SrKDEkavski - Job

Chapter 1

1:1  Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и тај човек беше добар и праведан, и бојаше се Бога, и уклањаше се ода зла.

1:2  И роди му се седам синова и три кћери.

1:3  И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку.

1:4  И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима.

1:5  И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут.

1:6  А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона.

1:7  И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.

1:8  И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла.

1:9  А Сотона одговори Господу и рече: Еда ли се узалуд Јов боји Бога?

1:10  Ниси ли га Ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи.

1:11  Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи.

1:12  А Господ рече Сотони: Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа.

1:13  А један дан кад синови његови и кћери његове јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег,

1:14  Дође гласник Јову и рече: Волови ораху и магарице пасаху покрај њих,

1:15  А Савеји ударише и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим.

1:16  Док овај још говораше, дође други и рече: Огањ Божји спаде с неба и спали овце и момке, и прождре их; и само ја један утекох да ти јавим.

1:17  Докле овај још говораше, дође други и рече: Халдејци у три чете ударише на камиле и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим.

1:18  Докле овај још говораше, дође други и рече: Синови твоји и кћери твоје јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег;

1:19  А то ветар велик дође испреко пустиње и удари у четири угла од куће, те паде на децу и погибоше; и само ја један утекох да ти јавим.

1:20  Тада уста Јов и раздре плашт свој, и остриже главу, и паде на земљу и поклони се,

1:21  И рече: Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе, да је благословено име Господње.

1:22  Уза све то не сагреши Јов, нити рече безумља за Бога.

Chapter 2

2:1  Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом.

2:2  И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.

2:3  И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих низашта.

2:4  А Сотона одговори Господу и рече: Кожа за кожу, и све што човек има даће за душу своју.

2:5  Него пружи руку своју и дотакни се костију његових и меса његовог, псоваће те у очи.

2:6  А Господ рече Сотони: Ево ти га у руке; али му душу чувај.

2:7  И сотона отиде од Господа, и удари Јова злим приштем од пете до темена,

2:8  Те он узе цреп па се стругаше, и сеђаше у пепелу.

2:9  И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри.

2:10  А он јој рече: Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагреши Јов уснама својим.

2:11  А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из свог места, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, договорише се да дођу да га пожале и потеше.

2:12  И подигавши очи своје издалека не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздреше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо.

2:13  И сеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му не проговори речи, јер виђаху да је бол врло велик.

Chapter 3

3:1  Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.

3:2  И проговоривши Јов рече:

3:3  Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!

3:4  Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!

3:5  Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!

3:6  Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!

3:7  Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!

3:8  Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!

3:9  Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;

3:10  Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.

3:11  Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?

3:12  Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?

3:13  Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,

3:14  С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,

3:15  Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.

3:16  Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?

3:17  Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,

3:18  И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.

3:19  Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.

3:20  Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,

3:21  Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,

3:22  Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?

3:23  Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?

3:24  Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.

3:25  Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.

3:26  Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.

Chapter 4

4:1  Тада одговори Елифас Теманац и рече:

4:2  Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?

4:3  Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;

4:4  Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.

4:5  А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

4:6  Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?

4:7  Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?

4:8  Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.

4:9  Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.

4:10  Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

4:11  Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.

4:12  Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.

4:13  У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,

4:14  Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,

4:15  И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.

4:16  Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:

4:17  Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?

4:18  Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;

4:19  А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

4:20  Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.

4:21  Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.

Chapter 5

5:1  Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?

5:2  Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.

5:3  Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.

5:4  Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

5:5  Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

5:6  Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

5:7  Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.

5:8  Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,

5:9  Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;

5:10  Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

5:11  Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

5:12  Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;

5:13  Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;

5:14  Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

5:15  Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.

5:16  Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

5:17  Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.

5:18  Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.

5:19  Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

5:20  У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

5:21  Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

5:22  Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.

5:23  Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.

5:24  И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

5:25  Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

5:26  Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.

5:27  Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.

Chapter 6

6:1  А Јов одговори и рече:

6:2  О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!

6:3  Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.

6:4  Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.

6:5  Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?

6:6  Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?

6:7  Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.

6:8  О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!

6:9  И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!

6:10  Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.

6:11  Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?

6:12  Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?

6:13  Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?

6:14  Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.

6:15  Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,

6:16  Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;

6:17  Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.

6:18  Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.

6:19  Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;

6:20  Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.

6:21  Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.

6:22  Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;

6:23  Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?

6:24  Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.

6:25  Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?

6:26  Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?

6:27  И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.

6:28  Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.

6:29  Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.

6:30  Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?

Chapter 7

7:1  Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?

7:2  Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,

7:3  Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.

7:4  Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.

7:5  Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.

7:6  Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.

7:7  Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,

7:8  Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.

7:9  Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,

7:10  Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.

7:11  Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.

7:12  Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?

7:13  Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,

7:14  Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,

7:15  Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.

7:16  Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.

7:17  Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?

7:18  Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?

7:19  Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?

7:20  Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?

7:21  Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.

Chapter 8

8:1  Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:

8:2  Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?

8:3  Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?

8:4  Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.

8:5  А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,

8:6  Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;

8:7  И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.

8:8  Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;

8:9  Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

8:10  Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?

8:11  Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?

8:12  Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.

8:13  Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.

8:14  Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;

8:15  Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.

8:16  Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;

8:17  Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;

8:18  Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.

8:19  Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.

8:20  Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.

8:21  Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.

8:22  Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.

Chapter 9

9:1  А Јов одговори и рече:

9:2  Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?

9:3  Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.

9:4  Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?

9:5  Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;

9:6  Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;

9:7  Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;

9:8  Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;

9:9  Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;

9:10  Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.

9:11  Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.

9:12  Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?

9:13  Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.

9:14  А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?

9:15  Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.

9:16  Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.

9:17  Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.

9:18  Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.

9:19  Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?

9:20  Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.

9:21  Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.

9:22  Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.

9:23  Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.

9:24  Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?

9:25  Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.

9:26  Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.

9:27  Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;

9:28  Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.

9:29  Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?

9:30  Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,

9:31  Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.

9:32  Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;

9:33  Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.

9:34  Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;

9:35  Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.

Chapter 10

10:1  Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.

10:2  Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.

10:3  Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?

10:4  Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?

10:5  Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,

10:6  Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?

10:7  Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.

10:8  Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.

10:9  Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.

10:10  Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?

10:11  Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.

10:12  Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.

10:13  И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.

10:14  Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.

10:15  Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.

10:16  И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.

10:17  Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.

10:18  Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!

10:19  Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.

10:20  Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,

10:21  Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,

10:22  У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.

Chapter 11

11:1  А Софар Намаћанин одговори и рече:

11:2  Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?

11:3  Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

11:4  Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.

11:5  Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,

11:6  И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.

11:7  Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?

11:8  То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?

11:9  Дуже од земље, шире од мора.

11:10  Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?

11:11  Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

11:12  Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.

11:13  Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,

11:14  Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

11:15  Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

11:16  Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;

11:17  Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

11:18  Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

11:19  Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.

11:20  Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.

Chapter 12

12:1  А Јов одговори и рече:

12:2  Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.

12:3  И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?

12:4  На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.

12:5  Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.

12:6  Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.

12:7  Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.

12:8  Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.

12:9  Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?

12:10  Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.

12:11  Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?

12:12  У старца је мудрост, и у дугом веку разум.

12:13  У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.

12:14  Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.

12:15  Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.

12:16  У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.

12:17  Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.

12:18  Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.

12:19  Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.

12:20  Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.

12:21  Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.

12:22  Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.

12:23  Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.

12:24  Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,

12:25  Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.

Chapter 13

13:1  Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.

13:2  Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.

13:3  Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.

13:4  Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.

13:5  О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.

13:6  Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.

13:7  Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?

13:8  Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?

13:9  Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?

13:10  Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.

13:11  Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?

13:12  Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.

13:13  Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.

13:14  Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?

13:15  Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.

13:16  И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.

13:17  Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.

13:18  Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.

13:19  Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.

13:20  Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.

13:21  Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.

13:22  Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.

13:23  Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.

13:24  Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?

13:25  Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,

13:26  Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,

13:27  И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?

13:28  А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.

Chapter 14

14:1  Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.

14:2  Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.

14:3  И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!

14:4  Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.

14:5  Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.

14:6  Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.

14:7  Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;

14:8  Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,

14:9  Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.

14:10  А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

14:11  Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,

14:12  Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.

14:13  О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!

14:14  Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.

14:15  Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.

14:16  А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.

14:17  Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.

14:18  Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,

14:19  И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.

14:20  Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.

14:21  Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.

14:22  Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Chapter 15

15:1  А Елифас Теманац одговори и рече:

15:2  Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,

15:3  Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?

15:4  А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.

15:5  Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.

15:6  Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.

15:7  Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?

15:8  Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?

15:9  Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?

15:10  И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.

15:11  Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?

15:12  Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,

15:13  Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?

15:14  Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

15:15  Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;

15:16  А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?

15:17  Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,

15:18  Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,

15:19  Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.

15:20  Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.

15:21  Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.

15:22  Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.

15:23  Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.

15:24  Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.

15:25  Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.

15:26  Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.

15:27  Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.

15:28  И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.

15:29  Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.

15:30  Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.

15:31  Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.

15:32  Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.

15:33  Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.

15:34  Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.

15:35  Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.

Chapter 16

16:1  А Јов одговори и рече:

16:2  Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.

16:3  Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?

16:4  И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,

16:5  Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.

16:6  Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?

16:7  А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.

16:8  Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.

16:9  Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.

16:10  Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.

16:11  Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.

16:12  Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.

16:13  Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.

16:14  Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.

16:15  Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.

16:16  Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;

16:17  Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.

16:18  Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.

16:19  И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.

16:20  Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.

16:21  О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!

16:22  Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.

Chapter 17

17:1  Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

17:2  Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

17:3  Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

17:4  Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

17:5  Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

17:6  Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

17:7  Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

17:8  Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

17:9  Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

17:10  А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

17:11  Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

17:12  Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

17:13  Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

17:14  Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

17:15  И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

17:16  У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.

Chapter 18

18:1  А Вилдад Сушанин одговори и рече:

18:2  Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.

18:3  Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?

18:4  Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?

18:5  Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.

18:6  Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.

18:7  Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.

18:8  Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;

18:9  Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.

18:10  Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.

18:11  Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.

18:12  Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.

18:13  Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.

18:14  Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.

18:15  Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.

18:16  Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.

18:17  Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.

18:18  Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.

18:19  Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.

18:20  Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.

18:21  Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.

Chapter 19

19:1  А Јов одговори и рече:

19:2  Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?

19:3  Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?

19:4  Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.

19:5  Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,

19:6  Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.

19:7  Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.

19:8  Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

19:9  Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.

19:10  Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

19:11  Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.

19:12  Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.

19:13  Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.

19:14  Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.

19:15  Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.

19:16  Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.

19:17  Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.

19:18  Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.

19:19  Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.

19:20  За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.

19:21  Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.

19:22  Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?

19:23  О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!

19:24  Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!

19:25  Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.

19:26  И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.

19:27  Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.

19:28  Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.

19:29  Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.

Chapter 20

20:1  А Софар Намаћанин одговори и рече:

20:2  Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

20:3  Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

20:4  Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

20:5  Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

20:6  Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

20:7  Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

20:8  Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

20:9  Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

20:10  Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

20:11  Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

20:12  Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

20:13  Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

20:14  Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

20:15  Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

20:16  Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

20:17  Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

20:18  Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

20:19  Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

20:20  Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

20:21  Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

20:22  Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

20:23  Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

20:24  Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

20:25  Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

20:26  Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

20:27  Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

20:28  Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

20:29  То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.

Chapter 21

21:1  А Јов одговори и рече:

21:2  Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.

21:3  Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.

21:4  Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

21:5  Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.

21:6  Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.

21:7  Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?

21:8  Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.

21:9  Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.

21:10  Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.

21:11  Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.

21:12  Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.

21:13  Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.

21:14  А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.

21:15  Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?

21:16  Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.

21:17  Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?

21:18  Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?

21:19  Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?

21:20  Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?

21:21  Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?

21:22  Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?

21:23  Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.

21:24  Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.

21:25  А други умире ојађене душе, који није уживао добра.

21:26  Обојица леже у праху, и црви их покривају.

21:27  Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.

21:28  Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?

21:29  Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,

21:30  Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.

21:31  Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?

21:32  Али се износи у гробље и остаје у гомили.

21:33  Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.

21:34  Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?

Chapter 22

22:1  А Елифас Теманац одговори и рече:

22:2  Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.

22:3  Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?

22:4  Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?

22:5  Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?

22:6  Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.

22:7  Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.

22:8  Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.

22:9  Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

22:10  Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.

22:11  И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.

22:12  Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.

22:13  Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?

22:14  Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.

22:15  Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,

22:16  Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?

22:17  Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?

22:18  А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.

22:19  Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.

22:20  Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.

22:21  Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.

22:22  Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.

22:23  Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,

22:24  Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.

22:25  И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.

22:26  Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.

22:27  Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.

22:28  Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.

22:29  Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.

22:30  Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.

Chapter 23

23:1  А Јов одговори и рече:

23:2  Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

23:3  О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

23:4  Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

23:5  Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

23:6  Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

23:7  Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

23:8  Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

23:9  Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

23:10  Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

23:11  По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

23:12  Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

23:13  Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

23:14  И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

23:15  Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

23:16  Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

23:17  Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?

Chapter 24

24:1  Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?

24:2  Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;

24:3  Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;

24:4  Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.

24:5  Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;

24:6  Жању њиву и беру виноград који није њихов;

24:7  Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,

24:8  Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.

24:9  Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.

24:10  Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.

24:11  Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.

24:12  Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.

24:13  Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.

24:14  Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.

24:15  И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.

24:16  Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.

24:17  Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.

24:18  Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.

24:19  Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.

24:20  Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.

24:21  Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.

24:22  Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.

24:23  Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.

24:24  Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.

24:25  Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?

Chapter 25

25:1  А Вилдад Сушанин одговори и рече:

25:2  Власт је и страх у Њега, чини мир на висинама својим.

25:3  Војскама Његовим има ли броја? И кога не обасјава видело Његово?

25:4  И како ће човек бити праведан пред Богом? И како ће чист бити рођени од жене?

25:5  Гле, ни месец не би сјао, ни звезде не би биле чисте пред Њим,

25:6  А камоли човек, црв, и син човечји, мољац.

Chapter 26

26:1  А Јов одговори и рече:

26:2  Како си помогао слабоме! Како си избавио руку нејаку!

26:3  Како си световао оног који је без мудрости и показао разум изобила!

26:4  Коме си говорио те речи? И чији је дух изашао из тебе?

26:5  И мртве ствари створене су под водама и становници њихови.

26:6  Откривен је пакао пред Њим, нити има покривача погибли.

26:7  Он је разастро и север над празнином, и земљу обесио ни о чем.

26:8  Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима.

26:9  Држи престо свој, разапиње облак свој над њим.

26:10  Међу је поставио око воде докле не буде крај светлости и мраку.

26:11  Ступови небески тресу се и дрхћу од претње Његове.

26:12  Силом је својом поцепао море и разумом својим разбио беснило његово.

26:13  Духом је својим украсио небеса, и рука је Његова створила пругу змију.

26:14  Гле, то су делови путева Његових; али како је мали део што чусмо о Њему? И ко ће разумети гром силе Његове?

Chapter 27

27:1  И Јов настави беседу своју и рече:

27:2  Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,

27:3  Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,

27:4  Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.

27:5  Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.

27:6  Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.

27:7  Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.

27:8  Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?

27:9  Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?

27:10  Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?

27:11  Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.

27:12  Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?

27:13  То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.

27:14  Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.

27:15  Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

27:16  Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,

27:17  Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.

27:18  Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.

27:19  Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.

27:20  Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.

27:21  Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.

27:22  То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.

27:23  Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.

Chapter 28

28:1  Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.

28:2  Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.

28:3  Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.

28:4  Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.

28:5  Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.

28:6  У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.

28:7  Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;

28:8  Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.

28:9  На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

28:10  Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.

28:11  Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.

28:12  Али мудрост где се налази? И где је место разуму?

28:13  Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.

28:14  Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.

28:15  Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.

28:16  Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.

28:17  Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.

28:18  Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.

28:19  Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.

28:20  Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?

28:21  Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.

28:22  Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.

28:23  Бог зна пут њен, и познаје место њено.

28:24  Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.

28:25  Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,

28:26  Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

28:27  Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.

28:28  А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.

Chapter 29

29:1  Још настави Јов беседу своју и рече:

29:2  О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,

29:3  Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,

29:4  Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,

29:5  Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,

29:6  Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,

29:7  Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:

29:8  Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,

29:9  Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,

29:10  Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.

29:11  Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми

29:12  Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;

29:13  Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;

29:14  У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.

29:15  Око бејах слепом и нога хромом.

29:16  Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.

29:17  И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.

29:18  Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.

29:19  Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.

29:20  Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.

29:21  Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.

29:22  После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.

29:23  Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.

29:24  Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.

29:25  Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.

Chapter 30

30:1  А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.

30:2  А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.

30:3  Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

30:4  Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.

30:5  Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.

30:6  Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.

30:7  По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.

30:8  Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.

30:9  И њима сам сада песма, и постах им прича.

30:10  Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.

30:11  Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.

30:12  С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.

30:13  Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.

30:14  Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.

30:15  Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.

30:16  И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.

30:17  Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

30:18  Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.

30:19  Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.

30:20  Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.

30:21  Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.

30:22  Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.

30:23  Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

30:24  Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.

30:25  Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?

30:26  Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.

30:27  Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.

30:28  Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.

30:29  Брат постах змајевима и друг совама.

30:30  Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.

30:31  Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.

Chapter 31

31:1  Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

31:2  Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

31:3  Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

31:4  Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

31:5  Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

31:6  Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

31:7  Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

31:8  Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

31:9  Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

31:10  Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

31:11  Јер је то грдило и безакоње за судије.

31:12  Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

31:13  Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

31:14  Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

31:15  Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

31:16  Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

31:17  И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

31:18  Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

31:19  Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

31:20  Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

31:21  Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

31:22  Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

31:23  Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

31:24  Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

31:25  Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

31:26  Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

31:27  И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

31:28  И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

31:29  Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

31:30  Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

31:31  Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

31:32  Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

31:33  Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

31:34  Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

31:35  О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

31:36  Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

31:37  Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

31:38  Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

31:39  Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

31:40  Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.

Chapter 32

32:1  Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.

32:2  А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;

32:3  И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.

32:4  Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.

32:5  Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.

32:6  И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.

32:7  Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.

32:8  Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.

32:9  Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.

32:10  Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.

32:11  Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.

32:12  Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.

32:13  Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.

32:14  Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.

32:15  Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.

32:16  Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.

32:17  Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.

32:18  Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.

32:19  Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.

32:20  Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.

32:21  Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.

32:22  Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.

Chapter 33

33:1  Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.

33:2  Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.

33:3  По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.

33:4  Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.

33:5  Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.

33:6  Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.

33:7  Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.

33:8  Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:

33:9  Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.

33:10  Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.

33:11  Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.

33:12  Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.

33:13  Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?

33:14  Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.

33:15  У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,

33:16  Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,

33:17  Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;

33:18  Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.

33:19  И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.

33:20  Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;

33:21  Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,

33:22  И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.

33:23  Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,

33:24  Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.

33:25  И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,

33:26  Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.

33:27  Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.

33:28  Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.

33:29  Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,

33:30  Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.

33:31  Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.

33:32  Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;

33:33  Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.

Chapter 34

34:1  Још говори Елијуј и рече:

34:2  Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.

34:3  Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.

34:4  Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.

34:5  Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.

34:6  Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.

34:7  Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?

34:8  И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?

34:9  Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.

34:10  Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.

34:11  Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.

34:12  Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.

34:13  Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?

34:14  Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;

34:15  Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.

34:16  Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.

34:17  Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?

34:18  Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?

34:19  А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.

34:20  Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.

34:21  Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.

34:22  Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.

34:23  Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.

34:24  Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.

34:25  Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

34:26  Као безбожне разбија их на видику.

34:27  Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;

34:28  Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.

34:29  Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.

34:30  Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.

34:31  Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.

34:32  А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

34:33  Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.

34:34  Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,

34:35  Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.

34:36  Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

34:37  Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.

Chapter 35

35:1  Још говори Елијуј и рече:

35:2  Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?

35:3  Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?

35:4  Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

35:5  Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

35:6  Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?

35:7  Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?

35:8  Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.

35:9  Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;

35:10  А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

35:11  Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.

35:12  Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.

35:13  Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.

35:14  А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

35:15  А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

35:16  Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.

Chapter 36

36:1  Још говори Елијуј и рече:

36:2  Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.

36:3  Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

36:4  Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.

36:5  Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

36:6  Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.

36:7  Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.

36:8  Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

36:9  Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.

36:10  И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

36:11  Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

36:12  Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

36:13  А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;

36:14  Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

36:15  Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.

36:16  Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

36:17  Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

36:18  Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

36:19  Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.

36:20  Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.

36:21  Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.

36:22  Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?

36:23  Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?

36:24  Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.

36:25  Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.

36:26  Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.

36:27  Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;

36:28  Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

36:29  И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?

36:30  Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?

36:31  Тиме суди народима, даје хране изобила.

36:32  Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

36:33  Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.

Chapter 37

37:1  И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.

37:2  Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.

37:3  Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.

37:4  За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.

37:5  Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.

37:6  Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

37:7  Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.

37:8  Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.

37:9  С југа долази олуја, и са севера зима.

37:10  Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

37:11  И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.

37:12  И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.

37:13  Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.

37:14  Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.

37:15  Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?

37:16  Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?

37:17  Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?

37:18  Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?

37:19  Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.

37:20  Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.

37:21  Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;

37:22  Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.

37:23  Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.

37:24  Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.

Chapter 38

38:1  Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:

38:2  Ко је то што замрачује савет речима неразумно?

38:3  Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.

38:4  Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.

38:5  Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?

38:6  На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?

38:7  Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.

38:8  Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?

38:9  Кад га одех облаком и пових тамом;

38:10  Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;

38:11  И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.

38:12  Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,

38:13  Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,

38:14  Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,

38:15  Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?

38:16  Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?

38:17  Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?

38:18  Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.

38:19  Који је пут к стану светлости? И где је место тами,

38:20  Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?

38:21  Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.

38:22  Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,

38:23  Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?

38:24  Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?

38:25  Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?

38:26  Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,

38:27  Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.

38:28  Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?

38:29  Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,

38:30  Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?

38:31  Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?

38:32  Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?

38:33  Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?

38:34  Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?

38:35  Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?

38:36  Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?

38:37  Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,

38:38  Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?

Chapter 39

39:1  Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,

39:2  Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?

39:3  Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?

39:4  Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?

39:5  Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?

39:6  Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?

39:7  Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?

39:8  Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?

39:9  Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.

39:10  Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.

39:11  Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.

39:12  Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?

39:13  Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?

39:14  Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?

39:15  Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?

39:16  Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?

39:17  Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?

39:18  И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;

39:19  Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.

39:20  Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.

39:21  Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.

39:22  Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?

39:23  Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;

39:24  Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;

39:25  Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;

39:26  Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;

39:27  Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.

39:28  Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.

39:29  Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?

39:30  Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо? На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту. Одатле гледа хране, далеко му виде очи. И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он. И тако одговарајући Господ Јову рече: Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то. Тада Јов одговори Господу и рече: Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја. Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.

Chapter 40

40:1  А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:

40:2  Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.

40:3  Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?

40:4  Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он?

40:5  Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.

40:6  Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их.

40:7  Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом.

40:8  Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту.

40:9  Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.

40:10  А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во;

40:11  Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог;

40:12  Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране;

40:13  Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене.

40:14  Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач.

40:15  Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде.

40:16  У хладу леже, у густој трсци и глибу.

40:17  Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.

40:18  Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.

40:19  Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос?

40:20  Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?

40:21  Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?

40:22  Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?

40:23  Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?

40:24  Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим? Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце? Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама? Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја. Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?

Chapter 41

41:1  Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?

41:2  Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.

41:3  Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.

41:4  Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?

41:5  Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.

41:6  Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.

41:7  Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.

41:8  Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.

41:9  Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.

41:10  Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.

41:11  Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.

41:12  Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.

41:13  У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.

41:14  Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.

41:15  Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.

41:16  Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.

41:17  Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.

41:18  Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.

41:19  Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;

41:20  Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.

41:21  Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.

41:22  Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.

41:23  За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.

41:24  Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.

41:25  Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.

Chapter 42

42:1  Тада Јов одговори Господу и рече:

42:2  Знам да све можеш, и да се не може смести шта наумиш.

42:3  Ко је то што замрачује савет неразумно? Зато кажем да нисам разумевао; чудесно је то за ме, те не могу знати.

42:4  Слушај кад узговорим, и кад запитам, кажи ми.

42:5  Ушима слушах о Теби, а сада Те око моје види.

42:6  Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.

42:7  А кад Господ изговори оне речи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: Распалио се гнев мој на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као слуга мој Јов.

42:8  Зато сада узмите седам телаца и седам овнова, и идите к слузи мом Јову и принесите жртве паљенице за се, и слуга мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледати на њ да не учиним с вама по вашој лудости, јер не говористе о мени право као слуга мој Јов.

42:9  И тако отиде Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, и учинише како им заповеди Господ. И погледа Господ на Јова.

42:10  И Господ врати што беше узето Јову пошто се помоли за пријатеље своје; и умножи Господ Јову двојином све што беше имао.

42:11  И дођоше к њему сва браћа његова и све сестре његове и сви пређашњи знанци његови, и једоше с њим у његовој кући и жалећи га тешише га за све зло што беше Господ пустио на њ, и дадоше му сваки по новац и по гривну златну.

42:12  И Господ благослови последак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест хиљада оваца и шест хиљада камила и хиљаду јармова волова и хиљаду магарица.

42:13  И имаше седам синова и три кћери.

42:14  И првој наде име Јемима, а другој Кесија а трећој Керен-апуха.

42:15  И не нахођаше се у свој земљи тако лепих девојака као кћери Јовове, и отац им даде наследство међу браћом њиховом.

42:16  И после поживе Јов сто и четрдесет година, и виде синове и унуке до четвртог колена.

42:17  И умре Јов стар и сит живота.