SrKDIjekav - Numbers

Chapter 1

1:1  Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској у шатору од састанка први дан другога мјесеца друге године по изласку њихову из земље Мисирске, говорећи:

1:2  Избројте сав збор синова Израиљевих по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех и по именима њиховијем, све мушкиње, главу по главу,

1:3  Од двадесет година и више, све који могу ићи на војску у Израиљу, избројте их по четама њиховијем ти и Арон;

1:4  А с вама нека буде по један човјек од свакога племена, који је поглавар у дому отаца својих.

1:5  А ово су имена људи који ће бити с вама: од племена Рувимова Елисур син Седијуров;

1:6  Од Симеунова Саламило син Сурисадејев;

1:7  Од Јудина Насон син Аминадавов;

1:8  Од Исахарова Натанаило син Согаров;

1:9  Од Завулонова Елијав Син Хелонов;

1:10  Од синова Јосифовијех: од племена Јефремова Елисама син Емијудов; од Манасијина Гамалило син Фадасуров;

1:11  Од Венијаминова Авидан син Гадеонијев;

1:12  Од Данова Ахијезер син Амисадајев;

1:13  Од Асирова Фагаило син Ехранов;

1:14  Од Гадова Елисаф син Рагуилов;

1:15  Од Нефталимова Ахиреј син Енанов.

1:16  То су који се сазиваху на збор, кнезови у племенима отаца својих, тисућници Израиљеви.

1:17  И узе Мојсије и Арон те људе, који бише именовани.

1:18  И сабраше сав збор први дан другога мјесеца, и преписаше их по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех и по именима њиховијем од двадесет година и више, главу по главу.

1:19  Како бјеше Господ заповједио Мојсију, тако их изброји у пустињи Синајској.

1:20  И бјеше синова првенца Израиљева Рувима, рода њихова по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех, кад се изброји по именима с главе на главу све мушкиње од двадесет година и више, што могаше ићи на војску,

1:21  Бјеше их избројени од племена Рувимова четрдесет и шест тисућа и пет стотина.

1:22  Синова Симеуновијех, рода њихова по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех, кад се изброји по именима с главе на главу све мушкиње од двадесет година и више, што могаше ићи на војску,

1:23  Бјеше их избројенијех од племена Симеунова педесет и девет тисућа и три стотине.

1:24  Синова Гадовијех, рода њихова по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех, кад се избројише по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:25  Бјеше их избројенијех од племена Гадова четрдесет и пет тисућа, шест стотина и педесет.

1:26  Синова Јудинијех, рода њихова по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех, кад се избројише по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:27  Бјеше их избројенијех од племена Јудина седамдесет и четири тисуће и шест стотина.

1:28  Синова Исахаровијех, рода њихова по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех, кад се избројише по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:29  Бјеше их избројенијех од племена Исахарова педесет и четири тисуће и четири стотине.

1:30  Синова Завулоновијех, рода њихова по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех, кад се избројише по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:31  Бјеше их избројенијех од племена Завулонова педесет и седам тисућа и четири стотине.

1:32  Од синова Јосифовијех: синова Јефремовијех, рода њихова по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех, кад се избројише по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:33  Бјеше их избројенијех од племена Јефремова четрдесет тисућа и пет стотина.

1:34  Синова Манасијиних, рода њихова по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех, кад се избројише по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:35  Бјеше их избројенијех од племена Манасијина тридесет и двије тисуће и двјеста.

1:36  Синова Венијаминовијех, рода њихова по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех, кад се избројише по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:37  Бјеше их избројенијех од племена Венијаминова тридесет и пет тисућа и четири стотине.

1:38  Синова Дановијех, рода њихова по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех, кад се избројише по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:39  Бјеше их избројенијех од племена Данова шездесет двије тисуће и седам стотина,

1:40  Синова Асировијех, рода њихова по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех, кад се избројише по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:41  Бјеше их избројенијех од племена Асирова четрдесет и једна тисућа и пет стотина.

1:42  Синова Нефталимовијех, рода њихова по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех, кад се избројише по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,

1:43  Бјеше их избројенијех од племена Нефталимова педесет и три тисуће и четири стотине.

1:44  Ово су они које Мојсије и Арон избројише с кнезовима Израиљским, с дванаест људи, који бијаху по један за сваки дом отаца својих.

1:45  И свега бјеше синова Израиљевијех избројенијех по домовима отаца својих од двадесет година и више, свијех што могаху ићи на војску,

1:46  Бјеше их избројенијех шест стотина и три тисуће и пет стотина и педесет.

1:47  Али Левити по племену отаца својих не бише бројени међу њих.

1:48  Јер Господ рече Мојсију говорећи:

1:49  Племена Левијева немој бројати, нити броја њихова саставити са синовима Израиљевијем.

1:50  Него постави Левите над шатором од свједочанства и над свијем посуђем у њему и над свијем што припада њему; они нека носе шатор и све посуђе његово, нека служе у њему, и стају око шатора.

1:51  И кад се шатор крене, нека га сложе Левити; и кад шатор стане, онда нека га разапну Левити. А ко би други приступио, да се погуби.

1:52  И синови Израиљеви нека стају сваки у свом околу и сваки код своје заставе по четама својим.

1:53  А Левити нека стају око шатора од свједочанства, да не дође гњев на збор синова Израиљевијех; и нека Левити раде што треба око шатора од свједочанства.

1:54  И учинише синови Израиљеви како Господ заповједи, све тако учинише.

Chapter 2

2:1  Потом рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

2:2  Синови Израиљеви нека стају у око сваки код своје заставе са знаком дома отаца својих, према шатору од састанка унаоколо.

2:3  С истока нека стаје у око застава војске Јудине по четама својим с војводом синова Јудинијех Насоном сином Аминадавовим;

2:4  А у војсци његовој седамдесет и четири тисуће и шест стотина избројенијех.

2:5  А до њега нека стаје у око племе Исахарово с војводом синова Исахаровијех Натанаилом сином Согаровијем;

2:6  А у војсци његовој педесет и четири тисуће и четири стотине избројенијех.

2:7  Па онда племе Завулоново с војводом синова Завулоновијех Елијавом сином Хелоновијем;

2:8  А у војсци његовој педесет и седам тисућа и четири стотине избројенијех.

2:9  Свега избројенијех у војсци Јудиној сто и осамдесет и шест тисућа и четири стотине по четама њиховијем. Они нека иду напријед.

2:10  А застава војске Рувимове по четама својим нека буде с југа, с војводом синова Рувимовијех Елисуром сином Седијуровијем;

2:11  А у војсци његовој четрдесет и шест тисућа и пет стотина избројенијех.

2:12  А до њега нека стаје у око племе Симеуново с војводом синова Симеуновијех Саламилом сином Сурисадајевим;

2:13  А у војсци његовој педесет и девет тисућа и три стотине избројенијех.

2:14  Па онда племе Гадово с војводом синова Гадовијех Елисафом сином Рагуиловим;

2:15  А у војсци његовој четрдесет и пет тисућа и шест стотина и педесет избројенијех.

2:16  А свега избројенијех у војсци Рувимовој сто и педесет и једна тисућа и четири стотине и педесет по четама њиховијем. И они нека иду други.

2:17  Потом нека иде шатор од састанка с војском синова Левијевих усред остале војске; како у око стају тако нека и иду, сваки својим редом под својом заставом.

2:18  Застава војске Јефремове по четама својим нека буде са запада, с војводом синова Јефремовијех Елисамом сином Емијудовим;

2:19  А у војсци његовој четрдесет тисућа и пет стотина избројенијех.

2:20  А до њега племе Манасијино с војводом синова Манасијиних Гамалилом, сином Фадасуровим;

2:21  А у његовој војсци тридесет и двије тисуће и двјеста избројенијех.

2:22  Па онда племе Венијаминово с војводом синова Венијаминовијех Авиданом сином Гадеонијевим;

2:23  А у војсци његовој тридесет и пет тисућа и четири стотине избројених.

2:24  А свега избројенијех у војсци Јефремовој сто и осам тисућа и сто по четама њиховијем. И они нека иду трећи.

2:25  Застава војске Данове по четама својим нека буде са сјевера с војводом синова Дановијех Ахијезером сином Амисадајевим;

2:26  А у војсци његовој шездесет и двије тисуће и седам стотина избројених.

2:27  А до њега нека стаје у око племе Асирово с војводом синова Асировијех Фагаилом сином Ехрановијем;

2:28  А у војсци његовој четрдесет и једна тисућа и пет стотина избројенијех.

2:29  За њима племе Нефталимово с војводом синова Нефталимовијех Ахирејем сином Енановијем;

2:30  А у његовој војсци педесет и три тисуће и четири стотине избројенијех.

2:31  А свега избројенијех у војсци Дановој сто и педесет и седам тисућа и шест стотина. И они нека иду најпослије уза заставе своје.

2:32  То су синови Израиљеви који бише избројени по домовима отаца својих. Свега избројенијех у цијелој војсци по четама њиховијем шест стотина и три тисуће и пет стотина и педесет.

2:33  Али Левити не бише бројени међу синове Израиљеве, као што Господ бјеше заповједио Мојсију.

2:34  И учинише синови Израиљеви све; како заповједи Господ Мојсију, тако стајаху у око, и тако иђаху сваки по породици својој и по дому отаца својих.

Chapter 3

3:1  А ово је племе Ароново и Мојсијево, кад Господ говори с Мојсијем на гори Синајској.

3:2  И ово су имена синова Ароновијех: првенац Надав, па Авијуд и Елеазар и Итамар.

3:3  То су имена синова Ароновијех, свештеника, који бише помазани и посвећени да врше службу свештеничку.

3:4  Али погибе Надав и Авијуд пред Господом, кад принесоше огањ туђ пред Господом у пустињи Синајској; и не имаше дјеце; зато Елеазар и Итамар отправљаху службу свештеничку за живота Арона оца својега.

3:5  А Господ рече Мојсију говорећи:

3:6  Кажи нека приступи племе Левијево, и постави га пред Ароном свештеником да му служе,

3:7  И да раде за њ и за сав збор пред шатором од састанка служећи шатору,

3:8  И да чувају све посуђе у шатору од састанка, и да страже за синове Израиљеве служећи шатору.

3:9  Па ћеш дати Левите Арону и синовима његовијем; они су даровани њему између синова Израиљевијех.

3:10  А Арона и синове његове постави да врше свештеничку службу своју; ако ли би ко други приступио, да се погуби.

3:11  Још рече Господ Мојсију говорећи:

3:12  Ево узех Левите између синова Израиљевијех за све првенце што отворају материцу међу синовима Израиљевијем; зато ће моји бити Левити.

3:13  Јер је мој сваки првенац; од онога дана када побих све првенце у земљи Мисирској, посветих себи свакога првенца у Израиљу од човјека до живинчета; моји ће бити; ја сам Господ.

3:14  Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској говорећи:

3:15  Изброј синове Левијеве по домовима отаца њиховијех, по породицама њиховијем, све мушкиње од мјесеца дана и више изброј.

3:16  И Мојсије их изброји по заповијести Господњој, како му би заповјеђено.

3:17  И бјеху синови Левијеви по имену ови: Гирсон и Кат и Мерарије.

3:18  А ово су имена синова Гирсоновијех по породицама њиховијем: Ловеније и Семеј.

3:19  А синови Катови по породицама својим: Амрам и Исар, Хеврон и Озило.

3:20  А синови Мераријеви по породицама својим: Малије и Мусије. То су породице Левитске по домовима отаца својих.

3:21  Од Гирсона породица Ловенијева и породица Семејева. То су породице Гирсонове.

3:22  А избројених међу њима, кад се изброји све мушкиње од мјесеца дана и више, бјеше их избројенијех свега седам тисућа и пет стотина.

3:23  Породице Гирсонове стајаху у око иза шатора са запада.

3:24  А старјешина од дома отачкога у породицама Гирсоновим бјеше Елисаф син Даилов.

3:25  А синови Гирсонови чуваху у шатору од састанка шатор и наслон, покривач његов и завјес на вратима шатора од састанка,

3:26  И завјесе од тријема и завјес на вратима од тријема што је око шатора и око олтара, и ужа његова за сваку потребу његову.

3:27  А од Ката бјеше породица Амрамова и породица Исарова и породица Хевронова и породица Озилова. То су породице Катове.

3:28  Свега мушкиња од мјесеца дана и више бјеше на број осам тисућа и шест стотина, који служаху око светиње.

3:29  Породице синова Катовијех стајаху у око поред шатора с југа.

3:30  А старјешина од дома отачкога у породицама Катовијем бјеше Елисафан син Озилов.

3:31  А они чуваху ковчег и сто и свијетњак и олтар и посуђе у светињи којим служе, и завјес, и све што припада к њему.

3:32  А старјешина над старјешинама Левитским бјеше Елеазар син Арона свештеника, постављен над онима који чувају светињу.

3:33  А од Мерарија бјеше породица Малијева и породица Мусијева. То су породице Мераријеве.

3:34  И бјеше их избројенијех, кад се изброји све мушкиње од мјесеца дана и више, шест тисућа и двјеста.

3:35  А старјешина од дома отачкога у породицама Мераријевим бјеше Сурило син Авихејев; они стајаху у око поред шатора са сјевера.

3:36  И синови Мераријеви чуваху даске од шатора и пријеворнице његове и ступце његове и стопице његове и све справе његове и све што к њему припада,

3:37  И ступце од тријема унаоколо и стопице њихове и коље и ужа њихова.

3:38  А пред шатором од састанка с истока стајаху у око Мојсије и Арон и синови његови чувајући светињу за синове Израиљеве; а да ко други приступи, погинуо би.

3:39  А свега Левита кад их изброји Мојсије и Арон по заповијести Господњој по породицама њиховијем, свега мушкиња од мјесец дана и више, бјеше двадесет и двије тисуће.

3:40  И Господ рече Мојсију: изброј све првенце мушке међу синовима Израиљевим од мјесеца дана и више, и сабери број имена њиховијех.

3:41  И узми Левите за мене (ја сам Господ) мјесто свијех првенаца међу синовима Израиљевим, и стоку Левитску мјесто свијех првенаца од стоке синова Израиљевих.

3:42  И изброји Мојсије како му заповједи Господ, све првенце међу синовима Израиљевијем;

3:43  И свега првенаца мушких, кад се избројише по именима од једнога мјесеца и више, бјеше избројенијех двадесет и двије тисуће и двјеста и седамдесет и три.

3:44  И Господ рече Мојсију говорећи:

3:45  Узми Левите мјесто свијех првенаца међу синовима Израиљевим и стоку Левитску мјесто стоке њихове, да буду моји Левити; ја сам Господ.

3:46  А да се откупе они двјеста и седамдесет и три, што има првенаца међу синовима Израиљевијем више него Левита,

3:47  Узми по пет сикала од главе; узми по светом сиклу (а у тај сикал иде двадесет гера).

3:48  И подај те новце Арону и синовима његовијем, откуп за оне који прелазе број њихов.

3:49  И узе Мојсије откуп од онијех који осташе преко онијех који бише промијењени за Левите.

3:50  И узе новце од првенаца синова Израиљевијех, тисућу и триста и шездесет и пет сикала, по светом сиклу.

3:51  И даде Мојсије тај откуп Арону и синовима његовијем по заповијести Господњој, као што заповједи Господ Мојсију.

Chapter 4

4:1  Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

4:2  Изброј синове Катове између синова Левијевих по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех.

4:3  Од тридесет година и више до педесет година све који су за посао да могу радити послове у шатору од састанка.

4:4  А ово ће бити посао синовима Катовијем у шатору од састанка у светињи над светињама:

4:5  Кад полази војска, доћи ће Арон са синовима својим, и скинуће завјес с врата, и покриће њим ковчег од свједочанства.

4:6  Па ће по њему простријети покривач од кожа јазавчјих, и озго ће простријети простирач од саме порфире, и провући ће му полуге.

4:7  И по столу за хљебове постављене нека простру простирач од порфире, и нека метну на њ здјеле и чаше и виједра и кутлиће, и хљеб свагда нека је на њему.

4:8  Па врх тога нека простру простирач од црвца, и нека покрију покривачем од кожа јазавчјих, и нека му провуку полуге.

4:9  И нека узму простирач од порфире и покрију свијетњак и жишке његове и усекаче његове лопатице његове и све судове за уље, којима служе око њега.

4:10  И нека га са свијем справама његовијем завију у покривач од кожа јазавчјих, и метну га на полуге.

4:11  И по златном олтару нека простру простирач од порфире и покрију га покривачем од кожа јазавчјих, и провуку му полуге.

4:12  И нек узму све справе за службу, којима служе у светињи, и нека их метну у простирач од порфире и завију у покривач од кожа јазавчјих, и метну на полуге.

4:13  И нека омету пепео с олтара и по олтару простру простирач од скерлета,

4:14  И нека метну на њ све справе његове, којима служе на њему, машице, виљушке, лопатице и котлиће и све справе за олтар, и нека га покрију покривачем од кожа јазавчјих, па му провуку полуге.

4:15  И кад то сврши Арон и синови његови и завију светињу и све справе за светињу, да пође војска, онда нека дођу синови Катови да носе, али нека се не дотакну ниједне ствари свете, да не погину. То је посао синова Катовијех у шатору од састанка.

4:16  А Елеазар син Арона свештеника нека се стара за уље за видјело, и за кад мирисни, и за жртву свагдашњу, и за уље помазања, нека пази на сав шатор и на све што је у њему, на светињу и на посуђе њезино.

4:17  И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

4:18  Немојте да се истријеби кољено породица Катовијех између Левита;

4:19  Него им учините ово да би остали живи и не би помрли кад приступају к светињи над светињама: Арон и синови његови нека дођу и одреде свакому шта ће који радити и шта ће носити.

4:20  А они нека не долазе да гледају кад се завијају свете ствари, да не помру.

4:21  Опет рече Господ Мојсију говорећи:

4:22  Изброј и синове Гирсонове по домовима отаца њиховијех и по породицама њиховијем.

4:23  Од тридесет година и више до педесет година изброј их све који су за службу да могу служити у шатору од састанка.

4:24  Ово је посао породицама Гирсоновијем што ће радити и носити:

4:25  Нека носе завјесе од наслона и шатор од састанка, покривач његов и покривач од кожа јазавчјих што је озго на њему, и завјес на уласку у шатор од састанка,

4:26  И завјесе од тријема и завјес на вратима од тријема што је око шатора и око олтара, и ужа њихова и све посуђе за службу њихову и што год треба око тога радити нека раде.

4:27  По наредби Ароновој и синова његовијех нека бива сва служба синова Гирсоновијех за све што ће носити и што ће радити, и оставите им нека чувају све што су дужни носити.

4:28  То је служба породица синова Гирсоновијех у шатору од састанка; а Итамар син Арона свештеника нека управља њима.

4:29  Изброј и синове Мераријеве по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех,

4:30  Од тридесет година и више до педесет година изброј их све који су за службу да могу служити у шатору од састанка.

4:31  А ово им је дужност носити осим све службе њихове у шатору од састанка: даске од шатора и пријеворнице његове и ступце његове и стопице његове,

4:32  И ступце од тријема унаоколо, и стопице њихове и коље њихово, и ужа њихова, и све справе њихове, и што год треба за те ствари; а поименце избројте све справе што ће они носити.

4:33  То је служба породица синова Мераријевих што су дужни радити у шатору од састанка под руком Итамара сина Арона свештеника.

4:34  И изброји Мојсије и Арон с кнезовима народним синове Катове по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех,

4:35  Од тридесет година и више до педесет година све који су за службу да могу служити у шатору од састанка.

4:36  И бјеше их избројенијех по породицама њиховијем двије тисуће и седам стотина и педесет.

4:37  То су избројени из породица Катовијех што бјеху за службу у шатору од састанка, које изброји Мојсије и Арон, као што заповједи Господ преко Мојсија.

4:38  А синова Гирсоновијех по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех и по домовима отаца њиховијех бјеше избројенијех,

4:39  Од тридесет година и више до педесет година, свијех што бијаху за службу да служе у шатору од састанка,

4:40  Бјеше их избројенијех по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех двије тисуће и шест стотина и тридесет.

4:41  То су избројени из породица синова Гирсоновијех, што бјеху за службу у шатору од састанка, које изброји Мојсије и Арон по заповијести Господњој.

4:42  А из породица синова Мераријевих по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех бјеше избројенијех,

4:43  Од тридесет година и више до педесет година, свијех што бијаху за службу да служе у шатору од састанка,

4:44  Бјеше их избројенијех по породицама њиховијем три тисуће и двјеста.

4:45  То су избројени из породица синова Мераријевих, које изброји Мојсије и Арон као што заповједи Господ преко Мојсија.

4:46  А свега бјеше избројенијех Левита, које изброји Мојсије и Арон с кнезовима Израиљевим по породицама њиховијем и по домовима отаца њиховијех,

4:47  Од тридесет година и више до педесет година, што бјеху за службу да служе и да носе у шатору од састанка,

4:48  Свега их бјеше избројенијех осам тисућа и пет стотина и осамдесет.

4:49  Како Господ заповједи преко Мојсија, бише избројени, сваки за оно што треба да ради и да носи; и избројени бише они које је Господ заповједио Мојсију да се изброје.

Chapter 5

5:1  И рече Господ Мојсију говорећи:

5:2  Заповједи синовима Израиљевијем нека истјерају из окола све губаве и све којима тече сјеме и све који су се оскврнили о мртваца,

5:3  Био човјек или жена, истјерајте, иза окола истјерајте их, да не скврне окола онима међу којима наставам.

5:4  И учинише тако синови Израиљеви, и истјераше их из окола; како Господ каза Мојсију, тако учинише синови Израиљеви.

5:5  Још рече Господ Мојсију говорећи:

5:6  Реци синовима Израиљевим: човјек или жена кад учини какав гријех људски, те згријеши Господу, и буде она душа крива,

5:7  Тада нека признаду гријех који су учинили, и ко је крив нека врати цијело чим је крив и нека дометне озго пети дио и да оному коме је скривио.

5:8  И ако онај нема никога кому би припала накнада за штету, нека се да Господу и нека буде свештенику осим овна за очишћење којим ће га очистити.

5:9  Тако и сваки принос између свијех ствари које посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику, његов нека буде;

5:10  И што год ко посвети, нека је његово, и што год ко да свештенику, нека је његово.

5:11  Још рече Господ Мојсију говорећи:

5:12  Кажи синовима Израиљевим и реци им: чија би жена застранила те би му згријешила,

5:13  И други би је облежао, а муж њезин не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било свједока на њу, нити би се затекла,

5:14  А њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена;

5:15  Онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њезин, десети дио ефе брашна јечменога, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене гријех;

5:16  И нека је свештеник приведе и постави пред Господом.

5:17  И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду.

5:18  И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство.

5:19  И нека свештеник закуне жену, и рече јој: ако није нико спавао с тобом, и ако нијеси застранила од мужа својега на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство.

5:20  Ако ли си застранила од мужа својега и оскврнила се, и когод други осим мужа твојега спавао с тобом,

5:21  Тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече.

5:22  И нека ти ова вода проклета уђе у цријева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: амин, амин.

5:23  Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком.

5:24  И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка.

5:25  И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару.

5:26  И нека узме свештеник у шаку од дара њезина спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије.

5:27  А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила невјеру мужу својему, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу својем.

5:28  Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће дјеце.

5:29  Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа својега и оскврни се;

5:30  Или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону.

5:31  И муж да је прост од гријеха, али жена да носи своје безакоње.

Chapter 6

6:1  Још рече Господ Мојсију говорећи:

6:2  Реци синовима Израиљевијем, и кажи им: кад човјек или жена учини завјет назирејски, да буде назиреј Господу,

6:3  Нека се уздржава од вина и силовита пића, и нека не пије оцта винскога ни оцта од силовита пића нити каквога пића од грожђа и нека не једе грожђа ни новога ни сухога.

6:4  Докле год траје његово назирејство нека не једе ништа од винове лозе, ни зрна ни љуске.

6:5  Докле траје његово назирејство, нека му бритва не пријеђе преко главе; докле се не наврше дани за које се учинио назиреј Господу, нека буде свет и нека оставља косу на глави својој.

6:6  Докле трају дани за које се учинио назиреј Господу, нека не приступа к мртвацу.

6:7  Ни за оцем својим ни за матером својом ни за братом својим ни за сестром својом, нека се за њима не скврни кад умру; јер је назирејство Бога његова на глави његовој.

6:8  Докле год траје назирејство његово, свет је Господу.

6:9  Ако ли би ко умро до њега на пречац, те би оскврнио назирејство главе његове, нека обрије главу своју у дан чишћења својега, седми дан нека је обрије.

6:10  А осми дан нека донесе двије грлице или два голубића свештенику на врата шатора од састанка.

6:11  И свештеник нека зготови од једнога жртву за гријех а од другога жртву паљеницу, и нека га очисти од онога што је згријешио код мртваца; тако ће посветити главу његову у тај дан.

6:12  И нека одијели Господу дане назирејства својега, и донесе јагње од године за кривицу; а пређашњи дани пропадају, јер му се оскврнило назирејство.

6:13  А ово је закон за назиреје: кад се наврше дани назирејству његову, нека дође на врата шатора од састанка.

6:14  И нека донесе за жртву Господу јагње мушко од године здраво за жртву паљеницу, и јагње женско од године здраво за гријех, и овна здрава за жртву захвалну,

6:15  И котарицу хљебова пријеснијех, колача од бијелога брашна замијешених с уљем, и погача пријеснијех намазанијех уљем, с даром њиховијем и с наљевом њиховијем.

6:16  А то ће свештеник принијети пред Господом и учинити жртву за гријех његов и жртву његову паљеницу.

6:17  А овна ће принијети на жртву захвалну Господу с котарицом пријеснијех хљебова; принијеће свештеник и дар његов и наљев његов.

6:18  Тада назиреј нека обрије главу својега назирејства на вратима шатора од састанка; и узев косу назирејства својега нека је метне у огањ који је под жртвом захвалном.

6:19  И свештеник нека узме плеће кухано од овна и један колач пријесан из котарице и једну погачу пријесну, и нека метне на руке назиреју, пошто обрије назирејство своје.

6:20  И свештеник нека обрће те ствари на жртву обртану пред Господом; то је светиња, која припада свештенику осим груди обртаних и плећа подигнутога; а послије тога назиреј може пити вина.

6:21  То је закон за назиреја који се завјетује, и то је принос његов Господу за назирејство његово, осим онога што би више могао учинити; какав му буде завјет којим се завјетује, тако нека учини осим закона својега назирејства.

6:22  Још рече Господ Мојсију говорећи:

6:23  Реци Арону и синовима његовијем и кажи: овако благосиљајте синове Израиљеве говорећи им:

6:24  Да те благослови Господ и да те чува!

6:25  Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив!

6:26  Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир!

6:27  И нека призивљу име моје на синове Израиљеве, и ја ћу их благословити.

Chapter 7

7:1  И онај дан кад Мојсије сврши и подиже шатор, и кад га помаза и освети са свијем посуђем његовијем и олтар са свијем посуђем његовијем, кад помаза и освети,

7:2  Донесоше кнезови Израиљеви, старјешине у домовима отаца својих, кнезови над племенима и поглавари од онијех који бише избројени,

7:3  Донесоше прилог свој пред Господа, шестора кола покривена и дванаест волова, једна кола два кнеза и по једнога вола сваки, и донесоше пред шатор.

7:4  А Господ рече Мојсију говорећи:

7:5  Узми то од њих да буде за службу у шатору од састанка, и подај Левитима, свакому према служби његовој.

7:6  И узе Мојсије кола и волове, и даде их Левитима.

7:7  Двоја кола и четири вола даде синовима Гирсоновијем према служби њиховој.

7:8  А остала четвора кола и осам волова даде синовима Мераријевим према служби њиховој под управом Итамара сина Арона свештеника.

7:9  А синовима Катовијем не даде ништа, јер им посао бијаше служити светињи, и ношаху на раменима.

7:10  И донесоше кнезови да се посвети олтар кад би помазан, донесоше кнезови прилоге своје пред олтар.

7:11  А Господ рече Мојсију: један кнез у један дан а други кнез у други дан нека доносе своје прилоге да се посвети олтар.

7:12  И први дан донесе прилог свој Насон син Аминадавов од племена Јудина;

7:13  А прилог његов бјеше једна здјела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом; а обоје пуно брашна бијелога помијешана с уљем за дар;

7:14  Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;

7:15  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:16  Један јарац за гријех;

7:17  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Насона сина Аминадавова.

7:18  Други дан донесе Натанило син Согаров, кнез племена Исахарова,

7:19  Донесе прилог свој: једну здјелу сребрну од сто и тридесет сикала, једну чашу сребрну од седамдесет сикала по сиклу светом, обоје пуно бијелога брашна помијешана с уљем за дар;

7:20  Једну кадионица златну од десет сикала, пуна када;

7:21  Једно теле, једнога ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:22  Једнога јарца за гријех;

7:23  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Натанаила сина Согарова.

7:24  Трећи дан донесе кнез синова Завулоновијех, Елијав син Хелонов;

7:25  Његов прилог бјеше: једна здјела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно бијелога брашна помијешана с уљем за дар;

7:26  Једна кадионица златна од десет сикала пуна када;

7:27  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:28  Један јарац за гријех;

7:29  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елијава сина Хелонова.

7:30  Четврти дан донесе кнез синова Рувимовијех Елисур син Седијуров;

7:31  Прилог његов бјеше: једна здјела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом, а обоје пуно бијелога брашна помијешана с уљем за дар;

7:32  Једна кадионица златна од десет сикала пуна када;

7:33  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:34  Један јарац за гријех;

7:35  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисура сина Седијурова.

7:36  Пети дан донесе кнез синова Симеуновијех Саламило син Сурисадајев;

7:37  Прилог његов бјеше: једна здјела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, обоје пуно бијелога брашна помијешана с уљем за дар;

7:38  Једна кадионица златна од десет сикала пуна када;

7:39  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:40  Један јарац за гријех;

7:41  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Саламила сина Сурисадајева.

7:42  Шести дан донесе кнез синова Гадовијех Елисаф син Рагуилов;

7:43  Прилог његов бјеше: једна здјела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом, а обоје пуно бијелога брашна помијешана с уљем за дар;

7:44  Једна кадионица златна од десет сикала пуна када;

7:45  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:46  Један јарац за гријех;

7:47  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисафа сина Рагуилова.

7:48  Седми дан донесе кнез синова Јефремовијех Елисама син Емијудов;

7:49  Прилог његов бјеше: једна здјела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом, обоје пуно бијелога брашна помијешана с уљем за дар;

7:50  Једна кадионица златна од десет сикала пуна када;

7:51  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:52  Један јарац за гријех;

7:53  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисаме сина Емијудова.

7:54  Осми дан донесе кнез синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров;

7:55  Прилог његов бјеше: једна здјела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом, обоје пуно бијелога брашна помијешана с уљем за дар;

7:56  Једна кадионица златна од десет сикала пуна када;

7:57  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:58  Један јарац за гријех;

7:59  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Гамалила сина Фадасурова.

7:60  Девети дан донесе кнез синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев;

7:61  Прилог његов бјеше: једна здјела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом, обоје пуно бијелога брашна помијешана с уљем за дар;

7:62  Једна кадионица златна од десет сикала пуна када;

7:63  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:64  Један јарац за гријех;

7:65  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Авидана сина Гадеонијева.

7:66  Десети дан донесе кнез синова Дановијех Ахијезер син Амисадајев;

7:67  Прилог његов бјеше: једна здјела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом, обоје пуно бијелога брашна помијешана с уљем за дар;

7:68  Једна кадионица златна од десет сикала пуна када;

7:69  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:70  Један јарац за гријех;

7:71  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Ахијезера сина Амисадајева.

7:72  Једанаести дан донесе кнез синова Асировијех Фагаило син Ехранов;

7:73  Прилог његов бјеше: једна здјела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом, обоје пуно бијелога брашна помијешана с уљем за дар;

7:74  Једна кадионица златна од десет сикала пуна када;

7:75  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:76  Један јарац за гријех;

7:77  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Фагаила сина Ехранова.

7:78  Дванаести дан донесе кнез синова Нефталимовијех Ахиреј син Енанов;

7:79  Прилог његов бјеше: једна здјела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом, обоје пуно бијелога брашна помијешана с уљем за дар;

7:80  Једна кадионица златна од десет сикала пуна када;

7:81  Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;

7:82  Један јарац за гријех;

7:83  А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Ахиреја сина Енанова.

7:84  То је прилог од кнезова Израиљевијех да се посвети олтар пошто би помазан: дванаест здјела сребрнијех, дванаест чаша сребрнијех, дванаест кадионица златнијех;

7:85  Свака здјела сребрна од сто и тридесет сикала, и свака чаша од седамдесет сикала; свега сребра у тијем судовима двије тисуће и четири стотине сикала, по сиклу светом;

7:86  Дванаест кадионица златнијех пунијех када, свака кадионица од десет сикала, по сиклу светом; свега злата у кадионицама сто и двадесет сикала;

7:87  Свега стоке за жртву паљеницу дванаест телаца, дванаест овнова, дванаест јагањаца од године с даром својим, и јараца дванаест за гријех;

7:88  А свега стоке за жртву захвалну двадесет и четири вола, шездесет овнова, шездесет јараца, шездесет јагањаца од године. То је прилог да се посвети олтар, пошто би помазан.

7:89  И кад Мојсије улажаше у шатор од састанка да говори пред Богом, тада чујаше глас гдје му говори са заклопца што бјеше на ковчегу од свједочанства између два херувима; и говораше му.

Chapter 8

8:1  И рече Господ Мојсију говорећи:

8:2  Кажи Арону и реци му: кад запалиш жишке, седам жижака нека свијетли спријед на свијетњаку.

8:3  И учини Арон тако, и запали жишке да свијетле спријед на свијетњаку, као што Господ заповједи Мојсију.

8:4  А свијетњак бјеше скован од злата, и ступац му и цвијеће сковано; по прилици коју показа Господ Мојсију тако бјеше начинио свијетњак.

8:5  Још рече Господ Мојсију говорећи:

8:6  Узми Левите између синова Израиљевијех, и очисти их.

8:7  А учини им ово да их очистиш: покропи их водом очишћења, а они нека обрију све тијело своје и оперу хаљине своје, и очистиће се.

8:8  Потом нека узму теле с даром уз њега, бијелим брашном помијешаним с уљем; и друго теле узми за гријех.

8:9  Па доведи Левите пред шатор од састанка, и сазови сав збор синова Израиљевијех.

8:10  И доведи Левите пред Господа, и нека метну синови Израиљеви руке своје на Левите.

8:11  И Арон нека принесе Левите Господу за принос од синова Израиљевијех да врше службу Господу.

8:12  А Левити нека метну руке своје на главе теоцима, па принеси једно теле за гријех а друго на жртву паљеницу Господу да се очисте Левити.

8:13  И постави Левите пред Ароном и синовима његовијем, и принеси их за принос Господу.

8:14  И одвој Левите између синова Израиљевијех да буду моји Левити.

8:15  А послије нека дођу Левити да служе у шатору од састанка, кад их очистиш и принесеш за принос.

8:16  Јер су мени дани између синова Израиљевијех; за све што отвора материцу, за све првенце између синова Израиљевијех узех њих.

8:17  Јер је мој сваки првенац међу синовима Израиљевијем и од људи и од стоке; онај дан кад побих све првенце у земљи Мисирској, посветио сам их себи.

8:18  А Левите узех за све првенце синова Израиљевијех.

8:19  И дадох Левите на дар Арону и синовима његовијем између синова Израиљевијех, да служе мјесто синова Израиљевијех у шатору од састанка, и да буду откуп за синове Израиљеве, да не би долазио помор на синове Израиљеве, кад би приступали к светињи синови Израиљеви.

8:20  И учини Мојсије и Арон и сав збор синова Израиљевијех Левитима све што заповједи Господ Мојсију за Левите, тако им учинише синови Израиљеви.

8:21  И очистише се Левити, и опраше хаљине своје, и принесе их Арон за принос пред Господом, и очисти их Арон да би били чисти.

8:22  И онда тек приступише Левити да врше службу своју у шатору од састанка пред Ароном и пред синовима његовијем; као што заповједи Господ Мојсију за Левите, тако им учинише.

8:23  И опет рече Господ Мојсију говорећи:

8:24  И ово је за Левите: од двадесет и пет година и више нека ступају у службу да служе у шатору од састанка.

8:25  А кад коме буде педесет година, нека излази из те службе и више нека не служи.

8:26  Али нека служи браћи својој у шатору од састанка радећи што треба радити, а сам нека не врши службе. Тако учини Левитима за послове њихове.

Chapter 9

9:1  Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској друге године по изласку њихову из земље Мисирске првога мјесеца, говорећи:

9:2  Нека славе синови Израиљеви пасху у одређено вријеме.

9:3  Четрнаестога дана овога мјесеца увече славите је у одређено вријеме, по свијем законима и по свијем уредбама њезинијем славите је.

9:4  И рече Мојсије синовима Израиљевијем да славе пасху.

9:5  И славише пасху првога мјесеца четрнаестога дана увече у пустињи Синајској; како бјеше Господ заповједио Мојсију, све онако учинише синови Израиљеви.

9:6  А бијаху неки који се оскврнише о мртваца те не могаху славити пасхе онај дан; и дођоше исти дан пред Мојсија и пред Арона;

9:7  И рекоше му људи они: ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам није слободно принијети жртву Господу у вријеме заједно са синовима Израиљевијем?

9:8  А Мојсије им рече: станите да чујем шта ће заповједити Господ за вас.

9:9  А Господ рече Мојсију говорећи:

9:10  Кажи синовима Израиљевијем и реци: ко би био нечист од мртваца или би био на даљном путу између вас или између вашега натражја, нека слави пасху Господу,

9:11  Другога мјесеца четрнаестога дана увече нека је славе с пријеснијем хљебом и с горким зељем нека је једу.

9:12  Нека не остављају од ње ништа до јутра, и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе.

9:13  А ко је чист и није на путу, па би пропустио славити пасху, да се истријеби душа она из народа својега, јер не принесе Господу жртве на вријеме, гријех свој нека носи онај човјек.

9:14  И ако би међу вама живио странац и славио би пасху Господу, по закону и уредби за пасху нека је слави; а закон да вам је једнак и странцу и оному ко се родио у земљи.

9:15  А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од свједочанства; а увече бјеше над шатором као огањ до јутра.

9:16  Тако бијаше једнако: облак га заклањаше, али ноћу бијаше као огањ.

9:17  И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а гдје би стао облак, ондје се устављаху синови Израиљеви.

9:18  По заповијести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповијести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у околу,

9:19  И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви што треба свршивати Господу и не полажаху.

9:20  И кад облак бијаше над шатором мало дана, по заповјести Господњој стајаху у околу и по заповијести Господњој полажаху.

9:21  Кад би пак облак стајао од вечера до јутра, а ујутру би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху.

9:22  Ако ли би два дана или мјесец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у околу синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху.

9:23  По заповијести Господњој стајаху у око, и по заповијести Господњој полажаху; и свршиваху што треба свршивати Господу, као што бјеше заповједио Господ преко Мојсија.

Chapter 10

10:1  Још рече Господ Мојсију говорећи:

10:2  Начини себи двије трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповиједати да полази војска.

10:3  Кад обје затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.

10:4  А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од тисућа Израиљевијех.

10:5  А кад затрубите потресајући, тада нека се креће око који лежи према истоку.

10:6  А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће око који је према југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.

10:7  А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.

10:8  А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вјечна од кољена до кољена.

10:9  И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.

10:10  Тако и у дан весеља својега и на празнике своје и почетке мјесеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.

10:11  И у двадесети дан другога мјесеца друге године подиже се облак изнад шатора од свједочанства.

10:12  И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.

10:13  Тако пођоше први пут, као што Господ заповједи преко Мојсија.

10:14  И пође напријед застава војске синова Јудинијех у четама својим; и над војском њиховом бјеше Насон син Аминадавов;

10:15  А над војском племена синова Исахаровијех Натанаило син Согаров;

10:16  А над војском племена синова Завулоновијех Елијав син Хелонов.

10:17  И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.

10:18  Потом пође застава војске синова Рувимовијех, а над њиховом војском бјеше Елисур син Седијуров,

10:19  А над војском племена синова Симеуновијех Саламило син Сурисадајев,

10:20  А над војском племена синова Гадовијех Елисаф син Рагуилов.

10:21  И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.

10:22  Потом пође застава војске синова Јефремовијех у четама својим, а над војском њиховом бјеше Елисама син Емијудов,

10:23  А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,

10:24  А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.

10:25  Најпослије пође застава војске синова Дановијех у четама својим, задња војска, и над војском њиховом бјеше Ахијезер син Амисадајев,

10:26  А над војском племена синова Асировијех Фагаило син Ехранов,

10:27  А над војском племена синова Нефталимовијех Ахиреј син Енанов.

10:28  Тијем редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.

10:29  А Мојсије рече Јоваву сину Рагуилову Мадијанину, тасту својему: идемо на мјесто за које рече Господ: вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.

10:30  А он му рече: нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.

10:31  А Мојсије рече немој нас оставити, јер знаш мјеста у пустињи гдје бисмо могли стајати, па нам буди вођ.

10:32  И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.

10:33  И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завјета Господњега иђаше пред њима три дана тражећи мјесто гдје би починули.

10:34  И облак Господњи бјеше над њима сваки дан кад полажаху с мјеста, гдје бијаху у околу.

10:35  И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: устани Господе, и нека се разаспу непријатељи твоји, и нека бјеже испред тебе који мрзе на те.

10:36  А кад се устављаше, говораше: уврати се, Господе, к мноштву тисућа Израиљевијех.

Chapter 11

11:1  Послије стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгњеви се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у околу.

11:2  Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ.

11:3  И прозва се оно мјесто Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.

11:4  А свјетина што бијаше међу њима, бјеше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: ко ће нас нахранити меса?

11:5  Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црнога и бијелога.

11:6  А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашима.

11:7  А мана бјеше као сјеме коријандрово, а боја му бјеше као боја у бдела.

11:8  И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и кухаху у котлу, или мијешаху погаче; а кус јој бијаше као кус од новога уља.

11:9  И кад падаше роса по околу ноћу, падаше с њом и мана.

11:10  И чу Мојсије гдје народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора својега; и Господ се разгњеви врло, и Мојсију би тешко.

11:11  Па рече Мојсије Господу: зашто учини тако зло слузи својему? И зашто не нађох милости пред тобом, него метну на ме терет свега народа овога?

11:12  Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: изнеси га у наручју својем, као што носи дојиља дијете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховијем.

11:13  Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: дај нам меса да једемо.

11:14  Не могу ја сам носити свега народа овога, јер је тешко за мене.

11:15  Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред тобом, да не гледам зла својега.

11:16  А Господ рече Мојсију: сабери ми седамдесет људи између старјешина Израиљевијех, које знаш да су старјешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека ондје стану с тобом.

11:17  Тада ћу сићи и говорити ондје с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.

11:18  А народу реци: приправите се за сјутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро бијаше у Мисиру. Даће вам дакле Господ меса и јешћете.

11:19  Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;

11:20  Него цио мјесец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред њим говорећи: зашто изиђосмо из Мисира?

11:21  А Мојсије рече: шест стотина тисућа пјешака има народа, у којем сам, па ти кажеш: даћу им меса да једу цио мјесец дана.

11:22  Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?

11:23  А Господ рече Мојсију: зар рука Господња неће бити довољна? Видјећеш хоће ли бити што ти рекох или неће.

11:24  И Мојсије изиде и рече народу ријечи Господње; и сабра седамдесет људи између старјешина народнијех, и постави их око шатора.

11:25  И Господ сиђе у облаку, и говори к њему, и узевши од духа који бјеше на њему метну на онијех седамдесет људи старјешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.

11:26  А два човјека осташе у околу, једном бјеше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они бијаху записани али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у околу.

11:27  И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у околу.

11:28  А Исус син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његовијех, рече говорећи: Мојсије господару мој, забрани им.

11:29  А Мојсије му одговори: зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!

11:30  Потом се врати Мојсије у око са старјешинама Израиљевијем.

11:31  Тада се подиже вјетар од Господа, и потјера од мора препелице, и разасу их по околу на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око окола, на два лакта од земље.

11:32  И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повјешаше их себи редом око окола.

11:33  Али месо још им бијаше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгњеви на народ и удари Господ народ помором врло великим.

11:34  И прозва се оно мјесто Киврот-Атава јер ондје укопаше народ који се бјеше полакомио.

11:35  И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту.

Chapter 12

12:1  И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.

12:2  И рекоше: зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.

12:3  А Мојсије бјеше човјек врло кротак мимо све људе на земљи.

12:4  И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.

12:5  Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.

12:6  И рече им: чујте сада ријечи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.

12:7  Али није таки мој слуга Мојсије, који је вјеран у свем дому мојем.

12:8  Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мојега, на Мојсија?

12:9  И гњев се Господњи распали на њих, и он отиде.

12:10  И облак се подиже са шатора; и гле, Марија бјеше губава, бијела као снијег. И Арон погледа Марију, а она губава.

12:11  Тада рече Арон Мојсију: господару, молим те, не мећи на нас гријеха овога, јер лудо учинисмо и згријешисмо.

12:12  Немој да ова буде као мртво дијете, којему је месо пола труло кад излази из утробе матере своје.

12:13  И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим ти се, исцијели је.

12:14  А Господ одговори Мојсију: да јој је отац њезин пљунуо у лице, не би ли се стидјела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван окола, а послије нека буде опет примљена.

12:15  Тако би Марија одлучена изван окола седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.

Chapter 13

13:1  А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.

13:2  И Господ рече Мојсију говорећи:

13:3  Пошљи људе да уходе земљу Хананску, коју ћу дати синовима Израиљевијем; по једнога човјека од свакога племена отаца њиховијех пошљите, све главаре између њих.

13:4  И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповијести Господњој; и сви људи бјеху главари синова Израиљевијех.

13:5  А ово су им имена: од племена Рувимова Самуило син Захуров;

13:6  Од племена Симеунова Сафат син Сурин;

13:7  Од племена Јудина Халев син Јефонијин;

13:8  Од племена Исахарова Игал син Јосифов;

13:9  Од племена Јефремова Авсије син Навин;

13:10  Од племена Венијаминова Фалтије син Рафујев;

13:11  Од племена Завулонова Гудило син Судин;

13:12  Од племена Јосифова, од племена Манасијина Гадије син Сусин;

13:13  Од племена Данова Амило син Гамалин;

13:14  Од племена Асирова Сатур син Михаилов;

13:15  Од племена Нефталимова Навија син Савин;

13:16  Од племена Гадова Гудило син Махилов.

13:17  То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навина Исус.

13:18  И шаљући их Мојсије да уходе земљу Хананску рече им: идите овуда на југ, па изидите на гору;

13:19  И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;

13:20  И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су мјеста у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;

13:21  И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада бјеше вријеме првом грожђу.

13:22  И отишавши уходише земљу од пустиње Синске до Реова како се иде у Емат.

13:23  И идоше на југ, и дођоше до Хеврона, гдје бијаху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон бјеше сазидан на седам година прије Соана Мисирскога.

13:24  Потом дођоше до потока Есхола, и ондје отсјекоше лозу с гроздом једнијем, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.

13:25  И прозва се оно мјесто поток Есхол од грозда, који ондје отсјекоше синови Израиљеви.

13:26  И послије четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.

13:27  И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевијех у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповједише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.

13:28  И приповиједајући им рекоше: идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млијеко и мед, и ево рода њезина.

13:29  Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видјесмо ондје и синове Енакове.

13:30  Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.

13:31  А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.

13:32  Али други људи који идоше с њим говораху: не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.

13:33  И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевијем говорећи: земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видјесмо у њој јесу људи врло велики.

13:34  Видјесмо ондје и дивове, синове Енакове, рода дивовскога, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, таки се и њима чињасмо.

Chapter 14

14:1  Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.

14:2  И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: камо да смо помрли у земљи Мисирској или да помремо у овој пустињи!

14:3  Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и дјеца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?

14:4  И рекоше међу собом: да поставимо старјешину, па да се вратимо у Мисир.

14:5  Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свијем збором синова Израиљевијех.

14:6  А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између онијех што уходише земљу, раздријеше хаљине своје,

14:7  И рекоше свему збору синова Израиљевијех говорећи: земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.

14:8  Ако смо мили Господу, он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млијеко и мед.

14:9  Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; отступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.

14:10  Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свијем синовима Израиљевијем у шатору од састанка.

14:11  И рече Господ Мојсију: докле ће ме вријеђати тај народ? Кад ли ће ми вјеровати послије толиких знака што сам учинио међу њима?

14:12  Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овога.

14:13  А Мојсије рече Господу: али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,

14:14  И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дању и у ступу огњеном ноћу;

14:15  Па кад побијеш овај народ, све до једнога, говориће народи, који су чули приповијест о теби, говорећи:

14:16  Није могао Господ довести народа овога у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.

14:17  Нека се дакле прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:

14:18  Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и гријех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећега и четвртога кољена.

14:19  Опрости безакоње овому народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овому од Мисира довде.

14:20  А Господ рече: праштам по ријечи твојој.

14:21  Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,

14:22  Ти људи који видјеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше ријечи моје,

14:23  Неће видјети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховијем, неће видјети ни један од оних који ме увриједише.

14:24  А слугу својега Халева, у којем бјеше други дух и који се сасвијем мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и сјеме ће је његово наслиједити.

14:25  Али Амалик и Хананеј сједе у долини, зато се сјутра вратите натраг, и идите у пустињу к Црвеном Мору.

14:26  Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

14:27  Докле ће тај зли збор викати на ме? Чуо сам вику синова Израиљевијех, којом вичу на ме.

14:28  Кажи им: тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.

14:29  У овој ће пустињи попадати мртва тјелеса ваша, и сви између вас који су избројени у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,

14:30  Нећете ући у земљу, за коју подигав руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева сина Јефонијина и Исуса сина Навина.

14:31  А дјецу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.

14:32  А ваша тјелеса мртва ће попадати у овој пустињи.

14:33  А дјеца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају тјелеса ваша у пустињи.

14:34  По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, на сваки дан по годину, носићете гријехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.

14:35  Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злому, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помријети.

14:36  А људи које бјеше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,

14:37  Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помријеше од помора пред Господом;

14:38  А Исус син Навин и Халев син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.

14:39  И Мојсије каза све ове ријечи свијем синовима Израиљевијем, и народ плака веома.

14:40  А сјутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: ево нас, идемо на мјесто за које је говорио Господ, јер згријешисмо.

14:41  Али Мојсије рече: зашто преступате заповијест Господњу? Од тога неће бити ништа.

14:42  Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.

14:43  Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.

14:44  Али они ипак навалише да иду наврх горе; али ковчег завјета Господњега и Мојсије не изађоше из окола.

14:45  Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.

Chapter 15

15:1  Опет рече Господ Мојсију говорећи:

15:2  Реци синовима Израиљевијем и кажи им: кад дођете у земљу гдје ћете наставати, коју ћу вам ја дати,

15:3  И станете приносити жртву огњену Господу, жртву паљеницу или жртву завјета ради или од драге воље, или о празницима својим, готовећи мирис угодни Господу од крупне или од ситне стоке,

15:4  Тада ко принесе принос свој Господу, нека донесе уза њ дар, десетину ефе бијелога брашна помијешана с четвртином ина уља.

15:5  И вина четврт ина за наљев донеси уз жртву паљеницу или уз другу жртву, на свако јагње.

15:6  А уз овна донеси дар, двије десетине бијелога брашна помијешана с трећином ина уља,

15:7  И вина за наљев трећину ина принијећеш за мирис угодни Господу.

15:8  А кад приносиш теле на жртву паљеницу или на жртву ради завјета или на жртву захвалну Господу,

15:9  Онда нека се донесе уз теле дар, три десетине ефе бијелога брашна помијешана с по ина уља,

15:10  И вина донеси за наљев по ина; то је жртва огњена за мирис угодни Господу.

15:11  Тако нека буде уза свакога вола и уза свакога овна и уза свако живинче између оваца или коза.

15:12  Према броју колико принесете, учините тако уза свако, колико их буде.

15:13  Сваки домородац тако нека чини приносећи жртву паљеницу за мирис угодни Господу.

15:14  Тако ако буде међу вама и дошљак или ко би се бавио међу вама, па би принио жртву огњену за мирис угодни Господу, нека чини онако како ви чините.

15:15  Зборе! Вама и дошљаку који је међу вама један да је закон, закон вјечан од кољена на кољено; дошљак ће бити као и ви пред Господом.

15:16  Један закон и једна уредба да буде вама и дошљаку, који је међу вама.

15:17  Још рече Господ Мојсију говорећи:

15:18  Кажи синовима Израиљевијем и реци им: кад дођете у земљу, у коју ћу вас ја одвести,

15:19  Па станете јести хљеб оне земље, тада принесите принос Господу.

15:20  Од првина тијеста својега приносите у принос колач, као принос од гумна тако га приносите.

15:21  Од првина тијеста својега дајите Господу принос од кољена до кољена.

15:22  А кад бисте погријешили, те не бисте учинили свијех овијех заповијести, које каза Господ Мојсију,

15:23  Све што вам је заповједио Господ преко Мојсија, од дана кад заповједи Господ и послије од кољена до кољена,

15:24  Ако се буде учинило погрјешком, да збор не зна, онда сав збор нека принесе на жртву паљеницу за мирис угодни Господу теле с даром његовијем и с наљевом његовијем по уредби, и једно јаре на жртву за гријех.

15:25  И свештеник нека очисти сав збор синова Израиљевијех, и опростиће им се, јер је погрјешка и они донесоше пред Господа свој принос за жртву огњену Господу и принос за гријех свој ради погрјешке своје.

15:26  Опростиће се свему збору синова Израиљевијех и дошљаку који се бави међу њима, јер је погрјешка свега народа.

15:27  Ако ли једна душа згријеши не знајући, нека принесе козу од године на жртву за гријех.

15:28  И свештеник нека очисти душу која буде згријешила не знајући пред Господом, и кад је очисти опростиће јој се.

15:29  И за рођенога у земљи синова Израиљевијех и за дошљака, који се бави међу вама, један закон да буде кад ко згријеши не знајући.

15:30  Али ко од силе згријеши између рођенијех у земљи или између дошљака, он ружи Господа; нека се истријеби душа она из народа својега.

15:31  Јер презре ријеч Господњу, и заповијест његову погази; нека се истријеби она душа; безакоње је њезино на њој.

15:32  А кад бијаху синови Израиљеви у пустињи, нађоше једнога гдје купи дрва у суботу.

15:33  И који га нађоше гдје купи дрва, доведоше га к Мојсију и к Арону и ка свему збору.

15:34  И метнуше га под стражу, јер не бјеше казано шта ће се чинити с њим.

15:35  А Господ рече Мојсију: Нека се погуби тај човјек; нека га заспе камењем сав збор иза окола.

15:36  И сав збор изведе га иза окола и засуше га камењем, и умрије, као што заповједи Господ Мојсију.

15:37  Још рече Господ Мојсију говорећи:

15:38  Реци синовима Израиљевијем и кажи им, нека ударају ресе по скутовима од хаљина својих од кољена до кољена, и над ресе нека мећу врвцу плаву.

15:39  И имаћете ресе зато да се гледајући их опомињете свијех заповијести Господњих и творите их, и да се не заносите за срцем својим и за очима својима, за којима чините прељубу;

15:40  Него да памтите и творите све заповијести моје, и будете свети Богу својему.

15:41  Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље Мисирске, да вам будем Бог. Ја сам Господ Бог ваш.

Chapter 16

16:1  А Кореј син Исара сина Ката сина Левијева, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимова побунише се,

16:2  И усташе на Мојсија, и с њима двјеста и педесет људи између синова Израиљевијех, главара народнијех, који се сазиваху на збор и бијаху људи знатни.

16:3  И скупише се на Мојсија и на Арона, и рекоше им: доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим?

16:4  Кад то чу Мојсије, паде ничице.

16:5  Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: сјутра ће показати Господ ко је његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао онога ће пустити к себи.

16:6  Ово учините: узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом.

16:7  И метните сјутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви!

16:8  И рече Мојсије Кореју: чујте синови Левијеви!

16:9  Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљева пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ?

16:10  Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство?

16:11  Зато ти и сва дружина твоја скуписте се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ?

16:12  И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона синове Елијавове. А они одговорише: нећемо да идемо.

16:13  Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млијеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама?

16:14  Јеси ли нас одвео у земљу гдје тече млијеко и мед? и јеси ли нам дао да имамо њива и винограда? хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо.

16:15  Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: немој погледати на дар њихов; ниједнога магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какога зла.

16:16  Потом рече Мојсије Кореју: ти и сви твоји станите сјутра пред Господом, ти и они и Арон.

16:17  И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двјеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом.

16:18  И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном.

16:19  А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору.

16:20  И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

16:21  Одвојте се из тога збора, да их одмах сатрем.

16:22  А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком тијелу! овај један згријешио, и на сав ли ћеш се збор гњевити?

16:23  Опет рече Господ Мојсију говорећи:

16:24  Реци збору и кажи: отступите од шатора Корејева и Датанова и Авиронова.

16:25  И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старјешине Израиљеве.

16:26  И рече збору говорећи: отступите од шатора тијех безбожника, и не додијевајте се ничега што је њихово, да не изгинете са свијех гријеха њиховијех.

16:27  И отступише са свијех страна од шатора Корејева и Датанова Авиронова; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора својега са женама својим и са синовима својим и с дјецом својом.

16:28  Тада рече Мојсије: овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дјела, и да ништа не чиним од себе:

16:29  Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ;

16:30  Ако ли што ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свијем што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увриједили Господа.

16:31  А кад изговори ријечи ове, расједе се земља под њима,

16:32  И отворивши земља уста своја прождрије их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово.

16:33  И тако сиђоше са свијем што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора.

16:34  А сви Израиљци који бијаху око њих побјегоше од вике њихове, јер говораху: да нас не прождре земља.

16:35  И изађе огањ од Господа, и сажеже онијех двјеста и педесет људи који принесоше кад.

16:36  Тада рече Господ Мојсију говорећи:

16:37  Кажи Елеазару сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тога гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете;

16:38  Кадионице онијех који огријешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевијем знак.

16:39  И покупи Елеазар свештеник кадионице мједене, којима бјеху кадили они што изгорјеше, и расковаше их на оков олтару

16:40  За спомен синовима Израиљевијем, да не приступа нико други који није рода Аронова да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му бјеше казао Господ преко Мојсија.

16:41  А сјутрадан викаше сав збор синова Израиљевијех на Мојсија и на Арона говорећи: побисте народ Господњи.

16:42  А кад се стјецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња.

16:43  И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка.

16:44  И рече Господ Мојсију говорећи:

16:45  Уклоните се из тога збора да их одмах потрем. А они падоше ничице.

16:46  И рече Мојсије Арону: узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гњев жесток изађе од Господа, и помор поче.

16:47  И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ бјеше почео у народу; и окадив очисти народ.

16:48  И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор.

16:49  А онијех који помријеше од тога помора бјеше четрнаест тисућа и седам стотина, осим онијех што изгибоше с Кореја.

16:50  И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор.

Chapter 17

17:1  Потом рече Господ Мојсију говорећи:

17:2  Реци синовима Израиљевијем, и узми од њих по једну палицу од свакога дома отаца њиховијех, од свијех кнезова њиховијех, по домовима отаца њиховијех, дванаест палица, и име свакога напиши на палици његовој.

17:3  А на палици Левијевој напиши име Ароново, јер је свака палица за једног поглавара од дома отаца њиховијех.

17:4  И остави их у шатору од састанка пред свједочанством, гдје се састајем с вама.

17:5  И кога изаберем, његова ће палица процвјетати; тако ћу утишати пред собом вику синова Израиљевијех што вичу на вас.

17:6  Кад то рече Мојсије синовима Израиљевијем, дадоше му сви кнезови њихови палице, сваки кнез по палицу од дома оца својега, дванаест палица, и палица Аронова беше међу палицама њиховијем.

17:7  И остави Мојсије палице пред Господом у шатору од свједочанства.

17:8  А сјутрадан дође Мојсије у шатор од свједочанства, и гле, процвјетала палица Аронова од дома Левијева; бјеше напупила и цвјетала, и бадеми зрели на њој.

17:9  И изнесе Мојсије све оне палице испред Господа к свијем синовима Израиљевијем, и разгледавши их узеше сваки своју палицу.

17:10  А Господ рече Мојсију: донеси опет палицу Аронову пред свједочанство да се чува за знак непокорнима, да престане вика њихова на ме, да не изгину.

17:11  И учини Мојсије, како му заповједи Господ тако учини.

17:12  Тада рекоше синови Израиљеви Мојсију говорећи: помријесмо, пропадосмо, сви пропадосмо.

17:13  Ко се год приближи к шатору Господњему гине; хоћемо ли сви изгинути?

Chapter 18

18:1  А Господ рече Арону: ти и синови твоји и дом оца твојега с тобом носите гријехе о светињу; ти и синови твоји с тобом носите гријехе свештенства својега.

18:2  И браћу своју, племе Левијево, племе оца својега узми к себи да буду уза те и служе ти; а ти ћеш и синови твоји с тобом служити пред шатором од састанка.

18:3  Нека добро слушају заповијести твоје и раде што треба у свем шатору; али к судовима од светиње к олтару нека не приступају, да не изгину и они и ви.

18:4  Нека буду дакле уза те, и нека раде све што треба у шатору од састанка у свакој служби у њему; али нико други да не приступи с вама.

18:5  А ви радите што треба у светињи и што треба на олтару, да више не дође гњев на синове Израиљеве.

18:6  Јер ево ја узех браћу вашу Левите између синова Израиљевијех, и вама су дани на дар за Господа, да врше службу у шатору од састанка.

18:7  А ти и синови твоји с тобом вршите свештеничку службу своју у свему што припада к олтару и што бива иза завјеса, и служите; свештенство даровах вам, зато ко би други приступио, да се погуби.

18:8  Још рече Господ Арону: ево, дајем ти и приносе своје што се увис подижу, између свијех ствари које посвећују синови Израиљеви дајем их теби ради помазања и синовима твојим законом вјечним.

18:9  То нека је твоје од ствари посвећенијех, које се не сажижу; сваки принос њихов између свих дарова њиховијех и између свијех приноса за гријех и свих приноса за кривицу, које ми донесу, светиња над светињама да је твоја и синова твојих.

18:10  У светињи га једи, све мушкиње нека га једе, света ствар да ти је.

18:11  Твоје су дакле жртве дарова њиховијех које се у вис подижу; и сваку жртву синова Израиљевијех која се обрће теби дајем и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вјечним; ко је год чист у дому твојем, нека једе.

18:12  Најбоље од уља и најбоље од вина и жита, првине које дају Господу, теби дајем.

18:13  Првине од свега што роди у земљи њиховој, које донесу Господу, твоје нека буду; ко је год чист у дому твојем нека једе.

18:14  Све завјетовано Богу и Израиљу, твоје нека је.

18:15  Што год отвара материцу између свакога тијела које приносе Господу, и између људи и између стоке, твоје да буде; али првенац човјечји нека се откупљује; и првенац нечисте стоке нека се откупљује.

18:16  А откуп нека му буде кад буде од мјесеца дана по твојој цијени пет сикала сребра, по сиклу светом; у њему је двадесет гера.

18:17  А првенца од краве или првенца од овце или првенца од козе не дај да се откупи; свете су ствари; крвљу њиховом покропи олтар, и сало њихово запали, да буде жртва огњена за мирис угодни Господу.

18:18  А месо од њих да је твоје, као груди што се обрћу и као плеће десно, да је твоје.

18:19  Све приносе што се подижу од посвећенијех ствари, што приносе синови Израиљеви Господу, дајем теби и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вјечним; то ће бити завјет осољен, вјечан пред Господом теби и сјемену твојему с тобом.

18:20  Још рече Господ Арону: у земљи њиховој да немаш нашљедства, ни дијела међу њима да немаш; ја сам дио твој и твоје нашљедство међу синовима Израиљевијем.

18:21  А синовима Левијевим ево дајем у нашљедство све десетке од Израиља за службу њихову што служе у шатору од састанка.

18:22  А синови Израиљеви нека више не приступају к шатору од састанка, да се не огријеше и не изгину.

18:23  Него сами Левити нека служе службу у шатору од састанка, и они нека носе гријех свој законом вјечним од кољена до кољена, па да немају нашљедства међу синовима Израиљевим.

18:24  Јер десетке синова Израиљевијех, што ће доносити Господу на жртву што се подиже, дајем Левитима у нашљедство; тога ради рекох за њих: међу синовима Израиљевијем да немају нашљедства.

18:25  Још рече Господ Мојсију говорећи:

18:26  Реци Левитима и кажи им: кад узмете од синова Израиљевијех десетак који вам дадох од њих за нашљедство ваше, онда принесите од њега принос што се подиже Господу, десето од десетога.

18:27  И примиће вам се принос ваш као жито с гумна и као вино из каце.

18:28  Тако и ви приносите принос што се подиже Господу од свијех десетака својих, које ћете узимати од синова Израиљевијех, и дајите од њих принос Господњи Арону свештенику.

18:29  Од свега што вам се да приносите сваки принос што се подиже Господу, од свега што буде најбоље свети дио.

18:30  И реци им: кад принесете најбоље од тога, тада ће се примити Левитима као доходак од гумна и као доходак од каце.

18:31  А јести можете то на сваком мјесту и ви и породице ваше, јер вам је плата за службу вашу у шатору од састанка.

18:32  И нећете зато навући на се гријеха, кад станете приносити што је најбоље, и нећете оскврнити светијех ствари синова Израиљевијех, и нећете изгинути.

Chapter 19

19:1  Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

19:2  Ово је уредба и закон што заповједи Господ говорећи: реци синовима Израиљевијем нека ти доведу јуницу црвену здраву, на којој нема мане, и која још није била у јарму;

19:3  И подајте је Елеазару свештенику, а он нека је изведе напоље из окола да је закољу пред њим.

19:4  И узевши Елеазар крви њезине на прст свој нека покропи крвљу према шатору од састанка седам пута.

19:5  Потом нека заповједи да се спали јуница пред његовијем очима; кожу њезину и месо њезино и крв њезину с балегом нека спале.

19:6  И свештеник узевши дрвета кедрова, исопа и црвца, нека баци у огањ гдје гори јуница.

19:7  Потом нека опере хаљине своје и опере тијело своје водом, па онда нека уђе у око, и нека буде свештеник нечист до вечера.

19:8  Тако и ко је спали, нека опере хаљине своје водом, и тијело своје нека опере водом, и нека буде нечист до вечера.

19:9  А чист човјек нека покупи пепео од јунице и изручи га иза окола на чисто мјесто, да се чува збору синова Израиљевијех за воду очишћења; то је жртва за гријех.

19:10  И онај који покупи пепео од јунице нека опере хаљине своје, и нека буде нечист до вечера. То нека је синовима Израиљевијем и дошљаку који се бави међу њима вјечан закон.

19:11  Ко се дотакне мртва тијела човјечијега, да је нечист седам дана.

19:12  Он нека се очисти оном водом трећи дан и седми дан, и биће чист; ако ли се не очисти трећи дан и седми, неће бити чист.

19:13  Ко се дотакне мртва тијела човјечијега па се не очисти, онај је оскрвнио шатор Господњи; зато да се истријеби она душа из Израиља; јер није покропљен водом очишћења, зато је нечист, и нечистота је његова на њему.

19:14  Ово је закон кад човјек умре у шатору: ко год уђе у онај шатор и ко год буде у шатору, нечист да је седам дана;

19:15  И сваки суд откривен, који не буде добро заклопљен, нечист је.

19:16  И ко се год дотакне у пољу посјеченога мачем или умрлога или кости човјечије или гроба, нечист да је седам дана.

19:17  И нека за нечистога узму пепела од јунице спаљене за гријех, и нека налију на њ воде живе у суд.

19:18  Потом нека узме чист човјек исопа и замочи у ону воду, и покропи њом шатор и све суде и људе који су у њему били; тако и онога који би се дотакао кости или човјека посјечена или умрла или гроба.

19:19  Чисти нечистога нека покропи трећи и седми дан; и кад га очисти седми дан, нека опере хаљине своје и себе нека опере водом, и биће чист увече.

19:20  А ко буде нечист па се не очисти, да се истријеби она душа из збора; јер је светињу Господњу оскврнио, а није покропљен водом очишћења; нечист је.

19:21  И ово нека им је закон вјечан: и који покропи водом очишћења, нека опере хаљине своје; и ко се год дотакне воде очишћења, да је нечист до вечера.

19:22  И чега се год дотакне ко је нечист, да је нечисто; и ко се њега дотакне, да је нечист до вечера.

Chapter 20

20:1  И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу Синску првога мјесеца, и стаде народ у Кадису; и ондје умрије Марија, и би погребена ондје.

20:2  А ондје немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона.

20:3  И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: камо да смо помрли кад помријеше браћа наша пред Господом!

20:4  Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овдје и ми и стока наша?

20:5  И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло мјесто, гдје не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће?

20:6  И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња.

20:7  И рече Господ Мојсију говорећи:

20:8  Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стијени пред њима, те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стијене, и напојићеш збор и стоку њихову.

20:9  И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповједи Господ.

20:10  И сазваше Мојсије и Арон збор пред стијену, и он им рече: слушајте одметници! хоћемо ли вам из ове стијене извести воду?

20:11  И диже Мојсије руку своју и удари у стијену штапом својим два пута, и изиде вода многа, те се напоји народ и стока њихова.

20:12  А Господ рече Мојсију и Арону: што ми не вјеровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тога у земљу коју сам им дао.

20:13  То је вода од свађе, гдје се свађаше синови Израиљеви с Господом, и он се прослави међу њима.

20:14  Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару Едомском да му реку: овако каже брат твој Израиљ: ти знаш све невоље које нас снађоше:

20:15  Како наши оци сиђоше у Мисир, и бијасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим;

20:16  И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи.

20:17  Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из којега студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налијево док не пријеђемо међу твоју.

20:18  А Едом му одговори: не иди преко моје земље, да не изидем с мачем преда те.

20:19  А синови Израиљеви рекоше му: ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пјешице прођемо.

20:20  А он им одговори: нећете проћи. И изиде Едом пред њих с много народа и с великом силом.

20:21  И кад не хтје Едом допустити Израиљу да пријеђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега.

20:22  И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору.

20:23  И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе Едомске говорећи:

20:24  Арон ваља да се прибере к роду својему, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевијем, јер не послушасте заповијести моје на води од свађе.

20:25  Узми Арона и Елеазара сина његова, и изведи их на гору Ор.

20:26  И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његову, па ће се Арон прибрати и умријети ондје.

20:27  И учини Мојсије како заповједи Господ; и изидоше на гору Ор пред свијем збором.

20:28  И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару сину његову, и умре ондје Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сидоше с горе.

20:29  А кад видје сав збор да умрије Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.

Chapter 21

21:1  А кад чу Хананеј цар Арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.

21:2  Тада се Израиљ завјетова Господу и рече: ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.

21:3  И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затр њих и градове њихове, и прозва оно мјесто Орма.

21:4  Потом пођоше од горе Ора к Црвеном Мору обилазећи земљу Едомску, и ослаби дух народу од пута.

21:5  И викаше народ на Бога и на Мојсија: зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хљеба ни воде, а овај се никаки хљеб већ огадио души нашој.

21:6  А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помрије много народа у Израиљу.

21:7  Тада дође народ к Мојсију и рекоше: згријешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.

21:8  И Господ рече Мојсију: начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.

21:9  И начини Мојсије змију од мједи, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од мједи, и оздрави.

21:10  Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у око у Овоту.

21:11  И из Овота отишавши стадоше у око на брдима Аваримским у пустињи која је према Моавској с истока.

21:12  Оданде отишавши стадоше у око у долини Зареду.

21:13  И одатле отишавши стадоше у око на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе Аморејске. Јер је Арнон међа Моавска између Моаваца и Аморејаца.

21:14  Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: на Вајева у Суфи и на потоке Арнонске.

21:15  Јер ти потоци, који допиру до мјеста Ара, теку покрај међе Моавске.

21:16  А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који бјеше рекао Господ Мојсију: скупи народ, и даћу им воде.

21:17  Тада пјева Израиљ пјесму ову: Дижи се, студенче; припијевајте га;

21:18  Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с онијем који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,

21:19  А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,

21:20  А из Вамота у долину која је у пољу Моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.

21:21  Тада посла Израиљ посланике к Сиону цару Аморејском говорећи:

21:22  Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пријеђемо међу твоју.

21:23  Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.

21:24  Али га исијече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока до синова Амоновијех, јер тврда бјеше међа синова Амоновијех.

21:25  И узе Израиљ сва она мјеста и насели се у свим градовима Аморејским, у Есевону и у свијем селима његовијем.

21:26  Јер Есевон бјеше град Сиона цара Аморејскога, који бјеше први завојштио на цара Моавскога и бјеше му узео сву земљу његову до Арнона.

21:27  Зато говоре у причи: ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов.

21:28  Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионова, и спали Ар Моавски и становнике на висини Арнонској.

21:29  Тешко теби, Моаве; пропао си, народе Хамосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону цару Аморејском.

21:30  Али их постријељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.

21:31  И тако живје Израиљ у земљи Аморејској.

21:32  Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који бијаху ондје.

21:33  Потом обративши се пођоше у Васан; и изиде Ог цар Васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.

21:34  А Господ рече Мојсију: не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону цару Аморејском који живљаше у Есевону.

21:35  И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову.

Chapter 22

22:1  Одатле се подигоше синови Израиљеви, и стадоше у око у пољу Моавском с ону страну Јордана према Јерихону.

22:2  И видје Валак син Сефоров све што учини Израиљ Амореју.

22:3  И уплаши се Моав од народа веома; јер га бјеше много, и притужи Моаву од синова Израиљевијех.

22:4  Па рече Моав старјешинама Мадијанским: сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак син Сефоров бјеше у оно вријеме цар Моавски.

22:5  И посла посланике к Валаму сину Веорову у Фатуру, која је на ријеци у земљи народа његова, говорећи: ево народ изиде из Мисира, ево прекрилио је земљу, и стоји према мени.

22:6  Него ходи, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, е да бих му одолио и побио га или истерао из земље ове; јер знам, кога благословиш биће благословен, а кога прокунеш биће проклет.

22:7  И отидоше старјешине Моавске и старјешине Мадијанске носећи дарове за врачање; и дођоше к Валаму, и казаше му ријечи Валакове.

22:8  А он им рече: останите овдје ову ноћ, и одговорићу вам како ми Господ каже. И осташе кнезови Моавски код Валама.

22:9  А Бог дође к Валаму и рече му: какви су то људи код тебе?

22:10  И рече Валам Богу: Валак син Сефоров, цар Моавски, посла их к мени говорећи:

22:11  Ево народ изиде из Мисира и прекрили земљу; него ходи, прокуни ми га, е да бих га надбио и отјерао га.

22:12  А Бог рече Валаму: не иди с њима, нити куни тога народа, јер је благословен.

22:13  И ујутру уставши Валам рече кнезовима Валаковијем; вратите се у своју земљу јер ми не да Бог да идем с вама.

22:14  И уставши кнезови Моавски дођоше к Валаку, и рекоше: не хтје Валам поћи с нама.

22:15  Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првијех.

22:16  И они дошавши к Валаму рекоше му: овако вели Валак син Сефоров: немој се затезати, молим те, него дођи к мени.

22:17  Јер ћу те добро даривати, и што ми год речеш чинићу; зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ.

22:18  А Валам одговори и рече слугама Валаковијем да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити ријечи Господа Бога својега да учиним што мало или велико.

22:19  Али опет останите овдје и ви ову ноћ, да видим што ће ми сада казати Господ.

22:20  И дође Бог ноћу к Валаму и рече му: кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али што ти кажем оно да чиниш.

22:21  А ујутру уставши Валам осамари магарицу своју, и пође с кнезовима Моавским.

22:22  Али се разгњеви Бог што он пође; и стаде анђео Господњи на пут да му не да; а он сјеђаше на магарици својој и имаше са собом два момка своја.

22:23  А кад магарица видје анђела Господњега гдје стоји на путу с голијем мачем у руци, сврну магарица с пута и пође преко поља. А Валам је стаде бити да је врати на пут.

22:24  А анђео Господњи стаде на стазу међу виноградима, а бијаше зид и одовуд и одонуд.

22:25  И магарица видећи анђела Господњега приби се уз други зид, и притиште ногу Валамову о зид; а он је стаде опет бити.

22:26  Потом анђео Господњи отиде даље, и стаде у тјеснацу, гдје не бјеше мјеста да се сврне ни на десно ни налијево.

22:27  И магарица видећи анђела Господњега паде под Валамом, а Валам се врло разљути, и стаде бити магарицу својим штапом.

22:28  Тада Господ отвори уста магарици, те она рече Валаму: шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?

22:29  А Валам рече магарици: што ми пркосиш? да имам мач у руци, сад бих те убио.

22:30  А магарица рече Валаму: нијесам ли твоја магарица? јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? А он рече: нијеси.

22:31  Тада Господ отвори очи Валаму, који угледа анђела Господњега гдје стоји на путу с голијем мачем у руци. И он сави главу и поклони се лицем својим.

22:32  И рече му анђео Господњи: зашто си био магарицу своју већ три пута? ево ја изидох да ти не дам, јер твој пут није мени по вољи.

22:33  Кад ме угледа магарица, она се уклони испред мене већ три пута; а да се није уклонила испред мене, тебе бих већ убио а њу бих оставио у животу.

22:34  А Валам рече анђелу Господњему: згријешио сам, јер нијесам знао да ти стојиш преда мном на путу; ако теби није по вољи, ја ћу се вратити.

22:35  А анђео Господњи рече Валаму: иди с тијем људима, али само оно говори што ти ја кажем. Тада Валам отиде с кнезовима Валаковим.

22:36  А кад чу Валак да иде Валам, изиде му на сусрет у град Моавски на међи Арнонској накрај међе.

22:37  И рече Валак Валаму: нијесам ли слао к теби и звао те? зашто ми не дође? еда ли те не могу даривати?

22:38  А Валам рече Валаку: ево сам дошао к теби; али хоћу ли моћи што говорити? Што ми Бог метне у уста, оно ћу говорити.

22:39  И отиде Валам с Валаком, и дођоше у град Узот.

22:40  И накла Валак волова и оваца, и посла Валаму и кнезовима, који бијаху с њим.

22:41  А ујутру узе Валак Валама и одведе га на висину Валову, и оданде му показа један крај народа.

Chapter 23

23:1  И рече Валам Валаку: начини ми овдје седам олтара, и приправи ми овдје седам телаца и седам овнова.

23:2  И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.

23:3  Па рече Валам Валаку: стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па што ми јави казаћу ти. И он отиде сам.

23:4  И срете Бог Валама, а он му рече: седам олтара спремих, и принесох по теле и овна на сваком олтару.

23:5  А Господ метну ријечи у уста Валаму, и рече: врати се к Валаку и тако му реци.

23:6  И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови Моавски.

23:7  А он отвори причу своју, и рече: из Арама доведе ме Валак цар Моавски с планине источне, говорећи: ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.

23:8  Како бих клео онога кога не куне Бог? или како бих ружио онога кога Господ не ружи?

23:9  Јер сврх стијена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помијешати.

23:10  Ко ће избројити прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!

23:11  Тада рече Валак Валаму: шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.

23:12  А он одговори и рече: зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?

23:13  Тада му рече Валак: ходи са мном на друго мјесто, одакле ћеш га видјети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.

23:14  И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.

23:15  Тада Валам рече Валаку: стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.

23:16  И срете Господ Валама, и метну му ријеч у уста, и рече: врати се к Валаку, и тако говори.

23:17  И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови Моавски; и рече Валак: шта вели Господ?

23:18  А он отвори причу своју, и рече: устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!

23:19  Бог није човјек да лаже, ни син човјечји да се покаје. Што каже неће ли учинити, и што рече неће ли извршити?

23:20  Гле, примих да благословим; јер је он благословио, а ја нећу порећи.

23:21  Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.

23:22  Бог га је извео из Мисира, он му је као снага једнорогова.

23:23  Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.

23:24  Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лова и попије крви побијенијех.

23:25  Тада рече Валак Валаму: немој га ни клети ни благосиљати.

23:26  А Валам одговори Валаку: нијесам ли ти казао да ћу чинити што ми год Господ каже?

23:27  А Валак рече Валаму: ходи, одвешћу те на друго мјесто; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.

23:28  И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.

23:29  И рече Валам Валаку: начини ми овдје седам олтара, и приправи ми овдје седам телаца и седам овнова.

23:30  И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.

Chapter 24

24:1  И видјевши Валам да је Божја воља да благосиља Израиља, не хтје више ни ићи као прије по врачање, него се окрете лицем к пустињи,

24:2  И подигавши очи своје угледа Израиља гдје стоји по племенима својим; и дух Божји дође на њ.

24:3  И отвори причу своју, и рече: каже Валам син Веоров; каже човјек којему су отворене очи;

24:4  Каже онај који чује ријечи Божје, који види утвару Свемогућега, који кад падне отворене су му очи:

24:5  Како су лијепи шатори твоји, Јакове, и колибе твоје, Израиљу!

24:6  Пружили су се као потоци, као вртови крај ријеке, као мирисава дрвета која је посадио Господ, као кедри на води.

24:7  Потећи ће вода из виједра његова, и сјеме ће његово бити међу великим водама, и цар ће се његов подигнути сврх Агага, и царство ће се његово узвисити.

24:8  Бог га је извео из Мисира, и он му је као снага једнорогова; појешће народе који су му непријатељи, и кости ће њихове потрти, и стријелама својим постријељати их.

24:9  Спустио се, лежи као лавић и као љути лав; ко ће га пробудити? Ко тебе благосиља, биће благословен; а ко тебе куне, биће проклет.

24:10  Тада се разгњеви Валак на Валама, и пљесну се рукама, и рече Валак Валаму: дозвах те да прокунеш непријатеље моје, а ти си благословио ето већ три пута.

24:11  Одлази у своје мјесто; рекох да ћу те даривати, а ето Господ не да ти дара.

24:12  А Валам рече Валаку: нијесам ли и посланицима твојим које си послао к мени рекао говорећи:

24:13  Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити ријечи Господње да учиним што добро или зло од себе; што каже Господ оно ћу казати.

24:14  Ја сада ево идем к народу својему, али да ти кажем шта ће тај народ учинити народу твојему најпослије.

24:15  Потом отвори причу своју, и рече: каже Валам син Веоров, каже човјек коме су отворене очи,

24:16  Каже који чује ријечи Божје, и који зна знање о Вишњем, и који види утвару Свемогућега и кад падне отворене су му очи:

24:17  Видим га, али не сад; гледам га, али не изблиза; изаћи ће звијезда из Јакова и устаће палица из Израиља, која ће разбити кнезове Моавске и разорити све синове Ситове.

24:18  И Едома ће освојити и Сира ће освојити непријатељи његови; јер ће Израиљ радити јуначки.

24:19  И владаће који је од Јакова, и затрће остатак од града.

24:20  А угледав Амалика, отвори причу своју, и рече: Амалик је почетак народима, али ће најпослије пропасти.

24:21  А угледав Кенеја, отвори причу своју, и рече: тврд ти је стан, и на стијени си савио гнијездо своје;

24:22  Али ће бити изагнан Кенеј; Асур ће га заробити.

24:23  И опет отвори причу своју, и рече: јаох! ко ће бити жив кад то учини Бог!

24:24  И лађе из земље Китимске допловиће и досадиће Асирцима и досадиће Јеврејима; али ће и сами пропасти.

24:25  Потом уставши Валам отиде, и врати се у своје мјесто; и Валак отиде својим путем.

Chapter 25

25:1  И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима Моавским.

25:2  Оне позиваху народ на жртве својих богова, и народ јеђаше, и клањаше се боговима њиховијем.

25:3  И Израиљ приону уз Велфегора; и разгњеви се Господ на Израиља.

25:4  И рече Господ Мојсију: узми све кнезове народне, и објеси их Господу према сунцу, да се одврати гњев Господњи од Израиља.

25:5  И рече Мојсије судијама Израиљевијем: побијте сваки своје који су прионули уз Велфегора.

25:6  И гле, један између синова Израиљевијех дође и доведе к браћи својој једну Мадијанку на очи Мојсију и на очи свему збору синова Израиљевијех; а они заплакаше на вратима шатора од састанка.

25:7  А кад то видје Финес син Елеазара сина Арона свештеника, уста исред збора и узе копље у руку;

25:8  И уђе за човјеком Израиљцем у шатор, и прободе их обоје, човјека Израиљца и ону жену, кроз трбух, и преста погибија међу синовима Израиљевијем.

25:9  И изгибе их од те погибије двадесет и четири тисуће.

25:10  Тада рече Господ Мојсију говорећи:

25:11  Финес син Елеазара сина Арона свештеника одврати гњев мој од синова Израиљевијех отворивши ревност за ме међу њима, да не бих истријебио синове Израиљеве у ревности својој.

25:12  Зато му кажи: ево дајем му свој завјет мирни.

25:13  И имаће он и сјеме његово након њега завјет свештенства вјечнога, јер ревнова за Бога својега и очисти синове Израиљеве.

25:14  А човјеку Израиљцу убијеноме, који би убијен с Мадијанком, бјеше име Замрије син Салмонов, кнез од дома оца својега од племена Симеунова.

25:15  А убијеној жени Мадијанци бјеше име Хазвија кћи Сура кнеза народнога у дому оца својега међу Мадијанцима.

25:16  И рече Господ Мојсију говорећи:

25:17  Завојштите на Мадијанце, и бијте их;

25:18  Јер они завојштише на вас пријеварама својим, и претворише вас Велфегором и Хазвијом кћерју кнеза Мадијанскога, сестром својом, која би убијена у дан погибије која дође с Фегора.

Chapter 26

26:1  А послије те погибије рече Господ Мојсију и Елеазару сину Аронову свештенику говорећи:

26:2  Избројте сав збор синова Израиљевијех од двадесет година и више по домовима отаца њиховијех, све који могу ићи на војску у Израиљу.

26:3  И рече им Мојсије и Елеазар свештеник у пољу Моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

26:4  Да се изброје од двадесет година и више, како заповједи Господ Мојсију и синовима Израиљевијем, који изађоше из земље Мисирске.

26:5  Рувим бјеше првенац Израиљев; а синови Рувимови: од Еноха породица Енохова; од Фалуја породица Фалујева;

26:6  Од Асрона породица Асронова, од Хармије породица Хармијина.

26:7  То су породице Рувимове; а избројенијех бјеше међу њима четрдесет и три тисуће и седам стотина и тридесет.

26:8  Син Фалујев бјеше Елијав.

26:9  А синови Елијавови: Намуило и Датан и Авирон. Овај Датан и овај Авирон који бијаху од онијех што се сазиваху на збор, усташе на Мојсија и Арона у буни Корејевој, кад бјеше буна на Господа;

26:10  И земља отворивши уста своја прождрије њих и Кореја, и изгибе та гомила, и спали их огањ двјеста и педесет људи, који посташе углед.

26:11  А синови Корејеви не погибоше.

26:12  Синови Симеунови по породицама својим: од Намуила породица Намуилова; од Јамина породица Јаминова; од Јахина породица Јахинова;

26:13  Од Заре породица Зарина, од Саула породица Саулова.

26:14  То су породице Симеунове; од њих бјеше двадесет и двије тисуће и двије стотине.

26:15  А синови Гадови по породицама својим: од Сифона породица Сифонова; од Агија породица Агијева; од Сунија и породица Сунијева;

26:16  Од Азена породица Азенова; од Ирија породица Иријева;

26:17  Од Арода породица Ародова; од Арилија породица Арилијева.

26:18  То су породице синова Гадовијех, а међу њима бјеше избројенијех четрдесет тисућа и пет стотина.

26:19  Синови Јудини: Ир и Авнан; али умријеше Ир и Авнан у земљи Хананској.

26:20  Бијаху пак синови Јудини по породицама својим: од Силома породица Силомова; од Фареса породица Фаресова; од Заре породица Зарина.

26:21  А синови Фаресови бјеху: од Асрона породица Асронова; од Јамуила породица Јамуилова.

26:22  То су породице Јудине, а међу њима бјеше избројенијех седамдесет и шест тисућа и пет стотина.

26:23  А синови Исахарови по породицама својим: од Толе породицаТолина; од Фуве породица Фувина;

26:24  Од Јасува породица Јасувова; од Амрама породица Амрамова.

26:25  То су породице Исахарове; а међу њима бјеше избројенијех шездесет и четири тисуће и три стотине.

26:26  Синови Завулонови по породицама својим: од Сареда породица Саредова; од Алона породица Алонова; од Алила породица Алилова.

26:27  То су породице Завулонове, а међу њима бјеше избројенијех шездесет тисућа и пет стотина.

26:28  Синови Јосифови по породицама својим: Манасија и Јефрем;

26:29  Синови Манасијини: од Махира породица Махирова; а Махир роди Галада, од којега је породица Галадова.

26:30  Ово су синови Галадови: од Ахијезера породица Ахијезерова; од Хелека породица Хелекова;

26:31  Од Есрила породица Есрилова; од Сихема породица Сихемова;

26:32  Од Симаера породица Симаерова; од Офера породица Оферова;

26:33  А Салпад син Оферов немаше синова него кћери, којима су имена Мала и Нуја и Егла и Мелха и Терса.

26:34  То су породице Манасијине, а од њих бјеше избројенијех педесет и двије тисуће и седам стотина.

26:35  Синови пак Јефремови по породицама својим: од Сутала породица Суталова; од Вехера породица Вехерова; од Тахана породица Таханова.

26:36  А ово су синови Суталови: од Ерана породица Еранова.

26:37  То су породице синова Јефремовијех; а међу њима бјеше избројенијех тридесет и двије тисуће и пет стотина. То су синови Јосифови по породицама својим.

26:38  А синови Венијаминови по породицама својим: од Веле породица Велина; од Асвила породица Асвилова; од Ахирама породица Ахирамова;

26:39  Од Суфама породица Суфамова; од Уфама породица Уфамова.

26:40  А Велини синови бјеху: Адер и Наман; од Адера породица Адерова; од Намана породица Наманова.

26:41  То су синови Венијаминови по породицама својим, а међу њима бјеше избројенијех четрдесет и пет тисућа и шест стотина.

26:42  А ово су синови Данови по породицама својим: од Самеја породица Самејева; то је род Данов по породицама својим.

26:43  У свијем породицама Самејевијем бјеше избројенијех шездесет и четири тисуће и четири стотине.

26:44  Синови Асирови по породицама својим: од Јамина породица Јаминова; од Јесуја породица Јесујева; од Верија породица Веријина.

26:45  Синови Веријини: од Ховера породица Ховерова; од Мелхила породица Мелхилова.

26:46  А кћери Асировој бјеше име Сара.

26:47  То су породице синова Асировијех; а међу њима бјеше избројенијех педесет и три тисуће и четири стотине.

26:48  Синови Нефталимови по породицама својим: од Асила породица Асилова; од Гунија породица Гунијева;

26:49  Од Јесера породица Јесерова; од Селима породица Селимова.

26:50  То је род Нефталимов по породицама својим, а међу њима бјеше избројених четрдесет и пет тисућа и четири стотине.

26:51  То су избројени међу синовима Израиљевијем, шест стотина и једна тисућа и седам стотина и тридесет.

26:52  А Господ рече Мојсију говорећи:

26:53  Тијем нека се подијели земља у нашљедство према броју имена;

26:54  Којих има више, подај им веће нашљедство, а којих има мање, њима мање; сви према броју избројенијех својих нека имају нашљедство.

26:55  Али ждријебом нека се подијели земља: по именима племена отаца својих нека добију нашљедство.

26:56  Ждријебом нека се подијели свакоме племену, било велико или мало.

26:57  А ово су избројени између Левита по породицама својим: од Гирсона породица Гирсонова; од Ката породица Катова; од Мерарија породица Мераријева.

26:58  Ово су породице Левијеве: породица Ловенијева, породица Хевронова, породица Малијева, породица Мусијева, породица Корејева. А Кат је родио Амрама.

26:59  А име је жени Амрамовој Јохаведа, кћи Левијева, која му се родила у Мисиру; а она роди Амраму Арона и Мојсија, и Марију сестру њихову.

26:60  А Арону се роди Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар.

26:61  Али Надав и Авијуд погибоше кад принесоше туђ огањ пред Господом.

26:62  И бјеше их избројенијех двадесет и три тисуће, свега мушкиња од једнога мјесеца и више; и не бише бројени међу синове Израиљеве, јер им није дано нашљедство међу синовима Израиљевијем.

26:63  То су избројени, кад Мојсије и Елеазар свештеник избројише синове Израиљеве у пољу Моавском на Јордану према Јерихону.

26:64  А међу њима не бјеше ниједан од онијех које избројише Мојсије и Арон свештеник кад бројише синове Израиљеве у пустињи Синајској.

26:65  Јер Господ бјеше рекао за њих: помријеће у пустињи. И не оста их ни један осим Халева сина Јефонијина и Исуса сина Навина.

Chapter 27

27:1  Тада дођоше кћери Салпада сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијина, од племена Манасије сина Јосифова, а имена им бјеху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.

27:2  И стадоше пред Мојсија и пред Елеазара свештеника и пред кнезове и сав збор на вратима шатора од састанка, и рекоше:

27:3  Отац наш умрије у пустињи, али не бјеше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умрије од гријеха својега, а не остави синова.

27:4  Зашто да се истријеби име оца нашега из породице његове зато што није имао сина? Дај нам нашљедство међу браћом оца нашега.

27:5  И изнесе Мојсије ствар њихову пред Господа.

27:6  А Господ рече Мојсију говорећи:

27:7  Право говоре кћери Салпадове; подај им право да имају нашљедство међу браћом оца својега, и пренеси нашљедство оца њихова на њих.

27:8  А синовима Израиљевијем кажи и реци: кад ко умре а нема сина, онда пренесите нашљедство његово на кћер његову;

27:9  Ако ли ни кћери нема, онда подајте нашљедство његово браћи његовој;

27:10  Ако ли ни браће нема, онда подајте нашљедство његово браћи оца његова;

27:11  Ако ли нема ни браће очине, онда подајте нашљедство његово оному ко му је најближи у роду његову, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевијем закон за суђење, како заповједи Господ Мојсију.

27:12  Још рече Господ Мојсију: изиди на гору ову Аваримску, и види земљу коју сам дао синовима Израиљевијем.

27:13  И кад је видиш, прибраћеш се к роду својему и ти, као што се прибрао Арон брат твој.

27:14  Јер не послушасте ријечи моје у пустињи Сину у свађи народној, кад је требало да ме прославите на води пред очима њиховијем. То је вода од свађе у Кадису у пустињи Сину.

27:15  И рече Мојсије Господу говорећи:

27:16  Господе Боже духовима и сваком тијелу, постави човјека над овијем збором,

27:17  Који ће излазити пред њима и који ће долазити пред њима, који ће их изводити, и опет доводити, да не би био збор Господњи као овце које немају пастира.

27:18  А Господ рече Мојсију: узми к себи Исуса сина Навина, човјека у ком је дух мој, и метни руку своју на њ,

27:19  И изведи га пред Елеазара свештеника и пред сав збор, и подај му заповјести пред њима.

27:20  И подај му од славе своје, да га слуша сав збор синова Израиљевијех.

27:21  И нека стаје пред Елеазара свештеника да га пита за суд Урим пред Господом; по заповијести његовој нека полазе и по заповијести његовој нека долазе он и сви синови Израиљеви с њим и сав збор.

27:22  И учини Мојсије како му заповједи Господ; и узев Исуса постави га пред Елеазара свештеника и пред сав збор.

27:23  И метну руке своје на њ, и даде му заповијести, како бјеше заповједио Господ преко Мојсија.

Chapter 28

28:1  Још рече Господ Мојсију говорећи:

28:2  Заповједи синовима Израиљевијем, и реци им: приносе моје, хљеб мој, жртве што ми се сажижу за угодни мирис, пазите да ми приносите на вријеме.

28:3  Реци им дакле: ово је жртва огњена што ћете приносити Господу: два јагњета од године здрава, сваки дан на жртву паљеницу без престанка:

28:4  Једно јагње принеси ујутру, а друго јагње принеси увече,

28:5  И десетину ефе бијелога брашна за дар смијешана с четвртином ина чистога уља.

28:6  То је жртва паљеница свагдашња, која би принесена на гори Синајској за мирис угодни, жртва огњена Господу.

28:7  И наљев њезин да буде четврт ина на свако јагње; у светињи приноси наљев добра пића Господу.

28:8  А друго јагње принеси увече; дар као ујутру и наљев његов принеси за жртву огњену, за угодни мирис Господу.

28:9  А у суботу два јагњета од године здрава, и двије десетине бијелога брашна смијешана с уљем за дар с наљевом његовијем.

28:10  То је суботна жртва паљеница сваке суботе, осим свагдашње жртве паљенице и наљева њезина.

28:11  И у почетак мјесеца својих приносите Господу жртву паљеницу, по два телета и једнога овна и седам јагањаца од године здравијех;

28:12  И три десетине бјелога брашна помијешана с уљем за дар на свако теле, и двије десетине бијелога брашна помијешана с уљем за дар на овна;

28:13  И по једну десетину бијелога брашна помијешана с уљем за дар на свако јагње; то је жртва паљеница на угодни мирис, жртва огњена Господу.

28:14  А наљев њихов да буде вина по ина на теле, трећина ина на овна, и четврт ина на јагње. То је жртва паљеница у почетак мјесеца, свакога мјесеца у години.

28:15  И јарца једнога за гријех, осим свагдашње жртве паљенице, приносите Господу с наљевом његовијем.

28:16  А првога мјесеца четрнаести дан да је пасха Господу;

28:17  А петнаести дан тога мјесеца празник: седам дана једите пријесне хљебове.

28:18  Први дан нека је сабор свети; никакога посла ропскога не радите.

28:19  Него принесите Господу жртву паљеницу, два телета и једнога овна и седам јагањаца од године, све да вам је здраво;

28:20  А дар уз њих бјелога брашна помијешана с уљем три десетине уза свако теле и двије десетине уз овна принесите.

28:21  По једну десетину принесите уза свако јагње од онијех седам јагањаца;

28:22  И једнога јарца за гријех, ради очишћења вашега.

28:23  То принесите осим јутрење жртве паљенице, која је жртва свагдашња.

28:24  Тако приносите свако дан за онијех седам дана, да буде јело, жртва огњена на угодни мирис Господу, осим свагдашње жртве паљенице и њезина наљева приносите.

28:25  И седми дан да имате свети сабор; посла ропскога ниједнога не радите.

28:26  И на дан првина, кад приносите нов дар Господу послије својих недјеља, да имате сабор свети, ниједнога посла ропскога не радите;

28:27  Него принесите жртву паљеницу за угодни мирис Господу, два телета, једнога овна седам јагањаца од године;

28:28  И дар уз њих: бијелога брашна помијешана с уљем по три десетине уз теле, двије десетине уз овна,

28:29  По једну десетину уза свако јагње од онијех седам јагањаца;

28:30  Једнога јарца, ради очишћења вашега.

28:31  Принесите то, осим свагдашње жртве паљенице и дара њезина; а све нека вам је здраво с наљевом својим.

Chapter 29

29:1  А седмога мјесеца први дан да имате свети сабор; посла ропскога ниједнога не радите; то да вам је трубни дан.

29:2  И принесите жртву паљеницу за мирис угодни Господу, једно теле, једнога овна, седам јагањаца од године здравијех;

29:3  А дар уз њих бијелога брашна смијешана с уљем три десетине уз теле и двије десетине уз овна,

29:4  И по једну десетину уза свако јагње од седам јагањаца;

29:5  И једнога јарца за гријех, ради очишћења вашега;

29:6  Осим жртве паљенице у почетку мјесеца и дара њезина, и осим свагдашње жртве паљенице и дара њезина и наљева њиховијех по уредби њиховој, за мирис угодни, за жртву огњену Господу.

29:7  И десети дан тога мјесеца седмога да имате свети сабор; и мучите душе своје; не радите никакога посла;

29:8  Него принесите Господу за мирис угодни жртву паљеницу, једно теле, једнога овна, седам јагањаца од године, а нека вам је здраво;

29:9  И дар уз њих бијелога брашна помијешана с уљем три десетине уз теле, двије десетине уз овна,

29:10  По једну десетину уза свако јагње од онијех седам јагањаца;

29:11  Јарца једнога за гријех, осим жртве за гријех ради очишћења, и осим свагдашње жртве паљенице и дара њезина и наљева њиховијех.

29:12  И петнаести дан тога мјесеца седмога да имате свети сабор; ниједнога посла ропскога не радите; него празнујте празник Господу седам дана.

29:13  И принесите жртву паљеницу, огњену жртву за угодни мирис Господу, тринаест телаца два овна, четрнаест јагањаца од године, а нека су здрави;

29:14  И дар уз њих брашна бијелога смијешана с уљем по три десетине уза свако теле од тринаест телаца, по двије десетине уза свакога овна од она два овна,

29:15  И по једну десетину уза свако јагње од онијех четранаест јагањаца;

29:16  И једнога јарца за гријех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њезина и наљева њезина.

29:17  А други дан дванаест телаца, два овна, четранаест јагањаца од године здравијех,

29:18  И дар њихов и наљев њихов, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њихову, како је уређено;

29:19  И јарца једнога за гријех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њезина и наљева њезина.

29:20  А трећи дан једанаест телаца, два овна и четранаест јагањаца од године здравијех;

29:21  И дарове њихове и наљеве њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њихову, како је уређено;

29:22  И једнога јарца за гријех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њезина и наљева њезина.

29:23  А четврти дан десет телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравијех;

29:24  И дар њихов и наљеве њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њихову, како је уређено;

29:25  И једнога јарца за гријех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њезина и наљева њезина.

29:26  А пети дан девет телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравијех;

29:27  И дар њихов и наљеве њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њихову, како је уређено;

29:28  И једнога јарца за гријех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њезина и наљева њезина.

29:29  А шести дан осам телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравијех,

29:30  И дар њихов и наљеве њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њихову, како је уређено;

29:31  И једнога јарца за гријех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њезина и наљева њезина.

29:32  А седми дан седам телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравијех,

29:33  И дар њихов и наљеве њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њихову, како је уређено;

29:34  И јарца за гријех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њезина и наљева њезина.

29:35  А осми дан да вам је празник; ниједнога посла ропскога не радите.

29:36  Него принесите жртву паљеницу, жртву огњену за угодни мирис Господу, једно теле, једнога овна, седам јагањаца од године здравијех,

29:37  И дар њихов и наљеве њихове, уз теле, уз овна и уз јагањце, по броју њихову, како је уређено;

29:38  И једнога јарца за гријех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њезина и наљева њезина.

29:39  То приносите Господу на празнике своје, осим онога што бисте по завјету или од своје воље принијели за жртве паљенице или дарове или наљеве или жртве захвалне.

Chapter 30

30:1  И каза Мојсије синовима Израиљевијем све што заповједи Господ.

30:2  И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевијех говорећи: ово је заповједио Господ.

30:3  Кад који човјек учини завјет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази ријечи своје, него нека учини све што изађе из уста његовијех.

30:4  А кад жена учини завјет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца својега,

30:5  И чује отац њезин за завјет њезин или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завјети њезини, и све чим је везала душу своју да је тврдо.

30:6  Ако ли отац њезин порече то онај дан кад чује, завјети њезини и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њезин порече.

30:7  Ако ли се уда па има на себи завјет или изрече што на уста своја чим би се везала,

30:8  А муж њезин чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завјети њезини, и тврдо да је све чим је везала душу своју.

30:9  Ако ли муж њезин кад чује онај дан порече, укида с завјет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.

30:10  А завјет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.

30:11  Али ако буде у кући мужа својега учинила завјет и за што везала душу своју заклетвом,

30:12  И муж њезин чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завјети њезини, и да је тврдо све за што је везала душу своју.

30:13  Ако ли то порече муж њезин онај дан кад чује, сваки завјет који би изашао из уста њезинијех и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њезин порекао, и Господ ће јој опростити.

30:14  Сваки завјет и све за што би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њезин потврђује и укида.

30:15  Ако би муж њезин од дана до дана ћутао, онда потврђује све завјете њезине и све за што би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.

30:16  Ако ли порече пошто чује, сам ће носити гријех њезин.

30:17  Ово су наредбе, које заповједи Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њезиној, докле је у кући оца својега.

Chapter 31

31:1  Опет рече Господ Мојсију говорећи:

31:2  Освети синове Израиљеве на Мадијанцима, пак ћеш се онда прибрати к роду својему.

31:3  И Мојсије рече народу говорећи: опремите између себе људе на војску да иду на Мадијанце да учине освету Господњу на Мадијанцима,

31:4  По тисућу од племена, од свакога племена Израиљева опремите на војску.

31:5  И дадоше од тисућа Израиљевијех по тисућу од свакога племена, дванаест тисућа опремише на војску.

31:6  И посла Мојсије по тисућу од свакога племена на војску, и с њима Финеса сина Елеазара свештеника, и у њега бјеху суди свети и трубе.

31:7  И завојштише на Мадијанце, како заповједи Господ Мојсију, и побише све мушкиње.

31:8  Побише и цареве Мадијанске, с другима које им побише, Евина и Рокома и Сура и Ура и Ровока, пет царева Мадијанских, и Валама сина Веорова убише мачем.

31:9  И заробише синови Израиљеви жене Мадијанке и дјецу њихову, и заплијенише сву стоку њихову, крупну и ситну, и све благо њихово.

31:10  А мјеста њихова у којима живљаху и градове њихове све попалише огњем.

31:11  И све робље и сав плијен, људе и стоку, узеше;

31:12  И поведоше к Мојсију и Елеазару свештенику и ка збору синова Израиљевијех, и робље и остали плијен и добит у око на пољу Моавском, које је на Јордану према Јерихону.

31:13  А Мојсије и Елеазар свештеник и сви кнезови од збора изидоше им на сусрет из окола.

31:14  И Мојсије се разгњеви на војводе, на тисућнике и стотинаре, који се враћаху с војске;

31:15  И рече им Мојсије: а што остависте у животу све жене?

31:16  Та оне по ријечи Валамовој навратише синове Израиљеве да згријеше Господу с Фегора, те дође она погибија на народ Господњи.

31:17  Зато сада побијте сву дјецу мушку, и све жене побијте, које су познале човјека.

31:18  А дјевојке, које не познаше човјека, оставите у животу.

31:19  А ви останите изван окола седам дана; сваки који је убио кога и који се дотакао убијенога очистите се трећи дан и седми дан, себе и робље своје.

31:20  И све хаљине и све ствари кожне и све што је од костријети и све судове дрвене очистите.

31:21  И рече Елеазар свештеник војницима, који бијаху ишли на војску: ово је наредба и закон што је Господ заповједио Мојсију:

31:22  Злато, сребро, мјед, гвожђе, коситер и олово,

31:23  Што год подноси ватру, пропустите кроз ватру, и очистиће се, али пошто се очисти водом очишћења; а што год не подноси ватре, пропустите кроз воду.

31:24  И оперите хаљине своје седми дан, и бићете чисти; и онда ћете ући у око.

31:25  Још рече Господ Мојсију говорећи:

31:26  Изброј све што је заплијењено, људе и стоку, ти и Елеазар свештеник и поглавари од племена народнијех.

31:27  И раздијели све заплијењено на двоје: на војнике који су ишли на војску и на сав збор.

31:28  И узми дио за Господа од војника који су ишли на војску, по једну душу од педесет, и од људи и од говеда и од магараца и од оваца.

31:29  Од њихове половине то узмите, и подајте Елеазару свештенику за принос Господу.

31:30  И од половине која допаде синовима Израиљевијем узми по једно од педесет, и од људи и од говеда и од магараца и од оваца и од сваке стоке, и то подај Левитима који раде што треба за шатор Господњи.

31:31  И учини Мојсије и Елеазар свештеник како заповједи Господ Мојсију.

31:32  И бјеше плијена, што оста од плијена који заплијени војска: шест стотина и седамдесет и пет тисућа оваца,

31:33  И седамдесет и двије тисуће говеда,

31:34  И шездесет и једна тисућа магараца,

31:35  И женскиња што не бјеше познало човјека, свега тридесет и двије тисуће душа.

31:36  А у половини, у дијелу онијех који бијаху ишли на војску, бјеше на број три стотине и тридесет и седам тисућа и пет стотина оваца,

31:37  А од тога дио Господу бјеше шест стотина и седамдесет и пет оваца:

31:38  И тридесет и шест тисућа говеда, а од тога дио Господу седамдесет и два;

31:39  И тридесет тисућа и пет стотина магараца, а од тога дио Господу шездесет и један;

31:40  И шеснаест тисућа душа људских, а од тога дио Господу тридесет и двије душе.

31:41  И даде Мојсије Елеазару свештенику дио за принос Господу, као што му заповједи Господ.

31:42  А од друге половине, која допаде синовима Израиљевијем, коју узе Мојсије од људи који бјеху ишли на војску,

31:43  (А и у тој половини, која допаде збору, бјеше три стотине и тридесет и седам тисућа и пет стотина оваца,

31:44  Тридесет и шест тисућа говеда,

31:45  Тридесет тисућа и пет стотина магараца,

31:46  И шеснаест тисућа душа људских.)

31:47  Од те половине, која допаде синовима Израиљевијем, узе Мојсије по једно од педесет, и од људи и од стоке, и даде Левитима који раде што треба за шатор Господњи, као што му Господ заповједи,

31:48  И приступише к Мојсију војводе, тисућници и стотинари,

31:49  И рекоше му: слуге твоје пребројише војнике који бијаху под нашом руком, и ниједнога није мање.

31:50  Зато приносимо Господу принос, сваки што је ко задобио, златнијех заклада, копача, наруквица, прстена, ободаца и ланчића, да би се очистиле душе наше пред Господом.

31:51  И узе Мојсије и Елеазар свештеник од њих злато, свакојаке закладе.

31:52  А бјеше свега злата принесенога, што принесоше Мојсију тисућници и стотинари, шеснаест тисућа и седам стотина и педесет сикала.

31:53  А војници задржаше себи што који бјеше заплијенио.

31:54  И узевши Мојсије и Елеазар злато од тисућника и стотинара, унесоше га у шатор од састанка за спомен синовима Израиљевијем пред Господом.

Chapter 32

32:1  А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видјеше земљу Јазирску и земљу Галадску да је добра за стоку.

32:2  И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:

32:3  Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,

32:4  Та је земља, коју Господ покори збору Израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.

32:5  Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у нашљедство, немој нас водити преко Јордана.

32:6  А Мојсије рече синовима Гадовијем и синовима Рувимовијем: браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овдје да останете?

32:7  Зашто обарате срце синовима Израиљевијем да не пријеђу у земљу коју им је дао Господ?

32:8  Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;

32:9  И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевијем да не иду у земљу коју им даде Господ;

32:10  И разгњеви се онда Господ, и закле се говорећи:

32:11  Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видјети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвијем,

32:12  Осим Халева сина Јефонијина Кенезеја и Исуса сина Навина, јер се сасвијем држаше Господа.

32:13  И разгњеви се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помрије сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.

32:14  А ви сада изађосте на мјесто отаца својих, род гријешних људи, да умножавате жестину гњева Господњега на Израиља.

32:15  Ако се одвратите од њега, он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.

32:16  А они приступише опет к њему, и рекоше му: ми смо ради само торове начинити овдје за стада своја и градове за дјецу своју.

32:17  А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевијем, докле их не одведемо на њихово мјесто; а наша дјеца нека стоје у градовима тврдијем ради становника те земље.

32:18  Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје нашљедство.

32:19  Нити ћемо узети нашљедства с њима с ону страну Јордана ни даље, ако нам допадне нашљедство с ову страну Јордана према истоку.

32:20  Тада им рече Мојсије: ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,

32:21  Ако сваки од вас под оружјем пријеђе преко Јордана пред Господом, докле не отјера испред себе непријатеља својих,

32:22  И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згријешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у нашљедство пред Господом.

32:23  Ако ли не учините тако, гле, згријешићете Господу, и знајте да ће вас гријех ваш стићи.

32:24  Градите себи градове за дјецу своју и торове за стоку своју; и што је изашло из уста ваших, учините.

32:25  И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: слуге ће твоје учинити како господар наш заповиједа.

32:26  Дјеца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овдје ће остати у градовима Галадским;

32:27  А слуге ће твоје пријећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.

32:28  Тада Мојсије заповједи за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навину и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевијем,

32:29  И рече им: ако пријеђу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу Галадску у нашљедство.

32:30  Ако ли не пријеђу с вама под оружјем, онда нека им буде нашљедство међу вама у земљи Хананској.

32:31  И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.

32:32  Пријећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу Хананску, а наше нашљедство да буде с ову страну Јордана.

32:33  И даде Мојсије синовима Гадовијем и синовима Рувимовијем и половини племена Манасије сина Јосифова царство Сиона цара Аморејскога и царство Ога цара Васанскога, земљу и градове по међама њезинијем, градове оне земље унаоколо.

32:34  И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.

32:35  И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,

32:36  И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.

32:37  А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,

32:38  И Навон и Велмеон предјенувши им имена, и Сивму; и надјеше друга имена градовима које саградише.

32:39  А синови Махира сина Манасијина отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који бијаху ондје.

32:40  И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијину, који се ондје насели.

32:41  И Јаир син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.

32:42  И Навав отиде и узе Кенат са селима његовијем, и прозва га Навав по имену својему.

Chapter 33

33:1  Ово су путови синова Израиљевијех кад изађоше из земље Мисирске у четама својим под управом Мојсијевом и Ароновом.

33:2  И Мојсије пописа како изидоше и гдје стајаше по заповијести Господњој; и ово су путови њихови како путоваше.

33:3  Пођоше из Рамесе првога мјесеца петнаести дан, сјутрадан послије пасхе, и изидоше синови Израиљеви руком подигнутом пред очима свијех Мисираца.

33:4  А Мисирци погребаваху првенце које поби Господ међу њима, кад и на боговима њиховијем изврши Господ судове.

33:5  И отишавши синови Израиљеви из Рамесе стадоше у око у Сохоту.

33:6  А из Сохота отишавши стадоше у око у Етаму, који је на крај пустиње.

33:7  А из Етама отишавши савише к Ироту, који је према Велсефону, и стадоше у око пред Магдалом.

33:8  А од Ирота отишавши пријеђоше преко мора у пустињу, и ишавши три дана преко пустиње Етама стадоше у око у Мери.

33:9  А из Мере отишавши дођоше у Елим, гдје бијаше дванаест студенаца и седамдесет палмовијех дрвета, и ондје стадоше у око.

33:10  А из Елима отишавши стадоше у око код Црвенога Мора.

33:11  И отишавши од Црвенога Мора стадоше у око у пустињи Сину.

33:12  А из пустиње Сина отишавши стадоше у око у Рафаку.

33:13  А из Рафака отишавши стадоше у око у Елусу.

33:14  А из Елуса отишавши стадоше у око у Рафидину, гдје немаше народ воде да пије.

33:15  А из Рафидина отишавши стадоше у око у пустињи Синајској.

33:16  А из пустиње Синајске отишавши стадоше у око у Киврот-Атави.

33:17  А из Киврот-Атаве отишавши стадоше у око у Асироту.

33:18  А из Асирота отишавши стадоше у око у Ратаму.

33:19  А из Ратама отишавши стадоше у око у Ремнон-Фаресу.

33:20  А из Ремнон-Фареса отишавши стадоше у око у Лемвону.

33:21  А из Лемвона отишавши стадоше у око у Ресану.

33:22  А из Ресана отишавши стадоше у око у Макелату.

33:23  А из Макелата отишавши стадоше у око код горе Сафера.

33:24  А од горе Сафера отишавши стадоше у око у Хараду.

33:25  А из Харада отишавши стадоше у око у Макидоту.

33:26  А из Макидота отишавши стадоше у око у Катату.

33:27  А из Катата отишавши стадоше у око у Тарату.

33:28  А из Тарата отишавши стадоше у око у Метеку.

33:29  А из Метека отишавши стадоше у око у Аселмону.

33:30  А из Аселмона отишавши стадоше у око у Мосироту.

33:31  А из Мосирота отишавши стадоше у око у Ванакану.

33:32  А из Ванакана отишавши стадоше у око у планини Гададу.

33:33  А из планине Гадада отишавши стадоше у око у Етавати.

33:34  А из Етавате отишавши стадоше у око у Еврону.

33:35  А из Еврона отишавши стадоше у око у Гесион-Гаверу.

33:36  А из Гесион-Гавера отишавши стадоше у око у пустињи Сину, а то је Кадис.

33:37  А из Кадиса отишавши стадоше у око код горе Ора не међи земље Едомске.

33:38  И изиде Арон свештеник на гору Ор по заповјести Господњој, и умрије ондје четрдесете године по изласку синова Израиљевијех из земље Мисирске, први дан петога мјесеца.

33:39  А Арону бјеше сто и двадесет и три године кад умрије на гори Ору.

33:40  Тада чу Хананеј цар Арадски, који живљаше на југу у земљи Хананској, да иду синови Израиљеви.

33:41  Потом отишавши од горе Ора стадоше у око у Селмону.

33:42  А из Селмона отишавши стадоше у око у Финону.

33:43  А из Финона отишавши стадоше у око у Овоту.

33:44  А из Овота отишавши стадоше у око на хумовима Аваримским на међи Моавској.

33:45  А од тијех хумова отишавши стадоше у око у Девон-Гаду.

33:46  А из Девон-Гада отишавши стадоше у око у Гелмон-Девлатаиму.

33:47  А из Гелмон-Девлатаима отишавши стадоше у око у планинама Аваримским према Нававу.

33:48  А из планина Аваримских отишавши стадоше у око у пољу Моавском на Јордану према Јерихону.

33:49  И стајаху у околу крај Јордана од Есимота до Вел-Сатима у пољу Моавском.

33:50  И рече Господ Мојсију у пољу Моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

33:51  Кажи синовима Израиљевијем и реци им: кад пријеђете преко Јордана у земљу Хананску,

33:52  Отјерајте од себе све који живе у оној земљи, и потрите све слике њихове резане, и све слике њихове ливене потрите, и све висине њихове оборите.

33:53  А кад их истјерате из земље, населите се у њој; јер сам вама дао ону земљу да је ваша.

33:54  И раздијелите је у нашљедство ждријебом на породице своје; којих има више, њима веће нашљедство подајте; а којих има мање, њима подајте мање нашљедство; које мјесто коме ждријебом допадне, оно нека му буде; на племена отаца својих раздијелите нашљедство.

33:55  Ако ли не отјерате од себе онијех који живе у оној земљи, онда ће они које оставите бити трње очима вашима и остани вашим боковима, и пакостиће вам у земљи у којој ћете живјети.

33:56  И што сам мислио учинити њима, учинићу вама.

Chapter 34

34:1  Још рече Господ Мојсију говорећи:

34:2  Заповједи синовима Израиљевијем и реци им: кад дођете у земљу Хананску, та ће вам земља припасти у нашљедство, земља Хананска с међама својим.

34:3  Јужни крај да вам је од пустиње Сина, уз међу Едомску, и да вам је јужна међа од бријега сланога мора на исток;

34:4  И та међа нека се савије од југа к Акравиму и иде до Сина, и нека се пружи од југа преко Кадис-Варне, а отуда нека изиде на село Адар и иде до Аселмона;

34:5  Потом нека се савије та међа од Аселмона до потока Мисирскога и иде до мора.

34:6  А западна међа да вам буде велико море; то да вам је западна међа.

34:7  А сјеверна међа ово да вам буде: од великога мора повуците себи међу до горе Ора;

34:8  А од горе Ора повуците себи међу како се иде у Емат, и та међа нека иде на Седад;

34:9  И нека иде та међа до Зефрона, и крај нека јој буде код села Енана; то да вам буде сјеверна међа.

34:10  А с истока повуците себи међу од села Енана до Сефама;

34:11  А од Сефама нека иде та међа к Ривли, с истока Аину, и нека иде даље та међа докле дође до мора Хинерота к истоку;

34:12  И нека се спусти та међа ка Јордану, и нека изађе на слано море. Та ће земља бити ваша с међама својим унаоколо.

34:13  И каза Мојсије синовима Израиљевијем говорећи: то је земља коју ћете добити у нашљедство ждријебом, за коју је заповједио Господ да је добије девет племена и по.

34:14  Јер племе синова Рувимовијех по породицама отаца својих, и племе синова Гадовијех по породицама отаца својих, и половина племена Манасијина примише своје нашљедство.

34:15  Ова два племена и по примише нашљедство своје с ову страну Јордана према Јерихону с источне стране.

34:16  Опет рече Господ Мојсију говорећи:

34:17  Ово су имена људи који ће вам раздијелити у нашљедство земљу: Елеазар свештеник и Исус син Навин.

34:18  И по једнога кнеза из свакога племена узмите да дијели земљу.

34:19  А ово су имена тијех људи: од племена Јудина Халев син Јефонијин,

34:20  Од племена синова Симеуновијех Самуило син Емијудов,

34:21  Од племена Венијаминова Елдад син Хаслонов,

34:22  Од племена синова Дановијех кнез Вокор син Јеклинов,

34:23  Од синова Јосифовијех: од племена синова Манасијиних кнез Анило син Суфидов,

34:24  Од племена синова Јефремовијех, кнез Камуило син Сафтанов,

34:25  Од племена синова Завулоновијех кнез Елисафан син Харнахов,

34:26  Од племена синова Исахаровијех кнез Фалтило син Озаинов,

34:27  Од племена синова Асировијех кнез Ахиор син Селемијин,

34:28  И од племена Нефталимова кнез Фадаило син Амијудов.

34:29  Овима заповједи Господ да раздијеле нашљедство синовима Израиљевијем у земљи Хананској.

Chapter 35

35:1  Још рече Господ Мојсију у пољу Моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

35:2  Заповједи синовима Израиљевијем нека даду од нашљедства својега Левитима градове, гдје ће живјети; и подграђа око градова подајте им,

35:3  Да у градовима живе, а у подграђима њиховијем да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.

35:4  А подграђа која дате Левитима нека буду на тисућу лаката далеко од зидова градских унаоколо.

35:5  Зато измјерите иза свакога града на исток двије тисуће лаката, и на југ двије тисуће лаката, и на запад двије тисуће лаката, и на сјевер двије тисуће лаката, тако да град буде у сриједи. Толика нека буду подграђа њихова.

35:6  А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.

35:7  Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.

35:8  А тијех градова што ћете дати од нашљедства синова Израиљевијех, од онијех који имају више подајте више, а од онијех који имају мање подајте мање; сваки према нашљедству које ће имати нека да од својих градова Левитима.

35:9  Још рече Господ Мојсију говорећи:

35:10  Реци синовима Израиљевијем и кажи им: кад пријеђете преко Јордана у земљу Хананску,

35:11  Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.

35:12  И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.

35:13  И тако од тијех градова које дате шест градова биће вам уточишта.

35:14  Три така града подајте с ову страну Јордана, а три града подајте у земљи Хананској, ти градови нека буду уточишта.

35:15  Синовима Израиљевијем и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тијех шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.

35:16  Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби таки крвник.

35:17  И ако каменом из руке, од којега може човјек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби таки крвник.

35:18  Или ако дрветом из руке, од којега може човјек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби таки крвник.

35:19  Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.

35:20  Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,

35:21  Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби таки убојица, крвник је; осветник нека погуби тога крвника кад га удеси.

35:22  Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,

35:23  Или каменом од којега може човјек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,

35:24  Тада да суди збор између убојице и осветника по овом закону.

35:25  И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и ондје нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.

35:26  Ако крвник како год изиде преко међе својега уточишта, у које је утекао,

35:27  И нађе га осветник преко међе уточишта његова, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.

35:28  Јер у уточишту својем ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу нашљедства својега.

35:29  Ово да вам је уредба за суђење од кољена до кољена по свијем становима вашим.

35:30  Ко би хтио погубити човјека, по свједоцима нека погуби крвника; али један свједок не може свједочити да се ко погуби.

35:31  Не узимајте откупа за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.

35:32  Ни од онога не узимајте откупа који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи прије него умре свештеник;

35:33  Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој друкчије него крвљу онога који је пролије.

35:34  Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевијех.

Chapter 36

36:1  Тада приступише старјешине из породице синова Галада сина Махира сина Манасијина од племена синова Јосифовијех, и рекоше пред Мојсијем и пред кнезовима, главарима од домова отачких међу синовима Израиљевијем,

36:2  И говорише: господару нашему заповједи Господ да подијели ждријебом земљу у нашљедство синовима Израиљевијем; и господар наш има заповијест од Господа да да нашљедство Салпада брата нашега кћерима његовијем.

36:3  Ако се оне удаду за кога из другога племена синова Израиљевијех, онда ће се нашљедство њихово откупити од нашљедства отаца наших и додаће се нашљедству онога племена у које се удаду, и тако ће се дио наш окрњити.

36:4  И кад буде опросна година синовима Израиљевијем, опет ће остати нашљедство њихово с нашљедством онога племена у које се буду удале, и тако ће од нашљедства племена отаца наших остати откинуто нашљедство њихово.

36:5  Тада заповједи Мојсије синовима Израиљевијем по заповијести Господњој говорећи: право говори племе синова Јосифовијех.

36:6  Ово заповједи Господ за кћери Салпадове и рече: нека се удаду за кога им буде воља, али у породици племена својега нека се удаду.

36:7  Да се не би преносило нашљедство синова Израиљевијех од једнога племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки нашљедство племена отаца својих.

36:8  И свака кћи у племенима синова Израиљевијех којој допадне нашљедство, нека се удаје за кога из породице племена оца својега, да би синови Израиљеви држали сваки нашљедство отаца својих,

36:9  Да се не би преносило нашљедство од једнога племена синова Израиљевијех да држи своје нашљедство.

36:10  Како заповједи Господ Мојсију, тако учинише кћери Салпадове.

36:11  Јер Мала и Терса и Егла и Мелха и Нуја, кћери Салпадове, удадоше се за синове стричева својих,

36:12  У породице синова Манасије сина Јосифова удадоше се, и оста нашљедство њихово у племену породице оца њихова.

36:13  То су заповијести и закони, које заповједи Господ преко Мојсија синовима Израиљевијем у пољу Моавском на Јордану према Јерихону.