, али слазе унутра у трбух.

26:23  Као сребрна пјена којом се обложи цријеп, таке су усне непријатељске и зло срце.

26:24  Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже пријевару.

26:25  Кад говори умиљатијем гласом, не вјеруј му, јер му је у срцу седам гадова.

26:26  Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њезина открива на збору.

26:27  Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.

26:28  Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.

Chapter 27

27:1  Не хвали се сјутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донијети.

27:2  Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.

27:3  Тежак је камен, и пијесак је тежак; али је гњев безумников тежи од обојега.

27:4  Јарост је немилостива, и гњев је плах; али ко ће одољети зависти?

27:5  Бољи је јавни укор него тајна љубав.

27:6  Ударци од пријатеља истинити су, а цјеливи ненавидникови лажни.

27:7  Душа сита гази сат, а гладној души слатко је све што је горко.

27:8  Кака је птица која одлети из својега гнијезда, таки је човјек који отиде из својега мјеста.

27:9  Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак свјетом срдачнијем.

27:10  Не остављај пријатеља својега ни пријатеља оца својега, и у кућу брата својега не улази у несрећи својој: бољи је сусјед близу него брат далеко.

27:11  Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.

27:12  Паметан човјек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

27:13  Узми хаљину оному који се подјамчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.

27:14  Ко благосиља пријатеља својега на глас рано устајући, примиће му се за клетву.

27:15  Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;

27:16  Ко је уставља, уставља вјетар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.

27:17  Гвожђе се гвожђем оштри, тако човјек оштри лице пријатеља својега.

27:18  Ко чува смокву, јешће рода њезина; тако ко чува господара својега, биће поштован.

27:19  Како је у води лице према лицу, тако је срце човјечије према човјеку.

27:20  Гроб и пропаст нигда се не могу заситити, тако очи човјечије нигда нијесу сите.

27:21  Сребро у топионици и злато у пећи а човјек у устима онога који га хвали познаје се.

27:22  Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.

27:23  Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.

27:24  Јер богатство не траје довијека нити круна од кољена до кољена.

27:25  Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.

27:26  Јагањци су ти за одијело, и јарићи цијена за њиву.

27:27  И доста има млијека козјега теби за јело, и за јело твојему дому и за храну твојим дјевојкама.

Chapter 28

28:1  Бјеже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.

28:2  Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човјек разуман и вјешт, остаје дуго.

28:3  Човјек сиромах који чини криво убогима јест као силан дажд иза којега нестаје хљеба.

28:4  Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.

28:5  Зли људи не разумију што је право; а који траже Господа, разумију све.

28:6  Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривијем путовима ако је и богат.

28:7  Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца својега.

28:8  Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.

28:9  Ко одвраћа ухо своје да не чује закона и молитва је његова мрска.

28:10  Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наслиједиће добро.

28:11  Богат човјек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.

28:12  Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човјек.

28:13  Ко крије пријеступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.

28:14  Благо човјеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.

28:15  Безбожник који влада народом сиромашнијем, лав је који риче и медвјед гладан.

28:16  Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живјеће дуго.

28:17  Човјек који чини насиље крви људској, бјежаће до гроба, а нико га неће задржати.

28:18  Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путовима, пашће у један мах.

28:19  Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.

28:20  Човјек вјеран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.

28:21  Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хљеба човјек ће учинити зло.

28:22  Нагли да се обогати човјек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.

28:23  Ко укорава човјека наћи ће послије већу милост него који ласка језиком.

28:24  Ко краде оца својега и матер своју, и говори: није гријех, он је друг крвнику.

28:25  Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.

28:26  Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.

28:27  Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.

28:28  Кад се подижу безбожници, сакрива се човјек; а кад гину, умножавају се праведни.

Chapter 29

29:1  Човјек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лијека.

29:2  Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.

29:3  Ко љуби мудрост, весели оца својега; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.

29:4  Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.

29:5  Ко ласка пријатељу својему, разапиње мрежу ногама његовијем.

29:6  У гријеху је зла човјека замка, а праведник пјева и весели се.

29:7  Праведник разумије парбу невољнијех, а безбожник не мари да зна.

29:8  Потсмјевачи распаљују град, а мудри утишавају гњев.

29:9  Мудар човјек кад се пре с лудијем, или се срдио или смијао, нема мира.

29:10  Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.

29:11  Сав гњев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.

29:12  Који кнез слуша лажне ријечи, све су му слуге безбожне.

29:13  Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просвјетљује очи.

29:14  Који цар право суди сиромасима, његов ће пријесто стајати довијека.

29:15  Прут и кар дају мудрост, а дијете пусто срамоти матер своју.

29:16  Кад се умножавају безбожници, умножавају се гријеси, а праведници ће видјети пропаст њихову.

29:17  Карај сина својега, и смириће те, и учиниће милину души твојој.

29:18  Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!

29:19  Ријечима се не поправља слуга, јер ако и разумије, опет не слуша.

29:20  Јеси ли видио човјека нагла у бесједи својој? више има надања од безумна него од њега.

29:21  Ако ко мази слугу од малена, он ће најпослије бити син.

29:22  Гњевљив човјек замеће свађу, и ко је напрасит, много гријеши.

29:23  Охолост понижује човјека, а ко је смјеран духом, добија славу.

29:24  Ко дијели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.

29:25  Страшив човјек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.

29:26  Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.

29:27  Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.

Chapter 30

30:1  Ријечи Агура сина Јакејева; сабране ријечи тога човјека Итилу, Итилу и Укалу.

30:2  Ја сам луђи од свакога, и разума човјечијега нема у мене.

30:3  Нити сам учио мудрости нити знам светијех ствари.

30:4  Ко је изашао на небо и опет сишао? ко је скупио вјетар у прегршти своје? ко је свезао воде у плашт свој? ко је утврдио све крајеве земљи? како му је име? и како је име сину његову? знаш ли?

30:5  Све су ријечи Божије чисте; он је штит онима који се уздају у њ.

30:6  Ништа не додаји к ријечима његовијем, да те не укори и не нађеш се лажа.

30:7  За двоје молим те; немој ме се оглушити док сам жив:

30:8  Таштину и ријеч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хљебом по оброку мом,

30:9  Да не бих наједавши се одрекао се тебе и рекао: ко је Господ? или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога својега.

30:10  Не опадај слуге господару његову, да те не би клео и ти био крив.

30:11  Има род који псује оца својега и не благосиља матере своје.

30:12  Има род који мисли да је чист, а од свога кала није опран.

30:13  Има род који држи високо очи своје, и вјеђе му се дижу увис.

30:14  Има род којему су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.

30:15  Пијавица има двије кћери, које говоре: дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: доста:

30:16  Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: доста.

30:17  Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.

30:18  Троје ми је чудесно, и четвртога не разумијем:

30:19  Пут орлов у небо, пут змијин по стијени, пут лађин посред мора, и пут човјечији к дјевојци.

30:20  Таки је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: нијесам учинила зла.

30:21  Од трога се потреса земља, и четвртога не може поднијети:

30:22  Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хљеба.

30:23  Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наслиједи госпођу своју.

30:24  Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:

30:25  Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у љето себи храну;

30:26  Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;

30:27  Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;

30:28  Паук, који рукама ради и у царским је дворима.

30:29  Троје лијепо корача, и четврто лијепо ходи:

30:30  Лав, најјачи између звјерова, који не узмиче ни пред ким,

30:31  Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.

30:32  Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.

30:33  Кад се разбија млијеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гњев, замеће свађу.

Chapter 31

31:1  Ријечи цара Лемуила; сабране ријечи, којима га је учила мати његова.

31:2  Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завјета мојих?

31:3  Не дај кријепкости своје женама, ни путова својих онима што сатиру цареве.

31:4  Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,

31:5  Да не би пијући заборавио уредбе, и измијенио правицу којему невољнику.

31:6  Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужна срца;

31:7  Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сјећа своје муке.

31:8  Отворај уста своја за нијемога, за ствар свијех намијењенијех смрти.

31:9  Отворај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.

31:10  Ко ће наћи врсну жену? јер вриједи више него бисер.

31:11  Ослања се на њу срце мужа њезина, и добитка неће недостајати.

31:12  Чини му добро, а не зло, свега вијека својега.

31:13  Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.

31:14  Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.

31:15  Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао дјевојкама својим.

31:16  Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.

31:17  Опасује снагом бедра своја и кријепи мишице своје.

31:18  Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.

31:19  Рукама својим маша се преслице, и прстима својима држи вретено.

31:20  Руку своју отвора сиромаху, и пружа руке убогоме.

31:21  Не боји се снијега за своју чељад, јер сва чељад њезина има по двоје хаљине.

31:22  Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одијело јој је.

31:23  Зна се муж њезин на вратима кад сједи са старјешинама земаљским.

31:24  Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.

31:25  Одијело јој је крјепост и љепота, и осмијева се на вријеме које иде.

31:26  Уста своја отвора мудро и на језику јој је наука блага.

31:27  Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе.

31:28  Синови њезини подижу се и благосиљају је; муж њезин такођер хвали је;

31:29  Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.

31:30  Љупкост је пријеварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.

31:31  Подајте јој од плода руку њезинијех, и нека је хвале на вратима дјела њезина.