SrKDEkavski - Genesis

Chapter 1

1:1  У почетку створи Бог небо и земљу.

1:2  А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

1:3  И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.

1:4  И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.

1:5  И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

1:6  Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

1:7  И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

1:8  А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

1:9  Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

1:10  И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

1:11  Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

1:12  И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

1:13  И би вече и би јутро, дан трећи.

1:14  Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

1:15  И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

1:16  И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.

1:17  И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

1:18  И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.

1:19  И би вече и би јутро, дан четврти.

1:20  Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

1:21  И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;

1:22  И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

1:23  И би вече и би јутро, дан пети.

1:24  Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.

1:25  И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.

1:26  Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.

1:27  И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.

1:28  И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.

1:29  И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.

1:30  А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

1:31  Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

Chapter 2

2:1  Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.

2:2  И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;

2:3  И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;

2:4  То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,

2:5  И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

2:6  Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

2:7  А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.

2:8  И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.

2:9  И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.

2:10  А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.

2:11  Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,

2:12  И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.

2:13  А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.

2:14  А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.

2:15  И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.

2:16  И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;

2:17  Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.

2:18  И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.

2:19  Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;

2:20  И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.

2:21  И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;

2:22  И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.

2:23  А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.

2:24  Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

2:25  А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.

Chapter 3

3:1  Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?

3:2  А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;

3:3  Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.

3:4  А змија рече жени: Нећете ви умрети;

3:5  Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.

3:6  И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.

3:7  Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.

3:8  И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.

3:9  А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?

3:10  А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.

3:11  А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?

3:12  А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.

3:13  А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.

3:14  Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века.

3:15  И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.

3:16  А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.

3:17  Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;

3:18  Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;

3:19  Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.

3:20  И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.

3:21  И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.

3:22  И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.

3:23  И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет;

3:24  И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.

Chapter 4

4:1  Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа.

4:2  И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.

4:3  А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљског;

4:4  А и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос,

4:5  А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени.

4:6  Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени?

4:7  Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.

4:8  После говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га.

4:9  Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог?

4:10  А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени.

4:11  И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје.

4:12  Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи.

4:13  А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити.

4:14  Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.

4:15  А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.

4:16  И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему.

4:17  И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох.

4:18  А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха.

4:19  И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села.

4:20  И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу.

4:21  А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи.

4:22  А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од бронзе и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема.

4:23  И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: убићу човека за рану своју и младића за масницу своју.

4:24  Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.

4:25  А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и наде му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другог сина за Авеља, ког уби Кајин.

4:26  И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

Chapter 5

5:1  Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га.

5:2  Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човек, кад бише створени.

5:3  И поживе Адам сто тридесет година, и роди сина по обличју свом, као што је он, и надеде му име Сит.

5:4  А родив Сита поживе Адам осам стотина година, рађајући синове и кћери;

5:5  Тако поживе Адам свега девет стотина тридесет година; и умре.

5:6  А Сит поживе сто пет година, и роди Еноса;

5:7  А родив Еноса поживе Сит осам стотина седам година, рађајући синове и кћери;

5:8  Тако поживе Сит свега девет стотина дванаест година; и умре.

5:9  А Енос поживе деведесет година, и роди Кајинана;

5:10  А родив Кајинана поживе Енос осам стотина петнаест година, рађајући синове и кћери;

5:11  Тако поживе Енос свега девет стотина пет година; и умре.

5:12  А Кајинан поживе седамдесет година, и роди Малелеила;

5:13  А родив Малелеила поживе Кајинан осам стотина и четрдесет година, рађајући синове и кћери;

5:14  Тако поживе Кајинан свега девет стотина десет година; и умре.

5:15  А Малелеило поживе шездесет пет година, и роди Јареда;

5:16  А родив Јареда поживе Малелеило осам стотина тридесет година, рађајући синове и кћери;

5:17  Тако поживе Малелеило свега осам стотина деведесет пет година; и умре.

5:18  А Јаред поживе сто и шездесет и две године, и роди Еноха;

5:19  А родив Еноха поживе Јаред осам стотина година, рађајући синове и кћери;

5:20  Тако поживе Јаред свега девет стотина шездесет две године, и умре.

5:21  А Енох поживе шездесет пет година, и роди Матусала;

5:22  А родив Матусала поживе Енох једнако по вољи Божјој триста година, рађајући синове и кћери;

5:23  Тако поживе Енох свега триста шездесет пет година;

5:24  И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог.

5:25  А Матусал поживе сто осамдесет седам година, и роди Ламеха;

5:26  А родив Ламеха поживе Матусал седам стотина осамдесет две године, рађајући синове и кћери;

5:27  Тако поживе Матусал свега девет стотина и шездесет и девет година; и умре.

5:28  А Ламех поживе сто осамдесет и две године, и роди сина,

5:29  И надеде му име Ноје говорећи: Овај ће нас одморити од послова наших и од труда руку наших на земљи, коју прокле Господ.

5:30  А родив Ноја поживе Ламех пет стотина деведесет пет година, рађајући синове и кћери;

5:31  Тако поживе Ламех свега седам стотина седамдесет седам година; и умре.

5:32  А Ноју кад би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета.

Chapter 6

6:1  А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.

6:2  Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.

6:3  А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.

6:4  А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу.

6:5  И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,

6:6  Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.

6:7  И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.

6:8  Али Ноје нађе милост пред Господом.

6:9  Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.

6:10  И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.

6:11  А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

6:12  И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.

6:13  И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

6:14  Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.

6:15  И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;

6:16  Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.

6:17  Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути.

6:18  Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.

6:19  И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.

6:20  Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.

6:21  И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.

6:22  И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.

Chapter 7

7:1  И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.

7:2  Узми са собом од свих животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,

7:3  Такође и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува семе на земљи.

7:4  Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.

7:5  И Ноје учини све што му заповеди Господ.

7:6  А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

7:7  И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.

7:8  Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,

7:9  Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју.

7:10  А у седми дан дође потоп на земљу.

7:11  Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;

7:12  И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

7:13  Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима;

7:14  Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила,

7:15  Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа,

7:16  Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим.

7:17  И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

7:18  И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

7:19  И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом.

7:20  Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

7:21  Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи.

7:22  Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре.

7:23  И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

7:24  И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.

Chapter 8

8:1  А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

8:2  И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

8:3  И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;

8:4  Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.

8:5  И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.

8:6  А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;

8:7  И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.

8:8  Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.

8:9  А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.

8:10  И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.

8:11  И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.

8:12  Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.

8:13  Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.

8:14  А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.

8:15  Тада рече Бог Ноју говорећи:

8:16  Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;

8:17  Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.

8:18  И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.

8:19  Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.

8:20  И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.

8:21  И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.

8:22  Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

Chapter 9

9:1  И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;

9:2  И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.

9:3  Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.

9:4  Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.

9:5  Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.

9:6  Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.

9:7  Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.

9:8  И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:

9:9  А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас,

9:10  И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.

9:11  Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

9:12  И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:

9:13  Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.

9:14  Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,

9:15  И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.

9:16  Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.

9:17  И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.

9:18  А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.

9:19  То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.

9:20  А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.

9:21  И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог.

9:22  А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу.

9:23  А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог.

9:24  А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,

9:25  И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!

9:26  И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!

9:27  Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга!

9:28  И поживе Ноје после потопа триста педесет година.

9:29  А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.

Chapter 10

10:1  А ово су племена синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа.

10:2  Синови Јафетови: Гомер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Месех и Тирас.

10:3  А синови Гомерови: Асхенас и Рифат и Тогарма.

10:4  А синови Јаванови: Елиса и Тарсис, Китим и Доданим.

10:5  Од њих се разделише острва народна на земљама својим, свако по језику свом и по породицама својим, у народима својим.

10:6  А синови Хамови: Хус и Месраин, Фуд и Ханан.

10:7  А синови Хусови: Сава и Авила и Савата и Регма и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дедан.

10:8  Хус роди и Неврода; а он први би силан на земљи;

10:9  Беше добар ловац пред Господом; зато се каже: Добар ловац пред Господом као Неврод.

10:10  А почетак царству његовом беше Вавилон и Орех и Архад и Халани у земљи Сенару.

10:11  Из те земље изађе Асур, и сазида Ниневију и Ровот град и Халах,

10:12  И Дасем између Ниневије и Халаха; то је град велик.

10:13  А Месраин роди Лудеје и Енемеје и Лавеје и Нефталеје,

10:14  И Патросеје и Хасмеје, одакле изађоше Филистеји и Гафтореји.

10:15  А Ханан роди Сидона, првенца свог, и Хета,

10:16  И Јевусеја и Амореја и Гергесеја,

10:17  И Евеја и Арукеја и Асенеја,

10:18  И Арвадеја и Самареја и Аматеја. А после се расејаше племена хананејска.

10:19  И беху међе хананејске од Сидона идући на Герар па до Газе, и идући на Содом и Гомор и Адаму и Севојим па до Даса.

10:20  То су синови Хамови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим.

10:21  И Симу родише се синови, најстаријем брату Јафетовом, оцу свих синова Еверових.

10:22  Синови Симови беху: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам.

10:23  А синови Арамови: Уз и Ул и Гатер и Мас.

10:24  А Арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера.

10:25  А Еверу се родише два сина: једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља, а брату његовом име Јектан.

10:26  А Јектан роди Елмодада и Салета и Сармота и Јараха,

10:27  И Одора и Евила и Деклу,

10:28  И Евала и Авимаила и Саву,

10:29  И Уфира и Евилу и Јовава; ти сви беху синови Јектанови.

10:30  И живљаху од Масе, како се иде на Сафир до гора источних.

10:31  То су синови Симови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим.

10:32  То су породице синова Нојевих по племенима својим, у народима својим; и од њих се разделише народи по земљи после потопа.

Chapter 11

11:1  А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.

11:2  А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде.

11:3  Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.

11:4  После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.

11:5  А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.

11:6  И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.

11:7  Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.

11:8  Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.

11:9  Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

11:10  Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа.

11:11  А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.

11:12  А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу;

11:13  А родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

11:14  А Сала поживе тридесет година, и роди Евера;

11:15  А родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

11:16  А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;

11:17  А родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.

11:18  А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава;

11:19  А родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери.

11:20  А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха;

11:21  А родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери.

11:22  А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора;

11:23  А родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери.

11:24  А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару;

11:25  А родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.

11:26  А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.

11:27  А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.

11:28  И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском.

11:29  И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.

11:30  А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.

11:31  И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.

11:32  И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану.

Chapter 12

12:1  И рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.

12:2  И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.

12:3  Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.

12:4  Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана.

12:5  И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу.

12:6  И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи.

12:7  И јави се Господ Авраму и рече: Твом семену даћу земљу ову. И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.

12:8  После отиде оданде на брдо, које је према истоку од Ветиља, и онде разапе шатор свој, те му Ветиљ беше са запада а Гај с истока; и онде начини Господу жртвеник, и призва име Господње.

12:9  Оданде отиде Аврам даље идући на југ.

12:10  Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи.

12:11  А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: Гле, знам да си жена лепа у лицу.

12:12  Зато кад те виде Мисирци рећи ће: Ово му је жена. Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу.

12:13  Него хајде кажи да си ми сестра, те ће мени бити добро тебе ради и остаћу у животу уз тебе.

12:14  И кад дође Аврам у Мисир, видеше Мисирци жену да је врло лепа.

12:15  И видеше је кнезови Фараонови, и хвалише је пред Фараоном. И узеше је у двор Фараонов.

12:16  И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила.

12:17  Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове.

12:18  Тада дозва Фараон Аврама и рече му: Шта ми то учини? Зашто ми ниси казао да ти је жена?

12:19  Зашто си казао: Сестра ми је? Те је узех за жену. Сад ето ти жене, узми је, па иди.

12:20  И Фараон заповеди људима за њ, те га испратише и жену његову и шта год имаше.

Chapter 13

13:1  Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такође и Лот с њим.

13:2  А беше Аврам врло богат стоком, сребром и златом.

13:3  И иђаше својим путевима од југа све до Ветиља, до места где му прво беше шатор, између Ветиља и Гаја,

13:4  До места, где пре беше начинио жртвеник; и онде призва Аврам име Господње.

13:5  А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора.

13:6  И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово беше велико да не могоше живети заједно,

13:7  И беше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то време живеху Хананеји и Ферезеји у оној земљи.

13:8  Па Аврам рече Лоту: Немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа.

13:9  Није ли ти отворена цела земља? Одели се од мене. Ако ћеш ти на лево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно ја ћу на лево.

13:10  Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу јорданску, како целу натапаше река, беше као врт Господњи, као земља мисирска, све до Загора, пре него Господ затре Содом и Гомор.

13:11  И Лот изабра себи сву равницу јорданску, и отиде Лот на исток; и разделише се један од другог:

13:12  Аврам живљаше у земљи хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премештајући своје шаторе до Содома.

13:13  А људи у Содому беху неваљали, и грешаху Господу веома.

13:14  А Господ рече Авраму, пошто се Лот одели од њега: Подигни сада очи своје, па погледај с места где си на север и на југ и на исток и на запад.

13:15  Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века.

13:16  И учинићу да семена твог буде као праха на земљи; ако ко узможе избројати прах на земљи, моћи ће избројати и семе твоје.

13:17  Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати.

13:18  И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници мамријској, која је код Хеврона, и онде начини жртвеник Господу.

Chapter 14

14:1  А кад беше Амарфал цар сенарски, Арион цар еласарски, Ходологомор цар еламски и Таргал цар гојимски,

14:2  Завојеваше на Валу цара содомског, и на Варсу цара гоморског, и на Сенара цара адамског, и на Симовора цара севојимског и на цара од Валаке, која је сада Сигор.

14:3  Сви се ови скупише у долини сидимској која је сада слано море.

14:4  Дванаест година беху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се.

14:5  А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који беху с њим, и побише Рафаје у Астароту карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу киријатајском,

14:6  И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње.

14:7  Од туда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исекоше све који живеху у земљи амаличкој, и Амореје који живеху у Асасон-Тамару.

14:8  Тада изиђе цар содомски и цар гоморски и цар адамски и цар севојимски и цар од Валаке, које је сада Сигор, изађоше на њих у долину сидимску,

14:9  На Ходологомора цара еламског, и на Таргала цара гојимског, и на Амарфала цара сенарског, и на Ариоха цара еласарског, четири цара на пет.

14:10  А у долини сидимској беше много рупа из којих се вадила смола; и побеже цар содомски и цар гоморски, и онде падоше, а шта оста побеже у планину.

14:11  И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.

14:12  Узеше и Лота, синовца Аврамовог, и благо његово, и отидоше, јер живеше у Содому.

14:13  А дође један који беше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живеше у равни Мамрија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који беху у вери с Аврамом.

14:14  А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потеру до Дана.

14:15  Онде разделивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отера их до Ховала, који је на лево од Дамаска,

14:16  И поврати све благо; поврати и Лота синовца свог с благом његовим, и жене и људе.

14:17  А цар содомски изиђе му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што беху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.

14:18  А Мелхиседек цар салимски изнесе хлеб и вино; а он беше свештеник Бога Вишњег.

14:19  И благослови га говорећи: Благословен да је Аврам Богу Вишњем, чије је небо и земља!

14:20  И благословен да је Бог Вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.

14:21  А цар содомски рече Авраму: Дај мени људе, а благо узми себи.

14:22  А Аврам рече цару содомском: Дижем руку своју ка Господу Богу Вишњем, чије је небо и земља, заклињући се:

14:23  Ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не кажеш: Ја сам обогатио Аврама;

14:24  Осим што су појели момци, и осим дела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамрију, они нека узму свој део.

Chapter 15

15:1  После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.

15:2  А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?

15:3  Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.

15:4  А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.

15:5  Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје.

15:6  И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду.

15:7  И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја.

15:8  А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?

15:9  И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.

15:10  И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице.

15:11  А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише.

15:12  А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.

15:13  И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.

15:14  Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом.

15:15  А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

15:16  А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај.

15:17  А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између оних делова.

15:18  Тај дан учини Господ завет с Аврамом говорећи: Семену твом дадох земљу ову од воде мисирске до велике воде, воде Ефрата,

15:19  Кенејску, кенезејску и кедмонејску,

15:20  И хетејску и ферезејску и рафајску,

15:21  И аморејску и хананејску и гергесејску и јевусејску.

Chapter 16

16:1  Али Сара жена Аврамова не рађаше му деце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агара.

16:2  Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину.

16:3  И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу свом после десет година откако се настани Аврам у земљи хананској.

16:4  И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје.

16:5  А Сара рече Авраму: Увреда моја паде на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.

16:6  А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, учини с њом шта ти је воља. И Сара је стаде злостављати, те она побеже од ње.

16:7  Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.

16:8  И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуд идеш, куда ли идеш? А она рече: Бежим од Саре госпође своје.

16:9  А анђео јој Господњи рече: Врати се госпођи својој, и покори јој се.

16:10  Опет јој рече анђео Господњи: Умножићу веома семе твоје, да се неће моћи пребројати од множине.

16:11  Још јој рече анђео Господњи: Ето си трудна, и родићеш сина, и надени му име Исмаило; јер је Господ видео муку твоју.

16:12  А биће човек убица; рука ће се његова дизати на сваког а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.

16:13  Тада Агара призва име Господа који говори с њом: Ти си Бог, који види. Јер говораше: Зар још гледам иза Оног који ме виде?

16:14  Тога ради зове се студенац онај студенац Живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.

16:15  И роди Агара Авраму сина; и надеде Аврам сину свом, ког му роди Агара, име Исмаило.

16:16  А беше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.

Chapter 17

17:1  А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен.

17:2  И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.

17:3  А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:

17:4  Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.

17:5  Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа;

17:6  Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.

17:7  А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе;

17:8  И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог.

17:9  И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена.

17:10  А ово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње.

17:11  А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас.

17:12  Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог.

17:13  Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан.

17:14  А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој.

17:15  И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.

17:16  И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.

17:17  Тада паде Аврам ничице и насмеја се говорећи у срцу свом: Еда ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Еда ће жена од деведесет година родити?

17:18  И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом!

17:19  И рече Бог: Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега.

17:20  А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и начинићу од њега велик народ.

17:21  А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.

17:22  И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.

17:23  И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и које год беше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њиховог у исти дан, као што му каза Бог.

17:24  А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тела свог.

17:25  А Исмаилу сину његовом беше тринаест година кад му се обреза окрајак тела његовог.

17:26  У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,

17:27  И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.

Chapter 18

18:1  После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.

18:2  Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;

18:3  И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.

18:4  Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.

18:5  И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.

18:6  И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.

18:7  Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.

18:8  Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.

18:9  И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.

18:10  А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.

18:11  А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.

18:12  Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.

18:13  Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?

18:14  Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.

18:15  А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.

18:16  Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.

18:17  А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,

18:18  Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?

18:19  Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.

18:20  И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.

18:21  Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.

18:22  И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,

18:23  И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?

18:24  Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?

18:25  Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?

18:26  И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.

18:27  А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.

18:28  Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.

18:29  И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.

18:30  Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.

18:31  Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.

18:32  Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.

18:33  И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.

Chapter 19

19:1  А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сеђаше на вратима содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,

19:2  И рече: Ходите, господо, у кућу слуге свог, и преноћите и оперите ноге своје; па сутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: Не, него ћемо преноћити на улици.

19:3  Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хлебова пресних, и једоше.

19:4  И још не беху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свих крајева,

19:5  И викаху Лота и говораху му: Где су људи што дођоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо.

19:6  А Лот изиђе к њима пред врата затворивши врата за собом,

19:7  И рече им: Немојте, браћо, чинити зла.

19:8  Ево имам две кћери, које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима шта вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су зато ушли под мој кров.

19:9  А они рекоше: Ходи амо. Па онда рекоше: Овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човека, на Лота, и стадоше истављати врата.

19:10  А она два човека дигоше руке, и увукоше Лота себи у кућу, и затворише врата.

19:11  А људе што беху пред вратима кућним уједанпут ослепише од најмањег до највећег, те не могаху наћи врата.

19:12  Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде;

19:13  Јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.

19:14  И изиђе Лот, и каза зетовима својим, за које хтеде дати кћери своје, и рече им: Устајте, идите из места овог, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовим учини да се шали.

19:15  А кад зора забеле, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју, и две кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тог.

19:16  А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и две кћери његове, јер га беше жао Господу и изведоше га и пустише га иза града.

19:17  И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и не обзири се натраг и у целој овој равни да ниси стао; бежи на оно брдо да не погинеш.

19:18  А Лот им рече: Немој, Господе!

19:19  Гле, слуга твој нађе милост пред Тобом, и милост је Твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем.

19:20  Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив.

19:21  А он му рече: Ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече.

19:22  Брже бежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор.

19:23  И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор.

19:24  Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња,

19:25  И затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.

19:26  Али жена Лотова беше се обазрела идући за њим, и поста слан камен.

19:27  А сутрадан рано уставши Аврам, отиде на место где је стајао пред Господом;

19:28  И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи.

19:29  Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затре градове где живеше Лот.

19:30  А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с две кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живеше у пећини с две кћери своје.

19:31  А старија рече млађој: Наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама, као што је обичај по свој земљи.

19:32  Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом.

19:33  И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.

19:34  А сутрадан рече старија млађој: Гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом.

19:35  Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.

19:36  И обе кћери Лотове затруднеше од оца свог.

19:37  И старија роди сина, и надеде му име Моав; од њега су Моавци до данашњег дана.

19:38  Па и млађа роди сина, и надеде му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњег дана.

Chapter 20

20:1  А Аврам отиде оданде на југ, и стани се између Кадиса и Сура; и живеше као дошљак у Герару.

20:2  И говораше за жену своју Сару: Сестра ми је. А цар герарски Авимелех посла те узе Сару.

20:3  Али дође Бог Авимелеху ноћу у сну, и рече му: Гле, погинућеш са жене коју си узео, јер има мужа.

20:4  А Авимелех не беше се ње дотакао, и зато рече: Господе, еда ли ћеш и праведан народ погубити?

20:5  Није ли ми сам казао: Сестра ми је? А и она сама каза: Брат ми је. Учинио сам у чистоти срца свог и у правди руку својих.

20:6  Тада му рече Бог у сну: Знам да си учинио у чистоти срца свог, зато те сачувах да ми не сагрешиш, и не дадох да је се дотакнеш.

20:7  А сада врати човеку жену његову, јер је пророк, и молиће се за те, те ћеш остати жив. Ако ли не вратиш, знај да ћеш умрети ти и сви твоји.

20:8  И ујутру рано уста Авимелех, и сазва све слуге своје, и каза им све ово да чују. И уплашише се људи веома.

20:9  Тада Авимелех дозва Аврама и рече му: Шта си нам учинио? Шта ли сам ти згрешио, те навуче на ме и на царство моје толико зло? Учинио си ми шта не ваља чинити.

20:10  И још рече Авимелех Авраму: Шта ти је било, те си то учинио?

20:11  А Аврам одговори: Говорих: јамачно нема страха Божјег у овом месту, па ће ме убити ради жене моје.

20:12  А управо и јесте ми сестра, кћи оца мог; али није кћи моје матере, па пође за ме.

20:13  А кад ме Бог изведе из дома оца мог, ја јој рекох: Учини добро, и кажи за ме где год дођемо: Брат ми је.

20:14  Тада Авимелех узе оваца и говеда и слуга и слушкиња, те даде Авраму, и врати му Сару жену његову.

20:15  И рече Авимелех Авраму: Ево, земља ти је моја отворена, живи слободно где ти је воља.

20:16  А Сари рече: Ево дао сам твом брату хиљаду сребрника; гле, он ти је очима покривало пред свима који буду с тобом; и то све да ти је за науку.

20:17  И Аврам се помоли Богу, и исцели Бог Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху.

20:18  Јер Господ беше сасвим затворио сваку материцу у дому Авимелеховом ради Саре жене Аврамове.

Chapter 21

21:1  И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.

21:2  Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.

21:3  И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.

21:4  И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.

21:5  А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.

21:6  А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.

21:7  И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.

21:8  А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.

21:9  И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;

21:10  Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.

21:11  А то Авраму би врло криво ради сина његовог.

21:12  Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.

21:13  Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.

21:14  И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.

21:15  А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,

21:16  Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.

21:17  А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.

21:18  Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.

21:19  И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.

21:20  И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.

21:21  А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.

21:22  У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.

21:23  Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.

21:24  А Аврам рече: Хоћу се заклети.

21:25  Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.

21:26  А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.

21:27  Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.

21:28  А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.

21:29  А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?

21:30  А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.

21:31  Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.

21:32  Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.

21:33  А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.

21:34  И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.

Chapter 22

22:1  После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.

22:2  И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.

22:3  И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.

22:4  Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.

22:5  И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.

22:6  И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.

22:7  Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?

22:8  А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.

22:9  А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;

22:10  И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.

22:11  Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.

22:12  А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.

22:13  И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.

22:14  И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.

22:15  И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.

22:16  И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,

22:17  Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;

22:18  И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.

22:19  Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.

22:20  После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:

22:21  Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,

22:22  И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.

22:23  А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.

22:24  И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.

Chapter 23

23:1  А поживе Сара сто и двадесет и седам година; то су године века Сариног;

23:2  И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче.

23:3  А кад уста Аврам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи:

23:4  Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих.

23:5  А синови Хетови одговорише Авраму говорећи му:

23:6  Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворити гроб свој да не погребеш мртваца свог.

23:7  Тада уста Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим;

23:8  И рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Саровом,

23:9  Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб.

23:10  А Ефрон сеђаше усред синова Хетових. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог, говорећи:

23:11  Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог.

23:12  А Аврам се поклони народу земље оне,

23:13  И рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: Ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца свог онде.

23:14  А Ефрон одговори Авраму говорећи му:

23:15  Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог.

23:16  А Аврам чувши Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима.

23:17  И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо,

23:18  Поста Аврамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног.

23:19  Потом погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамрији, а то је Хеврон, у земљи хананској.

23:20  И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб.

Chapter 24

24:1  А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;

24:2  И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,

24:3  Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

24:4  Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.

24:5  А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?

24:6  А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.

24:7  Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.

24:8  Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.

24:9  И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.

24:10  Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог.

24:11  И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;

24:12  И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.

24:13  Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

24:14  Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.

24:15  И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену.

24:16  И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;

24:17  А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог.

24:18  А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.

24:19  И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.

24:20  И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим.

24:21  А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није.

24:22  А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.

24:23  И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо?

24:24  А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору.

24:25  Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.

24:26  Тада човек савивши се поклони се Господу,

24:27  И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.

24:28  А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје.

24:29  А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац,

24:30  Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу.

24:31  И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле.

24:32  И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим;

24:33  И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.

24:34  Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.

24:35  А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.

24:36  И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.

24:37  А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

24:38  Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом.

24:39  А ја рекох господару свом:

24:40  Може бити да девојка неће хтети поћи са мном.

24:41  А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог.

24:42  Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.

24:43  И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем,

24:44  Ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог,

24:45  А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог.

24:46  Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.

24:47  А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.

24:48  И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;

24:49  И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог.

24:50  Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево.

24:51  А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ.

24:52  А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље;

24:53  И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове.

24:54  Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом.

24:55  А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.

24:56  А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом.

24:57  Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели.

24:58  И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу.

24:59  И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим.

24:60  И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!

24:61  И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде.

24:62  А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају;

24:63  А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.

24:64  И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,

24:65  И рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.

24:66  И приповеди слуга Исаку све што је свршио.

24:67  И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом.

Chapter 25

25:1  А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.

25:2  И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Соијена.

25:3  А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.

25:4  А синови Мадијанови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви беху деца Хетурина.

25:5  А Аврам даде све што имаше Исаку;

25:6  А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина свог још за живота свог на исток, у источни крај.

25:7  И века Аврамовог што поживе беше сто и седамдесет и пет година.

25:8  И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом.

25:9  И погребоше га Исак и Исмаило у пећини макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији;

25:10  На њиви коју купи Аврам од синова Хетових, онде је погребен Аврам са Саром женом својом.

25:11  И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његовог; а Исак живеше код студенца Живога који ме види.

25:12  А ово је племе Исмаила сина Аврамовог, ког роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,

25:13  И ово су имена синова Исмаилових, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,

25:14  И Масма и Дума и Маса,

25:15  И Хадар и Теман и Јетур и Нафис и Кедма.

25:16  То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховим, дванаест кнезова над својим народима.

25:17  А године су века Исмаиловог сто и тридесет и седам година. После онемоћав умре, и би прибран к роду свом.

25:18  И живеху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.

25:19  А ово је племе Исака сина Аврамовог: Аврам роди Исака;

25:20  А Исаку беше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.

25:21  И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова.

25:22  Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.

25:23  А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа, изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другог народа, и већи ће служити мањем.

25:24  И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

25:25  И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надеше му име Исав.

25:26  А после изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надеше му име Јаков. А беше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.

25:27  И деца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков беше човек кротак и бављаше се у шаторима.

25:28  И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лов његов; а Ревека миловаше Јакова.

25:29  Једном Јаков скува јело, а Исав дође из поља уморан.

25:30  И рече Исав Јакову: Дај ми да једем то јело црвено, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.

25:31  А Јаков му рече: Продај ми данас првенаштво своје.

25:32  А Исав одговори: Ево, хоћу да умрем, па шта ће ми првенаштво?

25:33  А Јаков рече: Закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.

25:34  И Јаков даде Исаву хлеба и скуваног лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.

Chapter 26

26:1  Али наста глад у земљи сврх прве глади која беше за времена Аврамовог; и Исак отиде к Авимелеху цару филистејском у Герар.

26:2  И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него седи у земљи коју ћу ти казати.

26:3  Седи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и семену твом дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твом.

26:4  И умножићу семе твоје да га буде као звезда на небу, и даћу семену твом све ове земље; и у семену твом благословиће се сви народи на земљи,

26:5  Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповести моје и правила моја и законе моје.

26:6  И оста Исак у Герару.

26:7  А људи у месту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лепа.

26:8  И кад проведе много времена онде, догоди се, те погледа Авимелех цар филистејски с прозора, и виде Исака где се шали с Ревеком женом својом.

26:9  И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох: да не погинем с ње.

26:10  А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овог лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у грех.

26:11  И заповеди Авимелех свему народу свом говорећи: Ко се дотакне овог човека или жене његове, погинуће.

26:12  И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.

26:13  И обогати се човек, и напредоваше све већма, те поста силан.

26:14  И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,

26:15  Па све студенце које беху ископале слуге оца његовог за времена Аврама оца његовог заронише Филистеји, и засуше их земљом.

26:16  И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас.

26:17  И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини герарској, и настани се онде.

26:18  И стаде Исак откопавати студенце, који беху ископани за времена Аврама оца његовог, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им беше надео отац његов.

26:19  И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.

26:20  Али се свађаше пастири герарски с пастирима Исаковим говорећи: Наша је вода. И надеде име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.

26:21  После ископаше други студенац, па се и око њега свађаше, зато га назва Ситна.

26:22  Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: Сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.

26:23  И отиде оданде горе у Вирсавеју.

26:24  И исту ноћ јави му се Господ, и рече: Ја сам Бог Аврама оца твог. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу семе твоје Аврама ради слуге свог.

26:25  И начини онде жртвеник, и призва име Господње; и онде разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше онде студенац.

26:26  И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим.

26:27  А Исак им рече: Што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отерасте ме од себе?

26:28  А они рекоше: Видесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо веру с тобом;

26:29  Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа.

26:30  Тада их он угости; те једоше и пише.

26:31  А сутрадан уставши рано, заклеше се један другом, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.

26:32  Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: Нађосмо воду.

26:33  И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњег дана.

26:34  А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту, кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.

26:35  И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци.

Chapter 27

27:1  Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме.

27:2  Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети;

27:3  Узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов;

27:4  И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро.

27:5  А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе.

27:6  А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече:

27:7  Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро.

27:8  Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати.

27:9  Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе.

27:10  Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро.

27:11  А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;

27:12  Може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.

27:13  А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.

27:14  Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.

27:15  Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог.

27:16  И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак.

27:17  И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови.

27:18  А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине?

27:19  И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја.

27:20  А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.

27:21  Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.

27:22  И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.

27:23  И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови;

27:24  И рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам.

27:25  Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи.

27:26  Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме.

27:27  И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ.

27:28  Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!

27:29  Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља!

27:30  А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова.

27:31  Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: Устани, оче, да једеш шта ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.

27:32  А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој Исав.

27:33  Тада се препаде Исак, и рече: Ко? Да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.

27:34  А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче.

27:35  А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.

27:36  А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Ниси ли и мени оставио благослов?

27:37  А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?

27:38  И Исав рече оцу свом: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде гласно плакати Исав.

27:39  А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.

27:40  Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог.

27:41  И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу свом: Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.

27:42  И казаше Ревеци речи Исава сина њеног старијег, а она пославши дозва Јакова млађег сина свог, и рече му: Гле, Исав брат твој теши се тиме што хоће да те убије.

27:43  Него, сине, послушај шта ћу ти казати; устани и бежи к Лавану брату мом у Харан.

27:44  И остани код њега неко време докле прође срдња брата твог,

27:45  Докле се гнев брата твог одврати од тебе, те заборави шта си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?

27:46  А Исаку рече Ревека: Омрзао ми је живот ради ових Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каквом између кћери ове земље, на шта ми живот?

Chapter 28

28:1  Тада Исак дозва Јакова, и благослови га, и заповеди му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери хананејских.

28:2  Устани, иди у Падан-Арам у дом Ватуила оца матере своје, и оданде се ожени између кћери Лавана ујака свог.

28:3  А Бог Свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те, да од тебе постане мноштво народа,

28:4  И да ти да благослов Аврамов, теби и семену твом с тобом, да наследиш земљу у којој си дошљак, коју Бог даде Авраму.

28:5  Тако оправи Исак Јакова, и он пође у Падан-Арам к Лавану сину Ватуила Сирина, брату Ревеке матере Јаковљеве и Исавове.

28:6  А Исав виде где Исак благослови Јакова и оправи га у Падан-Арам да се оданде ожени, и где благосиљајући га заповеди му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери хананејских,

28:7  И где Јаков послуша оца свог и матер своју, и отиде у Падан-Арам;

28:8  И виде Исав да кћери хананејске нису по вољи Исаку оцу његовом.

28:9  Па отиде Исав к Исмаилу, и узе за жену преко жена својих Маелету, кћер Исмаила сина Аврамовог, сестру Навеотову.

28:10  А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан.

28:11  И дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту.

28:12  И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху;

28:13  И гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом;

28:14  И семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом.

28:15  И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох.

28:16  А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах.

28:17  И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

28:18  И уста Јаков ујутру рано, и узе камен што беше метнуо себи под главу, и утврди га за спомен и прели га уљем.

28:19  И прозва оно место Ветиљ, а пре беше име оном граду Луз.

28:20  И учини Јаков завет, говорећи: Ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одела да се облачим,

28:21  И ако се вратим на миру у дом оца свог, Господ ће ми бити Бог;

28:22  А камен овај који утврдих за спомен биће дом Божји; и шта ми год даш, од свега ћу десето дати Теби.

Chapter 29

29:1  Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.

29:2  И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима.

29:3  Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место.

29:4  И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.

29:5  А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо.

29:6  Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом.

29:7  И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.

29:8  А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.

29:9  Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце.

29:10  А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог.

29:11  И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.

29:12  И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом.

29:13  А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово.

29:14  А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана.

29:15  Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?

29:16  А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља.

29:17  И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица.

29:18  И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.

29:19  А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.

29:20  И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.

29:21  И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом.

29:22  И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу.

29:23  А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.

29:24  И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.

29:25  А кад би ујутру, гле, оно беше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?

29:26  А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије.

29:27  Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.

29:28  Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.

29:29  И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.

29:30  И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.

29:31  А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња.

29:32  И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.

29:33  И опет затрудне, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овог. И надеде му име Симеун.

29:34  И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије.

29:35  И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати.

Chapter 30

30:1  А Рахиља видевши где не рађа деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети.

30:2  А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода?

30:3  А она рече: Ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим коленима, па ћу и ја имати деце од ње.

30:4  И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом.

30:5  И затрудне Вала, и роди Јакову сина.

30:6  А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надеде име Дан.

30:7  И Вала робиња Рахиљина затрудне опет, и роди другог сина Јакову;

30:8  А Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одолех. И надеде му име Нефталим.

30:9  А Лија видевши где преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.

30:10  И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;

30:11  И Лија рече: Дође чета. И надеде му име Гад.

30:12  Опет роди Зелфа робиња Лијина другог сина Јакову;

30:13  И рече Лија: Благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надеде име Асир.

30:14  А Рувим изиђе у време жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог.

30:15  А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог.

30:16  И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиђе му Лија на сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина свог. И спава код ње ону ноћ.

30:17  А Бог услиши Лију, те она затрудне, и роди Јакову петог сина.

30:18  И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу свом. И надеде му име Исахар.

30:19  И затрудне Лија опет, и роди Јакову шестог сина;

30:20  И рече Лија: Дарива ме Господ даром добрим; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надеде име Завулон.

30:21  Најпосле роди кћер, и надеде јој има Дина.

30:22  Али се Господ опомену Рахиље; и услишивши је отвори јој материцу.

30:23  И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју.

30:24  И надеде му име Јосиф, говорећи: Нека ми дода Господ још једног сина.

30:25  А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: Пусти ме да идем у своје место и у своју земљу.

30:26  Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и децу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.

30:27  А Лаван му рече: Немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради.

30:28  И још рече: Ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.

30:29  А Јаков му одговори: Ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.

30:30  Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?

30:31  И рече му Лаван: Шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: Не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:

30:32  Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с белегом, и све што је црно између оваца, и шта је с белегом и шарено између коза, па шта после буде тако, оно да ми је плата.

30:33  Тако ће ми се после посведочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: Шта год не буде шарено ни с белегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.

30:34  А Лаван рече: Ето, нека буде како си казао.

30:35  И одлучи Лаван исти дан јарце с белегом и шарене и све козе с белегом и шарене, и све на чем беше шта бело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.

30:36  И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасаше осталу стоку Лаванову.

30:37  И узе Јаков зелених прутова тополових и лескових и кестенових, и нагули их до белине која беше на прутовима.

30:38  И меташе нагуљене прутове пред стоку у жлебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.

30:39  И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и шта се млађаше беше с белегом, прутасто и шарено.

30:40  И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лавановом.

30:41  И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;

30:42  А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.

30:43  И тако се тај човек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца.

Chapter 31

31:1  А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.

31:2  И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.

31:3  И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.

31:4  И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.

31:5  И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.

31:6  И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;

31:7  А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;

31:8  Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.

31:9  Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;

31:10  Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.

31:11  А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.

31:12  А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.

31:13  Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.

31:14  Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?

31:15  Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.

31:16  Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.

31:17  И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;

31:18  И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.

31:19  А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.

31:20  И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.

31:21  И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.

31:22  А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.

31:23  И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.

31:24  Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.

31:25  И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.

31:26  И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?

31:27  Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?

31:28  Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.

31:29  Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.

31:30  Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?

31:31  А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.

31:32  А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.

31:33  И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.

31:34  А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.

31:35  А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.

31:36  И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?

31:37  Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.

31:38  Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.

31:39  Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.

31:40  Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.

31:41  Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.

31:42  Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.

31:43  А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?

31:44  Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.

31:45  И Јаков узе камен и утврди га за спомен.

31:46  И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.

31:47  И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.

31:48  И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.

31:49  А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.

31:50  Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.

31:51  И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.

31:52  Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.

31:53  Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.

31:54  И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.

31:55  А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.

Chapter 32

32:1  А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији;

32:2  А кад их угледа Јаков, рече: Ово је логор Божји. И прозва оно место Маханаим.

32:3  И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату свом у земљу Сир, крајину едомску.

32:4  И заповеди им говорећи: Овако кажите господару мом Исаву: Слуга твој Јаков овако каже: Био сам дошљак код Лавана и бавио се до сад.

32:5  А имам волова и магараца, оваца и слуга, и слушкиња, и послах да јавим теби господару свом, еда бих нашао милост пред тобом.

32:6  И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: Идосмо до брата твог Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака.

32:7  А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздели своје људе и овце и говеда и камиле у две чете.

32:8  И рече: Ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече.

32:9  И рече Јаков: Боже оца мог Аврама и Боже оца мог Исака, Господе, који си ми казао: Врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор!

32:10  Нисам вредан толике милости и толике вере што си учинио слузи свом; јер само са штапом својим пређох преко Јордана, а сада сам господар од две чете.

32:11  Избави ме из руке брата мог, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с децом.

32:12  А Ти си казао: Заиста ја ћу ти бити добротвор, и учинићу семе твоје да буде као песка морског, који се не може избројати од множине.

32:13  И заноћи онде ону ноћ, и узе шта му дође до руке, да пошаље на дар Исаву брату свом,

32:14  Двеста коза с двадесет јараца, двеста оваца с двадесет овнова,

32:15  Тридесет камила дојилица с камиладима, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магарица с десеторо магаради.

32:16  И предаде их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: Идите напред преда мном, остављајући доста места између једног стада и другог.

32:17  И заповеди првом говорећи: Кад сретнеш Исава, брата мог, па те запита: Чији си? И куда идеш? И чије је то што гониш пред собом?

32:18  А ти реци: Слуге твог Јакова, а ово шаље на дар господару свом Исаву, а ето и сам иде за нама.

32:19  Тако заповеди и другом и трећем и свима који иђаху за стадом, и рече: Тако кажите Исаву кад наиђете на њ.

32:20  И још кажите: Ето, Јаков слуга твој иде за нама. Јер говораше: Ублажићу га даром који иде преда мном, па ћу му онда видети лице, да ако ме лепо прими.

32:21  Тако отиде дар напред, а он преноћи ону ноћ код чете своје.

32:22  И по ноћи уста, и узе обе жене и две робиње и једанаесторо деце своје; и преброди брод Јавок.

32:23  А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.

32:24  А кад оста Јаков сам, тада се један човек рваше с њим до зоре.

32:25  И кад виде да га не може свладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши стегно из зглавка, кад се човек рваше с њим.

32:26  Па онда рече: Пусти ме, зора је. А Јаков му рече: Нећу те пустити докле ме не благословиш.

32:27  А човек му рече: Како ти је име. А он одговори: Јаков.

32:28  Тада му рече: Одселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људима, и одолео си.

32:29  А Јаков запита и рече: Кажи ми како је теби име. А Он рече: Што питаш како ми је име? И благослови га онде.

32:30  И Јаков надеде име оном месту Фануил; јер, вели, Бога видех лицем к лицу, и душа се моја избави.

32:31  И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје.

32:32  Зато синови Израиљеви не једу крајеве од мишића на зглавку у стегну до данашњег дана, што се Јакову повредише крајеви од мишића на зглавку у стегну.

Chapter 33

33:1  А Јаков подигавши очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздели децу уз Лију и уз Рахиљу и уз две робиње.

33:2  И намести напред робиње и њихову децу, па Лију и њену децу за њима, а најпосле Рахиљу и Јосифа.

33:3  А сам прође напред, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата свог.

33:4  А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и целива га, и обојица се заплакаше,

33:5  И Исав подигавши очи угледа жене и децу, па рече: Ко су ти оно? А Јаков рече: Деца, коју Бог милостиво дарова слузи твом.

33:6  И приступише робиње с децом својом, и поклонише се.

33:7  Потом приступи и Лија и деца њена, и поклонише се; а најпосле приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се.

33:8  А Исав рече: Шта ће ти читава војска она коју сретох? А он рече: Да нађем милост пред господарем својим.

33:9  А Исав рече: Има, брате, у мене доста; нека теби шта је твоје.

33:10  А Јаков рече: Не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видех лице твоје као да видех лице Божје, тако си ме лепо дочекао.

33:11  Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими.

33:12  После рече Исав: Хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом.

33:13  А Јаков му рече: Зна господар мој да су ова деца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устерам један дан, погинуће ми све стадо.

33:14  Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи, колико могу деца и стока, докле дођем ка господару свом у Сир.

33:15  А Исав рече: А оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: На шта? Дај да нађем милост пред господарем својим.

33:16  И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир.

33:17  А Јаков отиде у Сокот, и онде начини себи кућу а стоци својој начини стаје; зато назва оно место Сокот.

33:18  После дође Јаков здраво у град Сихем у земљи хананској, вративши се из Падан-Арама, и намести се према граду.

33:19  И купи комад земље, где разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемовог за сто новаца.

33:20  И начини онде жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев.

Chapter 34

34:1  А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.

34:2  А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.

34:3  И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.

34:4  И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.

34:5  А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.

34:6  А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.

34:7  А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.

34:8  Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.

34:9  И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.

34:10  Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.

34:11  И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.

34:12  Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.

34:13  А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.

34:14  И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.

34:15  Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.

34:16  Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.

34:17  Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.

34:18  И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.

34:19  И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.

34:20  И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:

34:21  Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.

34:22  Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.

34:23  Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.

34:24  И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.

34:25  А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.

34:26  Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.

34:27  Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.

34:28  И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.

34:29  И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.

34:30  А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.

34:31  А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?

Chapter 35

35:1  А Бог рече Јакову: Устани, иди горе у Ветиљ и онде стани; и начини онде жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бежао од Исава брата свог.

35:2  И Јаков рече породици својој и свима који беху с њим: Баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;

35:3  Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним онде жртвеник Богу, који ме чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.

35:4  И дадоше Јакову све богове туђе који беху у њиховим рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.

35:5  Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који беху око њих, те се не дигоше у потеру за синовима Израиљевим.

35:6  И Јаков и сва чељад што беше с њим дођоше у Луз у земљи хананској, а то је Ветиљ.

35:7  И онде начини жртвеник, и назва оно место: Бог ветиљски, јер му се онде јави Бог, кад је бежао од брата свог.

35:8  Тада умре Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.

35:9  И јави се Бог Јакову опет, пошто изиђе из Падан-Арама, и благослови га,

35:10  И рече му Бог: Име ти је Јаков; али се одселе нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надеде му име Израиљ.

35:11  И још му рече Бог: Ја сам Бог Свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.

35:12  И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе семену твом даћу земљу ову.

35:13  Потом отиде од њега Бог с места где му говори.

35:14  А Јаков метну споменик на истом месту где му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели га уљем.

35:15  И Јаков прозва место где му говори Бог Ветиљ.

35:16  И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај.

35:17  И кад се веома мучаше, рече јој бабица: Не бој се, имаћеш још једног сина.

35:18  А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надеде име Венијамин.

35:19  И умре Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.

35:20  И метну Јаков споменик на гроб њен. То је споменик на гробу Рахиљином до данашњег дана.

35:21  Одатле отишавши Израиљ разапе шатор свој иза куле мигдол-едерске.

35:22  И кад Израиљ живеше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца свог. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.

35:23  Синови Лијини беху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;

35:24  А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;

35:25  А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;

35:26  А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.

35:27  И Јаков дође к Исаку оцу свом у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, где Аврам и Исак беху дошљаци.

35:28  А Исаку беше сто и осамдесет година;

35:29  И онемоћав умре Исак, и би прибран к роду свом стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.

Chapter 36

36:1  А ово је племе Исавово, а он је Едом.

36:2  Исав се ожени између кћери хананејских Адом кћерју Елома Хетејина, и Оливемом кћерју Ане сина Севегона Евејина,

36:3  И Васематом кћерју Исмаиловом, сестром Навеотовом.

36:4  И роди Ада Исаву Елифаса, а Васемата роди Рагуила.

36:5  А Оливема роди Јеуса и Јеглома и Кореја. То су синови Исавови, који му се родише у земљи хананској.

36:6  И Исав узе жене своје и синове своје и кћери своје и све домашње своје, и стада своја и сву стоку своју и све благо своје што беше стекао у земљи хананској; па отиде у другу земљу далеко од Јакова брата свог.

36:7  Јер им благо беше врло велико, те не могаху живети заједно; нити их земља где беху дошљаци могаше носити од множине стоке њихове.

36:8  И Исав живеше на планини Сиру Исав је Едом.

36:9  А ово је племе Исава оца Едомцима на планини Сиру.

36:10  Ово су имена синова Исавових: Елифас син Аде жене Исавове, и Ратуило син Васемате жене Исавове.

36:11  А Елифасови синови беху: Теман, Омар, Софар, Готом и Кенез.

36:12  А Тамна беше иноча Елифасу сину Исавовом, и роди Елифасу Амалика. То су синови Аде жене Исавове.

36:13  А ово су синови Рагуилови: Нахот, Заре, Соме и Мозе. То беху синови Васемате, жене Исавове.

36:14  А ово су синови Оливеме кћери Ане сина Севегоновог, жене Исавове. Она роди Исаву Јеуса и Јеглома и Кореја.

36:15  Ово су старешине синова Исавових: синови Елифаса првенца Исавовог: старешина Теман, старешина Омар, старешина Софар, старешина Кенез,

36:16  Старешина Кореј, старешина Готим, старешина Амалик. То су старешине од Елифаса у земљи едомској. То су синови Адини.

36:17  А синови Рагуила сина Исавовог: старешина Нахот, старешина Заре, старешина Соме, старешина Мозе. То су старешине од Рагуила у земљи едомској. То су синови Васемате жене Исавове.

36:18  А синови Оливеме жене Исавове: старешина Јеус, старешина Јеглом, старешина Кореј: то су старешине од Оливеме кћери Анине, жене Исавове.

36:19  То су синови Исавови, и то су старешине њихове; а он је Едом.

36:20  А ово су синови Сира Хорејина, који живеху у оној земљи: Лотан и Совал и Севегон и Ана,

36:21  И Дисон и Асар и Рисон. То су старешине Хорејима, синови Сирови у земљи едомској.

36:22  А синови Лотанови беху Хорије и Емам, а сестра Лотанова беше Тамна.

36:23  А ово су синови Совалови: Голам и Манахат и Гевил и Софар и Омар.

36:24  А ово су синови Севегонови: Аије и Ана. А тај је Ана који пронађе топле изворе у пустињи пасући магарице Севегона оца свог.

36:25  А ово су деца Анина: Дисон и Оливема кћи Анина.

36:26  А ово су синови Дисонови: Амада и Асван и Итран и Харан.

36:27  А ово су синови Асарови: Валам и Заван и Акан.

36:28  А ово су синови Рисонови: Уз и Аран.

36:29  И ово су старешине Хорејима: старешина Лотан, старешина Совал, старешина Севегон, старешина Ана,

36:30  Старешина Дисон, старешина Асар, старешина Рисон. То су старешине Хорејима, како им старешоваху у земљи Сиру.

36:31  А ово су цареви који цароваше у земљи едомској пре него се зацари цар над синовима Израиљевим.

36:32  Царова у едомској Валак син Веоров, а граду му беше име Денава.

36:33  А кад умре Валак, зацари се на његово место Јовав син Зарин од Восоре.

36:34  А кад умре Јовав, зацари се на његово место Асом од земље темановске.

36:35  А кад умре Асом, зацари се на његово место Адад син Варадов, који исече Мадијане у пољу моавском, а граду му беше име Гетен.

36:36  А кад умре Адад, зацари се на његово место Самада, из Масекаса.

36:37  А кад умре Самада, зацари се на његово место Саул из Ровота на реци.

36:38  А кад умре Саул, зацари се на његово место Валенон син Аховоров.

36:39  А кад умре Валенон син Аховоров, зацари се на његово место Адар, а град му се зваше Фогор, а жени му беше име Метевеила, која беше кћи Матраиде кћери Мезевове.

36:40  И ово су племена старешинама од Исава по породицама њиховим, по местима њиховим, по именима њиховим: старешина Тамна, старешина Гола, старешина Јетер,

36:41  Старешина Оливема, старешина Ила, старешина Финон,

36:42  Старешина Кенез, старешина Теман, старешина Мазар,

36:43  Старешина Магедило, старешина Зафој: то су старешине едомске како наставаху у својој земљи. Овај Исав би отац Едомцима.

Chapter 37

37:1  А Јаков живеше у земљи где му је отац био дошљак, у земљи хананској.

37:2  Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом.

37:3  А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.

37:4  А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити.

37:5  Уз то усни Јосиф сан и приповеди браћи својој, те они још већма омрзну на њ.

37:6  Јер им рече: Да чујете сан што сам снио:

37:7  Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом.

37:8  Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових.

37:9  После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени.

37:10  А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље?

37:11  И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи.

37:12  А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца свог код Сихема,

37:13  Рече Израиљ Јосифу: Не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима. А он рече: Ево ме.

37:14  А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине хевронске, и он отиде пут Сихема.

37:15  И човек један нађе га а он лута по пољу; те га запита говорећи: Шта тражиш?

37:16  А он рече: Тражим браћу своју; кажи ми, молим те, где су са стоком?

37:17  А човек рече: Отишли су одавде, јер чух где рекоше: Хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму.

37:18  А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију,

37:19  И рекоше међу собом: Гле, ево оног што сне сања.

37:20  Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.

37:21  Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо.

37:22  И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу.

37:23  И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.

37:24  И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој.

37:25  После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.

37:26  И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову?

37:27  Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова.

37:28  Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.

37:29  А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздре хаљине своје,

37:30  Па се врати к браћи својој, и рече: Нема детета; а ја куда ћу?

37:31  Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв,

37:32  Па онда послаше шарену хаљину оцу његовом поручивши: Нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твог или није.

37:33  А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут.

37:34  И раздре Јаков хаљине своје, и веза кострет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена.

37:35  И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.

37:36  А Мадијани продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараоновом, заповеднику стражарском.

Chapter 38

38:1  А у то време догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код неког Одоламејца, коме име беше Ирас.

38:2  И онде виде Јуда кћер неког Хананејца, коме име беше Сава, и узе је и леже с њом;

38:3  И она затрудне и роди сина, коме надеде име Ир.

38:4  И опет затрудневши роди сина, коме надеде име Авнан.

38:5  И опет роди сина, и надеде му име Силом; а Јуда беше у Хасви кад она тога роди.

38:6  И Јуда ожени првенца свог Ира девојком по имену Тамара.

38:7  Али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, и уби га Господ.

38:8  А Јуда рече Авнану: Уђи к жени брата свог и ожени се њом на име братово, да подигнеш семе брату свом.

38:9  А Авнан, знајући да неће бити његов пород, кад леже са женом брата свог просипаше на земљу, да не роди деце брату свом.

38:10  Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њега.

38:11  И Јуда рече Тамари снаси својој: Остани удовицом у кући оца свог докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: Да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живеше у кући оца свог.

38:12  А кад прође много времена, умре кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утеши, пође у Тамну к људима што му стрижаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем.

38:13  И јавише Тамари говорећи: Ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје.

38:14  А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и седе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер виде да је Силом одрастао, а њу још не удаше за њ.

38:15  А Јуда када виде, помисли да је курва, јер беше покрила лице своје.

38:16  Па сврну с пута к њој и рече јој: Пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: Шта ћеш ми дати да легнеш са мном?

38:17  А он рече: Послаћу ти јаре из стада. А она рече: Али да ми даш залог докле га не пошаљеш.

38:18  А он рече: Какав залог да ти дам? А она рече: Ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудне од њега.

38:19  После уставши Тамара отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо.

38:20  А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе.

38:21  Па питаше људе по оном месту где је она била говорећи: Где је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: Није овде било курве.

38:22  И врати се к Јуди и рече: Не нађох је, него још рекоше мештани: Није овде било курве.

38:23  А Јуда рече: Нека јој, да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе.

38:24  А кад прође до три месеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудне од прељубе. А Јуда рече: Изведите је да се спали.

38:25  А кад је поведоше, посла к свекру свом и поручи: С човеком чије је ово затруднела сам. И рече: Тражи чији је овај прстен и рубац и штап.

38:26  А Јуда позна и рече: Правија је од мене, јер је не дадох сину свом Силому. И више не леже с њом.

38:27  А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.

38:28  И кад се порађаше, једно дете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: Овај је први.

38:29  Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: Како продре? Продирање нека ти буде. И надеше му име Фарес.

38:30  А после изађе брат му, коме око руке беше црвени конац, и надеше му име Зара.

Chapter 39

39:1  А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповедник стражарски, човек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо.

39:2  И Господ беше с Јосифом, те би срећан, и живеше у кући господара свог Мисирца.

39:3  И господар његов виде да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој.

39:4  И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпосле постави га над целим домом својим, и шта год имаше њему даде у руке.

39:5  А кад га постави над домом својим и над свим што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи беше на свему што имаше у кући и у пољу.

39:6  И остави у Јосифовим рукама све што имаше, и не разбираше низашта осим јела које јеђаше. А Јосиф беше лепог стаса и лепог лица.

39:7  И догоди се после, те се жена господара његовог загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном.

39:8  А он не хте, него рече жени господара свог: Ето господар мој не разбира низашта шта је у кући, него шта год има даде мени у руке.

39:9  Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио?

39:10  И она говораше такве речи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.

39:11  А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не беше никога од домашњих у кући,

39:12  Она га ухвати за хаљину говорећи: Лези са мном. Али он оставивши јој у рукама хаљину своју побеже и отиде.

39:13  А кад она виде где јој остави у рукама хаљину своју и побеже,

39:14  Викну чељад своју, и рече им говорећи: Гледајте, довео нам је човека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках гласно;

39:15  А он кад чу где вичем, остави хаљину своју код мене и побеже и отиде.

39:16  И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.

39:17  А тада му рече овако говорећи: Слуга Јеврејин, кога си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;

39:18  А ја повиках гласно, те он остави хаљину своју код мене и побеже.

39:19  А кад господар његов чу речи жене своје где му рече: То ми је учинио слуга твој, разгневи се врло.

39:20  И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, где лежаху сужњи царски: и би онде у тамници.

39:21  Али Господ беше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиле тамничару.

39:22  И повери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и шта је год требало онде чинити он уређиваше.

39:23  И тамничар не надгледаше ништа што беше у Јосифовој руци, јер Господ беше с њим; и шта год чињаше, Господ вођаше у напредак.

Chapter 40

40:1  После тога догоди се, те пехарник цара мисирског и хлебар скривише господару свом, цару мисирском.

40:2  И Фараон се разгневи на та два дворанина, на старешину над пехарницима и на старешину над хлебарима;

40:3  И баци их у тамницу у кући заповедника стражарског, где Јосиф беше сужањ.

40:4  А заповедник стражарски одреди им Јосифа да их служи; и беху дуго у тамници.

40:5  И уснише сан обојица у једну ноћ, сваки по значењу свог сна за себе, и пехарник и хлебар цара мисирског, који беху сужњи у тамници.

40:6  И сутрадан кад дође Јосиф к њима, погледа их, а они беху врло невесели.

40:7  Па запита дворане Фараонове, који беху сужњи с њим у кући господара његовог, и рече: Што сте данас лица невеселог?

40:8  А они му рекоше: Сан уснисмо обојица, а нема ко да нам каже шта значе. А Јосиф им рече: Шта значе, није ли у Бога? Али приповедите ми.

40:9  И старешина над пехарницима приповеди сан свој Јосифу говорећи: Сних, а преда мном чокот;

40:10  И на чокоту беху три лозе, и напупи и процвате, и грожђе на њему узре;

40:11  А у руци ми беше чаша Фараонова, те побрах зрело грожђе и исцедих га у чашу Фараонову, и додадох чашу Фараону.

40:12  А Јосиф му рече: Ово значи: три су лозе три дана.

40:13  Још три дана, и Фараон бројећи своје дворане узеће и тебе, и опет те поставити у пређашњу службу, и опет ћеш му додавати чашу као и пре док си му био пехарник.

40:14  Али немој заборавити мене кад будеш у добру, учини милост и помени за ме Фараону, и изведи ме из ове куће.

40:15  Јер су ме украли из земље јеврејске, а овде нисам ништа учинио да ме баце у ову јаму.

40:16  А кад виде старешина над хлебарима како лепо каза сан, рече Јосифу: и ја сних, а мени на глави три котарице беле;

40:17  И у најгорњој котарици беше свакојаких колача за Фараона, и птице јеђаху из котарице на мојој глави.

40:18  А Јосиф одговори и рече: Ово значи: три котарице три су дана.

40:19  Још три дана, и Фараон бројећи дворане своје избациће те и обесиће те на вешала, и птице ће јести с тебе месо.

40:20  И кад дође трећи дан, то беше дан у који се родио Фараон, и учини Фараон гозбу свим слугама својим, и наиђе међу слугама својим на старешину над пехарницима и на старешину над хлебарима;

40:21  И поврати старешину над пехарницима у службу да додаје чашу Фараону;

40:22  А старешину над хлебарима обеси, као што каза Јосиф.

40:23  И старешина над пехарницима не опомену се Јосифа, него га заборави.

Chapter 41

41:1  А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.

41:2  И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.

41:3  И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.

41:4  И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.

41:5  Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;

41:6  А иза њих исклија седам класова малих и штурих;

41:7  Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.

41:8  И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.

41:9  Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.

41:10  Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,

41:11  Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.

41:12  А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.

41:13  И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.

41:14  Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.

41:15  А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.

41:16  А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.

41:17  И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.

41:18  И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.

41:19  И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.

41:20  И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,

41:21  И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.

41:22  Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;

41:23  А иза њих исклија седам малих, танких и штурих.

41:24  И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.

41:25  А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.

41:26  Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.

41:27  А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.

41:28  То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.

41:29  Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.

41:30  А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,

41:31  Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.

41:32  А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.

41:33  Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.

41:34  И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;

41:35  Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,

41:36  Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.

41:37  И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.

41:38  И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?

41:39  Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.

41:40  Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.

41:41  И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.

41:42  И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,

41:43  И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.

41:44  И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.

41:45  И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.

41:46  А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.

41:47  И за седам родних година роди земља свашта изобила.

41:48  И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.

41:49  Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.

41:50  И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.

41:51  И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.

41:52  А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.

41:53  Али прође седам година родних у земљи мисирској;

41:54  И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.

41:55  Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.

41:56  И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.

41:57  И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.

Chapter 42

42:1  А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: Шта гледате један на другог?

42:2  И рече: Ето чујем да у Мисиру има жита; идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо.

42:3  И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру.

42:4  А Венијамина брата Јосифовог не пусти отац с браћом говорећи: Да га не би задесило како зло.

42:5  И дођоше синови Израиљеви да купе жита с осталима који долажаху; јер беше глад у земљи хананској.

42:6  А Јосиф управљаше земљом, и продаваше жито свему народу по земљи. И браћа Јосифова дошавши поклонише му се лицем до земље.

42:7  А Јосиф угледавши браћу позна их; али се учини да их не познаје, и оштро им проговори и рече: Одакле сте дошли? А они рекоше: Из земље хананске, да купимо хране.

42:8  Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше.

42:9  И опомену се Јосиф снова које је снио за њих; и рече им: Ви сте уходе; дошли сте да видите где је земља слаба.

42:10  А они му рекоше: Нисмо, господару; него слуге твоје дођоше да купе хране.

42:11  Сви смо синови једног човека, поштени људи, никада нису слуге твоје биле уходе.

42:12  А он им рече: Није истина, него сте дошли да видите где је земља слаба.

42:13  А они рекоше: Нас је било дванаест браће, слуга твојих, синова једног човека у земљи хананској; и ено, најмлађи је данас код оца нашег, а једног нема више.

42:14  А Јосиф им рече: Кажем ја да сте ви уходе.

42:15  Него хоћу да се уверим овако: тако жив био Фараон, нећете изаћи одавде докле не дође овамо најмлађи брат ваш.

42:16  Пошљите једног између себе нека доведе брата вашег, а ви ћете остати овде у тамници, па ћу видети је ли истина шта говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон.

42:17  И затвори их у тамницу на три дана.

42:18  А трећи дан рече им Јосиф: Ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим:

42:19  Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита колико треба породицама вашим.

42:20  Па онда доведите к мени најмлађег брата свог да се посведоче речи ваше и да не изгинете. И они учинише тако.

42:21  И рекоше један другом: Доиста се огрешисмо о брата свог, јер видесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; зато дође на нас ова мука.

42:22  А Рувим одговори им говорећи: Нисам ли вам говорио: Немојте се грешити о дете? Али ме не послушасте; и зато се ево тражи од нас крв његова.

42:23  А они не знаху да их Јосиф разуме, јер се с њим разговараху преко тумача.

42:24  А Јосиф окрете се од њих, и заплака се. Потом се опет окрете к њима, и проговори с њима, и узевши између њих Симеуна веза га пред њима.

42:25  И заповеди Јосиф да им наспу вреће жита, па и новце шта је који дао да метну свакоме у врећу, и да им даду брашњенице на пут. И тако би учињено.

42:26  И натоваривши жито своје на магарце своје отидоше.

42:27  А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца свог у једној гостионици, виде новце своје озго у врећи.

42:28  И рече браћи својој: Ја добих натраг новце своје, ево их у мојој врећи. И задрхта срце у њима и уплашише се говорећи један другом: Шта нам то учини Бог?

42:29  И дошавши к Јакову оцу свом у земљу хананску, приповедише му све што им се догоди, говорећи:

42:30  Оштро говораше с нама човек, који заповеда у оној земљи, и дочека нас као уходе.

42:31  А кад му рекосмо: Ми смо поштени људи, никад нисмо били уходе;

42:32  Било нас је дванаест браће, синова оца нашег; једног већ нема, а најмлађи је данас код оца нашег у земљи хананској;

42:33  Рече нам човек, који заповеда у оној земљи: Овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једног између себе оставите код мене, а шта вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите.

42:34  После доведите к мени брата свог најмлађег, да се уверим да нисте уходе него поштени људи; брата ћу вам вратити, и моћи ћете трговати по овој земљи.

42:35  А кад изручиваху вреће своје, гле, свакоме у врећи беху у завежљају новци његови; и видевши завежљаје новаца својих уплашише се и они и отац им.

42:36  И рече им Јаков отац њихов: Потрсте ми децу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме.

42:37  А Рувим проговори и рече оцу свом: Два сина моја убиј, ако ти га не доведем натраг; дај га у моје руке, и ја ћу ти га опет довести.

42:38  А он рече: Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили би сте ме стара с тугом у гроб.

Chapter 43

43:1  Али глад беше врло велика у оној земљи.

43:2  Па кад поједоше жито које беху донели из Мисира, рече им отац: Идите опет, и купите нам мало хране.

43:3  А Јуда му проговори и рече: Тврдо нам се зарекао онај човек говорећи: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.

43:4  Ако ћеш пустити с нама брата нашег, ићи ћемо и купићемо ти хране.

43:5  Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је рекао онај човек: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.

43:6  А Израиљ рече: Што ми то зло учинисте и казасте човеку да имате још једног брата?

43:7  А они рекоше: Човек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: Је ли вам јоште жив отац? Имате ли још браће? А ми му одговорисмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: Доведите брата свог?

43:8  И рече Јуда Израиљу оцу свом: Пусти дете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша деца.

43:9  Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив до века.

43:10  Да нисмо толико оклевали, до сада бисмо се два пута вратили.

43:11  Онда рече Израиљ отац њихов: Кад је тако, учините ово: узмите шта најлепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисавог корења и смирне, урме и бадема.

43:12  А новаца понесите двојином, и узмите новце што беху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрешка.

43:13  И узмите брата свог, па устаните и идите опет к оном човеку.

43:14  А Бог Свемогући да вам да да нађете милост у оног човека, да вам пусти брата вашег другог и Венијамина; ако ли останем без деце, нек останем без деце.

43:15  Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.

43:16  А Јосиф кад виде с њима Венијамина, рече човеку који управљаше кућом његовом: Одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи.

43:17  И учини човек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.

43:18  А они се бојаху кад их човек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: За новце који пре беху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.

43:19  Па приступивши к човеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,

43:20  И рекоше: Чуј, господару; дошли смо били и пре, и куписмо хране;

43:21  Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци сваког нас беху озго у врећи његовој, новци наши на меру; и ево смо их донели натраг;

43:22  А друге смо новце донели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.

43:23  А он им рече: Будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашег метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.

43:24  И уведе их човек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховим положи.

43:25  И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они онде јести.

43:26  И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.

43:27  А он их запита како су, и рече: Како је отац ваш стари, за кога ми говористе? Је ли јоште жив?

43:28  А они рекоше: Добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.

43:29  А он погледавши виде Венијамина брата свог, сина матере своје, и рече: Је ли вам то најмлађи брат ваш за ког ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко!

43:30  А Јосифу гораше срце од љубави према брату свом, те брже потражи где ће плакати, и ушавши у једну собу плака онде.

43:31  После умив се изађе, и устежући се рече: Дајте јело.

43:32  И донесоше њему најпосле и Мисирцима који обедоваху у њега, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.

43:33  А сеђаху пред њим старији по старештву свом а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.

43:34  И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.

Chapter 44

44:1  И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.

44:2  И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.

44:3  А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим.

44:4  А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро?

44:5  Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.

44:6  И он их стиже, и рече им тако.

44:7  А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта!

44:8  Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато?

44:9  У ког се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом.

44:10  А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.

44:11  И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу.

44:12  А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад дође на најмлађег, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.

44:13  Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град.

44:14  И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу.

44:15  А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати?

44:16  Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.

44:17  А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом.

44:18  Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон.

44:19  Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата?

44:20  А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.

44:21  А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима.

44:22  И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети.

44:23  А ти рече слугама својим: Ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видети лице моје.

44:24  А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог.

44:25  После рече нам отац: Идите опет, купите нам хране.

44:26  А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видети лица оног човека, ако не буде с нама брат наш најмлађи.

44:27  А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина.

44:28  И један од њих отиде од мене, и рекох: Зацело га је раскинула зверка; и до сада га не видех.

44:29  Ако и овог одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме старог у гроб с тугом.

44:30  Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог,

44:31  Умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб.

44:32  А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века.

44:33  Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом.

44:34  Јер како бих се вратио к оцу свом без детета, да гледам јаде који би ми оца задесили?

Chapter 45

45:1  Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.

45:2  Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.

45:3  И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.

45:4  А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.

45:5  А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.

45:6  Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.

45:7  А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.

45:8  И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.

45:9  Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.

45:10  Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје.

45:11  И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.

45:12  А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим.

45:13  Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.

45:14  Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом.

45:15  И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.

45:16  И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;

45:17  И рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску,

45:18  Па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.

45:19  А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо;

45:20  А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.

45:21  И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.

45:22  И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.

45:23  А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут.

45:24  Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.

45:25  Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.

45:26  И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.

45:27  Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог;

45:28  И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.

Chapter 46

46:1  Тада пође Израиљ са свим шта имаше, и дошав у Вирсавеју принесе жртву Богу оца свог Исака.

46:2  И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: Јакове! Јакове! А он одговори: Ево ме.

46:3  И Бог му рече: Ја сам Бог, Бог оца твог; не бој се отићи у Мисир; јер ћу онде начинити од тебе народ велик.

46:4  Ја ћу ићи с тобом у Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје.

46:5  И пође Јаков од Вирсавеје; и синови Израиљеви посадише Јакова, оца свог и децу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ.

46:6  И узеше стоку своју и благо своје што беху стекли у земљи хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова.

46:7  Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир.

46:8  А ово су имена деце Израиљеве што дођоше у Мисир: Јаков и синови његови. Првенац Јаковљев Рувим;

46:9  И синови Рувимови: Енох, Фалуј, Есрон и Хармија.

46:10  А синови Симеунови: Јемуило, Јамин, Аод, Јахин, Соар и Саул, син једне Хананејке.

46:11  Синови Левијеви: Гирсон, Кат и Мерарије.

46:12  Синови Јудини: Ир, Авнан, Силом, Фарес и Зара; а умрли беху Ир и Авнан у земљи хананској, али беху синови Фаресови Есром и Јемуило.

46:13  Синови Исахарови: Тола, Фува, Јов, и Симрон.

46:14  Синови Завулонови: Серед, Алон, и Ахојило.

46:15  То су синови Лијини, које роди Јакову у Падан-Араму, и јоште Дина кћи његова. Свега душа, синова његових и кћери његових беше тридесет и три.

46:16  Синови Гадови: Сифон, Агије, Суније, Есвон, Ирије, Ародије и Арилије.

46:17  Синови Асирови: Јемна, Јесва, Јесвија и Верија, и сестра њихова Сара. А синови Веријини Ховор и Мелхило.

46:18  То су синови Зелфе, коју даде Лаван Лији кћери својој, и она их роди Јакову, шеснаест душа.

46:19  А синови Рахиље жене Јаковљеве: Јосиф и Венијамин.

46:20  А Јосифу се родише у Мисиру од Асенете, кћери Потифере свештеника онског: Манасија и Јефрем.

46:21  А синови Венијаминови: Вела, Вехер, Асвил, Гира, Наман, Ихије, Рос, Мупим, Упим и Арад.

46:22  То су синови Рахиљини што се родише Јакову, свега четрнаест душа.

46:23  И син Данов: Асом.

46:24  А синови Нефталимови: Асило, Гуније, Јесер и Силим.

46:25  То су синови Вале, коју даде Лаван Рахиљи кћери својој и она их роди Јакову; свега седам душа.

46:26  А свега душа што дођоше с Јаковом у Мисир, а изађоше од бедара његових, осим жена синова Јаковљевих, свега душа беше шездесет и шест.

46:27  И два сина Јосифова који му се родише у Мисиру; свега дакле душа дома Јаковљевог, што дођоше у Мисир, беше седамдесет.

46:28  А Јуду посла Јаков напред к Јосифу, да му јави да изађе преда њ у Гесем. И дођоше у земљу гесемску.

46:29  А Јосиф упреже у кола своја, и изађе на сусрет Израиљу оцу свом у Гесем; и кад га виде Јаков, паде му око врата, и плака дуго о врату његовом.

46:30  И рече Израиљ Јосифу: Сада не марим умрети кад сам те видео да си јоште жив.

46:31  А Јосиф рече браћи својој и дому оца свог: Идем да јавим Фараону; али ћу му казати: Браћа моја и дом оца мог из земље хананске дођоше к мени;

46:32  А ти су људи пастири и свагда су се бавили око стоке, и доведоше овце своје и говеда своја и шта год имају.

46:33  А кад вас Фараон дозове, рећи ће вам: Какву радњу радите?

46:34  А ви кажите: Пастири су биле слуге твоје од младости, и ми и стари наши; да бисте остали у земљи гесемској; јер су Мисирцима сви пастири нечисти.

Chapter 47

47:1  И отишавши Јосиф јави Фараону и рече: Отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свим што имају дођоше из земље хананске, и ево их у земљи гесемској.

47:2  И узевши неколицину браће своје, пет људи, изведе их пред Фараона.

47:3  А Фараон рече браћи његовој: Какву радњу радите? А они рекоше Фараону: Пастири су слуге твоје, и ми и наши стари.

47:4  Још рекоше Фараону: Дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуга, јер је велика глад у земљи хананској; а сада допусти да живе у земљи гесемској слуге твоје.

47:5  А Фараон рече Јосифу: Отац твој и браћа твоја дођоше к теби;

47:6  У твојој је власти земља мисирска; на најбољем месту у овој земљи насели оца свог и браћу своју, нека живе у земљи гесемској; и ако које знаш између њих да су вредни људи, постави их над мојом стоком.

47:7  После доведе Јосиф и Јакова оца свог и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона.

47:8  А Фараон рече Јакову: Колико ти има година?

47:9  Одговори Јаков Фараону: Мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мог и зли су били, нити стижу век отаца мојих, колико су они живели.

47:10  И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона.

47:11  А Јосиф насели оца свог и браћу своју, и даде им добро у земљи мисирској на најбољем месту те земље, у земљи рамеској, као што заповеди Фараон.

47:12  И храњаше Јосиф хлебом оца свог и браћу своју и сав дом оца свог до најмањег.

47:13  Али неста хлеба у свој земљи, јер глад беше врло велика, и узмучи се земља мисирска и земља хананска од глади.

47:14  И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи мисирској и по земљи хананској за жито, које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову.

47:15  А кад неста новца у земљи мисирској и у земљи хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема?

47:16  А Јосиф им говораше: Дајте стоку своју, па ћу вам дати хлеба за стоку, кад је нестало новца.

47:17  И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хлеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хлебом за сву стоку њихову.

47:18  А кад прође она година, стадоше опет долазити к њему друге године говорећи: Не можемо тајити од господара свог, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашег је господара; и није остало ништа да донесемо господару свом осим телеса наших и њива наших.

47:19  Зашто да мремо на твоје очи? Ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти.

47:20  Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако маха међу њима. И земља поста Фараонова.

47:21  А народ пресели у градове од једног краја Мисира до другог.

47:22  Само не купи свештеничке њиве; јер Фараон одреди део свештеницима, и храњаху се од свог дела, који им даде Фараон, те не продаше својих њива.

47:23  А Јосиф рече народу: Ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам семе, па засејте њиве.

47:24  А шта буде рода, даћете пето Фараону, а четири дела нека буду вама за семе по њивама и за храну вама и онима који су по кућама вашим и за храну деци вашој.

47:25  А они рекоше: Ти си нам живот сачувао; нека нађемо милост пред господарем својим да будемо робови Фараону.

47:26  И постави Јосиф закон до данашњег дана за њиве мисирске да се даје пето Фараону; само њиве свештеничке не посташе Фараонове.

47:27  А деца Израиљева живљаху у земљи мисирској у крају гесемском, и држаху га, и народише се и намножише се веома.

47:28  И Јаков поживе у земљи мисирској седамнаест година; а свега би Јакову сто и четрдесет и седам година.

47:29  А кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свог Јосифа, и рече му: Ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стегно моје, и учини ми милост и веру, немој ме погрепсти у Мисиру;

47:30  Него нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и погреби ме у гробу њиховом. А он рече: Учинићу како си казао.

47:31  И рече му Јаков: Закуни ми се. И он му се закле. И поклони се Израиљ преко узглавља од одра свог.

Chapter 48

48:1  После јавише Јосифу: Ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.

48:2  И јавише Јакову и рекоше: Ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окрепи, те седе на постељи својој.

48:3  И рече Јаков Јосифу: Бог Свемогући јави се мени у Лузу у земљи хананској, и благослови ме;

48:4  И рече ми: Учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову семену твом након тебе да је њихова до века.

48:5  Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи мисирској пре него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји.

48:6  А деца коју родиш после њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у наследству свом.

48:7  Јер кад се вратих из Падана, умре ми Рахиља у земљи хананској на путу, кад беше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.

48:8  А виде Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови?

48:9  А Јосиф рече оцу свом: Моји синови, које ми Бог даде овде. А он рече: Доведи их к мени, да их благословим.

48:10  А очи беху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видети. А кад му их приведе, целива их и загрли.

48:11  И рече Израиљ Јосифу: Нисам мислио да ћу видети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој.

48:12  А Јосиф одмаче их од колена његових и поклони се лицем до земље.

48:13  Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с леве, Манасију пак себи с леве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.

48:14  А Израиљ пруживши десну руку своју метну је на главу Јефрему млађем, а леву на главу Манасији, тако наместивши руке навлаш, ако и јесте Манасија био првенац.

48:15  И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана,

48:16  Анђео, који ме је избављао од сваког зла, да благослови децу ову, и да се по мом имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи!

48:17  А Јосиф кад виде где отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца свог да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину.

48:18  И рече Јосиф оцу свом: Не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.

48:19  Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и семе ће његово бити велико мноштво народа.

48:20  И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.

48:21  После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.

48:22  И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим.

Chapter 49

49:1  После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.

49:2  Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.

49:3  Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.

49:4  Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу.

49:5  Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.

49:6  У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове.

49:7  Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.

49:8  Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.

49:9  Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?

49:10  Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.

49:11  Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.

49:12  Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.

49:13  Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.

49:14  Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,

49:15  И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.

49:16  Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.

49:17  Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако.

49:18  Господе, Тебе чекам да ме избавиш.

49:19  А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати.

49:20  У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.

49:21  Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.

49:22  Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.

49:23  Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,

49:24  Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу,

49:25  Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.

49:26  Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће.

49:27  Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен.

49:28  Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.

49:29  Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,

49:30  У пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.

49:31  Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.

49:32  А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.

49:33  А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.

Chapter 50

50:1  Тада Јосиф паде на лице оцу свом, и плака над њим целујући га.

50:2  И заповеди Јосиф слугама својим лекарима да мирисима помажу оца његовог; и лекари помазаше мирисима Израиља.

50:3  И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба оним које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана.

50:4  А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновим говорећи: Ако сам нашао милост пред вама, говорите Фараону и реците:

50:5  Отац ме је мој заклео говорећи: Ево, ја ћу скоро умрети; у гробу мом, који ископах у земљи хананској, онде ме погреби. Па сада да идем да погребем оца свог, а после ћу опет доћи.

50:6  А Фараон му рече: Иди, погреби оца свог како те је заклео.

50:7  И отиде Јосиф да погребе оца свог; и с њим пођоше све слуге Фараонове, старешине од дома његовог и све старешине од земље мисирске.

50:8  И сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његовог; само децу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи гесемској.

50:9  А пође с њим кола и коњаника толико да беше војска врло велика.

50:10  А кад дођоше на гумно Атадово, које је с оне стране Јордана, плакаше онде много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана.

50:11  А људи из оне земље, Хананејци, кад видеше плач на гумну Атадовом, рекоше: У великој су жалости Мисирци. Зато прозваше оно место с оне стране Јордана Жалост мисирска.

50:12  И учинише му синови његови како им беше заповедио.

50:13  Однесоше га синови његови у земљу хананску, и погребоше га у пећини на њиви макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамрији.

50:14  И погребавши оца свог врати се Јосиф у Мисир и браћа његова и сви који беху изашли с њим да погребу оца његовог.

50:15  А браћа Јосифова видећи где им отац умре, рекоше: Може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо.

50:16  Зато поручише Јосифу: Отац твој заповеди на самрти и рече:

50:17  Овако кажите Јосифу: Молим те, опрости браћи својој безакоње и грех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твог. А Јосиф заплака се кад му то рекоше.

50:18  После дођоше и браћа његова и падоше пред њим и рекоше: Ево смо слуге твоје.

50:19  А Јосиф им рече: Не бојте се, зар сам ја место Бога?

50:20  Ви сте мислили зло по ме, али је Бог мислио добро, да учини шта се данас збива, да се сачува у животу многи народ.

50:21  Не бојте се дакле; ја ћу хранити вас и вашу децу. Тако их утеши и ослободи.

50:22  Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца свог, и поживе сто и десет година.

50:23  И виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена; и синови Махира сина Манасијиног родише се и одрастоше на коленима Јосифовим.

50:24  И рече Јосиф браћи својој: Ја ћу скоро умрети; али ће вас зацело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову.

50:25  И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: Заиста ће вас походити Бог; а ви онда однесите кости моје одавде.

50:26  Потом умре Јосиф, а беше му сто и десет година; и помазавши га мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру.