SrKDIjekav - Luke

Chapter 1

1:1  Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

1:2  Као што нам предаше који испрва сами видјеше и слуге ријечи бише:

1:3  Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

1:4  Да познаш темељ онијех ријечи којима си се научио.

1:5  У вријеме Ирода цара Јудејскога бијаше неки свештеник од реда Авијна, по имену Зарија, и жена његова од племена Аронова, по имену Јелисавета.

1:6  А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповијестима и уредбама Господњијем без мане.

1:7  И не имадијаху дјеце; јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ стари.

1:8  И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,

1:9  Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

1:10  И све мноштво народа бијаше напољу и мољаше се Богу у вријеме кађења.

1:11  А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионога.

1:12  И кад га видје Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

1:13  А анђео рече му: не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина и надјени му име Јован.

1:14  И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његову рођењу.

1:15  Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вина ни сикера; и напуниће се Духа светога још у утроби матере своје;

1:16  И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховоме;

1:17  И он ће напријед доћи пред њим у духу и сили Илијној да обрати срца отаца к дјеци и невјернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

1:18  И рече Зарија анђелу: по чему ћу ја то познати? јер сам стар и жена је моја временита.

1:19  И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

1:20  И ево, онијемићеш и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде; јер нијеси вјеровао мојим ријечима које ће се збити у своје вријеме.

1:21  И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

1:22  А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нијем.

1:23  И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

1:24  А послије овијех дана затрудње Јелисавета жена његова,и кријаше се пет мјесеци говорећи:

1:25  Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

1:26  А у шести мјесец посла Бог анђела Гаврила у град Галилејски по имену Назарет

1:27  К дјевојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.

1:28  И ушавши к њој анђео рече: радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

1:29  А она видјевши га поплаши се од ријечи његове и помисли: какав би ово био поздрав?

1:30  И рече јој анђео: не бој се, Марија ! Јер си нашла милост у Бога.

1:31  И ево затрудњећеш, и родићеш сина, и надјени му име Исус.

1:32  Он ће бити велики, и назваће се син највишега, и даће му Господ Бог пријесто Давидов оца његова;

1:33  И цароваће у дому Јаковљеву вавијек, и царству његовом неће бити краја.

1:34  А Марија рече анђелу: како ће то бити кад ја не знам за мужа?

1:35  И одговарајући анђео рече јој: дух свети доћи ће на тебе, и сила највишега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се син Божиј.

1:36  И ево Јелисавета твоја тетка, и она затрудње сином у старости својој, и ово је шести мјесец њојзи, коју зову нероткињом.

1:37  Јер у Бога све је могуће што рече.

1:38  А Марија рече: ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој. И анђео отиде од ње.

1:39  А Марија уставши онијех дана отиде брзо у горњу земљу у град Јудин.

1:40  И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

1:41  И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се напуни Духа светога,

1:42  И повика здраво и рече: благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

1:43  И откуд мени ово да дође мати Господа мојега к мени?

1:44  Јер гле, кад дође глас честитања твојега у уши моје, заигра дијете радосно у утроби мојој.

1:45  И благо оној која вјерова; јер ће се извршити што јој каза Господ.

1:46  И рече Марија: велича душа моја Господа;

1:47  И обрадова се дух мој Богу спасу мојему,

1:48  Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, отсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

1:49  Што ми учини величину силни, и свето име његово;

1:50  И милост је његова од кољена на кољено онима који га се боје.

1:51  Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихова.

1:52  Збаци силне с пријестола, и подиже понижене.

1:53  Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

1:54  Прими Израиља слугу својега да се опомене милости;

1:55  Као што говори оцима нашијем, Аврааму и сјемену његову довијека.

1:56  Марија пак сједи с њом око три мјесеца, и врати се кући својој.

1:57  А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.

1:58  И чуше њезини сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

1:59  И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и шћадијаху да му надјену име оца његова, Зарија.

1:60  И одговарајући мати његова рече не, него да буде Јован.

1:61  И рекоше јој: никога нема у родбини твојој да му је такво име.

1:62  И намигиваху оцу његову како би он хтио да му надјену име.

1:63  И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

1:64  И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше хвалећи Бога.

1:65  И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

1:66  И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: шта ће бити из овога дјетета? И рука Господња бјеше с њим.

1:67  И Зарија отац његов напуни се Духа светога, и пророкова говорећи:

1:68  Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

1:69  И подиже нам рог спасенија у дому Давида слуге својега,

1:70  Као што говори устима светијех пророка својијех од вијека

1:71  Да ће нас избавити од нашијех непријатеља и из руку свију који мрзе на нас;

1:72  Учинити милост оцима нашијем, и опоменути се светога завјета својега,

1:73  Клетве којом се клео Аврааму оцу нашему да ће нам дати

1:74  Да се избавимо из руку непријатеља својијех, и да му служимо без страха,

1:75  И у светости и у правди пред њим док смо год живи.

1:76  И ти, дијете, назваћеш се пророк највишега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњијем да му приправиш пут;

1:77  Да даш разум спасенија народу његову за опроштење гријеха њиховијех,

1:78  По дубокој милости Бога нашега, по којој нас је походио исток с висине;

1:79  Да обасјаш оне који сједе у тами и у сјену смртноме; да упутиш ноге наше на пут мира.

1:80  А дијете растијаше и јачаше духом, и бијаше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.

Chapter 2

2:1  У то вријеме пак изиђе заповијест од ћесара Августа да се препише сав свијет.

2:2  Ово је био први пријепис за владања Киринова Сиријом.

2:3  И пођоше сви да се препишу сваки у свој град.

2:4  Тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова,

2:5  Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која бјеше трудна.

2:6  И кад онамо бијаху, дође вријеме да она роди.

2:7  И роди сина својега првенца, и пови га, и метну га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици.

2:8  И бијаху пастири у ономе крају који чуваху ноћну стражу код стада својега.

2:9  И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

2:10  И рече им анђео: не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.

2:11  Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.

2:12  И ето вам знака: наћи ћете дијете повито гдје лежи у јаслима.

2:13  И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небескијех, који хваљаху Бога говорећи:

2:14  Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

2:15  И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другоме: хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило што нам каза Господ.

2:16  И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслима.

2:17  А кад видјеше, казаше све што им је казано за то дијете.

2:18  И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

2:19  А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.

2:20  И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.

2:21  И кад се наврши осам дана да га обрежу, надјенуше му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.

2:22  И кад дође вријеме да иду на молитву по закону Мојсијеву, донијеше га у Јерусалим да га метну пред Господа,

2:23  (Као што је написано у закону Господњему: да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу;)

2:24  И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњему, двије грлице, или два голубића.

2:25  И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеун, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјехе Израиљеве, и Дух свети бијаше у њему.

2:26  И њему бјеше свети Дух казао да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.

2:27  И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дијете Исуса да сврше за њега закон по обичају,

2:28  И он га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:

2:29  Сад отпушташ с миром слугу својега, Господе, по ријечи својој;

2:30  Јер видјеше очи моје спасеније твоје,

2:31  Које си уготовио пред лицем свију народа,

2:32  Видјело, да обасја незнабошце, и славу народа твојега Израиља.

2:33  И Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше за њега.

2:34  И благослови их Симеун, и рече Марији матери његовој: гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити

2:35  (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многијех срца.

2:36  И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од кољена Асирова; она је остарјела, а седам је година живљела с мужем од дјевојаштва својега,

2:37  И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.

2:38  И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за њега свима који чекаху спасенија у Јерусалиму.

2:39  И кад свршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

2:40  А дијете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија бјеше на њему.

2:41  И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.

2:42  И кад му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;

2:43  И кад дане проведоше и они се вратише, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;

2:44  Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше га тражити по родбини и по знанцима.

2:45  И не нашавши га вратише се у Јерусалим да га траже.

2:46  И послије три дана нађоше га у цркви гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их,

2:47  И сви који га слушаху дивљаху се његову разуму и одговорима.

2:48  И видјевши га зачудише се, и мати његова рече му: сине! шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.

2:49  И рече им: зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је оца мојега?

2:50  И они не разумјеше ријечи што им рече.

2:51  И сиђе с њима и дође у Назарет; и бијаше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему.

2:52  И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.

Chapter 3

3:1  У петнаестој години владања ћесара Тиверија, кад бјеше Понтије Пилат судија у Јудеји, и Ирод четверовласник у Галилеји, а Филип брат његов четверовласник у Итуреји и у Трахонитској, и Лисанија четверовласник у Авилини,

3:2  За поглавара свештеничкијех Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријну у пустињи,

3:3  И дође у сву околину Јорданску проповиједајући крштење покајања за опроштење гријеха;

3:4  Као што је написано у књизи ријечи пророка Исаије који говори: глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господњи; поравните стазе његове;

3:5  Све долине нека се испуне, и све горе и брегови нека се слегну; и што је криво нека буде право, и храпави путови нека буду глатки;

3:6  И свако ће тијело видјети спасеније Божије.

3:7  Јован пак говораше људима који излажаху да их крсти: породи аспидини! ко вам каза да бјежите од гњева који иде?

3:8  Родите дакле родове достојне покајања, и не говорите у себи: оца имамо Авраама; јер вам кажем да Бог може и од овога камења подигнути дјецу Аврааму.

3:9  Јер већ и сјекира стоји дрвету код коријена; и свако дрво које добра рода не рађа сијече се и у огањ се баца.

3:10  И питаху га људи говорећи: шта ћемо дакле чинити?

3:11  Он пак одговарајући рече им: који има двије хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако.

3:12  Дођоше пак и цариници да их крсти, и рекоше му: учитељу! шта ћемо чинити?

3:13  А он им рече: не иштите више него што вам је речено.

3:14  Питаху га пак и војници говорећи: а ми шта ћемо чинити? И рече им: никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.

3:15  А кад народ бјеше у сумњи и помишљаху сви у срцима својијем за Јована: да није он Христос?

3:16  Одговараше Јован свима говорећи: ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој; он ће вас крстити Духом светијем и огњем.

3:17  Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а пљеву ће сажећи огњем вјечнијем.

3:18  И друго много којешта јавља народу и напомиња.

3:19  Ирода пак четверовласника кораше Јован за Иродијаду, жену брата његова, и за сва зла што учини Ирод;

3:20  И сврх свега учини и то те затвори Јована у тамницу.

3:21  А кад се крсти сав народ, и Исус пошто се крсти и мољаше се Богу, отвори се небо,

3:22  И сиђе на њ Дух свети у тјелесноме облику као голуб, и чу се глас с неба говорећи: ти си син мој љубазни, ти си по мојој вољи.

3:23  И тај Исус имаше око тридесет година кад поче; и бјеше, као што се мишљаше, син Јосифа сина Илијна,

3:24  Сина Мататова, сина Левијна, сина Мелхијна, сина Јенејева, сина Јосифова,

3:25  Сина Мататијна, сина Амосова, сина Наумова, сина Еслијна, сина Нангејева,

3:26  Сина Маатова, сина Мататијна, сина Семејина, сина Јосифова, сина Јудина,

3:27  Сина Јоанина, сина Рисина, сина Зоровавељева, сина Салатиилова, сина Ниријна,

3:28  Сина Мелхијна, сина Адијна, сина Косамова, сина Ирова,

3:29  Сина Јосијна, сина Елиезерова, сина Јоримова, сина Мататова, сина Левијна,

3:30  Сина Симеунова, сина Јудина, сина Јосифова, сина Јонанова, сина Елиакимова,

3:31  Сина Мелејина, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина Давидова,

3:32  Сина Јесејева, сина Овидова, сина Воозова, сина Салмонова, сина Наасонова,

3:33  Сина Аминадавова, сина Арамова, сина Есромова, сина Фаресова, сина Јудина,

3:34  Сина Јаковљева, сина Исакова, сина Авраамова, сина Тарина, сина Нахорова,

3:35  Сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина Салина,

3:36  Сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Нојева, сина Ламехова,

3:37  Сина Матусалина, сина Енохова, сина Јаредова, сина Малелеилова, сина Каинанова,

3:38  Сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега.

Chapter 4

4:1  Исус пак пун Духа светога врати се од Јордана, и одведе га Дух у пустињу,

4:2  И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладње,

4:3  И рече му ђаво: ако си син Божиј, реци овоме камену да постане хљеб.

4:4  И одговори му Исус говорећи: у писму стоји: неће живљети човјек о самом хљебу, него о свакој ријечи Божијој.

4:5  И изведавши га ђаво на гору високу показа му сва царства овога свијета у тренућу ока,

4:6  И рече му ђаво: теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;

4:7  Ти дакле ако се поклониш преда мном биће све твоје,

4:8  И одговарајући Исус рече му: иди од мене, сотоно; у писму стоји: поклањај се Господу Богу својему, и њему јединоме служи.

4:9  И одведе га у Јерусалим, и постави га наврх цркве, и рече му: ако си син Божиј, скочи одавде доље;

4:10  Јер у писму стоји да ће анђелима својијем заповједити за тебе да те сачувају,

4:11  И узеће те на руке да гдје не запнеш за камен ногом својом.

4:12  И одговарајући Исус рече му: казано је: не кушај Господа Бога својега.

4:13  И кад сврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме.

4:14  И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о њему по свему оном крају.

4:15  И он учаше по зборницама њиховијем, и сви га хваљаху.

4:16  И дође у Назарет гдје бјеше одрастао, и уђе по обичају своме у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

4:17  И даше му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе мјесто гдје бјеше написано:

4:18  Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцијелим скрушене у срцу; да проповједим заробљенима да ће се отпустити, и слијепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

4:19  И да проповиједам пријатну годину Господњу.

4:20  И затворивши књигу даде слузи, па сједе: и сви у зборници гледаху на њ.

4:21  И поче им говорити: данас се изврши ово писмо у ушима вашима.

4:22  И сви му свједочаху, и дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста његовијех, и говораху: није ли ово син Јосифов?

4:23  И рече им: ви ћете мени без сумње казати ову причу: љекару! излијечи се сам; што смо чули да си чинио у Капернауму учини и овдје на својој постојбини.

4:24  Рече пак: заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.

4:25  А заиста вам кажем: многе удовице бијаху у Израиљу у вријеме Илијно кад се небо затвори три године и шест мјесеци и би велика глад по свој земљи;

4:26  И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту Сидонску к жени удовици.

4:27  И многи бијаху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Немана Сиријанина.

4:28  И сви се у зборници напунише гњева кад чуше ово.

4:29  И уставши истјераше га напоље из града, и одведоше га наврх горе гдје бијаше њихов град сазидан да би га бацили одозго.

4:30  Али он прође између њих, и отиде.

4:31  И дође у Капернаум град Галилејски, и учаше их у суботе.

4:32  И чуђаху се науци његовој; јер његова бесједа бјеше силна.

4:33  И у зборници бјеше човјек у коме бјеше нечисти дух ђаволски, и повика иза гласа

4:34  Говорећи: прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, светац Божиј.

4:35  И запријети му Исус говорећи: умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на сриједу, изиђе из њега, и нимало му не науди.

4:36  И у све уђе страх, и говораху један другоме говорећи: каква је то ријеч, да влашћу и силом заповиједа нечистијем духовима, и излазе?

4:37  И отиде глас о њему по свима околнијем мјестима.

4:38  Уставши пак из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову бјеше ухватила велика грозница, и молише га за њу.

4:39  И ставши више ње запријети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

4:40  А кад захођаше сунце, сви који имадијаху болеснике од различнијех болести довођаху их к њему; а он на свакога од њих меташе руке, и исцјељиваше их.

4:41  А и ђаволи излажаху из многијех вичући и говорећи: ти си Христос син Божиј. И запрећиваше им да не говоре да знаду да је он Христос.

4:42  А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто мјесто; и народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих.

4:43  А он им рече: и другијем градовима треба ми проповједити јеванђеље о царству Божијему; јер сам на то послан.

4:44  И проповиједаше по зборницама Галилејским.

Chapter 5

5:1  Једанпут пак кад народ належе к њему са слушају ријеч Божију он стајаше код језера Генисаретскога,

5:2  И видје двије лађе гдје стоје у крају, а рибари бијаху изишли из њих и испираху мреже:

5:3  И уљезе у једну од лађи која бјеше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и сједавши учаше народ из лађе.

5:4  А кад преста говорити, рече Симону: хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

5:5  И одговарајући Симон рече му: учитељу! сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по твојој ријечи бацићу мрежу.

5:6  И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продријеше.

5:7  И намагоше на друштво које бјеше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се готово потопе.

5:8  А кад видје Симон Петар, припаде ка кољенима Исусовијем говорећи: изиђи од мене, Господе! ја сам човјек гријешан.

5:9  Јер бијаше ушао страх у њега и у све који бијаху с њим од мноштва риба које ухватише;

5:10  А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који бијаху другови Симонови. И рече Исус Симону: не бој се; отселе ћеш људе ловити.

5:11  И извукавши обје лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.

5:12  И кад бјеше Исус у једном граду, и гле, човјек сав у губи: и видјевши Исуса паде ничице молећи му се и говорећи: Господе! ако хоћеш можеш ме очистити.

5:13  И пруживши руку дохвати га се. И рече: хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

5:14  И он му заповједи да ником не казује: него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

5:15  Али се глас о њему још већма разлажаше, и мноштво народа стјецаше се да га слушају и да их исцјељује од њиховијех болести.

5:16  А он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

5:17  И један дан учаше он, и ондје сјеђаху фарисеји и законици који бијаху дошли из свију села Галилејскијех и Јудејскијех и из Јерусалима; и сила Господња исцјељиваше их.

5:18  И гле, људи донесоше на одру човјека који бјеше узет, и тражаху да га унесу и метну преда њ;

5:19  И не нашавши куда ће га унијети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на сриједу пред Исуса.

5:20  И видјевши вјеру њихову рече му: човјече! опраштају ти се гријеси твоји.

5:21  И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

5:22  А кад разумје Исус помисли њихове, одговарајући рече им: шта мислите у срцима својијем?

5:23  Шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси твоји? или рећи: устани и ходи?

5:24  Него да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

5:25  И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

5:26  И сви се упропастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: чуда се нагледасмо данас!

5:27  И потом изиђе, и видје цариника по имену Левија гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном.

5:28  И оставивши све, устаде и пође за њим.

5:29  И зготови му Левије код куће своје велику част; и бјеше много цариника и другијех који сјеђаху с њим за трпезом.

5:30  И викаху на њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једете и пијете?

5:31  И одговарајући Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни.

5:32  Ја нијесам дошао да дозовем праведнике него грјешнике на покајање.

5:33  А они му рекоше: зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

5:34  А он им рече: можете ли сватове натјерати да посте док је женик с њима?

5:35  Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

5:36  Каза им пак и причу: нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздријети, и старој не личи што је од новога.

5:37  И нико не љева вина новога у мјехове старе; иначе продре ново вино мјехове и оно се пролије, и мјехови пропадну;

5:38  Него вино ново у мјехове нове треба љевати, и обоје ће се сачувати.

5:39  И нико пивши старо неће одмах новога; јер вели: старо је боље.

Chapter 6

6:1  Догоди му се пак у прву суботу по другоме дану пасхе да иђаше кроз усјеве, и ученици његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

6:2  А неки од фарисеја рекоше им: зашто чините што не ваља чинити у суботу?

6:3  И одговарајући Исус рече им: зар нијесте читали оно што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

6:4  Како уђе у кућу Божију, и узе хљебове постављене и изједе, и даде их онима што бијаху с њим, којијех никоме не ваљаше јести осим јединијех свештеника.

6:5  И рече им: син је човјечиј господар и од суботе.

6:6  А догоди се у другу суботу да он уђе у зборницу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха.

6:7  Књижевници пак и фарисеји гледаху за њим неће ли у суботу исцијелити, да га окриве.

6:8  А он знадијаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: устани и стани на сриједу. А он устаде и стаде.

6:9  А Исус рече им: да вас запитам: шта ваља у суботу чинити, добро или зло? одржати душу или погубити? А они мучаху.

6:10  И погледавши на све њих рече му: пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

6:11  А они се сви напунише безумља, и говораху један другоме шта би учинили Исусу.

6:12  Тијех пак дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

6:13  И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

6:14  Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

6:15  Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозванога Зилота,

6:16  Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који га и издаде.

6:17  И изишавши с њима стаде на мјесту равном, и гомила ученика његовијех; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја Тирскога и Сидонскога,

6:18  Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својијех болести, и које мучаху духови нечисти; и исцјељиваху се.

6:19  И сав народ тражаше да га се дотакну; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.

6:20  И он подигнувши очи на ученике своје говораше: благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

6:21  Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмијати.

6:22  Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло сина ради човјечијега.

6:23  Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.

6:24  Али тешко вама богати; јер сте већ примили утјеху своју.

6:25  Тешко вама сити сад; јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сад; јер ћете заплакати и заридати.

6:26  Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажнијем пророцима оцеви њихови.

6:27  Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

6:28  Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вријеђају.

6:29  Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

6:30  А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

6:31  И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

6:32  И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.

6:33  И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.

6:34  И ако дајете у зајам онима од којијех се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да узму опет онолико.

6:35  Али љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови највишега, јер је он благ и неблагодарнима и злима.

6:36  Будите дакле милостиви као и отац ваш што је милостив.

6:37  И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

6:38  Дајите, и даће вам се: мјеру добру и набијену и стресену и преопуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером дајете онаком ће вам се вратити.

6:39  И каза им причу: може ли слијепац слијепца водити? Неће ли обадва пасти у јаму?

6:40  Нема ученика над учитеља својега, него и сасвијем кад се изучи, биће као и учитељ његов.

6:41  А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвна у својему оку не осјећаш?

6:42  Или како можеш рећи брату својему: брате! стани да извадим трун који је у оку твојему, кад сам не видиш брвна у својему оку? Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега.

6:43  Јер нема дрвета добра да рађа зао род; нити дрвета зла да рађа добар род.

6:44  Јер се свако дрво по роду своме познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

6:45  Добар човјек из добре клијети срца својега износи добро, а зао човјек из зле клијети срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

6:46  А што ме зовете: Господе! Господе! а не извршујете што вам говорим?

6:47  Сваки који иде за мном и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

6:48  Он је као човјек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали ријека на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

6:49  А који слуша и не извршује он је као човјек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.

Chapter 7

7:1  А кад сврши све ријечи своје пред народом, дође у Капернаум.

7:2  У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио.

7:3  А кад чу за Исуса, посла к њему старјешине Јудејске молећи га да би дошао да му исцијели слугу.

7:4  А они дошавши к Исусу мољаху га лијепо говорећи: достојан је да му то учиниш;

7:5  Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.

7:6  А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаху близу куће, посла капетан к њему пријатеље говорећи му: Господе! не труди се, јер нијесам достојан да уђеш под моју стреху;

7:7  Зато и не држах себе достојна да ти дођем, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.

7:8  Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини.

7:9  А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: кажем вам: ни у Израиљу толике вјере не нађох.

7:10  И вративши се послани нађоше болеснога слугу здрава.

7:11  И потом иђаше у град који се зови Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.

7:12  Кад се приближише к вратима градскијем, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица и народа из града много иђаше с њом.

7:13  И видјевши је Господ сажали му се за њом, и рече јој: не плачи.

7:14  И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: момче! теби говорим, устани.

7:15  И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.

7:16  А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.

7:17  И отиде глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини.

7:18  И јавише Јовану ученици његови за све ово.

7:19  И дозвавши Јован два од ученика својијех посла их к Исусу говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?

7:20  Дошавши пак људи к њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо?

7:21  А у тај час исцијели многе од болести и од мука и од злијех духова, и многима слијепијем дарова вид.

7:22  И одговарајући Исус рече им: идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глухи чују, мртви устају, сиромашнима проповиједа се јеванђеље.

7:23  И благо ономе који се не саблазни о мене.

7:24  А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар?

7:25  Шта сте дакле изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царскијем су дворовима.

7:26  Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;

7:27  Јер је ово онај за кога је писано: ето ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем који ће приправити пут твој пред тобом.

7:28  Јер вам кажем: ниједан између рођенијех од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијему већи је од њега.

7:29  И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановијем;

7:30  А фарисеји и књижевници одбацише свјет Божиј за њих, и не хтјеше да их он крсти.

7:31  А Господ рече: какви ћу казати да су људи овога рода? И какви су?

7:32  Они су као дјеца која сједе по улицама и дозивају једно друго и говоре: свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.

7:33  Јер дође Јован крститељ који ни једе хљеба ни пије вина, а ви кажете: ђаво је у њему;

7:34  Дође син човјечиј који и једе и пије, а ви кажете: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима.

7:35  И оправдаше премудрост сва дјеца њезина.

7:36  Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву сједе за трпезу:

7:37  И гле, жена у граду која бјеше грјешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;

7:38  И ставши састраг код ногу његовијех плакаше, и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше миром.

7:39  А кад видје фарисеј који га је дозвао, рече у себи говорећи: да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грјешница.

7:40  И одговарајући Исус рече му: Симоне! имам ти нешто казати. А он рече: учитељу! кажи.

7:41  А Исус рече: двојица бијаху дужни једноме дужнику, један бјеше дужан пет стотина динара а други педесет.

7:42  А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.

7:43  А Симон одговарајући рече: мислим онај коме највише поклони. А он му рече: право си судио.

7:44  И окренувши се к жени рече Симону: видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге нијеси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отр.

7:45  Цјелива ми нијеси дао; а она откако уђох не преста цјеливати ми ногу.

7:46  Уљем нијеси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.

7:47  Зато кажем ти: опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.

7:48  А њој рече: опраштају ти се гријеси.

7:49  И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: ко је овај што и гријехе опрашта?

7:50  А жени рече: вјера твоја поможе ти; иди с миром.

Chapter 8

8:1  Послије тога иђаше он по градовима и по селима учећи и проповиједајући јеванђеље о царству Божијему, и дванаесторица с њим.

8:2  И неке жене које бијаху исцијељене од злијех духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,

8:3  И Јована, жена Хузе пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које служаху њему имањем својијем.

8:4  А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху к њему, каза у причи:

8:5  Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,

8:6  А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

8:7  И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

8:8  А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: ко има уши да чује нека чује.

8:9  А ученици његови питаху га говорећи: шта значи прича ова?

8:10  А он рече: вама је дано да знате тајне царства Божијега; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.

8:11  А прича ова значи: сјеме је ријеч Божија.

8:12  А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.

8:13  А које је на камену то су они који кад чују с радости примају ријеч; и ови коријена немају који за неко вријеме вјерују, а кад дође вријеме кушања отпадну.

8:14  А које у трње паде то су они који слушају, и отишавши од бриге и богатства и сласти овога живота загуше се, и род не сазри.

8:15  А које је на доброј земљи то су они који ријеч слушају, и у доброме и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: ко има уши да чује нека чује.

8:16  Нико пак свијеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свијећњак да виде свјетлост који улазе.

8:17  Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.

8:18  Гледајте дакле како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

8:19  Дођоше пак к њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да говоре с њим.

8:20  И јавише му говорећи: мати твоја и браћа твоја стоје напољу, хоће да те виде.

8:21  А он одговарајући рече им: мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

8:22  И догоди се у један дан он уљезе с ученицима својијем у лађу, и рече им: да пријеђемо на ону страну језера. И пођоше.

8:23  А кад иђаху они он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и бијаху у великој невољи.

8:24  И приступивши пробудише га говорећи: учитељу! учитељу! изгибосмо. А он устаде, и запријети вјетру и валовима; и престадоше и поста тишина.

8:25  А њима рече: гдје је вјера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: ко је овај што и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?

8:26  И дођоше у околину Гадаринску која је према Галилеји.

8:27  А кад изиђе он на земљу, срете га један човјек из града у коме бијаху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

8:28  А кад видје Исуса, повика и припаде к њему и рече здраво: што је теби до мене, Исусе, сине Бога највишега? Молим те, не мучи ме.

8:29  Јер Исус заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тјераше га ђаво по пустињи.

8:30  А Исус га запита говорећи: како ти је име? А он рече: легеон; јер многи ђаволи бијаху ушли у њ.

8:31  И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.

8:32  А ондје пасијаше по гори велики крд свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

8:33  Тада изиђоше ђаволи из човјека и уђоше у свиње; и навали крд с бријега у језеро, и утопи се.

8:34  А кад видјеше свињари што би, побјегоше и јавише у граду и по селима.

8:35  И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човјека из кога ђаволи бијаху изишли а он сједи обучен и паметан код ногу Исусовијех; и уплашише се.

8:36  А они што су видјели казаше им како се исцијели бијесни.

8:37  И моли га сав народ из околине Гадаринске да иде од њих; јер се бијаху врло уплашили. А он уљезе у лађу и отиде натраг.

8:38  Човјек пак из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:

8:39  Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му Исус учини.

8:40  А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.

8:41  И гле, дође човјек по имену Јаир, који бјеше старјешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше га да уђе у кућу његову;

8:42  Јер у њега бјеше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше га народ.

8:43  И бјеше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити,

8:44  И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине.

8:45  И рече Исус: ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који бијаху с њим: учитељу! народ те опколио и турка те, а ти кажеш: ко је то што се дотаче мене?

8:46  А Исус рече: неко се дотаче мене; јер ја осјетих силу која изиђе из мене.

8:47  А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред њим, и каза му пред свијем народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.

8:48  А он јој рече: не бој се кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром.

8:49  Док он још говораше дође неко од куће старјешине зборничкога говорећи му: умрије кћи твоја, не труди учитеља.

8:50  А кад чу Исус, одговори му говорећи: не бој се, само вјеруј, и оживљеће.

8:51  А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и дјевојчина оца и матере.

8:52  А сви плакаху и јаукаху за њом; а он рече: не плачите, није умрла него спава.

8:53  И потсмијеваху му се знајући да је умрла.

8:54  А он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: дјевојко! устани!

8:55  И поврати се дух њезин, и устаде одмах; и заповједи да јој даду нека једе.

8:56  И дивише се родитељи њезини. А он им заповједи да никоме не казују шта је било.

Chapter 9

9:1  Сазвавши пак дванаесторицу даде им силу и власт над свијем ђаволима, и да исцијељују од болести.

9:2  И посла их да проповиједају царство Божије, и да исцјељују болеснике.

9:3  И рече им: ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хљеба ни новаца, нити по двије хаљине да имате.

9:4  У коју кућу уђете ондје будите и оданде полазите.

9:5  И гдје вас не приме излазећи из града онога отресите и прах с ногу својијех, за свједочанство на њих.

9:6  А кад изиђоше, иђаху по селима проповиједајући јеванђеље и исцјељујући свуда.

9:7  А кад чу Ирод четверовласник шта он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвијех,

9:8  А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старијех пророка.

9:9  И рече Ирод: Јована ја посјекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше га видјети.

9:10  И вративши се апостоли казаше му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.

9:11  А народ разумјевши пође за њим и примивши их говораше им о царству Божијему и исцјељиваше који требаху исцјељивања.

9:12  А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овдје у пустињи.

9:13  А он им рече: подајте им ви нека једу. А они рекоше: у нас нема више од пет хљебова и двије рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

9:14  Јер бијаше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својијем: посадите их на гомиле по педесет.

9:15  И учинише тако, и посадише их све.

9:16  А он узе онијех пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

9:17  И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.

9:18  И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: ко говоре људи да сам ја?

9:19  А они одговарајући рекоше: једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старијех пророка.

9:20  А он им рече: а ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божиј.

9:21  А он им запријети и заповједи да никоме не казују тога

9:22  Говорећи да сину човјечијему треба много пострадати, и да ће га старјешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

9:23  А свима говораше: ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

9:24  Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.

9:25  Јер какву ће корист имати човјек ако сав свијет придобије а себе изгуби или себи науди?

9:26  Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи њега ће се син човјечиј постидјети кад дође у слави својој и очиној и светијех анђела.

9:27  А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде царства Божијега.

9:28  А кад прође осам дана послије онијех ријечи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

9:29  И кад се мољаше постаде лице његово друкчије, и одијело његово бијело и сјајно.

9:30  И гле, два човјека говораху с њим, који бијаху Мојсије и Илија.

9:31  Показаше се у слави, и говораху о изласку његову који му је требало свршити у Јерусалиму.

9:32  А Петар и који бијаху с њим бијаху заспали; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека који с њим стајаху.

9:33  И кад се одвојише од њега рече Петар Исусу: учитељу! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

9:34  А док он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

9:35  И чу се глас из облака говорећи: ово је син мој љубазни, њега послушајте.

9:36  И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они умучаше, и ником не јавише ништа у оне дане од онога шта видјеше.

9:37  А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете га мноштво народа.

9:38  И гле, човјек из народа повика говорећи: учитељу! молим ти се, погледај на сина мојега, јер ми је јединац:

9:39  И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пјеном, и једва отиде од њега кад га изломи;

9:40  И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше.

9:41  И одговарајући Исус рече: о роде невјерни и покварени! докле ћу бити с вама и трпљети вас? Доведи ми сина својега амо:

9:42  А док још иђаше к њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцијели момче, и даде га оцу његову.

9:43  И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својијем:

9:44  Метните ви у уши своје ове ријечи: јер син човјечиј треба да се преда у руке човјечије.

9:45  А они не разумјеше ријечи ове; јер бјеше сакривена од њих да је не могоше разумјети; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.

9:46  А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.

9:47  А Исус знајући помисли срца њиховијех узе дијете и метну га преда се,

9:48  И рече им: који прими ово дијете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима онога који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

9:49  А Јован одговарајући рече: учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.

9:50  И рече му Исус: не браните; јер ко није против вас с вама је.

9:51  А кад се навршише дани узећа његова, он намјери да иде право у Јерусалим.

9:52  И посла гласнике пред лицем својијем; и они отидоше и дођоше у село Самарјанско да му уготове гдје ће ноћити.

9:53  И не примише га; јер видјеше да иде у Јерусалим.

9:54  А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе! хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби као и Илија што учини?

9:55  А он окренувши се запријети им и рече: не знате каквога сте ви духа;

9:56  Јер син човјечиј није дошао да погуби душе човјечије него да сачува. И отидоше у друго село.

9:57  А кад иђаху путем рече му неко: Господе! ја идем за тобом куд год ти пођеш.

9:58  И рече му Исус: лисице имају јаме и птице небеске гнијезда: а син човјечиј нема гдје заклонити главе.

9:59  А другоме рече: хајде за мном. А он рече: Господе! допусти ми да идем најприје да укопам оца својега.

9:60  А Исус рече му: остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

9:61  А други рече: Господе! ја идем за тобом; али допусти ми најприје да идем да се опростим с домашњима својијем.

9:62  А Исус рече му: ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.

Chapter 10

10:1  А потом изабра Господ и другијех седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својијем у сваки град и у мјесто куда шћаше сам доћи.

10:2  А рече им: жетва је дакле велика а посленика мало; него се молите господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

10:3  Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

10:4  Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.

10:5  У коју год кућу уђете најприје говорите: мир кући овој.

10:6  И ако дакле буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

10:7  А у оној кући будите, и једите и пијте што у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

10:8  И у који год град дођете и приме вас, једите што се донесе пред вас.

10:9  И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: приближи се к вама царство Божије.

10:10  И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:

10:11  И прах од града вашега који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

10:12  Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду ономе.

10:13  Тешко теби, Хоразине! тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу сједећи покајали.

10:14  Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

10:15  И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

10:16  Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао.

10:17  Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! и ђаволи нам се покоравају у име твоје.

10:18  А он им рече: ја видјех сотону гдје спаде с неба као муња.

10:19  Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

10:20  Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

10:21  У тај час обрадова се Исус у духу и рече: хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. Да, оче, јер је тако била воља твоја.

10:22  И окренувши се к ученицима рече: све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син осим оца, ни ко је отац осим сина, и ако син хоће коме казати.

10:23  И окренувши се к ученицима насамо рече: благо очима које виде што ви видите.

10:24  Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

10:25  И гле, устаде један законик и кушајући га рече: учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вјечни?

10:26  А он му рече: шта је написано у закону? како читаш?

10:27  А он одговарајући рече: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњега својега као самога себе.

10:28  Рече му пак: право си одговорио; то чини и бићеш жив.

10:29  А он шћадијаше да се оправда, па рече Исусу: а ко је ближњи мој?

10:30  А Исус одговарајући рече: један човјек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

10:31  А изненада силажаше онијем путем некакав свештеник, и видјевши га прође.

10:32  А тако и Левит кад је био на ономе мјесту, приступи, и видјевши га прође.

10:33  А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видјевши га сажали му се;

10:34  И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.

10:35  И сјутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: гледај га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

10:36  Шта мислиш дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

10:37  А он рече: онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: иди, и ти чини тако.

10:38  А кад иђаху путем и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.

10:39  И у ње бјеше сестра, по имену Марија, која и сједе код ногу Исусовијех и слушаше бесједу његову.

10:40  А Марта се бјеше забунила како ће га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? реци јој дакле да ми поможе.

10:41  А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! бринеш се и трудиш за много,

10:42  А само је једно потребно. Али је Марија добри дијел изабрала, који се неће узети од ње.

Chapter 11

11:1  И кад се мољаше Богу на једном мјесту па преста, рече му неки од ученика његовијех: Господе! научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.

11:2  А он им рече: кад се молите Богу говорите: оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

11:3  Хљеб наш потребни даји нам сваки дан;

11:4  И опрости нам гријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.

11:5  И рече им: који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: пријатељу! дај ми три хљеба у зајам;

11:6  Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;

11:7  А он изнутра одговарајући да рече: не узнемируј ме; већ су врата затворена и дјеца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.

11:8  И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.

11:9  И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.

11:10  Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.

11:11  Који је међу вама отац у кога ако син заиште хљеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да мјесто рибе змију?

11:12  Или ако заиште јаје да му да скорпију?

11:13  Кад дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више отац небески дати Духа светога онима који ишту у њега?

11:14  И једном изгна ђавола који бјеше нијем; кад ђаво изиђе проговори нијеми; и дивише се људи.

11:15  А неки од њих рекоше: помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

11:16  А други кушајући га искаху од њега знак с неба.

11:17  А он знајући помисли њихове рече им: свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

11:18  Тако и сотона ако се раздијели сам по себи, како ће остати његово царство? као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.

11:19  Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.

11:20  А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.

11:21  Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;

11:22  А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздијели што отме од њега.

11:23  Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.

11:24  Кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нашавши рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао;

11:25  И дошавши нађе пометен и украшен.

11:26  Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње човјеку ономе горе од првога.

11:27  А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!

11:28  А он рече: благо и онима који слушају ријеч Божију, и држе је.

11:29  А народу који се скупљаше стаде говорити: род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;

11:30  Јер како што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и син човјечиј бити роду овоме.

11:31  Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.

11:32  Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јонинијем: а гле, овдје је већи од Јоне.

11:33  Нико не меће запаљене свијеће на сакривено мјесто, нити под суд, него на свијећњак да виде свјетлост који улазе.

11:34  Свијећа је тијелу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тијело твоје бити свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело је твоје тамно.

11:35  Гледај дакле да видјело које је у теби не буде тама.

11:36  Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема никаквога уда тамна, биће свијетло као кад те свијећа обасјава свјетлошћу.

11:37  А кад говораше, мољаше га некакав фарисеј да обједује у њега. А он ушавши сједе за трпезу.

11:38  А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не уми прије обједа.

11:39  А Господ рече му: сад ви фарисеји споља чистите чашу и здјелу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.

11:40  Безумни! није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?

11:41  Али дајите милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.

11:42  Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од свакога поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.

11:43  Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.

11:44  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.

11:45  А неки од законика одговарајући рече: учитељу! говорећи то и нас срамотиш.

11:46  А он рече: тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једнијем прстом својијем нећете да их прихватите.

11:47  Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их оцеви побили.

11:48  Ви дакле свједочите и одобравате дјела отаца својијех; јер их они побише, а ви им гробове зидате.

11:49  Зато и премудрост Божија рече: послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати;

11:50  Да се иште од рода овога крв свију пророка која је проливена од постања свијета,

11:51  Од крви Авељеве тја до крви Заријне, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овога.

11:52  Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који шћадијаху да уђу, забранисте им.

11:53  А кад им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к њему и многијем питањем забуњивати га,

11:54  Вребајући и пазећи на њега не би ли што уловили из уста његовијех да га окриве.

Chapter 12

12:1  Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другога, онда поче најприје говорити ученицима својијем: чувајте се квасца фарисејскога, који је лицемјерје.

12:2  Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;

12:3  Јер што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у клијетима, проповиједаће се на крововима.

12:4  Али вам кажем, пријатељима својијем: не бојте се од онијех који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити.

12:5  Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се онога који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, онога се бојте.

12:6  Не продаје ли се пет врабаца за два динара? и ниједан од њих није заборављен пред Богом.

12:7  А у вас је и коса на глави избројена. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

12:8  Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и син човјечиј њега пред анђелима Божијим;

12:9  А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

12:10  И сваки који рече ријеч на сина човјечијега опростиће му се, а који хули на светога Духа неће му се опростити.

12:11  А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;

12:12  Јер ће вас свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

12:13  Рече му пак неки из народа: учитељу! реци брату мојему да подијели са мном достојање.

12:14  А он му рече: човјече! ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

12:15  А њима рече: гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи онијем што је сувише богат.

12:16  Каза им пак причу говорећи: у једнога богатог човјека роди њива.

12:17  И мишљаше у себи говорећи: шта ћу чинити? немам у што сабрати своје љетине.

12:18  И рече: ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и ондје ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

12:19  И казаћу души својој: душо! имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

12:20  А Бог њему рече: безумниче! ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а што си приправио чије ће бити?

12:21  Тако бива ономе који себи тече благо а не богати се у Бога.

12:22  А ученицима својијем рече: зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни тијелом у што ћете се обући:

12:23  Душа је претежнија од јела и тијело од одијела.

12:24  Погледајте гавране како не сију, ни жању, који немају подрума ни житница, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

12:25  А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?

12:26  А кад ни најмање што не можете, зашто се бринете за остало?

12:27  Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

12:28  А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца, Бог тако одијева, акамоли вас, маловјерни!

12:29  И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

12:30  Јер ово све ишту и незнабошци овога свијета; а отац ваш зна да вама треба ово.

12:31  Него иштите царства Божијега, и ово ће вам се све додати.

12:32  Не бој се мало стадо! јер би воља вашега оца да вам да царство.

12:33  Продајите што имате и дајите милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, гдје се лупеж не прикучује нити мољац једе.

12:34  Јер гдје је ваше благо ондје ће бити и срце ваше.

12:35  Нека буду ваша бедра запрегнута и свијеће запаљене;

12:36  И ви као људи који чекају господара својега кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

12:37  Благо онијем слугама које нађе господар кад дође а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће те ће им служити.

12:38  И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо онијем слугама.

12:39  Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати куће своје.

12:40  И ви дакле будите готови: јер у који час не мислите доћи ће син човјечиј.

12:41  А Петар му рече: Господе! говориш ли нама ову причу или свима?

12:42  А Господ рече: ко је дакле тај вјерни и мудри пристав којега постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

12:43  Благо томе слузи којега дошавши господар његов нађе да извршује тако.

12:44  Заиста вам кажем: над свијем својијем имањем поставиће га.

12:45  Ако ли рече слуга у срцу својему: неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;

12:46  Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расјећи ће га, и дијел његов метнуће с невјернима.

12:47  А онај слуга који зна вољу господара својега, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

12:48  А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

12:49  Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтјело да се већ запалио!

12:50  Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

12:51  Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

12:52  Јер ће отселе пет у једној кући бити раздијељени, устаће три на два, и два на три.

12:53  Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

12:54  А народу говораше: кад видите облак гдје се диже од запада одмах кажете: биће дажд; и бива тако.

12:55  И кад видите југ гдје дува кажете: биће врућина; и бива.

12:56  Лицемјери! лице неба и земље умијете познавати, а времена овога како не познајете?

12:57  Зашто пак и сами од себе не судите праведно?

12:58  Јер кад идеш са својијем супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.

12:59  Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и пошљедњега динара.

Chapter 13

13:1  У то вријеме пак дођоше неки и казаше за Галилејце којијех крв помијеша Пилат са жртвама њиховијем.

13:2  И одговарајући Исус рече им: мислите ли да су ти Галилејци били најгрјешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше?

13:3  Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

13:4  Или они осамнаест што на њих паде кула Силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана?

13:5  Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

13:6  Каза им пак ову причу: један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

13:7  Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, зашто земљи да смета?

13:8  А он одговарајући рече му: господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

13:9  Па да ако роди: ако ли не, посјећи ћеш је на годину.

13:10  А кад учаше у једној зборници у суботу,

13:11  И гле, бјеше ондје жена болесна од духа осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се исправити.

13:12  А кад је видје, дозва је Исус и рече јој: жено! опроштена си од болести своје.

13:13  И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

13:14  А старјешина од зборнице срђаше се што је Исус исцијели у суботу, и одговарајући рече народу: шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лијечите, а не у дан суботни.

13:15  А Господ му одговори и рече: лицемјере! сваки од вас у суботу не одрешује ли својега вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

13:16  А ову кћер Авраамову коју свеза сотона ево осамнаеста година, не требаше ли је одријешити из ове свезе у дан суботни?

13:17  И кад он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва његова славна дјела.

13:18  А он им рече: какво је царство Божије? и како ћу казати да је?

13:19  Оно је као зрно горушичино, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

13:20  Опет рече: какво ћу казати да је царство Божије?

13:21  Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.

13:22  И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

13:23  Рече му пак неко: Господе! је ли мало онијех који ће бити спасени? А он им рече:

13:24  Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи:

13:25  Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: не познајем вас откуда сте.

13:26  Тада ћете стати говорити: ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашијем учио си.

13:27  А он ће рећи: кажем вам: не познајем вас откуда сте; отступите од мене сви који неправду чините.

13:28  Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијему, а себе напоље истјеране.

13:29  И доћи ће од истока и запада и сјевера и југа и сјешће за трпезу у царству Божијему.

13:30  И гле, има пошљедњијех који ће бити први, и има првијех који ће бити пошљедњи.

13:31  У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи му: изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

13:32  И рече им: идите те кажите оној лисици: ево изгоним ђаволе и исцијељујем данас и сјутра, а трећи дан свршићу.

13:33  Али данас и сјутра и прекосјутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

13:34  Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја као кокош гнијездо своје под крила, и не хтјесте!

13:35  Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: нећете мене видјети док не дође да речете: благословен који иде у име Господње.

Chapter 14

14:1  И догоди му се да дође у суботу у кућу једнога кнеза фарисејскога да једе хљеб; и они мотраху на њега.

14:2  И гле, бјеше пред њим некакав човјек на коме бјеше дебела болест.

14:3  И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: је ли слободно у суботу исцјељивати?

14:4  А они оћутјеше. И дохвативши га се исцијели га и отпусти.

14:5  И одговарајући рече им: који од вас не би својега магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

14:6  И не могоше му одговорити на то.

14:7  А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

14:8  Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

14:9  И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: подај мјесто овоме: и онда ћеш са стидом сјести на ниже мјесто.

14:10  Него кад те ко позове, дошавши сједи на пошљедње мјесто, да ти рече кад дође онај који те позва: пријатељу! помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.

14:11  Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

14:12  А и ономе што их је позвао рече: кад дајеш објед или вечеру, не зови пријатеља својијех, ни браће своје, ни рођака својијех, ни сусједа богатијех, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

14:13  Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слијепе;

14:14  И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсенију праведнијех.

14:15  А кад чу то неки од онијех што сјеђаху с њим за трпезом рече му: благо ономе који једе хљеба у царству Божијему!

14:16  А он му рече: један човјек зготови велику вечеру, и позва многе;

14:17  И кад би вријеме вечери, посла слугу својега да каже званима: хајдете, јер је већ све готово.

14:18  И почеше се изговарати сви редом; први му рече: купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

14:19  И други рече: купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

14:20  И трећи рече: ожених се, и зато не могу доћи.

14:21  И дошавши слуга тај каза ово господару своме. Тада се расрди домаћин и рече слузи своме: иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слијепе.

14:22  И рече слуга: господару, учинио сам како си заповједио, и још мјеста има.

14:23  И рече господар слузи: изиђи на путове и међу ограде, те натјерај да дођу да ми се напуни кућа.

14:24  Јер вам кажем да ниједан од онијех званијех људи неће окусити моје вечере. Јер је много званијех, али је мало изабранијех.

14:25  Иђаше пак с њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

14:26  Ако ко дође к мени а не мрзи на својега оца, и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

14:27  И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.

14:28  И који од вас кад хоће да зида кулу не сједе најприје и не прорачуни шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

14:29  Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

14:30  Говорећи: овај човјек поче зидати, и не може да доврши.

14:31  Или који цар кад пође с војском да се побије с другијем царем не сједе најприје и не држи вијећу може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада?

14:32  Ако ли не може, а он пошље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

14:33  Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

14:34  Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

14:35  Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

Chapter 15

15:1  И приближаваху се к њему сви цариници и грјешници да га чују.

15:2  И викаху на њега фарисеји и књижевници говорећи: овај прима грјешнике и једе с њима.

15:3  А он им каза причу ову говорећи:

15:4  Који човјек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

15:5  И нашавши дигне је на раме своје радујући се,

15:6  И дошавши кући сазове пријатеље и сусједе говорећи им: радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

15:7  Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

15:8  Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свијеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

15:9  И нашавши сазове другарице и сусједе говорећи: радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

15:10  Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једнога грјешника који се каје.

15:11  И рече: један човјек имаше два сина,

15:12  И рече млађи од њих оцу: оче! дај ми дио имања што припада мени. И отац им подијели имање.

15:13  И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у даљну земљу; и онамо просу имање своје живјећи беспутно.

15:14  А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

15:15  И отишавши приби се код једнога човјека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.

15:16  И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

15:17  А кад дође к себи, рече: колико најамника у оца мојега имају хљеба и сувише, а ја умирем од глади!

15:18  Устаћу и идем оцу својему, па ћу му рећи: оче! сагријеших небу и теби,

15:19  И већ нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својијех најамника.

15:20  И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и цјелива га.

15:21  А син му рече: оче, сагријеших небу и теби, и већ нијесам достојан назвати се син твој.

15:22  А отац рече слугама својијем: изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

15:23  И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

15:24  Јер овај мој син бјеше мртав, и оживље; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.

15:25  А син његов старији бијаше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу пјевање и подвикивање.

15:26  И дозвавши једнога од слугу запита: шта је то?

15:27  А он му рече: брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здрава видио.

15:28  А он се расрди и не шћадијаше да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

15:29  А он одговарајући рече оцу: ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповијести, па мени никад нијеси дао јарета да бих се провеселио са својијем друштвом;

15:30  А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

15:31  А он му рече: сине! ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

15:32  Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживље; и изгубљен бјеше и нађе се.

Chapter 16

16:1  А ученицима својијем говораше: бијаше један човјек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,

16:2  И дозвавши га рече му: шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.

16:3  А пристав од куће рече у себи: шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.

16:4  Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.

16:5  И дозвавши редом дужнике господара својега рече првоме: колико си дужан господару мојему?

16:6  А он рече: сто ока уља. И рече му: узми писмо своје и сједи брзо те напиши педесет.

16:7  А потом рече другоме: а ти колико си дужан? А он рече: сто ока пшенице. И рече му: узми писмо своје и напиши осамдесет.

16:8  И похвали господар невјернога пристава што мудро учини; јер су синови овога вијека мудрији од синова видјела у својему нараштају.

16:9  И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправеднијем богатством, да би вас кад осиромашите примили у вјечне куће.

16:10  Који је вјеран у малом и у многом је вјеран; а ко је невјеран у малом и у многом је невјеран.

16:11  Ако дакле у неправедном богатству вјерни не бисте, ко ће вам у истином вјеровати?

16:12  И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше?

16:13  Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једнога мрзити а другога љубити, или ће једноме вољети а за другога не марити. Не можете служити Богу и богатству.

16:14  А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и ругаху му се.

16:15  И рече им: ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо оно је мрзост пред Богом.

16:16  Закон и пророци су до Јована; отселе се царство Божије проповиједа јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.

16:17  Лашње је пак небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.

16:18  Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.

16:19  Човјек неки пак бјеше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.

16:20  А бијаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовијем вратима гнојав,

16:21  И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов.

16:22  А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богати, и закопаше га.

16:23  И у паклу кад бјеше у мукама подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову,

16:24  И повикавши рече: оче Аврааме! смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста својега, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.

16:25  А Авраам рече: синко! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он тјеши, а ти се мучиш.

16:26  И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.

16:27  Тада рече: молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мојега,

16:28  Јер имам пет браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења.

16:29  Рече му Авраам: они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

16:30  А он рече: не, оче Аврааме! него ако им дође ко из мртвијех покајаће се.

16:31  А Авраам рече му: ако не слушају Мојсија и пророка, да ко и из мртвијех устане неће вјеровати.

Chapter 17

17:1  А ученицима рече: није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

17:2  Боље би му било да му се воденични камен објеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једнога од овијех малијех.

17:3  Чувајте се. Ако ти сагријеши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

17:4  И ако ти седам пута на дан сагријеши, и седам пута на дан дође к теби и рече: кајем се, опрости му.

17:5  И рекоше апостоли Господу: дометни нам вјере.

17:6  А Господ рече: кад бисте имали вјере колико зрно горушичино, и рекли бисте овоме дубу: ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

17:7  Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, рече му: ходи брзо и сједи за трпезу?

17:8  Него не каже ли му: уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

17:9  Еда ли ће он захвалити слузи томе кад сврши што му се заповједи? Не вјерујем.

17:10  Тако и ви кад свршите све што вам је заповјеђено, говорите: ми смо залудне слуге, јер учинисмо што смо били дужни чинити.

17:11  И кад иђаше у Јерусалим, он пролажаше између Самарије и Галилеје.

17:12  И кад улажаше у једно село сретоше га десет губавијех људи, који сташе издалека,

17:13  И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! помилуј нас.

17:14  И видјевши их рече им: идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

17:15  А један од њих видјевши да се исцијели поврати се хвалећи Бога иза гласа,

17:16  И паде ничице пред ноге његове, и захвали му. И то бјеше Самарјанин.

17:17  А Исус одговарајући рече: не исцијелише ли се десеторица? Гдје су дакле деветорица?

17:18  Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

17:19  И рече му: устани, иди; вјера твоја поможе ти.

17:20  А кад га упиташе фарисеји: кад ће доћи царство Божије? одговарајући рече им: царство Божије неће доћи да се види;

17:21  Нити ће се казати: ево га овдје или ондје; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

17:22  А ученицима рече: доћи ће вријеме кад ћете зажељети да видите један дан сина човјечијега, и нећете видјети.

17:23  И рећи ће вам: ево овдје је, или: ено ондје; али не излазите, нити тражите.

17:24  Јер како што муња сине с неба, и засвијетли се преко свега што је под небом, тако ће бити и син човјечиј у свој дан.

17:25  Али му најприје треба много пострадати, и окривљену бити од рода овога.

17:26  И како је било у вријеме Нојево онако ће бити у дане сина човјечијега:

17:27  Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

17:28  Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

17:29  А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

17:30  Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити син човјечиј.

17:31  У онај дан који се деси на крову а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

17:32  Опомињите се жене Лотове.

17:33  Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживљеће је.

17:34  Кажем вам: у ону ноћ биће два на једноме одру, један ће се узети а други ће се оставити;

17:35  Двије ће мљети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

17:36  Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

17:37  И одговарајући рекоше му: гдје, Господе? А он им рече: гдје је стрвина онамо ће се и орлови скупити.

Chapter 18

18:1  Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

18:2  Говорећи: у једноме граду бијаше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

18:3  А у ономе граду бијаше једна удовица и долажаше к њему говорећи: не дај ме мојему супарнику.

18:4  И не шћадијаше задуго. А најпослије рече у себи: ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

18:5  Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

18:6  Тада рече Господ: чујте шта говори неправедни судија.

18:7  Акамоли Бог неће одбранити избранијех својијех који га моле дан и ноћ?

18:8  Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али син човјечиј кад дође хоће ли наћи вјеру на земљи?

18:9  А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

18:10  Два човјека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

18:11  Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! хвалим те што ја нијесам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

18:12  Постим двапут у недјељи; дајем десетак од свега што имам.

18:13  А цариник издалека стајаше, и не шћаше ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! милостив буди мени грјешноме.

18:14  Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

18:15  Доношаху к њему и дјецу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, запријетише им.

18:16  А Исус дозвавши их рече: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

18:17  И кажем вам заиста: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега.

18:18  И запита га један кнез говорећи: учитељу благи! шта да учиним да наслиједим живот вјечни?

18:19  А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.

18:20  Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца и матер своју.

18:21  А он рече: све сам ово сачувао од младости своје.

18:22  А кад то чу Исус рече му: још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

18:23  А кад он чу то постаде жалостан, јер бјеше врло богат.

18:24  А кад га видје Исус гдје постаде жалостан, рече: како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

18:25  Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божије.

18:26  А они који слушаху рекоше: ко се дакле може спасти?

18:27  А он рече: што је у људи немогуће у Бога је могуће.

18:28  А Петар рече: ето ми смо оставили све и за тобом идемо.

18:29  А он им рече: заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу царства ради Божијега,

18:30  Који неће примити више у ово вријеме, и на ономе свијету живот вјечни.

18:31  Узе пак дванаесторицу и рече им: ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за сина човјечијега.

18:32  Јер ће га предати незнабошцима, и наругаће му се, и ружиће га, и попљуваће га,

18:33  И биће га, и убиће га; и трећи дан устаће.

18:34  И они ништа од тога не разумјеше, и бесједа ова бјеше од њих сакривена, и не разумјеше што им се каза.

18:35  А кад се приближи к Јерихону, један слијепац сјеђаше крај пута просећи.

18:36  А кад чу народ гдје пролази запита: шта је то?

18:37  И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

18:38  И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! помилуј ме.

18:39  И пријећаху му они што иђаху напријед да ућути; а он још више викаше: сине Давидов! помилуј ме.

18:40  И Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га

18:41  Говорећи: шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! да прогледам.

18:42  А Исус рече: прогледај; вјера твоја поможе ти.

18:43  И одмах прогледа, и пође за њим хвалећи Бога. И сви људи који видјеше хваљаху Бога.

Chapter 19

19:1  И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

19:2  И гле, човјек по имену Закхеј, који бјеше старјешина царинички, и бјеше богат,

19:3  И искаше да види Исуса да га позна; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста;

19:4  И потрчавши напријед, попе се на дуд да га види; јер му је онуда требало проћи.

19:5  И кад дође Исус на оно мјесто, погледавши горе видје га, и рече му: Закхеју! сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

19:6  И сиђе брзо; и прими га радујући се.

19:7  И сви, кад видјеше, викаху на њега говорећи да гријешноме човјеку дође у кућу.

19:8  А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! ево пола имања својега даћу сиромасима, и ако сам кога занио вратићу онолико четворо.

19:9  А Исус му рече: данас дође спасеније кући овој; јер је и ово син Авраамов.

19:10  Јер је син човјечиј дошао да нађе и спасе што је изгубљено.

19:11  А кад они то слушаху настави казивати причу; јер бјеше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

19:12  Рече дакле: један човјек од добра рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, и да се врати.

19:13  Дозвавши пак десет својијех слуга даде им десет кеса, и рече им: тргујте док се ја вратим.

19:14  И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: нећемо да он царује над нама.

19:15  И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

19:16  Тада дође први говорећи: господару! кеса твоја донесе десет кеса.

19:17  И рече му: добро, добри слуго; кад си ми у малом био вјеран ево ти власт над десет градова.

19:18  И дође други говорећи: господару! кеса твоја донесе пет кеса.

19:19  А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

19:20  И трећи дође говорећи: господару! ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

19:21  Јер сам се бојао тебе: јер си човјек тврд: узимаш што нијеси оставио, и жњеш што нијеси сијао.

19:22  А господар му рече: по твојијем ћу ти ријечима судити, зли слуго! знао си да сам ја тврд човјек, узимам што нијесам сијао:

19:23  Па зашто нијеси дао мојега сребра трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

19:24  И рече онима што стајаху пред њим: узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

19:25  И рекоше му: господару! он има десет кеса.

19:26  А он им одговори: јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од онога који нема узеће се од њега и оно што има.

19:27  А оне моје непријатеље који нијесу хтјели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исијеците преда мном.

19:28  И казавши ово пође напријед, и иђаше горе у Јерусалим.

19:29  И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла два од ученика својијех

19:30  Говорећи: идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човјек никад није усједао; одријешите га и доведите.

19:31  И ако вас ко упита: зашто дријешите: овако му кажите: оно Господу треба.

19:32  А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

19:33  А кад они дријешаху магаре рекоше им господари од њега: зашто дријешите магаре?

19:34  А они рекоше: оно Господу треба.

19:35  И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

19:36  А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

19:37  А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога иза гласа за сва чудеса што су видјели,

19:38  Говорећи: благословен цар који иде у име Господње! мир на небу и слава на висини!

19:39  И неки фарисеји из народа рекоше му: учитељу! запријети ученицима својијем.

19:40  И одговарајући рече им: кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

19:41  И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

19:42  Говорећи: кад би и ти знао у овај твој дан што је за мир твој! али је сад сакривено од очију твојијех.

19:43  Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

19:44  И разбиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што нијеси познао времена у којему си похођен.

19:45  И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

19:46  Говорећи им: у писму стоји: дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

19:47  И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старјешине народне гледаху да га погубе.

19:48  И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ иђаше за њим, и слушаху га.

Chapter 20

20:1  И кад он у један од онијех дана учаше народ у цркви и проповиједаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старјешинама,

20:2  И рекоше му говорећи: кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

20:3  А он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:

20:4  Крштење Јованово или би с неба или од људи?

20:5  А они помишљаху у себи говорећи: ако речемо с неба, рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?

20:6  Ако ли речемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вјероваху да Јован бјеше пророк.

20:7  И одговорише: не знамо откуда.

20:8  А Исус им рече: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

20:9  А народу поче казивати причу ову: један човјек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

20:10  И у вријеме посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари избише га, и послаше празна.

20:11  И посла опет другога слугу; а они и онога избише и осрамотивши послаше празна.

20:12  И посла опет трећега; а они и онога ранише, и истјераше.

20:13  Онда рече господар од винограда: шта ћу чинити? Да пошљем сина својега љубазнога: еда се како застиде кад виде њега.

20:14  А виноградари видјевши њега мишљаху у себи говорећи: ово је нашљедник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

20:15  И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

20:16  Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: не дао Бог!

20:17  А он погледавши на њих рече: шта значи дакле оно у писму: камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

20:18  Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

20:19  И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на њ; али се побојаше народа, јер разумјеше да њима ову причу каза.

20:20  И пажаху на њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни, не би ли га ухватили у ријечи да га предаду поглаварима и власти судијиној.

20:21  И упиташе га говорећи: учитељу! знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијему:

20:22  Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

20:23  А он разумјевши њихово лукавство рече им: шта ме кушате?

20:24  Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: ћесарев.

20:25  А он им рече: подајте дакле што је ћесарево ћесару, а што је Божије Богу.

20:26  И не могоше ријечи његове покудити пред народом; и дивише се одговору његову, и умукоше.

20:27  А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсенија, и питаху га

20:28  Говорећи: учитељу! Мојсије нам написа: ако коме умре брат који има жену, и умре без дјеце, да брат његов узме жену, и да подигне сјеме брату својему.

20:29  Бијаше седам браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;

20:30  И узе други жену, и он умрије без дјеце;

20:31  И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише дјеце, и помријеше;

20:32  А послије свију умрије и жена.

20:33  О васкрсенију дакле кога ће од њих бити жена? јер је она седморици била жена.

20:34  И одговарајући Исус рече им: дјеца овога свијета жене се и удају;

20:35  А који се удостоје добити онај свијет и васкрсеније из мртвих нити ће се женити ни удавати;

20:36  Јер више не могу умријети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсенија.

20:37  А да мртви устају, и Мојсије показа код купине гдје назива Господа Бога Авраамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева.

20:38  А Бог није Бог мртвијех него живијех; јер су њему сви живи.

20:39  А неки од књижевника одговарајући рекоше: учитељу! добро си казао.

20:40  И већ не смијаху ништа да га запитају. А он им рече:

20:41  Како говоре да је Христос син Давидов?

20:42  Кад сам Давид говори у псалтиру: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,

20:43  Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

20:44  Давид дакле њега назива Господом; па како му је син?

20:45  А кад сав народ слушаше, рече ученицима својијем:

20:46  Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама;

20:47  Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.

Chapter 21

21:1  Погледавши пак горе видје богате гдје мећу прилоге своје у хазну Божију;

21:2  А видје и једну сиромашну удовицу која меташе ондје двије лепте;

21:3  И рече: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:

21:4  Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка својега, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.

21:5  И кад неки говораху за цркву да је украшена лијепијем камењем и закладима, рече:

21:6  Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.

21:7  Запиташе га пак говорећи: учитељу! а кад ће то бити? и какав је знак кад ће се то догодити?

21:8  А он рече: чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: ја сам, и вријеме се приближи. Не идите дакле за њима.

21:9  А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најприје да буде; али још није тада пошљедак.

21:10  Тада им рече: устаће народ на народ и царство на царство;

21:11  И земља ће се трести врло по свијету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.

21:12  А прије свега овога метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мојега ради.

21:13  А то ће вам се догодити за свједочанство.

21:14  Метните дакле у срца своја, да се прије не приправљате како ћете одговарати:

21:15  Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.

21:16  А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.

21:17  И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради.

21:18  И длака с главе ваше неће погинути.

21:19  Трпљењем својијем спасавајте душе своје.

21:20  А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило вријеме да опусти.

21:21  Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:

21:22  Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.

21:23  Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гњев на овом народу.

21:24  И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свијем народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.

21:25  И биће знаци у сунцу и у мјесецу и у звијездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.

21:26  Људи ће умирати од страха и од чекања онога што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.

21:27  И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом.

21:28  А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.

21:29  И каза им причу: гледајте на смокву и на сва дрвета;

21:30  Кад видите да већ потјерају, сами знате да је близу љето.

21:31  Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.

21:32  Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

21:33  Небо и земља проћи ће, а ријечи моје неће проћи.

21:34  Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овога свијета, и да вам овај дан не дође изненада.

21:35  Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.

21:36  Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред сином човјечијим.

21:37  И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.

21:38  И сав народ долажаше изјутра к њему у цркву да га слушају.

Chapter 22

22:1  Приближаваше се пак празник пријеснијех хљебова који се зове пасха.

22:2  И гледаху главари свештенички и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.

22:3  А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који бјеше један од дванаесторице.

22:4  И отишавши говори с главарима свештеничкијем и са старјешинама како ће им га издати.

22:5  И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

22:6  И он се обрече, и тражаше згодна времена да им га преда тајно од народа.

22:7  А дође дан пријеснијех хљебова у који требаше клати пасху;

22:8  И посла Петра и Јована рекавши: идите уготовите нам пасху да једемо.

22:9  А ови му рекоше: гдје хоћеш да уготовимо?

22:10  А он им рече: ето кад уђете у град, срешће вас човјек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

22:11  И кажите домаћину: учитељ вели: гдје је гостионица гдје ћу јести пасху с ученицима својијем?

22:12  И он ће вам показати велику собу прострту; ондје уготовите.

22:13  А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

22:14  И кад дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.

22:15  И рече им: врло сам жељео да ову пасху једем с вама прије него пострадам;

22:16  Јер вам кажем да је отселе нећу јести док се не сврши у царству Божијему.

22:17  И узевши чашу даде хвалу, и рече: узмите је и раздијелите међу собом;

22:18  Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође царство Божије.

22:19  И узевши хљеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

22:20  А тако и чашу по вечери, говорећи: ова је чаша нови завјет мојом крви која се за вас прољева.

22:21  Али ево рука издајника мојега са мном је на трпези.

22:22  И син човјечиј дакле иде као што је уређено; али тешко човјеку ономе који га издаје!

22:23  И они сташе тражити међу собом који би дакле од њих био који ће то учинити.

22:24  А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

22:25  А он им рече: цареви народни владају народом, а који њим управљају, зову се добротвори.

22:26  Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старјешина нека буде као слуга.

22:27  Јер који је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

22:28  А ви сте они који сте се одржали са мном у мојијем напастима.

22:29  И ја остављам вама царство као што је отац мој мени оставио:

22:30  Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мојему, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест кољена Израиљевијех.

22:31  Рече пак Господ: Симоне! Симоне! ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

22:32  А ја се молих за тебе да твоја вјера не престане; и ти кадгод обративши се утврди браћу своју.

22:33  А он му рече: Господе! с тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

22:34  А он рече: кажем ти, Петре! данас неће запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш.

22:35  И рече им: кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам што недостаде? А они рекоше: ништа.

22:36  А он им рече: али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

22:37  Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: и међу злочинце метнуше га. Јер што је писано за мене, свршује се.

22:38  А они рекоше: Господе! ево овдје два ножа. А он им рече: доста је.

22:39  И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше ученици његови.

22:40  А кад дође на мјесто рече им: молите се Богу да не паднете у напаст.

22:41  И сам отступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се Богу

22:42  Говорећи: оче! кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! али не моја воља него твоја да буде.

22:43  А анђео му се јави с неба, и кријепи га.

22:44  И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак његов бијаше као капље крви које капаху на земљу.

22:45  И уставши од молитве дође к ученицима својијем, и нађе их а они спавају од жалости,

22:46  И рече им: што спавате? устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

22:47  Док он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да га цјелива. Јер им ово бијаше дао знак: кога цјеливам онај је.

22:48  А Исус му рече: Јуда! зар цјеливом издајеш сина човјечијега?

22:49  А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе! да бијемо ножем?

22:50  И удари један од њих слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо.

22:51  А Исус одговарајући рече: оставите то. И дохвативши се до уха његова исцијели га.

22:52  А главарима свештеничкијем и војводама црквенијем и старјешинама који бијаху дошли на њ рече Исус: зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

22:53  Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

22:54  А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор поглавара свештеничкога. А Петар иђаше за њим издалека.

22:55  А кад они наложише огањ насред двора и сјеђаху заједно, и Петар сјеђаше међу њима.

22:56  Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код огња, и погледавши на њ рече: и овај бјеше с њим.

22:57  А он га се одрече говорећи: жено! не познајем га.

22:58  И мало затијем видје га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: човјече! нијесам.

22:59  И пошто прође око једнога сахата други неко потврђиваше говорећи: заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац.

22:60  А Петар рече: човјече! не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао.

22:61  И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену ријечи Господње како му рече: прије него пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут.

22:62  И изишавши напоље плака горко.

22:63  А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.

22:64  И покривши га бијаху га по образу и питаху га говорећи: прореци ко те удари?

22:65  И друге многе хуле говораху на њ.

22:66  И кад свану, сабраше се старјешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше га у свој суд

22:67  Говорећи: јеси ли ти Христос? кажи нам. А он им рече: ако вам и кажем, нећете вјеровати.

22:68  А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

22:69  Отселе ће син човјечиј сједити с десне стране силе Божије.

22:70  Сви пак рекоше: ти ли си дакле син Божиј? А он им рече: ви кажете да сам ја.

22:71  А они рекоше: шта нам требају више свједочанства? јер сами чусмо из уста његовијех.

Chapter 23

23:1  И уставши њих све мноштво одведоше га к Пилату.

23:2  И почеше га тужити говорећи: овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

23:3  А Пилат га запита: ти ли си цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш.

23:4  А Пилат рече главарима свештеничкијем и народу: ја не налазим никакве кривице на овом човјеку.

23:5  А они наваљиваху говорећи: он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

23:6  А Пилат чувши за Галилеју запита: зар је он Галилејац?

23:7  И разумјевши да је из подручја Иродова посла га Ироду, који такођер бијаше у Јерусалиму онијех дана.

23:8  А Ирод видјевши Исуса би му врло мило; јер је одавно жељео да га види, јер је много слушао за њега, и надаше се да ће видјети од њега како чудо.

23:9  И пита га много које за што; али му он ништа не одговори.

23:10  А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху га.

23:11  А Ирод осрамотивши га са својијем војницима, и наругавши му се, обуче му бијелу хаљину, и посла га натраг Пилату.

23:12  И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади.

23:13  А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

23:14  Рече им: доведосте ми овога човјека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човјеку ниједне кривице што ви на њега говорите;

23:15  А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

23:16  Дакле да га избијем па да пустим.

23:17  А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једнога сужња.

23:18  Али народ сав повика говорећи: узми овога, а пусти нам Вараву;

23:19  Који бијаше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

23:20  А Пилат опет рече да би он хтио пустити Исуса.

23:21  А они викаху говорећи: распни га, распни.

23:22  А он им трећи пут рече: какво је дакле он зло учинио? ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; даклем да га избијем па да пустим.

23:23  А они једнако наваљиваху с великом виком, и искхаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничкијех.

23:24  И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

23:25  И пусти онога што искаху, који бјеше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

23:26  И кад га поведоше, ухватише некога Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

23:27  А за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.

23:28  А Исус обазревши се на њих рече: кћери Јерусалимске! не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом.

23:29  Јер гле, иду дани у које ће се рећи: благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

23:30  Тада ће почети говорити горама: падните на нас; и бреговима: покријте нас.

23:31  Јер кад се овако ради од сирова дрвета, шта ће бити од суха?

23:32  Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с њим.

23:33  И кад дођоше на мјесто које се зваше коштурница, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве.

23:34  А Исус говораше: оче! опрости им; јер не знаду шта чине. А дијелећи његове хаљине бацаху коцке.

23:35  И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху му се говорећи: другима поможе, нека поможе и себи, ако је он Христос, избраник Божиј.

23:36  А и војници му се ругаху, и приступаху к њему и даваху му оцат,

23:37  И говораху: ако си ти цар Јудејски помози сам себи.

23:38  А бијаше над њим и натпис написан словима Грчкијем и Латинскијем и Јеврејскијем: ово је цар Јудејски.

23:39  А један од објешенијех злочинаца хуљаше на њега говорећи: ако си ти Христос помози себи и нама.

23:40  А други одговарајући шуткаше га и говораше: зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

23:41  И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својијем дјелима као што смо заслужили; али он никаква зла није учинио.

23:42  И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје.

23:43  И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.

23:44  А бијаше око шестога сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветога.

23:45  И помрча сунце, и завјес црквени раздрије се напола.

23:46  И повикавши Исус иза гласа рече: оче! у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

23:47  А кад видје капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: заиста овај човјек бјеше праведник.

23:48  И сав народ који се бијаше скупио да гледа ово, кад видје шта бива, врати се бијући се у прси своје.

23:49  А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које бијаху ишле за њим из Галилеје, и гледаху ово.

23:50  И гле, човјек, по имену Јосиф, савјетник, човјек добар и праведан,

23:51  (Он не бијаше пристао на њихов савјет и на посао) из Ариматеје града Јудејскога, који и сам чекаше царства Божијега,

23:52  Он приступивши к Пилату заиска тијело Исусово.

23:53  И скиде га, и обави платном, и метну га у гроб исјечен, у коме нико не бијаше никад метнут.

23:54  И дан бијаше петак, и субота освиташе.

23:55  А жене које бијаху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видјеше гроб и како се тијело метну.

23:56  Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.

Chapter 24

24:1  А у први дан недјељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

24:2  Али нађоше камен одваљен од гроба.

24:3  И ушавши не нађоше тијела Господа Исуса.

24:4  И кад се оне чуђаху томе, гле, два човјека сташе пред њима у сјајнијем хаљинама;

24:5  А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: што тражите живога међу мртвима?

24:6  Није овдје; него устаде; опомените се како вам каза кад бјеше још у Галилеји,

24:7  Говорећи да син човјечиј треба да се преда у руке људи грјешника и да се разапне и трећи дан да устане.

24:8  И опоменуше се ријечи његовијех.

24:9  И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталијем.

24:10  А то бијаше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

24:11  И њима се учинише њихове ријечи као лаж, и не вјероваше им.

24:12  А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се видје саме хаљине гдје леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

24:13  И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше далеко од Јерусалима шесет потркалишта и зваше се Емаус.

24:14  А они говораху међу собом о свима овијем догађајима.

24:15  И кад се они разговараху и запитиваху један другога, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

24:16  А очи им се држаху да га не познаше.

24:17  А он им рече: какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

24:18  А један по имену Клеопа, одговарајући рече му: зар си ти један од црквара у Јерусалиму који нијеси чуо шта је у њему било овијех дана?

24:19  И рече им: шта? А они му рекоше: за Исуса Назарећанина, који бјеше пророк, силан у дјелу и у ријечи пред Богом и пред свијем народом;

24:20  Како га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше га?

24:21  А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како ти би.

24:22  А уплашише нас и жене неке од нашијех које су биле рано на гробу,

24:23  И не нашавши тијела његова дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је он жив.

24:24  И идоше једни од нашијех на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше.

24:25  И он им рече: о безумни и спорога срца за вјеровање свега што говорише пророци!

24:26  Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

24:27  И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им што је за њега у свему писму.

24:28  И приближише се к селу у које иђаху, и он чињаше се да хоће даље да иде.

24:29  И они га устављаху говорећи: остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

24:30  И кад сјеђаше с њима за трпезом, узе хљеб и благословивши преломи га и даде им.

24:31  Тада се њима отворише очи и познаше га. И њега нестаде.

24:32  И они говораху један другоме: не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

24:33  И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који бијаху с њима,

24:34  Који говораху: заиста устаде Господ, и јави се Симону.

24:35  И они казаше што би на путу, и како га познаше кад преломи хљеб.

24:36  А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: мир вам.

24:37  А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

24:38  И рече им: шта се плашите? И зашто такове мисли улазе у срца ваша?

24:39  Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тијела и костију нема као што видите да ја имам.

24:40  И ово рекавши показа им руке и ноге.

24:41  А док они још не вјероваху од радости и чуђаху се рече им: имате ли овдје што за јело?

24:42  А они му даше комад рибе печене, и меда у сату.

24:43  И узевши изједе пред њима.

24:44  И рече им: ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсијеву и у пророцима и у псалмима.

24:45  Тада им отвори ум да разумију писмо.

24:46  И рече им: тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвијех трећи дан;

24:47  И да се проповиједа покајање у име његово и опроштење гријеха по свијем народима почевши од Јерусалима.

24:48  А ви сте свједоци овоме.

24:49  И гле, ја ћу послати обећање оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине.

24:50  И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

24:51  И кад их благосиљаше, отступи од њих, и узношаше се на небо.

24:52  И они му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

24:53  И бијаху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.