SrKDEkavski - Numbers

Chapter 1

1:1  Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској у шатору од састанка први дан другог месеца друге године по изласку њиховом из земље мисирске, говорећи:

1:2  Избројте сав збор синова Израиљевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових и по именима њиховим, све мушкиње, главу по главу,

1:3  Од двадесет година и више, све који могу ићи на војску у Израиљу, избројте их по четама њиховим ти и Арон;

1:4  А с вама нека буде по један човек од сваког племена, који је поглавар у дому отаца својих.

1:5  А ово су имена људи који ће бити с вама: од племена Рувимовог Елисур син Седијуров;

1:6  Од Симеуновог Саламило син Сурисадајев;

1:7  Од Јудиног Насон син Аминадавов;

1:8  Од Исахаровог Натанаило син Согаров;

1:9  Од Завулоновог Елијав Син Хелонов;

1:10  Од синова Јосифових: од племена Јефремовог Елисама син Емијудов; од Манасијиног Гамалило син Фадасуров;

1:11  Од Венијаминовог Авидан син Гадеонијев;

1:12  Од Дановог Ахијезер син Амисадајев;

1:13  Од Асировог Фагаило син Ехранов;

1:14  Од Гадовог Елисаф син Рагуилов;

1:15  Од Нефталимовог Ахиреј син Енанов.

1:16  То су који се сазиваху на збор, кнезови у племенима отаца својих, хиљадници Израиљеви.

1:17  И узе Мојсије и Арон те људе, који бише именовани.

1:18  И сабраше сав збор први дан другог месеца, и преписаше их по породицама њиховим и по домовима отаца њихових и по именима њиховим од двадесет година и више, главу по главу.

1:19  Како беше Господ заповедио Мојсију, тако их изброја у пустињи Синајској.

1:20  И беше синова првенца Израиљевог Рувима, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се изброја по именима с главе на главу све мушкиње од двадесет година и више, што могаше ићи на војску,

1:21  Беше их избројаних од племена Рувимовог четрдесет и шест хиљада и пет стотина.

1:22  Синова Симеунових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се изброја по именима с главе на главу све мушкиње од двадесет година и више, што могаше ићи на војску,

1:23  Беше их избројаних од племена Симеуновог педесет и девет хиљада и три стотине.

1:24  Синова Гадових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:25  Беше их избројаних од племена Гадовог четрдесет и пет хиљада, шест стотина и педесет.

1:26  Синова Јудиних, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:27  Беше их избројаних од племена Јудиног седамдесет и четири хиљаде и шест стотина.

1:28  Синова Исахарових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:29  Беше их избројаних од племена Исахаровог педесет и четири хиљаде и четири стотине.

1:30  Синова Завулонових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:31  Беше их избројаних од племена Завулоновог педесет и седам хиљада и четири стотине.

1:32  Од синова Јосифових: синова Јефремових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:33  Беше их избројаних од племена Јефремовог четрдесет хиљада и пет стотина.

1:34  Синова Манасијиних, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:35  Беше их избројаних од племена Манасијиног тридесет и две хиљаде и двеста.

1:36  Синова Венијаминових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:37  Беше их избројаних од племена Венијаминовог тридесет и пет хиљада и четири стотине.

1:38  Синова Данових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:39  Беше их избројаних од племена Дановог шездесет две хиљаде и седам стотина,

1:40  Синова Асирових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:41  Беше их избројаних од племена Асировог четрдесет и једна хиљада и пет стотина.

1:42  Синова Нефталимових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:43  Беше их избројаних од племена Нефталимовог педесет и три хиљаде и четири стотине.

1:44  Ово су они које Мојсије и Арон избројаше с кнезовима израиљским, с дванаест људи, који беху по један за сваки дом отаца својих.

1:45  И свега беше синова Израиљевих избројаних по домовима отаца својих од двадесет година и више, свих што могаху ићи на војску,

1:46  Беше их избројаних шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет.

1:47  Али Левити по племену отаца својих не бише бројани међу њих.

1:48  Јер Господ рече Мојсију говорећи:

1:49  Племена Левијевог немој бројати, нити број њихов саставити са синовима Израиљевим.

1:50  Него постави Левите над шатором од сведочанства и над свим посуђем у њему и над свим што припада њему; они нека носе шатор и све посуђе његово, нека служе у њему, и стају око шатора.

1:51  И кад се шатор крене, нека га сложе Левити; и кад шатор стане, онда нека га разапну Левити. А ко би други приступио да се погуби.

1:52  И синови Израиљеви нека стају сваки у свом логору и сваки код своје заставе по четама својим.

1:53  А Левити нека стају око шатора од сведочанства, да не дође гнев на збор синова Израиљевих; и нека Левити раде шта треба око шатора од сведочанства.

1:54  И учинише синови Израиљеви како Господ заповеди, све тако учинише.

Chapter 2

2:1  Потом рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

2:2  Синови Израиљеви нека стају у око сваки код своје заставе са знаком дома отаца својих, према шатору од састанка унаоколо.

2:3  С истока нека стаје у око застава војске Јудине по четама својим с војводом синова Јудиних Насоном сином Аминадавовим;

2:4  А у војсци његовој седамдесет и четири хиљаде и шест стотина избројаних.

2:5  А до њега нека стаје у логор племе Исахарово с војводом синова Исахарових Натанаилом, сином Согаровим;

2:6  А у војсци његовој педесет и четири хиљаде и четири стотине избројаних.

2:7  Па онда племе Завулоново с војводом синова Завулонових Елијавом, сином Хелоновим;

2:8  А у војсци његовој педесет и седам хиљада и четири стотине избројаних.

2:9  Свега избројаних у војсци Јудиној сто и осамдесет и шест хиљада и четири стотине по четама њиховим. Они нека иду напред.

2:10  А застава војске Рувимове по четама својим нека буде с југа, с војводом синова Рувимових Елисуром сином Седијуровим;

2:11  А у војсци његовој четрдесет и шест хиљада и пет стотина избројаних.

2:12  А до њега нека стаје у логор племе Симеуново с војводом синова Симеунових Саламилом сином Сурисадајевим;

2:13  А у војсци његовој педесет и девет хиљада и три стотине избројаних.

2:14  Па онда племе Гадово с војводом синова Гадових Елисафом, сином Рагуиловим;

2:15  А у војсци његовој четрдесет и пет хиљада и шест стотина и педесет избројаних.

2:16  А свега избројаних у војсци Рувимовој сто и педесет и једна хиљада и четири стотине и педесет по четама њиховим. И они нека иду други.

2:17  Потом нека иде шатор од састанка с војском синова Левијевих усред остале војске; како у логор стају тако нека и иду, сваки својим редом под својом заставом.

2:18  Застава војске Јефремове по четама својим нека буде са запада, с војводом синова Јефремових Елисамом сином Емијудовим;

2:19  А у војсци његовој четрдесет хиљада и пет стотина избројаних.

2:20  А до њега племе Манасијино с војводом синова Манасијиних, Гамалилом, сином Фадасуровим;

2:21  А у његовој војсци тридесет и две хиљаде и двеста избројаних.

2:22  Па онда племе Венијаминово с војводом синова Венијаминових, Авиданом сином Гадеонијевим;

2:23  А у војсци његовој тридесет и пет хиљада и четири стотине избројаних.

2:24  А свега избројаних у војсци Јефремовој сто и осам хиљада и сто по четама њиховим. И они нека иду трећи.

2:25  Застава војске Данове по четама својим нека буде са севера с војводом синова Данових Ахијезером, сином Амисадајевим;

2:26  А у војсци његовој шездесет и две хиљаде и седам стотина избројаних.

2:27  А до њега нека стаје у логор племе Асирово с војводом синова Асирових Фагаилом, сином Ехрановим;

2:28  А у војсци његовој четрдесет и једна хиљада и пет стотина избројаних.

2:29  За њима племе Нефталимово с војводом синова Нефталимових Ахирејем, сином Енановим;

2:30  А у његовој војсци педесет и три хиљаде и четири стотине избројаних.

2:31  А свега избројаних у војсци Дановој сто и педесет и седам хиљада и шест стотина. И они нека иду најпосле уза заставе своје.

2:32  То су синови Израиљеви који бише избројани по домовима отаца својих. Свега избројаних у целој војсци по четама њиховим шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет.

2:33  Али Левити не бише бројани међу синове Израиљеве, као што Господ беше заповедио Мојсију.

2:34  И учинише синови Израиљеви све; како заповеди Господ Мојсију, тако стајаху у логор, и тако иђаху сваки по породици својој и по дому отаца својих.

Chapter 3

3:1  А ово је племе Ароново и Мојсијево, кад Господ говори с Мојсијем на гори Синајској.

3:2  И ово су имена синова Аронових: првенац Надав, па Авијуд и Елеазар и Итамар.

3:3  То су имена синова Аронових, свештеника, који бише помазани и посвећени да врше службу свештеничку.

3:4  Али погибе Надав и Авијуд пред Господом, кад принесоше огањ туђ пред Господом у пустињи Синајској; и не имаше деце; зато Елеазар и Итамар отправљаху службу свештеничку за живота Арона, оца свог.

3:5  А Господ рече Мојсију говорећи:

3:6  Кажи нека приступи племе Левијево, и постави га пред Ароном свештеником да му служе,

3:7  И да раде за њ и за сав збор пред шатором од састанка служећи шатору,

3:8  И да чувају све посуђе у шатору од састанка, и да страже за синове Израиљеве служећи шатору.

3:9  Па ћеш дати Левите Арону и синовима његовим; они су даровани њему између синова Израиљевих.

3:10  А Арона и синове његове постави да врше свештеничку службу своју; ако ли би ко други приступио, да се погуби.

3:11  Још рече Господ Мојсију говорећи:

3:12  Ево узех Левите између синова Израиљевих за све првенце што отварају материцу међу синовима Израиљевим; зато ће моји бити Левити.

3:13  Јер је мој сваки првенац; од оног дана када побих све првенце у земљи мисирској, посветих себи сваког првенца у Израиљу од човека до живинчета; моји ће бити; ја сам Господ.

3:14  Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској говорећи:

3:15  Изброј синове Левијеве по домовима отаца њихових, по породицама њиховим, све мушкиње од месеца дана и више изброј.

3:16  И Мојсије их изброја по заповести Господњој, како му би заповеђено.

3:17  И беху синови Левијеви по имену ови: Гирсон и Кат и Мерарије.

3:18  А ово су имена синова Гирсонових по породицама њиховим: Ловеније и Семеј.

3:19  А синови Катови по породицама својим: Амрам и Исар, Хеврон и Озило.

3:20  А синови Мераријеви по породицама својим: Малије и Мусије. То су породице левитске по домовима отаца својих.

3:21  Од Гирсона породица Ловенијева и породица Семејева. То су породице Гирсонове.

3:22  А избројаних међу њима, кад се изброја све мушкиње од месеца дана и више, беше их избројаних свега седам хиљада и пет стотина.

3:23  Породице Гирсонове стајаху у логор иза шатора са запада.

3:24  А старешина од дома отачког у породицама Гирсоновим беше Елисаф, син Даилов.

3:25  А синови Гирсонови чуваху у шатору од састанка шатор и наслон, покривач његов и завес на вратима шатора од састанка,

3:26  И завесе од трема и завес на вратима од трема што је око шатора и око олтара, и ужа његова за сваку потребу његову.

3:27  А од Ката беше породица Амрамова и породица Исарова и породица Хевронова и породица Озилова. То су породице Катове.

3:28  Свега мушкиња од месеца дана и више беше на број осам хиљада и шест стотина, који служаху око светиње.

3:29  Породице синова Катових стајаху у логор поред шатора с југа.

3:30  А старешина од дома отачког у породицама Катовим беше Елисафан, син Озилов.

3:31  А они чуваху ковчег и сто и свећњак и олтар и посуђе у светињи којим служе, и завес, и све што припада к њему.

3:32  А старешина над старешинама левитским беше Елеазар, син Арона свештеника, постављен над онима који чувају светињу.

3:33  А од Мерарија беше породица Малијева и породица Мусијева. То су породице Мераријеве.

3:34  И беше их избројаних, кад се изброја све мушкиње од месеца дана и више, шест хиљада и двеста.

3:35  А старешина од дома отачког у породицама Мераријевим беше Сурило син Авихејев; они стајаху у логор поред шатора са севера.

3:36  И синови Мераријеви чуваху даске од шатора и преворнице његове и ступце његове и стопице његове и све справе његове и све што к њему припада,

3:37  И ступце од трема унаоколо и стопице њихове и коље и ужа њихова.

3:38  А пред шатором од састанка с истока стајаху у логор Мојсије и Арон и синови његови чувајући светињу за синове Израиљеве; а да ко други приступи, погинуо би.

3:39  А свега Левита кад их изброја Мојсије и Арон по заповести Господњој по породицама њиховим, свега мушкиња од месец дана и више, беше двадесет и две хиљаде.

3:40  И Господ рече Мојсију: Изброј све првенце мушке међу синовима Израиљевим од месеца дана и више, и сабери број имена њихових.

3:41  И узми Левите за мене (ја сам Господ) место свих првенаца међу синовима Израиљевим, и стоку левитску место свих првенаца од стоке синова Израиљевих.

3:42  И изброја Мојсије како му заповеди Господ, све првенце међу синовима Израиљевим;

3:43  И свега првенаца мушких, кад се избројаше по именима од једног месеца и више, беше избројаних двадесет и две хиљаде и двеста и седамдесет и три.

3:44  И Господ рече Мојсију говорећи:

3:45  Узми Левите место свих првенаца међу синовима Израиљевим и стоку левитску место стоке њихове, да буду моји Левити; ја сам Господ.

3:46  А да се откупе они двеста и седамдесет и три, што има првенаца међу синовима Израиљевим више него Левита,

3:47  Узми по пет сикала од главе; узми по светом сиклу (а у тај сикал иде двадесет гера).

3:48  И подај те новце Арону и синовима његовим, откуп за оне који прелазе број њихов.

3:49  И узе Мојсије откуп од оних који осташе преко оних који бише промењени за Левите.

3:50  И узе новце од првенаца синова Израиљевих, хиљаду и триста и шездесет и пет сикала, по светом сиклу.

3:51  И даде Мојсије тај откуп Арону и синовима његовим по заповести Господњој, као што заповеди Господ Мојсију.

Chapter 4

4:1  Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

4:2  Изброј синове Катове између синова Левијевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових.

4:3  Од тридесет година и више до педесете све који су за посао да могу радити послове у шатору од састанка.

4:4  А ово ће бити посао синовима Катовим у шатору од састанка у светињи над светињама:

4:5  Кад полази војска, доћи ће Арон са синовима својим, и скинуће завес с врата, и покриће њим ковчег од сведочанства.

4:6  Па ће по њему прострети покривач од кожа јазавичијих, и одозго ће прострети простирач од саме порфире, и провући ће му полуге.

4:7  И по столу за хлебове постављене нека простру простирач од порфире, и нека метну на њ зделе и чаше и ведра и котлиће, и хлеб свагда нека је на њему.

4:8  Па врх тога нека простру простирач од црвца, и нека покрију покривачем од кожа јазавичијих, и нека му провуку полуге.

4:9  И нека узму простирач од порфире и покрију свећњак и жишке његове и усекаче његове лопатице његове и све судове за уље, којима служе око њега.

4:10  И нека га са свим справама његовим завију у покривач од кожа јазавичијих, и метну га на полуге.

4:11  И по златном олтару нека простру простирач од порфире и покрију га покривачем од кожа јазавичијих, и провуку му полуге.

4:12  И нек узму све справе за службу, којима служе у светињи, и нека их метну у простирач од порфире и завију у покривач од кожа јазавичијих, и метну на полуге.

4:13  И нека омету пепео с олтара и по олтару простру простирач од скерлета,

4:14  И нека метну на њ све справе његове, којима служе на њему, машице, виљушке, лопатице и котлиће и све справе за олтар, и нека га покрију покривачем од кожа јазавичијих, па му провуку полуге.

4:15  И кад то сврши Арон и синови његови и завију светињу и све справе за светињу, да пође војска, онда нека дођу синови Катови да носе, али нека се не дотакну ниједне ствари свете, да не погину. То је посао синова Катових у шатору од састанка.

4:16  А Елеазар, син Арона свештеника, нека се стара за уље за видело, и за кад мирисни, и за жртву свагдашњу, и за уље помазања, нека пази на сав шатор и на све што је у њему, на светињу и на посуђе њено.

4:17  И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

4:18  Немојте да се истреби колено породица Катових између Левита;

4:19  Него им учините ово да би остали живи и не би помрли кад приступају к светињи над светињама: Арон и синови његови нека дођу и одреде свакоме шта ће који радити и шта ће носити.

4:20  А они нека не долазе да гледају кад се завијају свете ствари, да не помру.

4:21  Опет рече Господ Мојсију говорећи:

4:22  Изброј и синове Гирсонове по домовима отаца њихових и по породицама њиховим.

4:23  Од тридесет година и више до педесет година изброј их све који су за службу да могу служити у шатору од састанка.

4:24  Ово је посао породицама Гирсоновим шта ће радити и носити:

4:25  Нека носе завесе од наслона и шатор од састанка, покривач његов и покривач од кожа јазавичијих што је одозго на њему, и завес на уласку у шатор од састанка,

4:26  И завесе од трема и завес на вратима од трема што је око шатора и око олтара, и ужа њихова и све посуђе за службу њихову и шта год треба око тога радити нека раде.

4:27  По наредби Ароновој и синова његових нека бива сва служба синова Гирсонових за све што ће носити и што ће радити, и оставите им нека чувају све што су дужни носити.

4:28  То је служба породица синова Гирсонових у шатору од састанка; а Итамар син Арона свештеника нека управља њима.

4:29  Изброј и синове Мераријеве по породицама њиховим и по домовима отаца њихових,

4:30  Од тридесет година и више до педесет година изброј их све који су за службу да могу служити у шатору од састанка.

4:31  А ово им је дужност носити осим све службе њихове у шатору од састанка: даске од шатора и преворнице његове и ступце његове и стопице његове,

4:32  И ступце од трема унаоколо, и стопице њихове и коље њихово, и ужа њихова, и све справе њихове, и шта год треба за те ствари; а поименце избројте све справе што ће они носити.

4:33  То је служба породица синова Мераријевих што су дужни радити у шатору од састанка под руком Итамара, сина Арона свештеника.

4:34  И изброја Мојсије и Арон с кнезовима народним синове Катове по породицама њиховим и по домовима отаца њихових,

4:35  Од тридесет година и више до педесет година све који су за службу да могу служити у шатору од састанка.

4:36  И беше их избројаних по породицама њиховим две хиљаде и седам стотина и педесет.

4:37  То су избројани из породица Катових што беху за службу у шатору од састанка, које изброја Мојсије и Арон, као што заповеди Господ преко Мојсија.

4:38  А синова Гирсонових по породицама њиховим и по домовима отаца њиховим и по домовима отаца њихових беше избројаних,

4:39  Од тридесет година и више до педесет година, свих што беху за службу да служе у шатору од састанка,

4:40  Беше их избројаних по породицама њиховим и по домовима отаца њихових две хиљаде и шест стотина и тридесет.

4:41  То су избројани из породица синова Гирсонових, што беху за службу у шатору од састанка, које изброја Мојсије и Арон по заповести Господњој.

4:42  А из породица синова Мераријевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових беше избројаних,

4:43  Од тридесет година и више до педесет година, свих што беху за службу да служе у шатору од састанка,

4:44  Беше их избројаних по породицама њиховим три хиљаде и двеста.

4:45  То су избројани из породица синова Мераријевих, које изброја Мојсије и Арон као што заповеди Господ преко Мојсија.

4:46  А свега беше избројаних Левита, које изброја Мојсије и Арон с кнезовима Израиљевим по породицама њиховим и по домовима отаца њихових,

4:47  Од тридесет година и више до педесет година, што беху за службу да служе и да носе у шатору од састанка,

4:48  Свега их беше избројаних осам хиљада и пет стотина и осамдесет.

4:49  Како Господ заповеди преко Мојсија, бише избројани, сваки за оно што треба да ради и да носи; и избројани бише они које је Господ заповедио Мојсију да се изброје.

Chapter 5

5:1  И рече Господ Мојсију говорећи:

5:2  Заповеди синовима Израиљевим нека истерају из логора све губаве и све којима тече семе и све који су се оскврнили о мртваца,

5:3  Био човек или жена, истерајте, иза логора истерајте их, да не скврне логора онима међу којима наставам.

5:4  И учинише тако синови Израиљеви, и истераше их из логора, како Господ каза Мојсију, тако учинише синови Израиљеви.

5:5  Још рече Господ Мојсију говорећи:

5:6  Реци синовима Израиљевим: Човек или жена кад учини какав грех људски, те згреши Господу, и буде она душа крива,

5:7  Тада нека признаду грех који су учинили, и ко је крив нека врати цело чим је крив и нек дометне одозго пети део и да ономе коме је скривио.

5:8  И ако онај нема никога коме би припала накнада за штету, нека се да Господу и нека буде свештенику осим овна за очишћење којим ће га очистити.

5:9  Тако и сваки принос између свих ствари које посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику, његов нека буде;

5:10  И шта год ко посвети, нека је његово, и шта год ко да свештенику, нека је његово.

5:11  Још рече Господ Мојсију говорећи:

5:12  Кажи синовима Израиљевим и реци им: Чија би жена застранила те би му згрешила,

5:13  И други би је облежао, а муж њен не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било сведока на њу, нити би се затекла,

5:14  А њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена,

5:15  Онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њен, десети део ефе брашна јечменог, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене грех;

5:16  И нека је свештеник приведе и постави пред Господом.

5:17  И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду.

5:18  И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство.

5:19  И нека свештеник закуне жену, и рече јој: Ако није нико спавао с тобом, и ако ниси застранила од мужа свог на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство.

5:20  Ако ли си застранила од мужа свог и оскврнила се, и когод други осим мужа твог спавао с тобом,

5:21  Тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: Да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече.

5:22  И нека ти ова вода проклета уђе у црева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: Амин, амин.

5:23  Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком.

5:24  И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка.

5:25  И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару.

5:26  И нека узме свештеник у шаку од дара њеног спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије.

5:27  А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила неверу мужу свом, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу свом.

5:28  Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће деце.

5:29  Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа свог и оскврни се;

5:30  Или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону.

5:31  И муж да је прост од греха, али жена да носи своје безакоње.

Chapter 6

6:1  Још рече Господ Мојсију говорећи:

6:2  Реци синовима Израиљевим, и кажи им: Кад човек или жена учини завет назирејски, да буде назиреј Господу,

6:3  Нека се уздржава од вина и силовитог пића, и нека не пије оцта винског ни оцта од силовитог пића нити каквог пића од грожђа и нека не једе грожђа ни новог ни сувог.

6:4  Докле год траје његово назирејство нека не једе ништа од винове лозе, ни зрна ни љуске.

6:5  Докле траје његово назирејство, нека му бритва не пређе преко главе; докле се не наврше дани за које се учинио назиреј Господу, нека буде свет и нека оставља косу на глави својој.

6:6  Докле трају дани за које се учинио назиреј Господу, нека не приступа к мртвацу.

6:7  Ни за оцем својим ни за матером својом ни за братом својим ни за сестром својом, нека се за њима не скврни кад умру; јер је назирејство Бога његовог на глави његовој.

6:8  Докле год траје назирејство његово, свет је Господу.

6:9  Ако ли би ко умро до њега на пречац, те би оскврнио назирејство главе његове, нека обрије главу своју у дан чишћења свог, седми дан нека је обрије.

6:10  А осми дан нека донесе две грлице или два голубића свештенику на врата шатора од састанка.

6:11  И свештеник нека зготови од једног жртву за грех а од другог жртву паљеницу, и нека га очисти од оног што је згрешио код мртваца; тако ће посветити главу његову у тај дан.

6:12  И нека одели Господу дане назирејства свог, и донесе јагње од године за кривицу; а пређашњи дани пропадају, јер му се оскврнило назирејство.

6:13  А ово је закон за назиреје: кад се наврше дани назирејства његовог, нека дође на врата шатора од састанка.

6:14  И нека донесе за жртву Господу јагње мушко од године здраво за жртву паљеницу, и јагње женско од године здраво за грех, и овна здравог за жртву захвалну.

6:15  И котарицу хлебова пресних, колача од белог брашна замешаних с уљем, и погача пресних намазаних уљем, с даром њиховим и с наливом њиховим.

6:16  А то ће свештеник принети пред Господом и учинити жртву за грех његов и жртву његову паљеницу.

6:17  А овна ће принети на жртву захвалну Господу с котарицом пресних хлебова; принеће свештеник и дар његов и налив његов.

6:18  Тада назиреј нека обрије главу свог назирејства на вратима шатора од састанка; и узевши косу назирејства свог нека је метне у огањ који је под жртвом захвалном.

6:19  И свештеник нека узме плеће кувано од овна и један колач пресан из котарице и једну погачу пресну, и нека метне на руке назиреју, пошто обрије назирејство своје.

6:20  И свештеник нека обрће те ствари на жртву обртану пред Господом; то је светиња, која припада свештенику осим груди обртаних и плећа подигнутог; а после тога назиреј може пити вино.

6:21  То је закон за назиреја који се заветује, и то је принос његов Господу за назирејство његово, осим оног што би више могао учинити; какав му буде завет којим се заветује, тако нека учини осим закона свог назирејства.

6:22  Још рече Господ Мојсију говорећи:

6:23  Реци Арону и синовима његовим и кажи: Овако благосиљајте синове Израиљеве говорећи им:

6:24  Да те благослови Господ и да те чува!

6:25  Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив!

6:26  Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир!

6:27  И нека призивају име моје на синове Израиљеве, и ја ћу их благословити.

Chapter 7

7:1  И онај дан кад Мојсије сврши и подиже шатор, и кад га помаза и освети са свим посуђем његовим и олтар са свим посуђем његовим, кад помаза и освети,

7:2  Донесоше кнезови Израиљеви, старешине у домовима отаца својих, кнезови над племенима и поглавари од оних који бише избројани,

7:3  Донесоше прилог свој пред Господа, шест кола покривених и дванаест волова, једна кола два кнеза и по једног вола сваки, и донесоше пред шатор.

7:4  А Господ рече Мојсију говорећи:

7:5  Узми то од њих да буде за службу у шатору од састанка, и подај Левитима, свакоме према служби његовој.

7:6  И узе Мојсије кола и волове, и даде их Левитима.

7:7  Двоја кола и четири вола даде синовима Гирсоновим према служби њиховој.

7:8  А остала четири кола и осам волова даде синовима Мераријевим према служби њиховој под управом Итамара, сина Арона свештеника.

7:9  А синовима Катовим не даде ништа јер им посао беше служити светињи, и ношаху на раменима.

7:10  И донесоше кнезови да се посвети олтар кад би помазан, донесоше кнезови прилоге своје пред олтар.

7:11  А Господ рече Мојсију: Један кнез у један дан а други кнез у други дан нека доносе своје прилоге да се посвети олтар.

7:12  И први дан донесе прилог свој Насон, син Аминадавов од племена Јудиног;

7:13  А прилог његов беше једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом; а обоје пуно брашна белог помешаног с уљем за дар.

7:14  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:15  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:16  Један јарац за грех;

7:17  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Насона сина Аминадавовог.

7:18  Други дан донесе Натанило, син Согаров, кнез племена Исахаровог,

7:19  Донесе прилог свој: једну зделу сребрну од сто и тридесет сикала, једну чашу сребрну од седамдесет сикала по сиклу светом, обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;

7:20  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:21  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:22  Један јарац за грех;

7:23  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Натанаила сина Согаровог.

7:24  Трећи дан донесе кнез синова Завулонових, Елијав син Хелонов;

7:25  Његов прилог беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;

7:26  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:27  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:28  Један јарац за грех;

7:29  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елијава, сина Хелоновог.

7:30  Четврти дан донесе кнез синова Рувимових Елисур син Седијуров;

7:31  Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;

7:32  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:33  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:34  Један јарац за грех;

7:35  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисура, сина Седијуровог.

7:36  Пети дан донесе кнез синова Симеунових, Саламило, син Сурисадајев;

7:37  Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;

7:38  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:39  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:40  Један јарац за грех;

7:41  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Саламила сина Сурисадајевог.

7:42  Шести дан донесе кнез синова Гадових, Елисаф син Рагуилов;

7:43  Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;

7:44  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:45  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:46  Један јарац за грех;

7:47  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисафа, сина Рагуиловог.

7:48  Седми дан донесе кнез синова Јефремових Елисама, син Емијудов;

7:49  Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;

7:50  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:51  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:52  Један јарац за грех;

7:53  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисаме, сина Емијудовог.

7:54  Осми дан донесе кнез синова Манасијиних Гамалило, син Фадасуров;

7:55  Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;

7:56  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:57  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:58  Један јарац за грех;

7:59  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Гамалила, сина Фадасуровог.

7:60  Девети дан донесе кнез синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев;

7:61  Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;

7:62  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:63  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:64  Један јарац за грех;

7:65  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Авидана, сина Гадеонијевог.

7:66  Десети дан донесе кнез синова Данових Ахијезер, син Амисадајев;

7:67  Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;

7:68  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:69  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:70  Један јарац за грех;

7:71  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Ахијезера сина Амисадајевог.

7:72  Једанаести дан донесе кнез синова Асирових Фагаило син Ехранов;

7:73  Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;

7:74  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:75  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:76  Један јарац за грех;

7:77  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Фагаила, сина Ехрановог.

7:78  Дванаести дан донесе кнез синова Нефталимових Ахиреј син Енанов;

7:79  Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;

7:80  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:81  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:82  Један јарац за грех;

7:83  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Ахиреја, сина Енановог.

7:84  То је прилог од кнезова Израиљевих да се посвети олтар пошто би помазан: дванаест здела сребрних, дванаест чаша сребрних, дванаест кадионица златних;

7:85  Свака здела сребрна од сто и тридесет сикала, и свака чаша од седамдесет сикала; свега сребра у тим судовима две хиљаде и четири стотине сикала, по сиклу светом;

7:86  Дванаест кадионица златних пуних када, свака кадионица од десет сикала, по сиклу светом; свега злата у кадионицама сто и двадесет сикала;

7:87  Свега стоке за жртву паљеницу дванаест телаца, дванаест овнова, дванаест јагањаца од године с даром својим, и јараца дванаест за грех;

7:88  А свега стоке за жртву захвалну двадесет и четири вола, шездесет овнова, шездесет јараца, шездесет јагањаца од године. То је прилог да се посвети олтар, пошто би помазан.

7:89  И кад Мојсије улажаше у шатор од састанка да говори пред Богом, тада чујаше глас где му говори са заклопца што беше на ковчегу од сведочанства између два херувима; и говораше му.

Chapter 8

8:1  И рече Господ Мојсију говорећи:

8:2  Кажи Арону и реци му: Кад запалиш жишке, седам жижака нека светли напред, на свећњаку.

8:3  И учини Арон тако, и запали жишке да светле спреда, на свећњаку, као што Господ заповеди Мојсију.

8:4  А свећњак беше скован од злата, и ступац му и цвеће сковано; по прилици коју показа Господ Мојсију тако беше начинио свећњак.

8:5  Још рече Господ Мојсију говорећи:

8:6  Узми Левите између синова Израиљевих, и очисти их.

8:7  А учини им ово да их очистиш: покропи их водом очишћења, а они нека обрију све тело своје и оперу хаљине своје, и очистиће се.

8:8  Потом нека узму теле с даром уз њега, белим брашном помешаним с уљем; и друго теле узми за грех.

8:9  Па доведи Левите пред шатор од састанка, и сазови сав збор синова Израиљевих.

8:10  И доведи Левите пред Господа, и нека метну синови Израиљеви руке своје на Левите.

8:11  И Арон нека принесе Левите Господу за принос од синова Израиљевих да врше службу Господу.

8:12  А Левити нека метну руке своје на главе теоцима, па принеси једно теле за грех а друго на жртву паљеницу Господу да се очисте Левити.

8:13  И постави Левите пред Ароном и синовима његовим, и принеси их за принос Господу.

8:14  И одвој Левите између синова Израиљевих да буду моји Левити.

8:15  А после нека дођу Левити да служе у шатору од састанка, кад их очистиш и принесеш за принос.

8:16  Јер су мени дани између синова Израиљевих; за све што отвара материцу, за све првенце између синова Израиљевих узех њих.

8:17  Јер је мој сваки првенац између синова Израиљевих и од људи и од стоке; онај дан кад побих све првенце у земљи мисирској, посветио сам их себи.

8:18  А Левите узех за све првенце синова Израиљевих.

8:19  И дадох Левите на дар Арону и синовима његовим између синова Израиљевих, да служе место синова Израиљевих у шатору од састанка, и да буду откуп за синове Израиљеве, да не би долазио помор на синове Израиљеве, кад би приступали к светињи синови Израиљеви.

8:20  И учини Мојсије и Арон и сав збор синова Израиљевих Левитима све што заповеди Господ Мојсију за Левите, тако им учинише синови Израиљеви.

8:21  И очистише се Левити, и опраше хаљине своје, и принесе их Арон за принос пред Господом, и очисти их Арон да би били чисти.

8:22  А онда тек приступише Левити да врше службу своју у шатору од састанка пред Ароном и пред синовима његовим; као што заповеди Господ Мојсију за Левите, тако им учинише.

8:23  И опет рече Господ Мојсију говорећи:

8:24  И ово је за Левите: од двадесет и пет година и више нека ступају у службу да служе у шатору од састанка.

8:25  А кад коме буде педесет година, нека излази из те службе и више нека не служи.

8:26  Али нека служи браћи својој у шатору од састанка радећи шта треба радити, а сам нека не врши службу. Тако учини Левитима за послове њихове.

Chapter 9

9:1  Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској друге године по изласку њиховом из земље Мисирске првог месеца, говорећи:

9:2  Нека славе синови Израиљеви пасху у одређено време.

9:3  Четрнаестог дана овог месеца увече славите је у одређено време, по свим законима и по свим уредбама њеним славите је.

9:4  И рече Мојсије синовима Израиљевим да славе пасху.

9:5  И славите пасху првог месеца четрнаестог дана увече у пустињи Синајској; како беше Господ заповедио Мојсију, све онако учинише синови Израиљеви.

9:6  А беху неки који се оскврнише о мртваца те не могаху славити пасхе онај дан; и дођоше исти дан пред Мојсија и пред Арона;

9:7  И рекоше му људи они: Ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам није слободно принети жртву Господу у време заједно са синовима Израиљевим?

9:8  А Мојсије им рече: Станите да чујем шта ће заповедити Господ за вас.

9:9  А Господ рече Мојсију говорећи:

9:10  Кажи синовима Израиљевим и реци: Ко би био нечист од мртваца или би био на далеком путу између вас или између вашег натражја, нека слави пасху Господу,

9:11  Другог месеца четрнаестог дана увече нека је славе с пресним хлебом и с горким зељем нека је једу.

9:12  Нека не остављају од ње ништа до јутра и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе.

9:13  А ко је чист и није на путу, па би пропустио славити пасху, да се истреби душа она из народа свог, јер не принесе Господу жртве на време, грех свој нека носи онај човек.

9:14  И ако би међу вама живео странац и славио би пасху Господу, по закону и уредби за пасху нека је слави; а закон да вам је једнак и странцу и ономе ко се родио у земљи.

9:15  А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од сведочанства; а увече беше над шатором као огањ до јутра.

9:16  Тако беше једнако: облак га заклањаше, али ноћу беше као огањ.

9:17  И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а где би стао облак, онде се заустављаху синови Израиљеви.

9:18  По заповести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у логору,

9:19  И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви шта треба свршивати Господу и не полажаху.

9:20  И кад облак беше над шатором мало дана, по заповести Господњој стајаху у логору и по заповести Господњој полажаху.

9:21  Кад би, пак, облак стајао од вечера до јутра, а ујутро би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху.

9:22  Ако ли би два дана или месец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у логору синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху.

9:23  По заповести Господњој стајаху у логор, и по заповести Господњој полажаху; и свршиваху шта треба свршивати Господу, као што беше заповедио Господ преко Мојсија.

Chapter 10

10:1  Још рече Господ Мојсију говорећи:

10:2  Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.

10:3  Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.

10:4  А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.

10:5  А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.

10:6  А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.

10:7  А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.

10:8  А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.

10:9  И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.

10:10  Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.

10:11  И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.

10:12  И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.

10:13  Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.

10:14  И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;

10:15  А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;

10:16  А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.

10:17  И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.

10:18  Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,

10:19  А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,

10:20  А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.

10:21  И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.

10:22  Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,

10:23  А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,

10:24  А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.

10:25  Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,

10:26  А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,

10:27  А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.

10:28  Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.

10:29  А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.

10:30  А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.

10:31  А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.

10:32  И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.

10:33  И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.

10:34  И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.

10:35  И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.

10:36  А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.

Chapter 11

11:1  После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору.

11:2  Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ.

11:3  И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.

11:4  А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса?

11:5  Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог.

11:6  А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим.

11:7  А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела.

11:8  И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља.

11:9  И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.

11:10  И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко.

11:11  Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог?

11:12  Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим.

11:13  Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо.

11:14  Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене.

11:15  Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје.

11:16  А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом.

11:17  Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.

11:18  А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете.

11:19  Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;

11:20  Него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира?

11:21  А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана.

11:22  Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?

11:23  А Господ рече Мојсију: Зар рука Господња неће бити довољна? Видећеш хоће ли бити шта ти рекох или неће.

11:24  И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора.

11:25  И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.

11:26  А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору.

11:27  И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору.

11:28  А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им.

11:29  А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!

11:30  Потом се врати Мојсије у логор са старешинама Израиљевим.

11:31  Тада се подиже ветар од Господа, и потера од мора препелице, и разасу их по логору на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око логора, на два лакта од земље.

11:32  И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повешаше их себи редом око логора.

11:33  Али месо још им беше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгневи на народ и удари Господ народ помором врло великим.

11:34  И прозва се оно место Киврот-Атава јер онде укопаше народ који се беше полакомио.

11:35  И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту.

Chapter 12

12:1  И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.

12:2  И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.

12:3  А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.

12:4  И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.

12:5  Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.

12:6  И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.

12:7  Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.

12:8  Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?

12:9  И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.

12:10  И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.

12:11  Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.

12:12  Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.

12:13  И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.

12:14  А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.

12:15  Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.

Chapter 13

13:1  А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.

13:2  И Господ рече Мојсију говорећи:

13:3  Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.

13:4  И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.

13:5  А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;

13:6  Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;

13:7  Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;

13:8  Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;

13:9  Од племена Јефремовог Авсије син Навин;

13:10  Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;

13:11  Од племена Завулоновог Гудило син Судин;

13:12  Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;

13:13  Од племена Дановог Амило син Гамалин.

13:14  Од племена Асировог Сатур син Михаилов;

13:15  Од племена Нефталимовог Навија син Савин;

13:16  Од племена Гадовог Гудило син Махилов.

13:17  То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.

13:18  И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;

13:19  И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;

13:20  И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;

13:21  И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.

13:22  И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.

13:23  И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.

13:24  Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.

13:25  И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.

13:26  И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.

13:27  И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.

13:28  И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.

13:29  Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.

13:30  Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.

13:31  А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.

13:32  Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.

13:33  И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики. Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.

Chapter 14

14:1  Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.

14:2  И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!

14:3  Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?

14:4  И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.

14:5  Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.

14:6  А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,

14:7  И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.

14:8  Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.

14:9  Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.

14:10  Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.

14:11  И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?

14:12  Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.

14:13  А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,

14:14  И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;

14:15  Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:

14:16  Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.

14:17  Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:

14:18  Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.

14:19  Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.

14:20  А Господ рече: Праштам по речи твојој.

14:21  Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,

14:22  Ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,

14:23  Неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.

14:24  А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.

14:25  Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.

14:26  Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

14:27  Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.

14:28  Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.

14:29  У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,

14:30  Нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.

14:31  А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.

14:32  А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.

14:33  А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.

14:34  По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.

14:35  Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.

14:36  А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,

14:37  Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;

14:38  А Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.

14:39  И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.

14:40  А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.

14:41  Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.

14:42  Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.

14:43  Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.

14:44  Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора.

14:45  Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.

Chapter 15

15:1  Опет рече Господ Мојсију говорећи:

15:2  Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад дођете у земљу где ћете наставати, коју ћу вам ја дати,

15:3  И станете приносити жртву огњену Господу, жртву паљеницу или жртву завета ради или од драге воље, или о празницима својим, готовећи мирис угодни Господу од крупне или од ситне стоке,

15:4  Тада ко принесе принос свој Господу, нека донесе уза њ дар, десетину ефе белог брашна помешаног с четвртином ина уља.

15:5  И вина четврт ина за налив донеси уз жртву паљеницу или уз другу жртву, на свако јагње.

15:6  А уз овна донеси дар, две десетине белог брашна помешаног са трећином ина уља,

15:7  И вина за налив трећину ина принећеш за мирис угодни Господу.

15:8  А кад приносиш теле на жртву паљеницу или на жртву ради завета или на жртву захвалну Господу,

15:9  Онда нека се донесе уз теле дар, три десетине ефе белог брашна помешаног с по ина уља,

15:10  И вина донеси за налив по ина; то је жртва огњена за мирис угодни Господу.

15:11  Тако нека буде уза сваког вола и уза сваког овна и уза свако живинче између оваца или коза.

15:12  Према броју колико принесете, учините тако уза свако, колико их буде.

15:13  Сваки домородац тако нека чини приносећи жртву паљеницу за мирис угодни Господу.

15:14  Тако ако буде међу вама и дошљак или ко би се бавио међу вама, па би принео жртву огњену за мирис угодни Господу, нека чини онако како ви чините.

15:15  Зборе! Вама и дошљаку који је међу вама један да је закон, закон вечан од колена на колено; дошљак ће бити као и ви пред Господом.

15:16  Један закон и једна уредба да буде вама и дошљаку, који је међу вама.

15:17  Још рече Господ Мојсију говорећи:

15:18  Кажи синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу, у коју ћу вас ја одвести,

15:19  Па станете јести хлеб оне земље, тада принесите принос Господу.

15:20  Од првина теста свог приносите у принос колач, као принос од гумна тако га приносите.

15:21  Од првина теста свог дајте Господу принос од колена до колена.

15:22  А кад бисте погрешили, те не бисте учинили свих ових заповести, које каза Господ Мојсију,

15:23  Све што вам је заповедио Господ преко Мојсија, од дана кад заповеди Господ и после од колена до колена,

15:24  Ако се буде учинило погрешком, да збор не зна, онда сав збор нека принесе на жртву паљеницу за мирис угодни Господу теле с даром његовим и с наливом његовим по уредби, и једно јаре на жртву за грех.

15:25  И свештеник нека очисти сав збор синова Израиљевих, и опростиће им се, јер је погрешка и они донесоше пред Господа свој принос за жртву огњену Господу и принос за грех свој ради погрешке своје.

15:26  Опростиће се свему збору синова Израиљевих и дошљаку који се бави међу њима, јер је погрешка свега народа.

15:27  Ако ли једна душа згреши не знајући, нека принесе козу од године на жртву за грех.

15:28  И свештеник нека очисти душу која буде згрешила не знајући пред Господом, и кад је очисти опростиће јој се.

15:29  И за рођеног у земљи синова Израиљевих и за дошљака, који се бави међу вама, један закон нека буде кад ко згреши не знајући.

15:30  Али ко од силе згреши између рођених у земљи или између дошљака, он ружи Господа; нека се истреби душа она из народа свог.

15:31  Јер презре реч Господњу, и заповест Његову погази; нека се истреби она душа; безакоње је њено на њој.

15:32  А кад беху синови Израиљеви у пустињи, нађоше једног где купи дрва у суботу.

15:33  И који га нађоше где купи дрва, доведоше га к Мојсију и к Арону и ка свему збору.

15:34  И метнуше га под стражу, јер не беше казано шта ће се чинити с њим.

15:35  А Господ рече Мојсију: Нека се погуби тај човек; нека га заспе камењем сав збор иза логора.

15:36  И сав збор изведе га иза логора и засуше га камењем, и умре, као што заповеди Господ Мојсију.

15:37  Још рече Господ Мојсију говорећи:

15:38  Реци синовима Израиљевим и кажи им, нека ударају ресе по скутовима од хаљина својих од колена до колена, и над ресе нека мећу врпцу плаву.

15:39  И имаћете ресе зато да се гледајући их опомињете свих заповести Господњих и творите их, и да се не заносите за срцем својим и за очима својим, за којима чините прељубу;

15:40  Него да памтите и творите све заповести моје, и будете свети Богу свом.

15:41  Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске, да вам будем Бог. Ја сам Господ Бог ваш.

Chapter 16

16:1  А Кореј, син Исара сина Ката сина Левијевог, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимовог побунише се,

16:2  И усташе на Мојсија, и с њима двеста и педесет људи између синова Израиљевих, главара народних, који се сазиваху на збор и беху људи знатни.

16:3  И скупише се на Мојсија и на Арона и рекоше им: Доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим?

16:4  Кад то чу Мојсије, паде ничице.

16:5  Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: Сутра ће показати Господ ко је Његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао оног ће пустити к себи.

16:6  Ово учините: Узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом.

16:7  И метните сутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви!

16:8  И рече Мојсије Кореју: Чујте синови Левијеви!

16:9  Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљевог пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ?

16:10  Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство?

16:11  Зато ти и сва дружина твоја скупите се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ?

16:12  И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона, синове Елијавове. А они одговорише: Нећемо да идемо.

16:13  Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама?

16:14  Јеси ли нас одвео у земљу где тече млеко и мед? И јеси ли нам дао да имамо њиве и винограде? Хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо.

16:15  Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: Немој погледати на дар њихов; ниједног магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какво зло.

16:16  Потом рече Мојсије Кореју: Ти и сви твоји станите сутра пред Господом, ти и они и Арон.

16:17  И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом.

16:18  И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном.

16:19  А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору.

16:20  И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

16:21  Одвојте се из тог збора, да их одмах сатрем.

16:22  А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком телу! Овај један згрешио, и на сав ли ћеш се збор гневити?

16:23  Опет рече Господ Мојсију говорећи:

16:24  Реци збору и кажи: Одступите од шатора Корејевог и Датановог и Авироновог.

16:25  И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старешине Израиљеве.

16:26  И рече збору говорећи: Одступите од шатора тих безбожника, и не додевајте се ничег што је њихово, да не изгинете са свих греха њихових.

16:27  И одступише са свих страна од шатора Корејевог и Датановог И Авироновог; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора свог са женама својим и са синовима својим и с децом својом.

16:28  Тада рече Мојсије: Овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела, и да ништа не чиним од себе:

16:29  Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ;

16:30  Ако ли шта ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свим што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увредили Господа.

16:31  А кад изговори речи ове, раседе се земља под њима,

16:32  И отворивши земља уста своја прождре их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово.

16:33  И тако сиђоше са свим што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора.

16:34  А сви Израиљци који беху око њих побегоше од вике њихове, јер говораху: Да нас не прождре земља.

16:35  И изађе огањ од Господа, и сажеже оних двеста и педесет људи који принесоше кад.

16:36  Тада рече Господ Мојсију говорећи:

16:37  Кажи Елеазару, сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тог гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете;

16:38  Кадионице оних који огрешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевим знак.

16:39  И покупи Елеазар свештеник кадионице бронзане, којима беху кадили они што изгореше, и расковаше их на оков олтару

16:40  За спомен синовима Израиљевим, да не приступа нико други који није рода Ароновог да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му беше казао Господ преко Мојсија.

16:41  А сутрадан викаше сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона говорећи: Побисте народ Господњи.

16:42  А кад се стецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња.

16:43  И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка.

16:44  И рече Господ Мојсију говорећи:

16:45  Уклоните се из тог збора да их одмах потрем. А они падоше ничице.

16:46  И рече Мојсије Арону: Узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гнев жесток изађе од Господа, и помор поче.

16:47  И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ беше почео у народу; и окадив очисти народ.

16:48  И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор.

16:49  А оних који помреше од тог помора беше четрнаест хиљада и седам стотина, осим оних што изгибоше с Кореја.

16:50  И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор.

Chapter 17

17:1  Потом рече Господ Мојсију говорећи:

17:2  Реци синовима Израиљевим, и узми од њих по једну палицу од сваког дома отаца њихових, од свих кнезова њихових, по домовима отаца њихових, дванаест палица, и име сваког напиши на палици његовој.

17:3  А на палици Левијевој напиши име Ароново, јер је свака палица за једног поглавара од дома отаца њихових.

17:4  И остави их у шатору од састанка пред сведочанством, где се састајем с вама.

17:5  И кога изаберем, његова ће палица процветати; тако ћу утишати пред собом вику синова Израиљевих што вичу на вас.

17:6  Кад то рече Мојсије синовима Израиљевим, дадоше му сви кнезови њихови палице, сваки кнез по палицу од дома оца свог, дванаест палица, и палица Аронова беше међу палицама њиховим.

17:7  И остави Мојсије палице пред Господом у шатору од сведочанства.

17:8  А сутрадан дође Мојсије у шатор од сведочанства, и гле, процветала палица Аронова од дома Левијевог; беше напупила и цветала, и бадеми зрели на њој.

17:9  И изнесе Мојсије све оне палице испред Господа к свим синовима Израиљевим, и разгледавши их узеше сваки своју палицу.

17:10  А Господ рече Мојсију: Донеси опет палицу Аронову пред сведочанство да се чува за знак непокорнима, да престане вика њихова на ме, да не изгину.

17:11  И учини Мојсије, како му заповеди Господ тако учини.

17:12  Тада рекоше синови Израиљеви Мојсију говорећи: Помресмо, пропадосмо, сви пропадосмо.

17:13  Ко се год приближи к шатору Господњем гине; хоћемо ли сви изгинути?

Chapter 18

18:1  А Господ рече Арону: Ти и синови твоји и дом оца твог с тобом носите грехе у светињу; ти и синови твоји с тобом носите грехе свештенства свог.

18:2  И браћу своју, племе Левијево, племе оца свог узми к себи да буду уза те и служе ти; а ти ћеш и синови твоји с тобом служити пред шатором од састанка.

18:3  Нека добро слушају заповести твоје и раде шта треба у свем шатору; али к судовима од светиње к олтару нека не приступају, да не изгину и они и ви.

18:4  Нека буду, дакле, уза те и нека раде све што треба у шатору од састанка у свакој служби у њему; али нико други да не приступи с вама.

18:5  А ви радите шта треба у светињи и шта треба на олтару, да више не дође гнев на синове Израиљеве.

18:6  Јер ево, ја узех браћу вашу Левите између синова Израиљевих, и вама су дани на дар за Господа, да врше службу у шатору од састанка.

18:7  А ти и синови твоји с тобом вршите свештеничку службу своју у свему што припада к олтару и шта бива иза завеса, и служите; свештенство даровах вам, зато ко би други приступио, да се погуби.

18:8  Још рече Господ Арону: Ево, дајем ти и приносе своје што се увис подижу, између свих ствари које посвећују синови Израиљеви дајем их теби ради помазања и синовима твојим законом вечним.

18:9  То нека је твоје од ствари посвећених, које се не сажижу; сваки принос њихов између свих дарова њихових и између свих приноса за грех и свих приноса за кривицу, које ми донесу, светиња над светињама да је твоја и синова твојих.

18:10  У светињи га једи, све мушкиње нека га једе, света ствар да ти је.

18:11  Твоје су, дакле, жртве дарова њихових које се у вис подижу; и сваку жртву синова Израиљевих која се обрће теби дајем и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вечним; ко је год чист у дому твом, нека једе.

18:12  Најбоље од уља и најбоље од вина и жита, првине које дају Господу, теби дајем.

18:13  Првине од свега што роди у земљи њиховој, које донесу Господу, твоје нека буду; ко је год чист у дому твом нека једе.

18:14  Све заветовано Богу и Израиљу, твоје нека је.

18:15  Шта год отвара материцу између сваког тела које приносе Господу, и између људи и између стоке, твоје да буде; али првенац човечји нека се откупљује; и првенац нечисте стоке нека се откупљује.

18:16  А откуп нека му буде кад буде од месеца дана по твојој цени пет сикала сребра, по сиклу светом; у њему је двадесет гера.

18:17  А првенца од краве или првенца од овце или првенца од козе не дај да се откупи; свете су ствари; крвљу њиховом покропи олтар, и сало њихово запали, да буде жртва огњена за мирис угодни Господу.

18:18  А месо од њих да је твоје, као груди што се обрћу и као плеће десно, да је твоје.

18:19  Све приносе што се подижу од посвећених ствари, што приносе синови Израиљеви Господу, дајем теби и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вечним; то ће бити завет осољен, вечан пред Господом теби и семену твом с тобом.

18:20  Још рече Господ Арону: У земљи њиховој да немаш наследство, ни дела међу њима да немаш; ја сам део твој и твоје наследство међу синовима Израиљевим.

18:21  А синовима Левијевим ево дајем у наследство све десетке од Израиља за службу њихову што служе у шатору од састанка.

18:22  А синови Израиљеви нека више не приступају к шатору од састанка, да се не огреше и не изгину.

18:23  Него сами Левити нека служе службу у шатору од састанка, и они нека носе грех свој законом вечним од колена до колена, па да немају наследство међу синовима Израиљевим.

18:24  Јер десетке синова Израиљевих, што ће доносити Господу на жртву што се подиже, дајем Левитима у наследство; тога ради рекох за њих; међу синовима Израиљевим да немају наследство.

18:25  Још рече Господ Мојсију говорећи:

18:26  Реци Левитима и кажи им: Кад узмете од синова Израиљевих десетак који вам дадох од њих за наследство ваше, онда принесите од њега принос што се подиже Господу, десето од десетог.

18:27  И примиће вам се принос ваш као жито с гумна и као вино из каце.

18:28  Тако и ви приносите принос што се подиже Господу од свих десетака својих, које ћете узимати од синова Израиљевих, и дајите од њих принос Господњи Арону свештенику.

18:29  Од свега што вам се да приносите сваки принос што се подиже Господу, од свега што буде најбоље свети део.

18:30  И реци им: Кад принесете најбоље од тога, тада ће се примити Левитима као доходак од гумна и као доходак од каце.

18:31  А јести можете то на сваком месту и ви и породице ваше, јер вам је плата за службу вашу у шатору од састанка.

18:32  И нећете зато навући на се греха, кад станете приносити шта је најбоље, и нећете оскврнити свете ствари синова Израиљевих, и нећете изгинути.

Chapter 19

19:1  Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

19:2  Ово је уредба и закон што заповеди Господ говорећи: Реци синовима Израиљевим нека ти доведу јуницу црвену здраву, на којој нема мане, и која још није била у јарму;

19:3  И подајте је Елеазару свештенику, а он нека је изведе напоље из логора да је закољу пред њим.

19:4  И узевши Елеазар крви њене на прст свој нека покропи крвљу према шатору од састанка седам пута.

19:5  Потом нека заповеди да се спали јуница пред његовим очима; кожу њену и месо њено и крв њену с балегом нека спале.

19:6  И свештеник узевши дрвета кедровог, исопа и црвца, нека баци у огањ где гори јуница.

19:7  Потом нека опере хаљине своје и опере тело своје водом, па онда нека уђе у логор, и нека буде свештеник нечист до вечера.

19:8  Тако и ко је спали, нека опере хаљине своје водом, и тело своје нека опере водом, и нека буде нечист до вечера.

19:9  А чист човек нека покупи пепео од јунице и изручи га иза логора на чисто место, да се чува збору синова Израиљевих за воду очишћења; то је жртва за грех.

19:10  И онај који покупи пепео од јунице нека опере хаљине своје, и нека буде нечист до вечера. То нека је синовима Израиљевим и дошљаку који се бави међу њима вечан закон.

19:11  Ко се дотакне мртвог тела човечијег, да је нечист седам дана.

19:12  Он нека се очисти оном водом трећи дан и седми дан, и биће чист; ако ли се не очисти трећи дан и седми, неће бити чист.

19:13  Ко се дотакне мртвог тела човечијег па се не очисти, онај је оскрвнио шатор Господњи; зато да се истреби она душа из Израиља; јер није покропљен водом очишћења, зато је нечист, и нечистота је његова на њему.

19:14  Ово је закон кад човек умре у шатору: Ко год уђе у онај шатор и ко год буде у шатору, нечист да је седам дана;

19:15  И сваки суд откривен, који не буде добро заклопљен, нечист је.

19:16  И ко се год дотакне у пољу посеченог мачем или умрлог или кости човечије или гроба, нечист да је седам дана.

19:17  И нека за нечистог узму пепела од јунице спаљене за грех, и нека налију на њ воде живе у суд.

19:18  Потом нека узме чист човек исопа и замочи у ону воду, и покропи њом шатор и све суде и људе који су у њему били; тако и оног који би се дотакао кости или човека посеченог или умрла или гроба.

19:19  Чисти нечистог нека покропи трећи и седми дан; и кад га очисти седми дан, нека опере хаљине своје и себе нека опере водом, и биће чист увече.

19:20  А ко буде нечист па се не очисти, да се истреби она душа из збора; јер је светињу Господњу оскврнио, а није покропљен водом очишћења; нечист је.

19:21  И ово нека им је закон вечан: и који покропи водом очишћења, нека опере хаљине своје; и ко се год дотакне воде очишћења, да је нечист до вечера.

19:22  И чега се год дотакне ко је нечист, да је нечисто; и ко се њега дотакне, да је нечист до вечера.

Chapter 20

20:1  И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу синску првог месеца, и стаде народ у Кадису; и онде умре Марија, и би погребена онде.

20:2  А онде немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона.

20:3  И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: Камо да смо помрли кад помреше браћа наша пред Господом!

20:4  Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овде и ми и стока наша?

20:5  И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло место, где не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће?

20:6  И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња.

20:7  И рече Господ Мојсију говорећи:

20:8  Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стени пред њима; те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стене, и напојићеш збор и стоку њихову.

20:9  И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповеди Господ.

20:10  И сазваше Мојсије и Арон збор пред стену, и он им рече: Слушајте одметници! Хоћемо ли вам из ове стене извести воду?

20:11  И диже Мојсије руку своју и удари у стену штапом својим два пута, и изиђе вода многа, те се напоји народ и стока њихова.

20:12  А Господ рече Мојсију и Арону: Што ми не веровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тог у земљу коју сам им дао.

20:13  То је вода од свађе, где се свађаше синови Израиљеви с Господом, и Он се прослави међу њима.

20:14  Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару едомском да му кажу: Овако каже брат твој Израиљ: Ти знаш све невоље које нас снађоше:

20:15  Како наши оци сиђоше у Мисир, и бејасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим;

20:16  И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи.

20:17  Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из ког студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налево док не пређемо међу твоју.

20:18  А Едом му одговори: Не иди преко моје земље, да не изиђем с мачем преда те.

20:19  А синови Израиљеви рекоше му: Ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пешице прођемо.

20:20  А он им одговори: Нећете проћи. И изиђе Едом пред њих с много народа и с великом силом.

20:21  И кад не хте Едом допустити Израиљу да приђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега.

20:22  И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору.

20:23  И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе едомске говорећи:

20:24  Арон ваља да се прибере к роду свом, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевим, јер не послушасте заповести моје на води од свађе.

20:25  Узми Арона и Елеазара сина његовог, и изведи их на гору Ор.

20:26  И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његовом, па ће се Арон прибрати и умрети онде.

20:27  И учини Мојсије како заповеди Господ; и изиђоше на гору Ор пред свим збором.

20:28  И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару, сину његовом, и умре онде Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сиђоше с горе.

20:29  А кад виде сав збор да умре Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.

Chapter 21

21:1  А кад чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.

21:2  Тада се Израиљ заветова Господу и рече: Ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.

21:3  И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затре њих и градове њихове, и прозва оно место Орма.

21:4  Потом пођоше од горе Ора к Црвеном мору обилазећи земљу едомску, и ослаби дух народу од пута.

21:5  И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој.

21:6  А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помре много народа у Израиљу.

21:7  Тада дође народ к Мојсију и рекоше: Згрешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.

21:8  И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.

21:9  И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави.

21:10  Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у Овоту.

21:11  И из Овота отишавши стадоше у логор на брдима аваримским у пустињи која је према моавској с истока.

21:12  Оданде отишавши стадоше у логор у долини Зареду.

21:13  И одатле отишавши стадоше у логор на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе аморејске. Јер је Арнон међа моавска између Моаваца и Аморејаца.

21:14  Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: На Вајева у Суфи и на потоке арнонске.

21:15  Јер ти потоци, који допиру до места Ара, теку покрај међе моавске.

21:16  А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде.

21:17  Тада пева Израиљ песму ову: Дижи се, студенче; припевајте га;

21:18  Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с оним који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,

21:19  А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,

21:20  А из Вамота у долину која је у пољу моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.

21:21  Тада посла Израиљ посланике к Сиону, цару аморејском говорећи:

21:22  Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пређемо међу твоју.

21:23  Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.

21:24  Али га исече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока, до синова Амонових, јер тврда беше међа синова Амонових.

21:25  И узе Израиљ сва она места и насели се у свим градовима аморејским, у Есевону и у свим селима његовим.

21:26  Јер Есевон беше град Сиона, цара аморејског, који беше први завојштио на цара моавског и беше му узео сву земљу његову до Арнона.

21:27  Зато говоре у причи: Ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов.

21:28  Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионовог, и спали Ар моавски и становнике на висини арнонској.

21:29  Тешко теби, Моаве; пропао си; народе Хемосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону, цару аморејском.

21:30  Али их пострељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.

21:31  И тако живи Израиљ у земљи аморејској.

21:32  Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који беху онде.

21:33  Потом обративши се пођоше у Васан; и изиђе Ог, цар васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.

21:34  А Господ рече Мојсију: Не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону, цару Аморејском који живљаше у Есевону.

21:35  И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову.

Chapter 22

22:1  Одатле се подигоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону.

22:2  И виде Валак, син Сефоров све што учини Израиљ Амореју.

22:3  И уплаши се Моав од народа веома; јер га беше много, и притужи Моаву од синова Израиљевих.

22:4  Па рече Моав старешинама мадијанским: Сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак, син Сефоров беше у оно време цар моавски.

22:5  И посла посланике к Валаму, сину Веоровом у Фатуру, која је на реци у земљи народа његовог, говорећи: Ево народ изиђе из Мисира, ево прекрилио је земљу, и стоји према мени.

22:6  Него ходи, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, е да бих му одолео и побио га или истерао из земље ове; јер знам, кога благословиш биће благословен, а кога прокунеш биће проклет.

22:7  И отидоше старешине моавске и старешине мадијанске носећи дарове за врачање; и дођоше к Валаму, и казаше му речи Валакове.

22:8  А он им рече: Останите овде ову ноћ, и одговорићу вам како ми Господ каже. И осташе кнезови моавски код Валама.

22:9  А Бог дође к Валаму и рече му: Какви су то људи код тебе?

22:10  И рече Валам Богу: Валак син Сефоров, цар моавски, посла их к мени говорећи:

22:11  Ево народ изиђе из Мисира и прекрили земљу; него ходи, прокуни ми га, е да бих га надбио и отерао га.

22:12  А Бог рече Валаму: Не иди с њима, нити куни тај народ, јер је благословен.

22:13  И ујутру уставши Валам рече кнезовима Валаковим; вратите се у своју земљу јер ми не да Бог да идем с вама.

22:14  И уставши кнезови моавски дођоше к Валаку, и рекоше: Не хте Валам поћи с нама.

22:15  Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првих.

22:16  И они дошавши к Валаму рекоше му: Овако вели Валак, син Сефоров: Немој се затезати, молим те, него дођи к мени.

22:17  Јер ћу те добро даривати, и шта ми год кажеш чинићу; зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ.

22:18  А Валам одговори и рече слугама Валаковим: Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господа Бога свог да учиним шта мало или велико.

22:19  Али опет останите овде и ви ову ноћ да видим шта ће ми сада казати Господ.

22:20  И дође Бог ноћу к Валаму и рече му: Кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али шта ти кажем оно да чиниш.

22:21  А ујутру уставши Валам осамари магарицу своју, и пође с кнезовима моавским.

22:22  Али се разгневи Бог што он пође; и стаде анђео Господњи на пут да му не да; а он сеђаше на магарици својој и имаше са собом два момка своја.

22:23  А кад магарица виде анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци, сврну магарица с пута и пође преко поља. А Валам је стаде бити да је врати на пут.

22:24  А анђео Господњи стаде на стазу међу виноградима, а беше зид и одовуд и одонуд.

22:25  И магарица видећи анђела Господњег приби се уз други зид, и притиште ногу Валамову о зид; а он је стаде опет бити.

22:26  Потом анђео Господњи отиде даље, и стаде у теснацу, где не беше места да се сврне ни надесно ни налево.

22:27  И магарица видећи анђела Господњег паде под Валамом, а Валам се врло разљути, и стаде бити магарицу својим штапом.

22:28  Тада Господ отвори уста магарици, те она рече Валаму: Шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?

22:29  А Валам рече магарици: Што ми пркосиш? Да имам мач у руци, сад бих те убио.

22:30  А магарица рече Валаму: Нисам ли твоја магарица? Јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? А он рече: Ниси.

22:31  Тада Господ отвори очи Валаму, који угледа анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци. И он сави главу и поклони се лицем својим.

22:32  И рече му анђео Господњи: Зашто си био магарицу своју већ три пута? Ево ја изиђох да ти не дам, јер твој пут није мени по вољи.

22:33  Кад ме угледа магарица, она се уклони испред мене већ три пута; а да се није уклонила испред мене, тебе бих већ убио, а њу бих оставио у животу.

22:34  А Валам рече анђелу Господњем: Згрешио сам, јер нисам знао да ти стојиш преда мном на путу; ако теби није по вољи, ја ћу се вратити.

22:35  А анђео Господњи рече Валаму: Иди с тим људима, али само оно говори што ти ја кажем. Тада Валам отиде с кнезовима Валаковим.

22:36  А кад чу Валак да иде Валам, изиђе му на сусрет у град моавски на међи арнонској накрај међе.

22:37  И рече Валак Валаму: Нисам ли слао к теби и звао те? Зашто ми не дође? Еда ли те не могу даривати?

22:38  А Валам рече Валаку: Ево сам дошао к теби; али хоћу ли моћи шта говорити? Шта ми Бог метне у уста, оно ћу говорити.

22:39  И отиде Валам с Валаком, и дођоше у град Узот.

22:40  И накла Валак волова и оваца, и посла Валаму и кнезовима, који беху с њим.

22:41  А ујутру узе Валак Валама и одведе га на висину Валову, и оданде му показа један крај народа.

Chapter 23

23:1  И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.

23:2  И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.

23:3  Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам.

23:4  И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару.

23:5  А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци.

23:6  И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски.

23:7  А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.

23:8  Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи?

23:9  Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.

23:10  Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!

23:11  Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.

23:12  А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?

23:13  Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.

23:14  И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.

23:15  Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.

23:16  И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори.

23:17  И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ?

23:18  А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!

23:19  Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?

23:20  Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи.

23:21  Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.

23:22  Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова.

23:23  Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.

23:24  Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених.

23:25  Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати.

23:26  А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже?

23:27  А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.

23:28  И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.

23:29  И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.

23:30  И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.

Chapter 24

24:1  И видевши Валам да је Божја воља да благосиља Израиља, не хте више ни ићи као пре по врачање, него се окрете лицем к пустињи,

24:2  И подигавши очи своје угледа Израиља где стоји по племенима својим; и дух Божји дође на њ.

24:3  И отвори причу своју, и рече: Каже Валам, син Веоров; каже човек коме су отворене очи.

24:4  Каже онај који чује речи Божје, који види утвару Свемогућег, који кад падне отворене су му очи:

24:5  Како су лепи шатори твоји, Јакове, и колибе твоје, Израиљу!

24:6  Пружили су се као потоци, као вртови крај реке, као мирисава дрвета која је посадио Господ, као кедри на води.

24:7  Потећи ће вода из ведра његовог, и семе ће његово бити међу великим водама, и цар ће се његов подигнути сврх Агага, и царство ће се његово узвисити.

24:8  Бог га је извео из Мисира, и Он му је као снага једнорогова; појешће народе који су му непријатељи, и кости ће његове потрти, и стрелама својим пострељати их.

24:9  Спустио се, лежи као лавић и као љути лав; ко ће га пробудити? Ко тебе благосиља, биће благословен; а ко тебе куне, биће проклет.

24:10  Тада се разгневи Валак на Валама, и пљесну се рукама, и рече Валак Валаму: Дозвах те да прокунеш непријатеље моје, а ти си их благословио ето већ три пута.

24:11  Одлази у своје место; рекох да ћу те даривати, а ето Господ не да ти дара.

24:12  А Валам рече Валаку: Нисам ли и посланицима твојим које си послао к мени рекао говорећи:

24:13  Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господње да учиним шта добро или зло од себе; шта каже Господ оно ћу казати.

24:14  Ја сада ево идем к народу свом, али да ти кажем шта ће тај народ учинити народу твом најпосле.

24:15  Потом отвори причу своју, и рече: Каже Валам син Веоров, каже човек коме су отворене очи,

24:16  Каже који чује речи Божје, и зна знање о Вишњем, и који види утвару Свемогућег и кад падне отворене су му очи.

24:17  Видим Га, али не сад; гледам Га, али не изблиза; изаћи ће звезда из Јакова и устаће палица из Израиља, која ће разбити кнезове моавске и разорити све синове ситове.

24:18  И Едома ће освојити и Сира ће освојити непријатељи његови; јер ће Израиљ радити јуначки.

24:19  И владаће који је од Јакова, и затрће остатак од града.

24:20  А угледа Амалика, отвори причу своју, и рече: Амалик је почетак народима, али ће најпосле пропасти.

24:21  А угледавши Кенеја, отвори причу своју, и рече: Тврд ти је стан, и на стени си савио гнездо своје;

24:22  Али ће бити изагнан Кенеј; Асур ће га заробити.

24:23  И опет отвори причу своју, и рече: Јаох! Ко ће бити жив кад то учини Бог!

24:24  И лађе из земље Китимске допловиће и досадиће Асирцима и досадиће Јеврејима; али ће и сами пропасти.

24:25  Потом уставши Валам отиде, и врати се у своје место; и Валак отиде својим путем.

Chapter 25

25:1  И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима моавским.

25:2  Оне позиваху народ на жртве својих богова, и народ јеђаше, и клањаше се боговима њиховим.

25:3  И Израиљ приону уз Велфегора; и разгневи се Господ на Израиља.

25:4  И рече Господ Мојсију: Узми све кнезове народне, и обеси их Господу према сунцу, да се одврати гнев Господњи од Израиља.

25:5  И рече Мојсије судијама Израиљевим: Побијте сваки своје који су прионули уз Велфегора.

25:6  И гле, један између синова Израиљевих дође и доведе к браћи својој једну Мадијанку на очи Мојсију и на очи свему збору синова Израиљевих; а они заплакаше на вратима шатора од састанка.

25:7  А кад то виде Финес, син Елеазара сина Арона свештеника, уста исред збора и узе копље у руку;

25:8  И уђе за човеком Израиљцем у шатор, и прободе их обоје, човека Израиљца и ону жену, кроз трбух, и преста погибија међу синовима Израиљевим.

25:9  И изгибе их од те погибије двадесет и четири хиљаде.

25:10  Тада рече Господ Мојсију говорећи:

25:11  Финес, син Елеазара сина Арона свештеника одврати гнев мој од синова Израиљевих отворивши ревност за ме међу њима, да не бих истребио синове Израиљеве у ревности својој.

25:12  Зато му кажи: Ево дајем му свој завет мирни.

25:13  И имаће он и семе његово након њега завет свештенства вечног, јер ревнова за Бога свог и очисти синове Израиљеве.

25:14  А човеку Израиљцу убијеном, који би убијен с Мадијанком, беше име Замрије, син Салманов, кнез од дома оца свог од племена Симеуновог.

25:15  А убијеној жени Мадијани беше име Хазвија, кћи Сура кнеза народног у дому оца свог међу Мадијанима.

25:16  И рече Господ Мојсију говорећи:

25:17  Завојштите на Мадијане, и бијте их;

25:18  Јер они завојштише на вас преварама својим, и претворише вас Велфегором и Хазвијом кћерју кнеза мадијанског, сестром својом, која би убијена у дан погибије која дође с Фегора.

Chapter 26

26:1  А после те погибије рече Господ Мојсију и Елеазару, сину Ароновом свештенику говорећи:

26:2  Избројте сав збор синова Израиљевих од двадесет година и више по домовима отаца њихових, све који могу ићи на војску у Израиљу.

26:3  И рече им Мојсије и Елеазар свештеник у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

26:4  Да се изброје од двадесет година и више, како заповеди Господ Мојсију и синовима Израиљевим, који изађоше из земље мисирске.

26:5  Рувим беше првенац Израиљев; а синови Рувимови: од Еноха породица Енохова; од Фалуја породица Фалујева;

26:6  Од Асрона породица Асронова, од Хармије породица Хармијина.

26:7  То су породице Рувимове; а избројаних беше међу њима четрдесет и три хиљаде и седам стотина и тридесет.

26:8  Син Фалујев беше Елијав.

26:9  А синови Елијавови: Намуило и Датан и Авирон. Овај Датан и овај Авирон који беху од оних што се сазиваху на збор, усташе на Мојсија и Арона у буни Корејевој, кад беше буна на Господа;

26:10  И земља отворивши уста своја прождре њих и Кореја, и изгибе та гомила, и спали их огањ двеста и педесет људи, који посташе углед.

26:11  А синови Корејеви не погибоше.

26:12  Синови Симеунови по породицама својим: од Намуила породица Намуилова; од Јамина породица Јаминова; од Јахина породица Јахинова;

26:13  Од Заре породица Зарина, од Саула породица Саулова.

26:14  То су породице Симеунове; од њих беше двадесет и две хиљаде и две стотине.

26:15  А синови Гадови по породицама својим: од Сифона породица Сифонова; од Агија породица Агијева; од Сунија и породица Сунијева;

26:16  Од Азена породица Азенова; од Ирија породица Иријева;

26:17  Од Арода породица Ародова; од Арилија породица Арилијева.

26:18  То су породице синова Гадових, а међу њима беше избројаних четрдесет хиљада и пет стотина.

26:19  Синови Јудини: Ир и Авнан; али умреше Ир и Авнан у земљи хананској.

26:20  Беху, пак, синови Јудини по породицама својим: од Силома породица Силомова; од Фареса породица Фаресова; од Заре породица Зарина.

26:21  А синови Фаресови беху: од Асрона породица Асронова; од Јамуила породица Јамуилова.

26:22  То су породице Јудине, а међу њима беше избројаних седамдесет и шест хиљада и пет стотина.

26:23  А синови Исахарови по породицама својим: од Толе породица Толина; од Фуве породица Фувина;

26:24  Од Јасува породица Јасувова; од Амрама породица Амрамова.

26:25  То су породице Исахарове; а међу њима беше избројаних шездесет и четири хиљаде и три стотине.

26:26  Синови Завулонови по породицама својим: од Сареда породица Саредова, од Алона породица Алонова, од Алила породица Алилова.

26:27  То су породице Завулонове, а међу њима беше избројаних шездесет хиљада и пет стотина.

26:28  Синови Јосифови по породицама својим: Манасија и Јефрем;

26:29  Синови Манасијини: од Махира породица Махирова, а Махир роди Галада, од ког је породица Галадова.

26:30  Ово су синови Галадови; од Ахијезера породица Ахијезерова; од Хелека породица Хелекова.

26:31  Од Есрила породица Есрилова, од Сихема породица Сихемова;

26:32  Од Симаера породица Симаерова; од Офера породица Оферова;

26:33  А Салпад син Оферов немаше синове него кћери, којима су имена Мала и Нуја и Егла и Мелха и Терса.

26:34  То су породице Манасијине, а од њих беше избројаних педесет и две хиљаде и седам стотина.

26:35  Синови, пак, Јефремови по породицама својим: од Сутала породица Суталова; од Вехера породица Вехерова; од Тахана породица Таханова.

26:36  А ово су синови Суталови: од Ерана породица Еранова.

26:37  То су породице синова Јефремових; а међу њима беше избројаних тридесет и две хиљаде и пет стотина. То су синови Јосифови по породицама својим.

26:38  А синови Венијаминови по породицама својим: од Веле породица Велина; од Асвила породица Асвилова; од Ахирама породица Ахирамова;

26:39  Од Суфама породица Суфамова; од Уфама породица Уфамова.

26:40  А Велини синови беху: Адер и Наман; од Адера породица Адерова; од Намана породица Наманова.

26:41  То су синови Венијаминови по породицама својим, а међу њима беше избројаних четрдесет и пет хиљада и шест стотина.

26:42  А ово су синови Данови по породицама својим: од Самеја породица Самејева; то је род Данов по породицама својим.

26:43  У свим породицама Самејевим беше избројаних шездесет и четири хиљаде и четири стотине.

26:44  Синови Асирови по породицама својим: од Јамина породица Јаминова; од Јесуја породица Јесујева: од Верија породица Веријина.

26:45  Синови Веријини: од Ховера породица Ховерова; од Мелхила породица Мелхилова.

26:46  А кћери Асировој беше име Сара.

26:47  То су породице синова Асирових; а међу њима беше избројаних педесет и три хиљаде и четири стотине.

26:48  Синови Нефталимови по породицама својим: од Асила породица Асилова; од Гунија породица Гунијева.

26:49  Од Јесера породица Јесерова; од Селима породица Селимова.

26:50  То је род Нефталимов по породицама својим, а међу њима беше избројаних четрдесет и пет хиљада и четири стотине.

26:51  То су избројани међу синовима Израиљевим, шест стотина и једна хиљада и седам стотина и тридесет.

26:52  А Господ рече Мојсију говорећи:

26:53  Тим нека се подели земља у наследство према броју имена;

26:54  Којих има више, подај им веће наследство, а којих има мање, њима мање; сви према броју избројаних својих нека имају наследство.

26:55  Али жребом нека се подели земља: по именима племена отаца својих нека добију наследство.

26:56  Ждребом нека се подели свакоме племену, било велико или мало.

26:57  А ово су избројани између Левита по породицама својим: од Гирсона породица Гирсонова; од Ката породица Катова; од Мерарија породица Мераријева.

26:58  Ово су породице Левијеве: породица Ловенијева, породица Хевронова, породица Мелијева, породица Мусијева, породица Корејева. А Кат је родео Амрама.

26:59  А име је жени Амрамовој Јохаведа, кћи Левијева, која му се родила у Мисиру; а она роди Амраму Арона и Мојсија, и Марију сестру њихову.

26:60  А Арону се роди Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар.

26:61  Али Надав и Авијуд погибоше кад принесоше туђ огањ пред Господом.

26:62  И беше их избројаних двадесет и три хиљаде, свега мушкиња од једног месеца и више; и не бише бројани међу синове Израиљеве, јер им није дано наследство међу синовима Израиљевим

26:63  То су избројани, кад Мојсије и Елеазар свештеник избројаше синове Израиљеве у пољу моавском на Јордану према Јерихону.

26:64  А међу њима не беше ниједан од оних које избројаше Мојсије и Арон, свештеник, кад бројаше синове Израиљеве у пустињи Синајској.

26:65  Јер Господ беше рекао за њих: Помреће у пустињи. И не оста их ни један осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса сина Навиног.

Chapter 27

27:1  Тада дођоше кћери Салпада, сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијиног, од племена Манасије сина Јосифовог, а имена им беху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.

27:2  И стадоше пред Мојсија и пред Елеазара свештеника и пед кнезове и сав збор на вратима шатора од састанка, и рекоше:

27:3  Отац наш умре у пустињи, али не беше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умре од греха свог, а не остави синове.

27:4  Зашто да се истреби име оца нашег из породице његове зато што није имао сина? Дај нам наследство међу браћом оца нашег.

27:5  И изнесе Мојсије ствар њихову пред Господа.

27:6  А Господ рече Мојсију говорећи:

27:7  Право говоре, кћери Салпадове; подај им право да имају наследство међу браћом оца свог, и принеси наследство оца њиховог на њих.

27:8  А синовима Израиљевим кажи и реци: Кад ко умре, а нема сина, онда пренесите наследство његово на кћер његову;

27:9  Ако ли ни кћери нема, онда подајте наследство његово браћи његовој;

27:10  Ако ли ни браће нема, онда подајте наследство његово браћи оца његовог;

27:11  Ако ли нема ни браћу очеву, онда подајте наследство његово ономе ко му је најближи у роду његовом, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевим закон за суђење, како заповеди Господ Мојсију.

27:12  Још рече Господ Мојсију: Изиђи на гору ову аваримску, и види земљу коју сам дао синовима Израиљевим.

27:13  И кад је видиш, прибраћеш се к роду свом и ти, као што се прибрао Арон, брат твој.

27:14  Јер не послушасте речи моје у пустињи Сину у свађи народној, кад је требало да ме прославите на води пред очима њиховим. То је вода од свађе у Кадису у пустињи Сину.

27:15  И рече Мојсије Господу говорећи:

27:16  Господе Боже духовима и сваком телу, постави човека над овим збором,

27:17  Који ће излазити пред њима и који ће долазити пред њима, који ће их изводити и опет доводити, да не би био збор Господњи као овце које немају пастира.

27:18  А Господ рече Мојсију: Узми к себи Исуса сина Навиног, човека у коме је дух мој, и метни руку своју на њ,

27:19  И изведи га пред Елеазара свештеника и пред сав збор, и подај му заповести пред њима.

27:20  И подај му од славе своје, да га слуша сав збор синова Израиљевих.

27:21  И нека стаје пред Елеазара свештеника да га пита за суд Урим пред Господом; по заповести Његовој нека полазе и по заповести Његовој нека долазе он и сви синови Израиљеви с њим и сав збор.

27:22  И учини Мојсије како му заповеди Господ; и узевши Исуса постави га пред Елеазара свештеника и пред сав збор.

27:23  И метну руке своје на њ, и даде му заповести, како беше заповедио Господ преко Мојсија.

Chapter 28

28:1  Још рече Господ Мојсију говорећи:

28:2  Заповеди синовима Израиљевим, и реци им: Приносе моје, хлеб мој, жртве што ми се сажижу за угодни мирис, пазите да ми приносите на време.

28:3  Реци им дакле: Ово је жртва огњена што ћете приносити Господу: два јагњета од године здрава, сваки дан на жртву паљеницу без престанка.

28:4  Једно јагње принеси ујутру, а друго јагње принеси увече.

28:5  И десетину ефе белог брашна за дар смешаног с четвртином ина чистог уља.

28:6  То је жртва паљеница свагдашња, која би принесена на гори Синајској за мирис угодни, жртва огњена Господу.

28:7  И налив њен да буде четврт ина на свако јагње; у светињи приноси налив доброг пића Господу.

28:8  А друго јагње принеси увече; дар као ујутру и налив његов принеси за жртву огњену, за угодни мирис Господу.

28:9  А у суботу два јагњета од године здрава, и две десетине белог брашна смешаног с уљем за дар с наливом његовим.

28:10  То је суботна жртва паљеница сваке суботе, осим свагдашње жртве паљенице и налива њеног.

28:11  И у почетак месеца својих приносите Господу жртву паљеницу, по два телета и једног овна и седам јагањаца од године здравих;

28:12  И три десетине белог брашна помешаног с уљем за дар на свако теле, и две десетине белог брашна помешаног с уљем за дар на овна;

28:13  И по једну десетину белог брашна помешаног с уљем за дар на свако јагње; то је жртва паљеница на угодни мирис, жртва огњена Господу.

28:14  А налив њихов да буде вина по ина на теле, трећина ина на овна, и четврт ина на јагње. То је жртва паљеница у почетак месеца, сваког месеца у години.

28:15  И јарца једног за грех, осим свагдашње жртве паљенице, приносите Господу с наливом његовим.

28:16  А првог месеца четрнаести дан да је пасха Господу;

28:17  А петнаести дан тог месеца празник: седам дана једите пресне хлебове.

28:18  Први дан нека је сабор свети; никакав посао ропски не радите.

28:19  Него принесите Господу жртву паљеницу, два телета и једног овна и седам јагањаца од године, све да вам је здраво;

28:20  А дар уз њих белог брашна помешаног с уљем три десетине уза свако теле и две десетине уз овна принесите.

28:21  По једну десетину принесите уза свако јагње од оних седам јагањаца;

28:22  И једног јарца за грех, ради очишћења вашег.

28:23  То принесите осим јутарње жртве паљенице, која је жртва свагдашња.

28:24  Тако приносите сваки дан за оних седам дана, да буде јело, жртва огњена на угодни мирис Господу, осим свагдашње жртве паљенице и њен налив приносите.

28:25  И седми дан да имате свети сабор; посао ропски ниједан не радите.

28:26  И на дан првина, кад приносите нов дар Господу после својих недеља, да имате сабор свети, ниједан посао ропски не радите;

28:27  Него принесите жртву паљеницу за угодни мирис Господу, два телета, једног овна седам јагањаца од године;

28:28  И дар уз њих: белог брашна помешаног с уљем по три десетине уз теле, две десетине уз овна,

28:29  По једну десетину уза свако јагње од оних седам јагањаца;

28:30  Једног јарца, ради очишћења вашег.

28:31  Принесите то, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног; а све нека вам је здраво с наливом својим.

Chapter 29

29:1  А седмог месеца први дан да имате свети сабор; посао ропски ниједан не радите; то да вам је трубни дан.

29:2  И принесите жртву паљеницу за мирис угодни Господу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године здравих;

29:3  А дар уз њих белог брашна смешаног с уљем три десетине уз теле и две десетине уз овна,

29:4  И по једну десетину уз свако јагње од седам јагањаца;

29:5  И једног јарца за грех, ради очишћења вашег;

29:6  Осим жртве паљенице у почетку месеца и дара њеног, и осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њихових по уредби њиховој, за мирис угодни, за жртву огњену Господу.

29:7  И десети дан тог месеца седмог да имате свети сабор; и мучите душе своје; не радите никакав посао;

29:8  Него принесите Господу за мирис угодни жртву паљеницу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године, а нека вам је здраво;

29:9  И дар уз њих белог брашна помешаног с уљем три десетине уз теле, две десетине уз овна,

29:10  По једну десетину уза свако јагње од оних седам јагањаца;

29:11  Јарца једног за грех, осим жртве за грех ради очишћења, и осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њихових.

29:12  И петнаести дан тог месеца седмог да имате свети сабор; ниједан посао ропски не радите; него празнујте празник Господу седам дана.

29:13  И принесите жртву паљеницу, огњену жртву за угодни мирис Господу, тринаест телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године, а нека су здрави;

29:14  И дар уз њих брашна белог смешана с уљем по три десетине уза свако теле од тринаест телаца, по две десетине уза сваког овна од она два овна,

29:15  И по једну десетину уза свако јагње од оних четрнаест јагањаца;

29:16  И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.

29:17  А други део дванаест телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих,

29:18  И дар њихов и налив њихов, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;

29:19  И јарца једног за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.

29:20  А трећи дан једанаест телаца, два овна и четрнаест јагањаца од године здравих;

29:21  И дарове њихове и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;

29:22  И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.

29:23  А четврти дан десет телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих;

29:24  И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;

29:25  И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.

29:26  А пети дан девет телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих;

29:27  И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;

29:28  И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.

29:29  А шести дан осам телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих,

29:30  И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;

29:31  И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.

29:32  А седми дан седам телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих,

29:33  И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;

29:34  И јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.

29:35  А осми дан да вам је празник; ниједан посао ропски не радите.

29:36  Него принесите жртву паљеницу, жртву огњену за угодни мирис Господу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године здравих.

29:37  И дар њихов и наливе њихове, уз теле, уз овна и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;

29:38  И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.

29:39  То приносите Господу на празнике своје, осим оног што бисте по завету или од своје воље принели за жртве паљенице или дарове или наливе или жртве захвалне.

Chapter 30

30:1  И каза Мојсије синовима Израиљевим све што заповеди Господ.

30:2  И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.

30:3  Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.

30:4  А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,

30:5  И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.

30:6  Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.

30:7  Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,

30:8  А муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.

30:9  Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.

30:10  А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.

30:11  Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,

30:12  И муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.

30:13  Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.

30:14  Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.

30:15  Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.

30:16  Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен. Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.

Chapter 31

31:1  Опет рече Господ Мојсију говорећи:

31:2  Освети синове Израиљеве на Мадијанима, па ћеш се онда прибрати к роду свом.

31:3  И Мојсије рече народу говорећи: Опремите између себе људе на војску да иду на Мадијане да учине освету Господњу на Мадијанима,

31:4  По хиљаду од племена, од сваког племена Израиљевог опремите на војску.

31:5  И дадоше од хиљада Израиљевих по хиљаду од сваког племена, дванаест хиљада опремише на војску.

31:6  И посла Мојсије по хиљаду од сваког племена на војску, и с њима Финеса, сина Елеазара свештеника, и у њега беху судови свети и трубе.

31:7  И завојштише на Мадијане, како заповеди Господ Мојсију, и побише све мушкиње.

31:8  Побише и цареве мадијанске, с другима које им побише, Евина и Рокома и Сура и Ура и Ровока, пет царева мадијанских, и Валама сина Веоровог убише мачем.

31:9  И заробише синови Израиљеви жене Мадијанке и децу њихову, и запленише сву стоку њихову, крупну и ситну, и све благо њихово.

31:10  А места њихова у којима живљаху и градове њихове све попалише огњем.

31:11  И све робље и сав плен, људе и стоку, узеше;

31:12  И поведоше к Мојсију и Елеазару свештенику и ка збору синова Израиљевих, и робље и остали плен и добит у логор на пољу моавском, које је на Јордану према Јерихону.

31:13  А Мојсије и Елеазар свештеник и сви кнезови од збора изиђоше им на сусрет из логора.

31:14  И Мојсије се разгневи на војводе, на хиљаднике и стотинаре, који се враћаху с војске;

31:15  И рече им Мојсије: А што остависте у животу све жене?

31:16  Та оне по речи Валамовој навратише синове Израиљеве да згреше Господу с Фегора, те дође она погибија на народ Господњи.

31:17  Зато сада побијте сву децу мушку, и све жене побијте, које су познале човека.

31:18  А девојке, које не познаше човека, оставите у животу.

31:19  А ви останите изван логора седам дана; сваки који је убио кога и који се дотакао убијенога очистите се трећи дан и седми дан, себе и робље своје.

31:20  И све хаљине и све ствари кожне и све што је од кострети и све судове дрвене очистите.

31:21  И рече Елеазар свештеник војницима, који беху ишли на војску: Ово је наредба и закон што је Господ заповедио Мојсију:

31:22  Злато, сребро, бронзу, гвожђе, коситер и олово,

31:23  Шта год подноси ватру, пропустите кроз ватру, и очистиће се, али пошто се очисти водом очишћења; а шта год не подноси ватру, пропустите кроз воду.

31:24  И оперите хаљине своје седми дан, и бићете чисти; и онда ћете ући у логор.

31:25  Још рече Господ Мојсију говорећи:

31:26  Изброј све што је заплењено, људе и стоку, ти и Елеазар свештеник и поглавари од племена народних.

31:27  И раздели све заплењено на двоје: на војнике који су ишли на војску и на сав збор.

31:28  И узми део за Господа од војника који су ишли на војску, по једну душу од педесет, и од људи и од говеда и од магараца и од оваца.

31:29  Од њихове половине то узмите, и подајте Елеазару свештенику за принос Господу.

31:30  И од половине која допаде синовима Израиљевим узми по једно од педесет, и од људи и од говеда и од магараца и од оваца и од сваке стоке, и то подај Левитима који раде шта треба за шатор Господњи.

31:31  И учини Мојсије и Елеазар свештеник како заповеди Господ Мојсију.

31:32  И беше плена, што оста од плена који заплени војска: шест стотина и седамдесет и пет хиљада оваца,

31:33  И седамдесет и две хиљаде говеда,

31:34  И шездесет и једна хиљада магараца,

31:35  И женскиња што не беше познало човека, свега тридесет и две хиљаде душа.

31:36  А у половини, у делу оних који беху ишли на војску, беше на број три стотине и тридесет и седам хиљада и пет стотина оваца,

31:37  А од тога део Господу беше шест стотина и седамдесет и пет оваца:

31:38  И тридесет и шест хиљада говеда, а од тога део Господу седамдесет и два;

31:39  И тридесет хиљада и пет стотина магараца, а од тога део Господу шездесет и један;

31:40  И шеснаест хиљада душа људских, а од тога део Господу тридесет и две душе.

31:41  И даде Мојсије Елеазару свештенику део за принос Господу, као што му заповеди Господ.

31:42  А од друге половине, која допаде синовима Израиљевим, коју узе Мојсије од људи који беху ишли на војску,

31:43  А и у тој половини, која допаде збору, беше три стотине и тридесет и седам хиљада и пет стотина оваца,

31:44  Тридесет и шест хиљада говеда,

31:45  Тридесет хиљада и пет стотина магараца,

31:46  И шеснаест хиљада душа људских.

31:47  Од те половине, која допаде синовима Израиљевим, узе Мојсије по једно од педесет, и од људи и од стоке, и даде Левитима који раде шта треба за шатор Господњи, као што му Господ заповеди,

31:48  И приступише к Мојсију војводе, хиљадници и стотинари,

31:49  И рекоше му: Слуге твоје пребројаше војнике који беху под нашом руком, и ниједног није мање.

31:50  Зато приносимо Господу принос, сваки што је ко задобио, златних заклада, копача, наруквица, прстена, ободаца и ланчића, да би се очистиле душе наше пред Господом.

31:51  И узе Мојсије и Елеазар свештеник од њих злато, свакојаке закладе.

31:52  А беше свега злата принесеног, што принесоше Мојсију хиљадници и стотинари, шеснаест хиљада и седам стотина и педесет сикала.

31:53  А војници задржаше себи шта који беше запленио.

31:54  И узевши Мојсије и Елеазар злато од хиљадника и стотинара, унесоше га у шатор од састанка за спомен синовима Израиљевим пред Господом.

Chapter 32

32:1  А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.

32:2  И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:

32:3  Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,

32:4  Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.

32:5  Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.

32:6  А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?

32:7  Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?

32:8  Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;

32:9  И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;

32:10  И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:

32:11  Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,

32:12  Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.

32:13  И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.

32:14  А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.

32:15  Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.

32:16  А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.

32:17  А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.

32:18  Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.

32:19  Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.

32:20  Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,

32:21  Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,

32:22  И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.

32:23  Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.

32:24  Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.

32:25  И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.

32:26  Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;

32:27  А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.

32:28  Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,

32:29  И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.

32:30  Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.

32:31  И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.

32:32  Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.

32:33  И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.

32:34  И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.

32:35  И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,

32:36  И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.

32:37  А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,

32:38  И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.

32:39  А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.

32:40  И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.

32:41  И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.

32:42  И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.

Chapter 33

33:1  Ово су путеви синова Израиљевих кад изађоше из земље мисирске у четама својим под управом Мојсијевом и Ароновом.

33:2  И Мојсије пописа како изиђоше и где стајаше по заповести Господњој; и ово су путеви њихови како путоваше.

33:3  Пођоше из Рамесе првог месеца петнаести дан, сутрадан после пасхе, и изиђоше синови Израиљеви руком подигнутом пред очима свих Мисираца.

33:4  А Мисирци погребаваху првенце које поби Господ међу њима, кад и на боговима њиховим изврши Господ судове.

33:5  И отишавши синови Израиљеви из Рамесе стадоше у логор у Сохоту.

33:6  А из Сохота отишавши стадоше у логор у Етаму, који је на крај пустиње.

33:7  А из Етаме отишавши савише к Ироту, који је према Велсефону и стадоше у логор пред Магдалом.

33:8  А од Ирота отишавши пређоше преко мора у пустињу, и ишавши три дана преко пустиње Етама стадоше у логор у Мери.

33:9  А из Мере отишавши дођоше у Елим, где беше дванаест студенаца и седамдесет палмових дрвета, и онде стадоше у логор.

33:10  А из Елима отишавши стадоше у логор код Црвеног Мора.

33:11  И отишавши од Црвеног Мора стадоше у логор у пустињи Сину.

33:12  А из пустиње Сина отишавши стадоше у логор у Рафаку.

33:13  А из Рафака отишавши стадоше у логор у Елусу.

33:14  А из Елуса отишавши стадоше у логор у Рафидину, где немаше народ воде да пије.

33:15  А из Рафидина отишавши стадоше у логор у пустињи Синајској.

33:16  А из пустиње Синајске отишавши стадоше у логор у Киврот-Атави.

33:17  А из Киврот-Атаве отишавши стадоше у логор у Асироту.

33:18  А из Асирота отишавши стадоше у логор у Ратаму.

33:19  А из Ратама отишавши стадоше у логор у Ремнон-Фаресу.

33:20  А из Ремнон-Фареса отишавши стадоше у логор у Лемвону.

33:21  А из Лемвона отишавши стадоше у логор у Ресану.

33:22  А из Ресана отишавши стадоше у логор у Макелату.

33:23  А из Макелата отишавши стадоше у логор код горе Сафера.

33:24  А од горе Сафера отишавши стадоше у логор у Хараду.

33:25  А из Харада отишавши стадоше у логор у Макидоту.

33:26  А из Макидота отишавши стадоше у логор у Катату.

33:27  А из Катата отишавши стадоше у логор у Тарату.

33:28  А из Тарата отишавши стадоше у логор у Метеку.

33:29  А из Метека отишавши стадоше у логор у Аселмону.

33:30  А из Аселмона отишавши стадоше у логор у Мосироту.

33:31  А из Мосирота отишавши стадоше у логор у Ванакану.

33:32  А из Ванакана отишавши стадоше у логор на планини Гададу.

33:33  А са планине Гадада отишавши стадоше у логор у Етавати.

33:34  А из Етавате отишавши стадоше у логор и Еврону.

33:35  А из Еврона отишавши стадоше у логор у Гесион-Гаверу.

33:36  А из Гесион-Гавера отишавши стадоше у логор у пустињи Сину, а то је Кадис.

33:37  А из Кадиса отишавши стадоше у логор код горе Ора не међи земље едомске.

33:38  И изиђе Арон свештеник на гору Ор по заповести Господњој, и умре онде четрдесете године по изласку синова Израиљевих из земље мисирске, први дан петог месеца.

33:39  А Арону беше сто и двадесет и три године кад умре на гори Ору.

33:40  Тада чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу у земљи хананској, да иду синови Израиљеви.

33:41  Потом отишавши од горе Ора стадоше у логор у Селмону.

33:42  А из Селмона отишавши стадоше у логор у Финону.

33:43  А из Финона отишавши стадоше у логор у Овоту.

33:44  А из Овота отишавши стадоше у логор на хумовима аваримским на међи моавској.

33:45  А од тих хумова отишавши стадоше у логор у Девон-Гаду.

33:46  А из Девон-Гада отишавши стадоше у логор у Гелмон-Девлатаиму.

33:47  А из Гелмон-Девлатаима отишавши стадоше у логор у планинама аваримским према Нававу.

33:48  А из планина аваримских отишавши стадоше у логор у пољу моавском на Јордану према Јерихону.

33:49  И стајаху у логору крај Јордана од Есимота до Вел-Сатима у пољу моавском.

33:50  И рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

33:51  Кажи синовима Израиљевим и реци им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,

33:52  Отерајте од себе све који живе у оној земљи, и потрите све слике њихове резане, и све слике њихове ливене потрите, и све висине њихове оборите.

33:53  А кад их истерате из земље, населите се у њој; јер сам вама дао ону земљу да је ваша.

33:54  И разделите је у наследство жребом на породице своје; којих има више, њима веће наследство подајте; а којих има мање, њима подајте мање наследство; које место коме жребом допадне, оно нека му буде; на племена отаца својих разделите наследство.

33:55  Ако ли не отерате од себе оних који живе у оној земљи, онда ће они које оставите бити трње очима вашим и остани вашим боковима, и пакостиће вам у земљи у којој ћете живети.

33:56  И шта сам мислио учинити њима, учинићу вама.

Chapter 34

34:1  Још рече Господ Мојсију говорећи:

34:2  Заповеди синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу хананску, та ће вам земља припасти у наследство, земља хананска с међама својим.

34:3  Јужни крај да вам је од пустиње Сина, уз међу едомску, и да вам је јужна међа од брега сланог мора на исток;

34:4  И та међа нека се савије од југа к Акравиму и иде до Сина, и нека се пружи од југа преко Кадис-Варније, а отуда нека изиђе на село Адар и иде до Аселмона;

34:5  Потом нека се савије та међа од Аселмона до потока мисирског и иде до мора.

34:6  А западна међа да вам буде велико море; то да вам је западна међа.

34:7  А северна међа ово да вам буде: од великог мора повуците себи међу до горе Ора;

34:8  А од горе Ора повуците себи међу како се иде у Емат, и та међа нека иде на Седад;

34:9  И нека иде та међа до Зефрона, и крај нека јој буде код села Енана, то да вам буде северна међа.

34:10  А с истока повуците себи међу од села Енана до Сефама;

34:11  А од Сефама нека иде та међа к Ривли, с истока Аину, и нека иде даље та међа докле дође до мора Хинерота к истоку;

34:12  И нека се спусти та међа ка Јордану, и нека изађе на слано море. Та ће земља бити ваша с међама својим унаоколо.

34:13  И каза Мојсије синовима Израиљевим говорећи: То је земља коју ћете добити у наследство жребом, за коју је заповедио Господ да је добије девет племена и по.

34:14  Јер племе синова Рувимових по породицама отаца својих, и племе синова Гадових по породицама отаца својих, и половина племена Манасијиног примише своје наследство.

34:15  Ова два племена и по примише наследство своје с ову страну Јордана према Јерихону с источне стране.

34:16  Опет рече Господ Мојсију говорећи:

34:17  Ово су имена људи који ће вам разделити у наследство земљу: Елеазар свештеник и Исус син Навин.

34:18  И по једног кнеза из сваког племена узмите да дели земљу.

34:19  А ово су имена тих људи: од племена Јудиног Халев син Јефонијин,

34:20  Од племена синова Симеунових Самуило син Емијудов,

34:21  Од племена Венијаминовог Елдад син Хаслонов,

34:22  Од племена синова Данових кнез Вокор син Јеклинов,

34:23  Од синова Јосифових: од племена синова Манасијиних кнез Анило син Суфидов,

34:24  Од племена синова Јефремових, кнез Камуило син Сафтанов,

34:25  Од племена синова Завулонових кнез Елисафан син Харнахов,

34:26  Од племена синова Исахарових кнез Фалтило син Озаинов,

34:27  Од племена синова Асирових кнез Ахиор син Селемијин,

34:28  И од племена Нефталимовог кнез Фадаило син Амијудов.

34:29  Овима заповеди Господ да разделе наследство синовима Израиљевим у земљи хананској.

Chapter 35

35:1  Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

35:2  Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,

35:3  Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.

35:4  А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.

35:5  Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.

35:6  А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.

35:7  Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.

35:8  А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.

35:9  Још рече Господ Мојсију говорећи:

35:10  Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,

35:11  Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.

35:12  И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.

35:13  И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.

35:14  Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.

35:15  Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.

35:16  Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

35:17  И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

35:18  Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

35:19  Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.

35:20  Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,

35:21  Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.

35:22  Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,

35:23  Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,

35:24  Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.

35:25  И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.

35:26  Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,

35:27  И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.

35:28  Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.

35:29  Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.

35:30  Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.

35:31  Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.

35:32  Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;

35:33  Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.

35:34  Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.

Chapter 36

36:1  Тада приступише старешине из породице синова Галада сина Махира сина Манасијиног од племена синова Јосифових, и рекоше пред Мојсијем и пред кнезовима, главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,

36:2  И говорише: Господару нашем заповеди Господ да подели жребом земљу у наследство синовима Израиљевим; и господар наш има заповест од Господа да да наследство Салпада, брата нашег кћерима његовим.

36:3  Ако се оне удаду за кога из другог племена синова Израиљевих, онда ће се наследство њихово откупити од наследства отаца наших и додаће се наследству оног племена у које се удаду, и тако ће се део наш окрњити.

36:4  И кад буде опросна година синовима Израиљевим, опет ће остати наследство њихово с наследством оног племена у које се буду удале, и тако ће од наследства племена отаца наших остати откинуто наследство њихово.

36:5  Тада заповеди Мојсије синовима Израиљевим по заповести Господњој говорећи: Право говори племе синова Јосифових.

36:6  Ово заповеди Господ за кћери Салпадове и рече: Нека се удаду за кога им буде воља, али у породици племена свог нека се удаду.

36:7  Да се не би преносило наследство синова Израиљевих од једног племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки наследство племена отаца својих.

36:8  И свака кћи у племенима синова Израиљевих којој допадне наследство, нека се удаје за кога из породице племена оца свог, да би синови Израиљеви држали сваки наследство отаца својих,

36:9  Да се не би преносило наследство од једног племена синова Израиљевих да држи своје наследство.

36:10  Како заповеди Господ Мојсију, тако учинише кћери Салпадове.

36:11  Јер Мала и Терса и Егла и Мелха и Нуја, кћери Салпадове, удадоше се за синове стричева својих,

36:12  У породице синова Манасије сина Јосифовог удадоше се, и оста наследство њихово у племену породице оца њиховог.

36:13  То су заповести и закони, које заповеди Господ преко Мојсија синовима Израиљевим у пољу моавском на Јордану према Јерихону.