SrKDEkavski - Luke

Chapter 1

1:1  Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

1:2  Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:

1:3  Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

1:4  Да познаш темељ оних речи којима си се научио.

1:5  У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.

1:6  А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.

1:7  И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

1:8  И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,

1:9  Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

1:10  И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.

1:11  А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.

1:12  И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

1:13  А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

1:14  И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.

1:15  Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;

1:16  И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;

1:17  И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

1:18  И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.

1:19  И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

1:20  И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.

1:21  И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

1:22  А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.

1:23  И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

1:24  А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

1:25  Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

1:26  А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет

1:27  К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.

1:28  И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

1:29  А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?

1:30  И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.

1:31  И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.

1:32  Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;

1:33  И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.

1:34  А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

1:35  И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.

1:36  И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.

1:37  Јер у Бога све је могуће што каже.

1:38  А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.

1:39  А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.

1:40  И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

1:41  И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,

1:42  И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

1:43  И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?

1:44  Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

1:45  И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

1:46  И рече Марија: Велича душа моја Господа;

1:47  И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

1:48  Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

1:49  Што ми учини величину силни, и свето име Његово;

1:50  И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.

1:51  Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.

1:52  Збаци силне с престола, и подиже понижене.

1:53  Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

1:54  Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.

1:55  Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.

1:56  Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

1:57  А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

1:58  И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

1:59  И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.

1:60  И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

1:61  И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.

1:62  И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.

1:63  И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

1:64  И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.

1:65  И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

1:66  И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.

1:67  И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:

1:68  Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

1:69  И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,

1:70  Као што говори устима светих пророка својих од века

1:71  Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;

1:72  Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,

1:73  Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати

1:74  Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,

1:75  И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.

1:76  И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;

1:77  Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,

1:78  По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;

1:79  Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.

1:80  А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.

Chapter 2

2:1  У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.

2:2  Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.

2:3  И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.

2:4  Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,

2:5  Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

2:6  И кад онамо беху, дође време да она роди.

2:7  И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.

2:8  И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.

2:9  И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

2:10  И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.

2:11  Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.

2:12  И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.

2:13  И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:

2:14  Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

2:15  И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.

2:16  И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.

2:17  А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.

2:18  И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

2:19  А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.

2:20  И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.

2:21  И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.

2:22  И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,

2:23  (Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)

2:24  И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.

2:25  И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.

2:26  И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.

2:27  И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,

2:28  И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:

2:29  Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;

2:30  Јер видеше очи моје спасење Твоје,

2:31  Које си уготовио пред лицем свих народа,

2:32  Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.

2:33  И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.

2:34  И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити

2:35  (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.

2:36  И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,

2:37  И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.

2:38  И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.

2:39  И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

2:40  А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.

2:41  И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.

2:42  И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;

2:43  И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;

2:44  Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.

2:45  И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.

2:46  И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,

2:47  И сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.

2:48  И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.

2:49  И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?

2:50  И они не разумеше речи што им рече.

2:51  И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.

2:52  И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.

Chapter 3

3:1  У петнаестој години владања ћесара Тиверија, кад беше Понтије Пилат судија у Јудеји, и Ирод четворовласник у Галилеји, а Филип брат његов четворовласник у Итуреји и у трахонитској, и Лисанија четворовласник у Авилини,

3:2  За поглавара свештеничких Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријином у пустињи,

3:3  И дође у сву околину јорданску проповедајући крштење покајања за опроштење греха;

3:4  Као што је написано у књизи речи пророка Исаије који говори: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи; поравните стазе Његове;

3:5  Све долине нека се испуне, и све горе и брегови нека се слегну; и шта је криво нека буде право, и храпави путеви нека буду глатки;

3:6  И свако ће тело видети спасење Божије.

3:7  Јован, пак, говораше људима који излажаху да их крсти: Породи аспидини! Ко вам каза да бежите од гнева који иде?

3:8  Родите дакле родове достојне покајања, и не говорите у себи: Оца имамо Авраама; јер вам кажем да Бог може и од овог камења подигнути децу Аврааму.

3:9  Јер већ и секира стоји дрвету код корена; и свако дрво које добар род не рађа сече се и у огањ се баца.

3:10  И питаху га људи говорећи: Шта ћемо дакле чинити?

3:11  Он пак одговарајући рече им: Који има две хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако.

3:12  Дођоше пак и цариници да их крсти, и рекоше му: Учитељу! Шта ћемо чинити?

3:13  А он им рече: Не тражите више него што вам је речено.

3:14  Питаху га пак и војници говорећи: А ми шта ћемо чинити? И рече им: Никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.

3:15  А кад народ беше у сумњи и помишљаху сви у срцима својим за Јована: Да није он Христос?

3:16  Одговараше Јован свима говорећи: Ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

3:17  Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а плеву ће сажећи огњем вечним.

3:18  И друго много којешта јавља народу и напомиња.

3:19  Ирода пак четворовласника кораше Јован за Иродијаду, жену брата његовог, и за сва зла што учини Ирод;

3:20  И сврх свега учини и то те затвори Јована у тамницу.

3:21  А кад се крсти сав народ, и Исус пошто се крсти и мољаше се Богу, отвори се небо,

3:22  И сиђе на Њ Дух Свети у телесном облику као голуб, и чу се глас с неба говорећи: Ти си Син мој љубазни, Ти си по мојој вољи.

3:23  И тај Исус имаше око тридесет година кад поче; и беше, као што се мишљаше, син Јосифа сина Илијиног,

3:24  Сина Мататовог, сина Левијевог, сина Мелхијиног, сина Јенејевог, сина Јосифовог,

3:25  Сина Мататијиног, сина Амосовог, сина Наумовог, сина Еслијиног, сина Нангејевог,

3:26  Сина Маатовог, сина Мататијиног, сина Семејиног, сина Јосифовог, сина Јудиног,

3:27  Сина Јоаниног, сина Рисиног, сина Зоровавељевог, сина Салатииловог, сина Ниријиног,

3:28  Сина Мелхијиног, сина Адијиног, сина Косамовог, сина Ировог,

3:29  Сина Јосијиног, сина Елијезеровог, сина Јоримовог, сина Мататовог, сина Левијевог,

3:30  Сина Симеуновог, сина Јудиног, сина Јосифовог, сина Јонановог, сина Елијакимовог,

3:31  Сина Мелејиног, сина Маинановог, сина Мататиног, сина Натановог, сина Давидовог,

3:32  Сина Јесејевог, сина Овидовог, сина Воозовог, сина Салмоновог, сина Наасоновог,

3:33  Сина Аминадавовог, сина Арамовог, сина Есромовог, сина Фаресовог, сина Јудиног,

3:34  Сина Јаковљевог, сина Исаковог, сина Авраамовог, сина Тариног, сина Нахоровог,

3:35  Сина Серуховог, сина Рагавовог, сина Фалековог, сина Еверовог, сина Салиног,

3:36  Сина Каинановог, сина Арфаксадовог, сина Симовог, сина Нојевог, сина Ламеховог,

3:37  Сина Матусаловог, сина Еноховог, сина Јаредовог, сина Малелеиловог, сина Каинановог,

3:38  Сина Еносовог, сина Ситовог, сина Адамовог, сина Божијег.

Chapter 4

4:1  Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,

4:2  И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,

4:3  И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.

4:4  И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.

4:5  И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,

4:6  И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;

4:7  Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,

4:8  И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.

4:9  И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;

4:10  Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,

4:11  И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.

4:12  И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.

4:13  И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.

4:14  И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.

4:15  И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.

4:16  И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

4:17  И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:

4:18  Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

4:19  И да проповедам пријатну годину Господњу.

4:20  И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.

4:21  И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.

4:22  И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

4:23  И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.

4:24  Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.

4:25  А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;

4:26  И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.

4:27  И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.

4:28  И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.

4:29  И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.

4:30  Али Он прође између њих, и отиде.

4:31  И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.

4:32  И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.

4:33  И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно

4:34  Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.

4:35  И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.

4:36  И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?

4:37  И отиде глас о Њему по свима околним местима.

4:38  Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.

4:39  И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

4:40  А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.

4:41  А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.

4:42  А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.

4:43  А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.

4:44  И проповедаше по зборницама галилејским.

Chapter 5

5:1  Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,

5:2  И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:

5:3  И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.

5:4  А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.

5:5  И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.

5:6  И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.

5:7  И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.

5:8  А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.

5:9  Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;

5:10  А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.

5:11  И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.

5:12  И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.

5:13  И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.

5:14  И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.

5:15  Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.

5:16  А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.

5:17  И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.

5:18  И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;

5:19  И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.

5:20  И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.

5:21  И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?

5:22  А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?

5:23  Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?

5:24  Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.

5:25  И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.

5:26  И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!

5:27  И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.

5:28  И оставивши све, устаде и пође за Њим.

5:29  И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.

5:30  И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?

5:31  И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

5:32  Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.

5:33  А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?

5:34  А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?

5:35  Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.

5:36  Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.

5:37  И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;

5:38  Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.

5:39  И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.

Chapter 6

6:1  Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.

6:2  А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?

6:3  И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?

6:4  Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.

6:5  И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.

6:6  А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.

6:7  Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.

6:8  А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.

6:9  А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.

6:10  И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.

6:11  А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.

6:12  Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.

6:13  И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:

6:14  Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,

6:15  Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,

6:16  Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.

6:17  И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,

6:18  Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.

6:19  И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.

6:20  И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.

6:21  Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.

6:22  Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.

6:23  Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.

6:24  Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.

6:25  Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.

6:26  Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.

6:27  Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;

6:28  Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.

6:29  Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.

6:30  А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

6:31  И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

6:32  И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.

6:33  И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.

6:34  И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.

6:35  Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.

6:36  Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.

6:37  И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

6:38  Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.

6:39  И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?

6:40  Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.

6:41  А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?

6:42  Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.

6:43  Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.

6:44  Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

6:45  Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

6:46  А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?

6:47  Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:

6:48  Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.

6:49  А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.

Chapter 7

7:1  А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.

7:2  У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.

7:3  А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.

7:4  А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;

7:5  Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.

7:6  А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;

7:7  Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.

7:8  Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.

7:9  А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.

7:10  И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.

7:11  И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.

7:12  Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.

7:13  И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.

7:14  И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.

7:15  И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.

7:16  А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.

7:17  И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.

7:18  И јавише Јовану ученици његови за све ово.

7:19  И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

7:20  Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

7:21  А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.

7:22  И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.

7:23  И благо ономе који се не саблазни о мене.

7:24  А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?

7:25  Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.

7:26  Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;

7:27  Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.

7:28  Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.

7:29  И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;

7:30  А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.

7:31  А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?

7:32  Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.

7:33  Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;

7:34  Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.

7:35  И оправдаше премудрост сва деца њена.

7:36  Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:

7:37  И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;

7:38  И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.

7:39  А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.

7:40  И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.

7:41  А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.

7:42  А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.

7:43  А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.

7:44  И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.

7:45  Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.

7:46  Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.

7:47  Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.

7:48  А њој рече: Опраштају ти се греси.

7:49  И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?

7:50  А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.

Chapter 8

8:1  После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим.

8:2  И неке жене које беху исцељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,

8:3  И Јована, жена Хузе пристава Иродовог, и Сусана, и друге многе које служаху Њему имањем својим.

8:4  А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи:

8:5  Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,

8:6  А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

8:7  И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

8:8  А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.

8:9  А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова?

8:10  А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју.

8:11  А прича ова значи: Семе је реч Божија.

8:12  А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу.

8:13  А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну.

8:14  А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри.

8:15  А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.

8:16  Нико, пак, свеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свећњак да виде светлост који улазе.

8:17  Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи.

8:18  Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

8:19  Дођоше пак к Њему мати и браћа Његова, и не могаху од народа да говоре с Њим.

8:20  И јавише Му говорећи: Мати Твоја и браћа Твоја стоје напољу, хоће да Те виде.

8:21  А Он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је.

8:22  И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше.

8:23  А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи.

8:24  И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина.

8:25  А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га?

8:26  И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји.

8:27  А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

8:28  А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме.

8:29  Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи.

8:30  А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ.

8:31  И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан.

8:32  А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

8:33  Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се.

8:34  А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима.

8:35  И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се.

8:36  А они што су видели казаше им како се исцели бесни.

8:37  И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг.

8:38  Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи:

8:39  Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини.

8:40  А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху.

8:41  И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову;

8:42  Јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ.

8:43  И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити,

8:44  И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.

8:45  И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?

8:46  А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене.

8:47  А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави.

8:48  А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром.

8:49  Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља.

8:50  А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће.

8:51  А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере.

8:52  А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава.

8:53  И подсмеваху Му се знајући да је умрла.

8:54  А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани!

8:55  И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе.

8:56  И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било.

Chapter 9

9:1  Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.

9:2  И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.

9:3  И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.

9:4  У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.

9:5  И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.

9:6  А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.

9:7  А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,

9:8  А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.

9:9  И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.

9:10  И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.

9:11  А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.

9:12  А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.

9:13  А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

9:14  Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.

9:15  И учинише тако, и посадише их све.

9:16  А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

9:17  И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.

9:18  И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?

9:19  А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.

9:20  А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.

9:21  А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,

9:22  Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

9:23  А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

9:24  Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.

9:25  Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?

9:26  Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

9:27  А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.

9:28  А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

9:29  И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.

9:30  И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.

9:31  Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.

9:32  А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.

9:33  И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

9:34  А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

9:35  И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.

9:36  И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.

9:37  А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.

9:38  И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:

9:39  И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;

9:40  И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.

9:41  И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:

9:42  А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.

9:43  И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:

9:44  Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.

9:45  А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.

9:46  А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.

9:47  А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,

9:48  И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

9:49  А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.

9:50  И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.

9:51  А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.

9:52  И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.

9:53  И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.

9:54  А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?

9:55  А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;

9:56  Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.

9:57  А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.

9:58  И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.

9:59  А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.

9:60  А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.

9:61  А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.

9:62  А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.

Chapter 10

10:1  А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.

10:2  А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

10:3  Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.

10:4  Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.

10:5  У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.

10:6  И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.

10:7  А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.

10:8  И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.

10:9  И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.

10:10  И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:

10:11  И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.

10:12  Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.

10:13  Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.

10:14  Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.

10:15  И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.

10:16  Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.

10:17  Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.

10:18  А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.

10:19  Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.

10:20  Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.

10:21  У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

10:22  И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.

10:23  И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.

10:24  Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.

10:25  И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?

10:26  А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?

10:27  А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.

10:28  Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.

10:29  А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?

10:30  А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.

10:31  А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.

10:32  А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.

10:33  А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;

10:34  И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.

10:35  И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.

10:36  Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?

10:37  А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.

10:38  А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.

10:39  И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.

10:40  А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

10:41  А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,

10:42  А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.

Chapter 11

11:1  И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.

11:2  А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;

11:3  Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;

11:4  И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.

11:5  И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;

11:6  Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;

11:7  А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.

11:8  И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.

11:9  И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.

11:10  Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.

11:11  Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?

11:12  Или ако заиште јаје да му да скорпију?

11:13  Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?

11:14  И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.

11:15  А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.

11:16  А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

11:17  А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.

11:18  Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.

11:19  Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.

11:20  А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.

11:21  Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;

11:22  А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.

11:23  Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.

11:24  Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;

11:25  И дошавши нађе пометен и украшен.

11:26  Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.

11:27  А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!

11:28  А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.

11:29  А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;

11:30  Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.

11:31  Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.

11:32  Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.

11:33  Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.

11:34  Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.

11:35  Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.

11:36  Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.

11:37  А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.

11:38  А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.

11:39  А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.

11:40  Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?

11:41  Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.

11:42  Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.

11:43  Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.

11:44  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.

11:45  А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.

11:46  А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.

11:47  Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.

11:48  Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.

11:49  Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;

11:50  Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,

11:51  Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.

11:52  Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.

11:53  А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,

11:54  Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.

Chapter 12

12:1  Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.

12:2  Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;

12:3  Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.

12:4  Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.

12:5  Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.

12:6  Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.

12:7  А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

12:8  Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;

12:9  А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

12:10  И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.

12:11  А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;

12:12  Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

12:13  Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.

12:14  А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

12:15  А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.

12:16  Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.

12:17  И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.

12:18  И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

12:19  И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

12:20  А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?

12:21  Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

12:22  А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:

12:23  Душа је претежнија од јела и тело од одела.

12:24  Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

12:25  А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

12:26  А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?

12:27  Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

12:28  А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!

12:29  И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

12:30  Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.

12:31  Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.

12:32  Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.

12:33  Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.

12:34  Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.

12:35  Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;

12:36  И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

12:37  Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.

12:38  И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.

12:39  Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.

12:40  И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.

12:41  А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?

12:42  А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

12:43  Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.

12:44  Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.

12:45  Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;

12:46  Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.

12:47  А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

12:48  А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

12:49  Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!

12:50  Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

12:51  Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

12:52  Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.

12:53  Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

12:54  А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.

12:55  И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.

12:56  Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?

12:57  Зашто пак и сами од себе не судите праведно?

12:58  Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.

12:59  Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.

Chapter 13

13:1  У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.

13:2  И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?

13:3  Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

13:4  Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?

13:5  Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

13:6  Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

13:7  Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?

13:8  А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

13:9  Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.

13:10  А кад учаше у једној зборници у суботу,

13:11  И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.

13:12  А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.

13:13  И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

13:14  А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.

13:15  А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

13:16  А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?

13:17  И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.

13:18  А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?

13:19  Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

13:20  Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?

13:21  Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.

13:22  И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

13:23  Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:

13:24  Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:

13:25  Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.

13:26  Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.

13:27  А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.

13:28  Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.

13:29  И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.

13:30  И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.

13:31  У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

13:32  И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.

13:33  Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

13:34  Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!

13:35  Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.

Chapter 14

14:1  И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

14:2  И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

14:3  И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

14:4  А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

14:5  И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

14:6  И не могоше Му одговорити на то.

14:7  А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

14:8  Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

14:9  И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

14:10  Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

14:11  Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

14:12  А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

14:13  Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

14:14  И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

14:15  А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

14:16  А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

14:17  И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

14:18  И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

14:19  И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

14:20  И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

14:21  И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

14:22  И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

14:23  И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

14:24  Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

14:25  Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

14:26  Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

14:27  И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

14:28  И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

14:29  Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

14:30  Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

14:31  Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

14:32  Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

14:33  Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

14:34  Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

14:35  Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

Chapter 15

15:1  И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.

15:2  И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.

15:3  А Он им каза причу ову говорећи:

15:4  Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

15:5  И нашавши дигне је на раме своје радујући се,

15:6  И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

15:7  Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

15:8  Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

15:9  И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

15:10  Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.

15:11  И рече: Један човек имаше два сина,

15:12  И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.

15:13  И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.

15:14  А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

15:15  И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.

15:16  И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

15:17  А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!

15:18  Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,

15:19  И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.

15:20  И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.

15:21  А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.

15:22  А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

15:23  И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

15:24  Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.

15:25  А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.

15:26  И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?

15:27  А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.

15:28  А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

15:29  А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;

15:30  А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

15:31  А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

15:32  Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.

Chapter 16

16:1  А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,

16:2  И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.

16:3  А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.

16:4  Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.

16:5  И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?

16:6  А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.

16:7  А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.

16:8  И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.

16:9  И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.

16:10  Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.

16:11  Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?

16:12  И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?

16:13  Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.

16:14  А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.

16:15  И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.

16:16  Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.

16:17  Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.

16:18  Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.

16:19  Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.

16:20  А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,

16:21  И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.

16:22  А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.

16:23  И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,

16:24  И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.

16:25  А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.

16:26  И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.

16:27  Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,

16:28  Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.

16:29  Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.

16:30  А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.

16:31  А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.

Chapter 17

17:1  А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

17:2  Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.

17:3  Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

17:4  И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.

17:5  И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.

17:6  А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

17:7  Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?

17:8  Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

17:9  Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.

17:10  Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.

17:11  И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.

17:12  И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,

17:13  И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.

17:14  И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

17:15  А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,

17:16  И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.

17:17  А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?

17:18  Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

17:19  И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.

17:20  А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;

17:21  Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

17:22  А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.

17:23  И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.

17:24  Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.

17:25  Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.

17:26  И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:

17:27  Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

17:28  Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

17:29  А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

17:30  Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.

17:31  У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

17:32  Опомињите се жене Лотове.

17:33  Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.

17:34  Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;

17:35  Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

17:36  Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

17:37  И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.

Chapter 18

18:1  Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

18:2  Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

18:3  А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.

18:4  И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

18:5  Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

18:6  Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.

18:7  А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?

18:8  Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?

18:9  А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

18:10  Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

18:11  Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

18:12  Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.

18:13  А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.

18:14  Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

18:15  Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.

18:16  А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.

18:17  И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.

18:18  И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?

18:19  А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

18:20  Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.

18:21  А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

18:22  А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

18:23  А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.

18:24  А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

18:25  Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.

18:26  А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

18:27  А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.

18:28  А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.

18:29  А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,

18:30  Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.

18:31  Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.

18:32  Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,

18:33  И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.

18:34  И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.

18:35  А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.

18:36  А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?

18:37  И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

18:38  И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.

18:39  И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.

18:40  И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га

18:41  Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.

18:42  А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.

18:43  И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.

Chapter 19

19:1  И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

19:2  И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,

19:3  И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;

19:4  И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.

19:5  И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

19:6  И сиђе брзо; и прими Га радујући се.

19:7  И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.

19:8  А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.

19:9  А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.

19:10  Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.

19:11  А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

19:12  Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.

19:13  Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.

19:14  И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.

19:15  И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

19:16  Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.

19:17  И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.

19:18  И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.

19:19  А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

19:20  И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

19:21  Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.

19:22  А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:

19:23  Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

19:24  И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

19:25  И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.

19:26  А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.

19:27  А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.

19:28  И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.

19:29  И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих

19:30  Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.

19:31  И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

19:32  А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

19:33  А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?

19:34  А они рекоше: Оно Господу треба.

19:35  И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

19:36  А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

19:37  А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,

19:38  Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

19:39  И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.

19:40  И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

19:41  И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

19:42  Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.

19:43  Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

19:44  И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.

19:45  И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

19:46  Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

19:47  И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.

19:48  И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.

Chapter 20

20:1  И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,

20:2  И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

20:3  А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:

20:4  Крштење Јованово или би с неба или од људи?

20:5  А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

20:6  Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.

20:7  И одговорише: Не знамо откуда.

20:8  А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

20:9  А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

20:10  И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.

20:11  И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.

20:12  И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.

20:13  Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.

20:14  А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

20:15  И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

20:16  Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!

20:17  А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

20:18  Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

20:19  И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.

20:20  И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.

20:21  И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:

20:22  Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

20:23  А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?

20:24  Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.

20:25  А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.

20:26  И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.

20:27  А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га

20:28  Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.

20:29  Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;

20:30  И узе други жену, и он умре без деце;

20:31  И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;

20:32  А после свих умре и жена.

20:33  О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.

20:34  И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;

20:35  А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;

20:36  Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.

20:37  А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.

20:38  А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.

20:39  А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.

20:40  И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:

20:41  Како говоре да је Христос син Давидов?

20:42  Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,

20:43  Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.

20:44  Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?

20:45  А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:

20:46  Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;

20:47  Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.

Chapter 21

21:1  Погледавши пак горе виде богате где мећу прилоге своје у хазну Божију;

21:2  А виде и једну сиромашну удовицу која меташе онде две лепте;

21:3  И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:

21:4  Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка свог, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.

21:5  И кад неки говораху за цркву да је украшена лепим камењем и закладима, рече:

21:6  Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.

21:7  Запиташе Га пак говорећи: Учитељу! А кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити?

21:8  А Он рече: Чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: Ја сам, и време се приближи. Не идите дакле за њима.

21:9  А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најпре да буде; али још није тада последак.

21:10  Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство;

21:11  И земља ће се трести врло по свету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.

21:12  А пре свега овог метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мог ради.

21:13  А то ће вам се догодити за сведочанство.

21:14  Метните дакле у срца своја, да се пре не приправљате како ћете одговарати:

21:15  Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.

21:16  А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.

21:17  И сви ће омрзнути на вас имена мог ради.

21:18  И длака с главе ваше неће погинути.

21:19  Трпљењем својим спасавајте душе своје.

21:20  А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило време да опусти.

21:21  Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:

21:22  Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.

21:23  Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу.

21:24  И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.

21:25  И биће знаци у сунцу и у месецу и у звездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.

21:26  Људи ће умирати од страха и од чекања оног што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.

21:27  И тада ће угледати Сина човечијег где иде на облацима са силом и славом великом.

21:28  А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.

21:29  И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета;

21:30  Кад видите да већ потерају, сами знате да је близу лето.

21:31  Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.

21:32  Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

21:33  Небо и земља проћи ће, а речи моје неће проћи.

21:34  Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада.

21:35  Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.

21:36  Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овог што ће се збити, и стати пред Сином човечијим.

21:37  И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.

21:38  И сав народ долажаше изјутра к Њему у цркву да Га слушају.

Chapter 22

22:1  Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.

22:2  И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.

22:3  А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.

22:4  И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.

22:5  И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.

22:6  И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.

22:7  А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;

22:8  И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.

22:9  А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?

22:10  А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,

22:11  И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?

22:12  И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.

22:13  А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.

22:14  И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.

22:15  И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;

22:16  Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.

22:17  И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;

22:18  Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.

22:19  И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

22:20  А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.

22:21  Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.

22:22  И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!

22:23  И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.

22:24  А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.

22:25  А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.

22:26  Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.

22:27  Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

22:28  А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.

22:29  И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:

22:30  Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.

22:31  Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.

22:32  А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.

22:33  А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.

22:34  А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.

22:35  И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.

22:36  А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

22:37  Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.

22:38  А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.

22:39  И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.

22:40  А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.

22:41  И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу

22:42  Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.

22:43  А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.

22:44  И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.

22:45  И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,

22:46  И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

22:47  Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.

22:48  А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?

22:49  А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?

22:50  И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.

22:51  А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.

22:52  А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?

22:53  Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.

22:54  А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.

22:55  А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.

22:56  Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.

22:57  А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.

22:58  И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.

22:59  И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.

22:60  А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.

22:61  И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.

22:62  И изишавши напоље плака горко.

22:63  А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.

22:64  И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?

22:65  И друге многе хуле говораху на Њ.

22:66  И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд

22:67  Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.

22:68  А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

22:69  Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.

22:70  Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.

22:71  А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.

Chapter 23

23:1  И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.

23:2  И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

23:3  А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

23:4  А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.

23:5  А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

23:6  А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?

23:7  И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.

23:8  А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.

23:9  И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.

23:10  А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.

23:11  А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.

23:12  И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.

23:13  А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

23:14  Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;

23:15  А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

23:16  Дакле, да га избијем па да пустим.

23:17  А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.

23:18  Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;

23:19  Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

23:20  А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.

23:21  А они викаху говорећи: Распни га, распни.

23:22  А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.

23:23  А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.

23:24  И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

23:25  И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

23:26  И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

23:27  А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.

23:28  А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

23:29  Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

23:30  Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

23:31  Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?

23:32  Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.

23:33  И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.

23:34  А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.

23:35  И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.

23:36  А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,

23:37  И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.

23:38  А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

23:39  А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.

23:40  А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

23:41  И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.

23:42  И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.

23:43  И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.

23:44  А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

23:45  И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.

23:46  И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

23:47  А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.

23:48  И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.

23:49  А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.

23:50  И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,

23:51  (Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,

23:52  Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.

23:53  И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.

23:54  И дан беше петак, и субота освиташе.

23:55  А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.

23:56  Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.

Chapter 24

24:1  А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

24:2  Али нађоше камен одваљен од гроба.

24:3  И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.

24:4  И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;

24:5  А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?

24:6  Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

24:7  Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.

24:8  И опоменуше се речи Његових.

24:9  И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.

24:10  А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

24:11  И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.

24:12  А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

24:13  И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.

24:14  А они говораху међу собом о свима овим догађајима.

24:15  И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

24:16  А очи им се држаху да Га не познаше.

24:17  А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

24:18  А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?

24:19  И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;

24:20  Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?

24:21  А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.

24:22  А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,

24:23  И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.

24:24  И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.

24:25  И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!

24:26  Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

24:27  И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.

24:28  И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.

24:29  И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

24:30  И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.

24:31  Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.

24:32  И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

24:33  И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,

24:34  Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.

24:35  И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.

24:36  А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.

24:37  А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

24:38  И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

24:39  Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.

24:40  И ово рекавши показа им руке и ноге.

24:41  А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?

24:42  А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.

24:43  И узевши изједе пред њима.

24:44  И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.

24:45  Тада им отвори ум да разумеју писмо.

24:46  И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;

24:47  И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.

24:48  А ви сте сведоци овоме.

24:49  И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.

24:50  И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

24:51  И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.

24:52  И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

24:53  И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.