SrKDEkavski - Psalms

Chapter 1

1:1  Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи,

1:2  Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ!

1:3  Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене: шта год ради, у свему напредује.

1:4  Нису такви безбожници, него су као прах који расипа ветар.

1:5  Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грешници на збору праведничком.

1:6  Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.

Chapter 2

2:1  Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2:2  Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

2:3  "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

2:4  Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

2:5  Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

2:6  "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

2:7  Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

2:8  Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

2:9  Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

2:10  Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

2:11  Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

2:12  Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!

Chapter 3

3:1  Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.

3:2  Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога.

3:3  Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју.

3:4  Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје.

3:5  Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува.

3:6  Не бојим се много хиљада народа што са свих страна наваљује на ме.

3:7  Устани, Господе! Помози ми, Боже мој! Јер Ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима.

3:8  Од Господа је спасење; нека буде на народу Твом благослов Твој!

Chapter 4

4:1  Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.

4:2  Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?

4:3  Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.

4:4  Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.

4:5  Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.

4:6  Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.

4:7  А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.

4:8  Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.

Chapter 5

5:1  Чуј, Господе, речи моје, разуми помисли моје.

5:2  Слушај вику моју, царе мој и Боже мој! Јер се Теби молим, Господе!

5:3  Ујутру слушаш глас мој, ујутру стојим пред Тобом, и чекам.

5:4  Јер си Ти Бог који неће безакоња; у Тебе нема места ко је зао.

5:5  Безбожници неће изаћи пред очи Твоје; Ти ненавидиш све који чине безакоње.

5:6  Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ.

5:7  А ја по великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим.

5:8  Господе! Води ме у правди својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут свој.

5:9  Јер нема у устима њиховим истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење.

5:10  Боже! Не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на Тебе.

5:11  Па ће се радовати сви који се у Те уздају; довека ће се веселити које Ти заклањаш; дичиће се који љубе име Твоје.

5:12  Јер Ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом.

Chapter 6

6:1  Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.

6:2  Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,

6:3  И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.

6:4  Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.

6:5  Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити?

6:6  Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.

6:7  Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.

6:8  Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.

6:9  Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.

6:10  Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.

Chapter 7

7:1  Господе, Боже мој! У Тебе се уздам, сачувај ме од свих који ме гоне, и избави ме.

7:2  Да ми непријатељ не ишчупа душу као лав. Чупа, а нема ко да избави.

7:3  Господе, Боже мој! Ако сам то учинио, ако је неправда у рукама мојим,

7:4  Ако сам зло вратио пријатељу свом, или криво учинио онима који на ме на правди нападаху;

7:5  Нека гони непријатељ душу моју, и нека је стигне, и погази на земљу живот мој и славу моју у прах обрати.

7:6  Устани, Господе, у гневу свом; дигни се на жестину непријатеља мојих; пробуди се мени на помоћ, и отвори суд.

7:7  И људство ће се слећи око Тебе; изнад њега изађи у висину.

7:8  Господ суди народима. Суди ми, Господе, по правди мојој, и по безазлености мојој нека ми буде.

7:9  Нек се прекине злоћа безбожничка, а праведника потпомози, јер Ти испитујеш срца и утробе, Боже праведни!

7:10  Штит је мени у Бога, који чува оне који су правог срца.

7:11  Бог је праведан судија, и Бог је сваки дан готов на гнев.

7:12  Ако се неће безбожник да обрати, Он оштри мач свој, натеже лук свој, и наперује га;

7:13  И запиње смртну стрелу, чини стреле своје да пале.

7:14  Гле, безбожник заче неправду, трудан беше злочинством, и роди себи превару.

7:15  Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио.

7:16  Злоба његова обрати се на његову главу, и злочинство његово паде на теме његово.

7:17  Хвалим Господа за правду Његову, и певам имену Господа Вишњег.

Chapter 8

8:1  Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса.

8:2  У устима мале деце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник.

8:3  Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си Ти поставио;

8:4  Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечји, те га полазиш?

8:5  Учинио си га мало мањег од анђела, славом и чашћу венчао си га;

8:6  Поставио си га господарем над делима руку својих, све си метнуо под ноге његове,

8:7  Овце и волове све, и дивље звериње,

8:8  Птице небеске и рибе морске, шта год иде морским путевима.

8:9  Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи!

Chapter 9

9:1  Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.

9:2  Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!

9:3  Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;

9:4  Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.

9:5  Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.

9:6  Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.

9:7  Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.

9:8  Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.

9:9  Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.

9:10  У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!

9:11  Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;

9:12  Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.

9:13  Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,

9:14  Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.

9:15  Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.

9:16  Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.

9:17  Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;

9:18  Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.

9:19  Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.

9:20  Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.

Chapter 10

10:1  Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

10:2  С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

10:3  Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

10:4  Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

10:5  Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

10:6  У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

10:7  Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

10:8  Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

10:9  Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

10:10  Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

10:11  Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

10:12  Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

10:13  Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

10:14  Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

10:15  Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

10:16  Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

10:17  Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

10:18  Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

Chapter 11

11:1  У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: "Лети у гору као птица;

11:2  Јер ево грешници натегоше лук, запеше стрелу своју за тетиву, да из мрака стрељају праве срцем.

11:3  Кад су раскопани темељи, шта ће учинити праведник?"

11:4  Господ је у светом двору свом, престо је Господњи на небесима; очи Његове гледају; веђе Његове испитују синове човечије.

11:5  Господ испитује праведнога; а безбожнога и коме је мило чинити зло ненавиди душа Његова.

11:6  Пустиће на безбожнике дажд од живог угљевља, огња и сумпора; и огњени ветар биће им део из чаше;

11:7  Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће Његово видети праведници.

Chapter 12

12:1  Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

12:2  Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

12:3  Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

12:4  Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

12:5  Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

12:6  Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

12:7  Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

12:8  Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.

Chapter 13

13:1  Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

13:2  Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

13:3  Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.

13:4  Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

13:5  А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.

13:6  Певаћу Господу, који ми добро чини.

Chapter 14

14:1  Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

14:2  Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

14:3  Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

14:4  Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

14:5  Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

14:6  Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

14:7  Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.

Chapter 15

15:1  Господе! Ко може седети у сеници Твојој? Ко може наставати на светој гори Твојој?

15:2  Ко ходи без мане, твори правду, и говори истину из срца свог;

15:3  Ко не опада језиком својим, не чини другом зло, и не ружи ближњег свог;

15:4  Ко не гледа оног кога је Бог одбацио, него поштује оне који се боје Господа; ко се куне ближњему па не пориче;

15:5  Ко не даје сребро своје на добит, и не прима мито на правога. Ко овако ради, неће посрнути довека.

Chapter 16

16:1  Чувај ме, Боже; јер се у Те уздам.

16:2  Рекох Господу: Ти си Господ мој, немам добра осим Тебе.

16:3  У светима који су на земљи и у великима сва је утеха моја.

16:4  Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им нећу лити крваве наливе, нити ћу метнути имена њихова у уста своја.

16:5  Господ је мој део наследства и чаше; Ти подижеш достојање моје.

16:6  Уже ми је захватило прекрасна места, и део ми је мој мио.

16:7  Благосиљам Господа, који ме уразумљује; томе ме и ноћу учи шта је у мени.

16:8  Свагда видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не посрнем.

16:9  Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању;

16:10  Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види трулост.

16:11  Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем Твојим, утеха у десници Твојој довека.

Chapter 17

17:1  Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.

17:2  Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.

17:3  Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

17:4  Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.

17:5  Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

17:6  Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.

17:7  Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.

17:8  Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме

17:9  Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

17:10  Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

17:11  Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

17:12  Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.

17:13  Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

17:14  Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.

17:15  А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.

Chapter 18

18:1  Љубићу Те, Господе, крепости моја,

18:2  Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!

18:3  Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.

18:4  Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.

18:5  Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.

18:6  У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.

18:7  Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.

18:8  Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.

18:9  Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.

18:10  Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.

18:11  Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.

18:12  Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.

18:13  Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.

18:14  Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.

18:15  И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.

18:16  Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.

18:17  Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.

18:18  Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

18:19  Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.

18:20  Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.

18:21  Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,

18:22  Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.

18:23  Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.

18:24  Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.

18:25  Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,

18:26  С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.

18:27  Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.

18:28  Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.

18:29  С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.

18:30  Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.

18:31  Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?

18:32  Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.

18:33  Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.

18:34  Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.

18:35  Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.

18:36  Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.

18:37  Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.

18:38  Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.

18:39  Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.

18:40  Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

18:41  Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.

18:42  Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.

18:43  Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.

18:44  По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.

18:45  Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.

18:46  Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,

18:47  Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

18:48  Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!

18:49  Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,

18:50  Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.

Chapter 19

19:1  Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.

19:2  Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.

19:3  Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов.

19:4  По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;

19:5  И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.

19:6  Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његовог; и нико није сакривен од топлоте његове.

19:7  Закон је Господњи савршен, крепи душу; сведочанство је Господње верно, даје мудрост невештоме.

19:8  Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповест је Господња светла, просветљује очи.

19:9  Страх је Господњи чист, остаје довека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики.

19:10  Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из саћа.

19:11  И слугу Твог они су просветлили; ко их држи има велику плату.

19:12  Ко ће знати све своје погрешке? Очисти ме и од тајних;

19:13  И од вољних сачувај слугу свог, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великог преступа.

19:14  Да су Му речи уста мојих угодне, и помисао срца мог пред Тобом, Господе, крепости моја и Избавитељу мој!

Chapter 20

20:1  Да те услиши Господ у дан жалосни, да те заштити име Бога Јаковљевог.

20:2  Да ти пошаље помоћ из светиње, и са Сиона да те поткрепи.

20:3  Да се опомене свих приноса твојих, и жртва твоја паљеница да се нађе претила.

20:4  Да ти да Господ по срцу твом; шта год почнеш, да ти изврши.

20:5  Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу. Да испуни Господ све молбе твоје.

20:6  Сад видим да Господ чува помазаника свог; слуша га са светог неба свог; јака је десница Његова, која спасава.

20:7  Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога свог.

20:8  Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се.

20:9  Господе! Помози цару, и услиши нас кад Те зовемо.

Chapter 21

21:1  Господе! С Твоје се силе весели цар; и како му је велика радост што Ти помажеш!

21:2  Шта му је срце желело, дао си му, и молитве уста његових ниси одбио.

21:3  Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу венац од драгог камења.

21:4  Молио Те је за живот и дао си му да му се продуже дани довека.

21:5  Велика је слава његова Твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ.

21:6  Дао си му благослове довека, развеселио си га радошћу лица свог.

21:7  Јер се цар узда у Господа и у милост Вишњег; и не колеба се.

21:8  Наћи ће рука Твоја све непријатеље Твоје, наћи ће десница Твоја оне који мрзе на Тебе.

21:9  Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгневиш; гнев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождрети.

21:10  Род њихов истребићеш са земље, и семе њихово између синова човечијих;

21:11  Јер подигоше на Тебе зло, смислише и не могоше извршити.

21:12  Јер ћеш их метнути за белегу, из лукова својих пустићеш стреле у лице њихово.

21:13  Подигни се Господе, силом својом; ми ћемо певати и славити јакост Твоју.

Chapter 22

22:1  Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?

22:2  Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.

22:3  Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!

22:4  У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.

22:5  Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.

22:6  А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.

22:7  Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,

22:8  И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.

22:9  Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.

22:10  За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.

22:11  Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.

22:12  Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;

22:13  Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.

22:14  Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.

22:15  Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.

22:16  Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.

22:17  Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.

22:18  Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.

22:19  Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.

22:20  Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.

22:21  Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.

22:22  Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.

22:23  Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!

22:24  Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.

22:25  Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.

22:26  Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.

22:27  Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.

22:28  Јер је Господње царство; Он влада народима.

22:29  Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.

22:30  Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.

22:31  Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.

Chapter 23

23:1  Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати.

23:2  На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду.

23:3  Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради свог.

23:4  Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном; штап Твој и палица Твоја теши ме.

23:5  Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја препуна.

23:6  Да! Доброта и милост Твоја пратиће ме у све дане живота мог, и ја ћу наставати у дому Господњем задуго.

Chapter 24

24:1  Господња је земља и шта је год у њој, васиљена и све што живи на њој.

24:2  Јер је Он на морима основа, и посред река утврди је.

24:3  Ко ће изаћи на гору Господњу? И ко ће стати на светом месту његовом?

24:4  У кога су чисте руке и срце безазлено, ко не изриче име Његово узалуд и не куне се лажно.

24:5  Он ће добити благослов од Господа, и милост од Бога, спаса свог.

24:6  Такав је род оних који Га траже, и који су ради стајати пред лицем Твојим, Боже Јаковљев!

24:7  Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде цар славе.

24:8  Ко је тај цар славе? Господ крепак и силан, Господ силан у боју.

24:9  Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде цар славе.

24:10  Ко је тај цар славе! Господ над војскама; Он је цар славе.

Chapter 25

25:1  К Теби, Господе, подижем душу своју.

25:2  Боже мој! У Тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји.

25:3  И који се год у Те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од Тебе беспутно.

25:4  Покажи ми, Господе, путеве своје, научи ме ходити стазама Твојим.

25:5  Упути ме истини својој, и научи ме; јер си Ти Бог спасења мог, Теби се надам сваки дан.

25:6  Опомени се милосрђа свог, Господе, и милости своје; јер су откако је века.

25:7  Грехова младости моје, и мојих преступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе!

25:8  Добар је и праведан Господ; тога ради показује грешницима пут.

25:9  Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем Његовим.

25:10  Сви су путеви Господњи милост и истина онима који држе завет Његов и откривење Његово.

25:11  Ради имена свог, Господе, опрости грех мој, јер је велик.

25:12  Који се човек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере.

25:13  Душа ће његова у добру почивати, и семе ће његово владати земљом.

25:14  Тајна је Господња у оних који Га се боје, и завет свој јавља им.

25:15  Очи су ми свагда управљене ка Господу, јер Он извлачи из замке ноге моје.

25:16  Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник.

25:17  Нек се рашири стиснуто срце моје, из тескобе моје извади ме.

25:18  Види јаде моје и муку моју, и опрости ми све грехове моје.

25:19  Погледај непријатеље моје како их је много и каквом ме пакосном ненавишћу ненавиде.

25:20  Сачувај душу моју и избави ме; не дај да се осрамотим, јер се у Тебе уздам.

25:21  Безазленост и правда нека ме сачува, јер се у Тебе уздам.

25:22  Избави, Боже, Израиља од свих невоља његових.

Chapter 26

26:1  Суди ми, Господе, јер у простоти својој ходим и у Господа се уздам; нећу се поколебати.

26:2  Испитај ме, Господе, и искушај ме; претопи шта је у мени и срце моје.

26:3  Јер је милост Твоја пред очима мојим, и ходим у истини Твојој.

26:4  Не седим с безумницима, и с лукавима се не мешам.

26:5  Ненавидим друштво безаконичко, и с безбожницима не седим.

26:6  Умивам правдом руке своје, и идем око жртвеника Твог, Господе,

26:7  Да разглашујем хвалу Твоју и казујем сва чудеса Твоја.

26:8  Господе! Омилео ми је стан дома Твог, и место насеља славе Твоје.

26:9  Немој душу моју погубити, ни живот мој с крвопиоцима,

26:10  Којима је злочинство у рукама, и којима је десница пуна мита.

26:11  А ја ходим у простоти својој, избави ме, и смилуј се на ме.

26:12  Нога моја стоји на правом путу; на скупштинама ћу благосиљати Господа.

Chapter 27

27:1  Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим?

27:2  Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.

27:3  Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.

27:4  За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову.

27:5  Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.

27:6  Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принео бих у Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио Господа.

27:7  Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам, смилуј се на ме и услиши ме.

27:8  Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе!

27:9  Немој одвратити од мене лице своје, немој у гневу оставити слугу свог; буди Помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој!

27:10  Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.

27:11  Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају.

27:12  Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни сведоци; али злоба говори сама против себе.

27:13  Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.

27:14  Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.

Chapter 28

28:1  К Теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми ћутати, да не бих, ако заћутиш, био као они који одлазе у гроб.

28:2  Чуј молитвени глас мој, кад вапим к Теби, кад дижем руке своје к светој цркви Твојој.

28:3  Немој ме захватити с грешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својим мирно говоре, а у срцу им је зло.

28:4  Подај им, Господе, по делима њиховим, по злом поступању њиховом; по делима руку њихових подај им, подај им шта су заслужили.

28:5  Јер не пазе на дела Господња, и на дела руку Његових. Да их разори и не сазида.

28:6  Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мог!

28:7  Господ је крепост моја и штит мој; у Њега се поузда срце моје, и Он ми поможе. Зато се весели срце моје, и песмом својом славим Га.

28:8  Господ је крепост народа свог, и обрана која спасава помазаника Његовог.

28:9  Спаси народ свој, благослови достојање своје; спаси их и уздижи их довека.

Chapter 29

29:1  Дајте Господу, синови Божји, дајте Господу славу и част.

29:2  Дајте Господу славу имена Његовог. Поклоните се Господу у светој красоти.

29:3  Глас је Господњи над водом, Бог славе грми, Господ је над водом великом.

29:4  Глас је Господњи силан, глас је Господњи славан.

29:5  Глас Господњи ломи кедре, Господ ломи кедре ливанске.

29:6  Као теле скачу од Њега; Ливан и Сирион као млад биво.

29:7  Глас Господњи сипа пламен огњени.

29:8  Глас Господњи потреса пустињу, потреса Господ пустињу Кадес.

29:9  Глас Господњи опрашта кошуте бремена, и са шума скида одело; и у цркви Његовој све говори о слави Његовој.

29:10  Господ је седео над потопом, и седеће Господ као цар увек.

29:11  Господ ће дати силу народу свом, Господ ће благословити народ свој миром.

Chapter 30

30:1  Узвишаваћу Те, Господе, јер си ме отео, и ниси дао непријатељима мојим да ми се свете.

30:2  Господе, Боже мој! Завиках к Теби, и исцелио си ме.

30:3  Господе! Извео си из пакла душу моју, и оживео си ме да не сиђем у гроб.

30:4  Појте Господу, свеци Његови, и славите свето име Његово.

30:5  Гнев је Његов за тренуће ока, а до живота милост Његова, вечером долази плач, а јутром радост.

30:6  И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека.

30:7  Ти хтеде, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице своје, и ја се сметох.

30:8  Тада Тебе, Господе, зазивах, и Господа молих:

30:9  "Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? Хоће ли Те прах славити или казивати истину Твоју?

30:10  Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе буди ми помоћник."

30:11  И Ти промени плач мој на радост, скиде с мене врећу. опаса ме весељем.

30:12  Зато ће Ти певати слава моја и неће умукнути; Господе, Боже мој! Довека ћу Те хвалити.

Chapter 31

31:1  У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.

31:2  Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.

31:3  Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.

31:4  Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.

31:5  У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!

31:6  Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.

31:7  Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,

31:8  Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.

31:9  Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

31:10  Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.

31:11  Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.

31:12  Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.

31:13  Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.

31:14  А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.

31:15  У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.

31:16  Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.

31:17  Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.

31:18  Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.

31:19  Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!

31:20  Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.

31:21  Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!

31:22  Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.

31:23  Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.

31:24  Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.

Chapter 32

32:1  Благо ономе, коме је опроштена кривица, коме је грех покривен.

32:2  Благо човеку, коме Господ не прима грехе и у чијем духу нема лукавства.

32:3  Кад ћутах, посахнуше кости моје од уздисања мог по вас дан.

32:4  Јер дан и ноћ тишташе ме рука Твоја; неста сока у мени као на летњој припеци.

32:5  Грех свој казах Теби, и кривице своје не затајих; рекох: Исповедам Господу преступе своје; и Ти скиде с мене кривицу греха мог.

32:6  Зато нека Ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути.

32:7  Ти си заклон мој, Ти ме чуваш од тескобе; окружаваш ме радостима у избављању.

32:8  Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; саветоваћу те, око је моје на теби.

32:9  Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к Теби.

32:10  Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око Њега је милост.

32:11  Радујте се о Господу, и певајте, праведници; веселите се сви који сте правог срца.

Chapter 33

33:1  Веселите се праведници пред Господом; праведнима доликује славити.

33:2  Славите Господа гуслама, ударајте Му у псалтир од десет жица.

33:3  Певајте Му песму нову, сложно ударајте подвикујући;

33:4  Јер је права реч Господња, и свако дело Његово истинито.

33:5  Он љуби правду и суд, доброте је Господње пуна земља.

33:6  Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова.

33:7  Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме.

33:8  Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред Њим све што живи по васиљени;

33:9  Јер Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се.

33:10  Господ разбија намере незнабошцима, уништава помисли народима.

33:11  Намера је Господња тврда довека, мисли срца његова од колена на колено.

33:12  Благо народу, коме је Бог Господ, племену, које је Он изабрао себи за наслеђе.

33:13  С неба гледа Господ, види све синове људске;

33:14  С престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи.

33:15  Он је створио сва срца њихова, Он и зна сва дела њихова.

33:16  Неће помоћи цару велика сила, неће заштитити јакога велика снага;

33:17  Није у коњу уздање да ће помоћи; ако му је и велика снага; неће избавити.

33:18  Гле, око је Господње на онима који Га се боје, и на онима који чекају милост Његову.

33:19  Он ће душу њихову избавити од смрти, и прехранити их у гладне године.

33:20  Душа се наша узда у Господа; Он је помоћ наша и штит наш.

33:21  О Њему се весели срце наше; јер се у свето име Његово уздамо.

33:22  Да буде милост Твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у Тебе.

Chapter 34

34:1  Благосиљам Господа у свако доба, хвала је Његова свагда у устима мојим.

34:2  Господом се хвали душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују.

34:3  Величајте Господа са мном, узвишујмо име Његово заједно.

34:4  Тражих Господа, и чу ме, и свих невоља мојих опрости ме.

34:5  Који у Њега гледају просветљују се, и лица се њихова неће постидети.

34:6  Овај страдалац завика, и Господ га чу, и опрости га свих невоља његових.

34:7  Анђели Господњи станом стоје око оних који се Њега боје, и избављају их.

34:8  Испитајте и видите како је добар Господ; благо човеку који се узда у Њ.

34:9  Бојте се Господа, свети Његови; јер који се Њега боје, њима нема оскудице.

34:10  Лавови су убоги и гладни, а који траже Господа, не недостаје им ниједног добра.

34:11  Ходите, децо, послушајте ме; научићу вас страху Господњем.

34:12  Који човек жели живот, љуби дане да би видео добро?

34:13  Устављај језик свој ода зла, и уста своја од преварне речи.

34:14  Клони се ода зла, и чини добро, тражи мир и иди за њим.

34:15  Очи су Господње обраћене на праведнике, и уши Његове на јаук њихов.

34:16  Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истребио на земљи спомен њихов.

34:17  Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свих невоља њихових.

34:18  Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.

34:19  Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ.

34:20  Чува Господ све кости његове, ни једна се од њих неће сломити.

34:21  Безбожника убиће зло, и који ненавиде праведника превариће се.

34:22  Господ искупљује душу слуга својих, и који се год у Њега уздају, неће се преварити.

Chapter 35

35:1  Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

35:2  Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

35:3  Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

35:4  Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

35:5  Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.

35:6  Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.

35:7  Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

35:8  Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

35:9  А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.

35:10  Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

35:11  Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

35:12  Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

35:13  Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

35:14  Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

35:15  А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

35:16  С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.

35:17  Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.

35:18  Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.

35:19  Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

35:20  Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

35:21  Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

35:22  Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

35:23  Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

35:24  Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

35:25  Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.

35:26  Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

35:27  Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!

35:28  И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.

Chapter 36

36:1  Безаконику је безбожна реч у срцу; нема страха Божијег пред очима његовим.

36:2  Али лаже себи у очи, место да призна своје безакоње и омрзне на њ.

36:3  Речи су уста његових неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро.

36:4  Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско.

36:5  Господе! До неба је милост Твоја, и истина Твоја до облака.

36:6  Правда је Твоја као горе Божије, судови Твоји бездана велика; људе и стоку Ти чуваш, Господе!

36:7  Како је драгоцена милост Твоја, Боже! Синови људски у сену крила Твојих не боје се.

36:8  Хране се од изобила дома Твог, и из потока сладости својих Ти их напајаш.

36:9  Јер је у Тебе извор животу, Твојом светлошћу видимо светлост.

36:10  Рашири милост своју на оне који Те знају, и правду своју на добра срца.

36:11  Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља.

36:12  Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати.

Chapter 37

37:1  Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидети онима који чине безакоње.

37:2  Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену.

37:3  Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину.

37:4  Теши се Господом, и учиниће ти шта ти срце жели.

37:5  Предај Господу пут свој, и уздај се у Њега, Он ће учинити.

37:6  И извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне.

37:7  Ослони се на Господа, и чекај Га. Немој се жестити гледајући кога где напредује на путу свом, човека, који ради шта намисли.

37:8  Утишај гнев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш.

37:9  Јер ће се истребити који чине зло, а који чекају Господа наследиће земљу.

37:10  Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на место његово, а њега нема.

37:11  А смерни ће наследити земљу, и наслађиваће се множином мира.

37:12  Зло мисли безбожник праведнику, и шкргуће на њ зубима својим.

37:13  Али му се Господ смеје, јер види да се примиче дан његов.

37:14  Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем.

37:15  Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се.

37:16  Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника.

37:17  Јер ће се мишице безбожницима потрти, а праведнике утврђује Господ.

37:18  Зна Господ дане безазленима, и део њихов траје довека.

37:19  Неће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити.

37:20  А безбожници гину, и непријатељи Господњи као лепота шумска пролазе, као дим пролазе.

37:21  Безбожник узаима и не враћа, а праведник поклања и даје.

37:22  Јер које Он благослови, они наследе земљу, а које Он прокуне, они се истребе.

37:23  Господ утврђује кораке сваког човека и мио Му је пут његов.

37:24  Кад посрне да падне, неће пасти, јер га Господ држи за руку.

37:25  Бејах млад и остарех, и не видех праведника остављеног, ни деце његове да просе хлеба.

37:26  Сваки дан поклања и даје у зајам, и на наслеђу је његовом благослов.

37:27  Уклањај се ода зла, и чини добро, и живи довека.

37:28  Јер Господ љуби праведни суд, и не оставља свеце своје; увек се они чувају; а племе ће се безбожничко истребити.

37:29  Праведници ће наследити земљу, и живеће на њој довека.

37:30  Уста праведникова говоре мудрост, и језик његов казује истину.

37:31  Закон је Бога његовог њему у срцу, стопала се његова не спотичу.

37:32  Безбожник вреба праведника, и тражи да га убије;

37:33  Али га Господ неће пустити у руке његове, нити ће дати да га окриве кад се стану судити.

37:34  Чекај Господа и држи се пута Његовог, и Он ће те поставити да владаш земљом; видећеш како ће се истребити безбожници.

37:35  Видех безбожника страшног који се рашириваше као гранато дрво;

37:36  Али прође, и ево нема га; тражим га и не находим.

37:37  Храни чистоту и пази правду, јер ће у човека мирног остати наслеђе.

37:38  А безаконика ће нестати сасвим; наслеђе ће се безбожничко затрти.

37:39  Од Господа је спасење праведницима; Он је крепост њихова у невољи.

37:40  Господ ће им помоћи, и избавиће их; избавиће их од безбожника, и сачуваће их, јер се у Њега уздају.

Chapter 38

38:1  Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.

38:2  Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.

38:3  Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

38:4  Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.

38:5  Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.

38:6  Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

38:7  Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.

38:8  Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.

38:9  Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.

38:10  Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.

38:11  Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.

38:12  Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.

38:13  А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.

38:14  Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.

38:15  Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!

38:16  Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.

38:17  Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

38:18  Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.

38:19  Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.

38:20  Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.

38:21  Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.

38:22  Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!

Chapter 39

39:1  Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

39:2  Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

39:3  Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:

39:4  Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

39:5  Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

39:6  Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

39:7  Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.

39:8  Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.

39:9  Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.

39:10  Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.

39:11  Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

39:12  Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.

39:13  Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.

Chapter 40

40:1  Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.

40:2  Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.

40:3  И метну у уста моја песму нову, хвалу Богу нашем. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега.

40:4  Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж.

40:5  Многа су чудеса Твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема Ти равна. Хтео бих јављати и казивати, али им броја нема.

40:6  Жртве и дарове нећеш; Ти си ми уши отворио; жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш.

40:7  И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене;

40:8  Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу.

40:9  Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш.

40:10  Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем верност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог.

40:11  Господе, немој затворити срца свог од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају.

40:12  Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

40:13  Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.

40:14  Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.

40:15  Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: Ха! Ха!

40:16  Нека се теше и веселе Тобом сви који траже Тебе Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик Господ!

40:17  Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи.

Chapter 41

41:1  Благо ономе који разуме ништега! Господ ће га избавити у зли дан.

41:2  Господ ће га сачувати и поживеће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовим.

41:3  Господ ће га укрепити болног на одру. Сасвим мењаш постељу његову у болести његовој.

41:4  Ја вичем: Господе! Смилуј се на ме, исцели душу моју, сагреших Ти.

41:5  Непријатељи моји говоре злобно за мене: "Кад ће умрети, и име његово погинути?"

41:6  И ако ко дође да ме види, ласка; срце његово слаже у себи неправду, и отишавши казује.

41:7  Шапћу о мени међу собом непријатељи моји, и мисле ми зло:

41:8  "Зла ствар дође на њега, легао је; неће више устати."

41:9  И човек мира мог, у ког се уздах, који јеђаше хлеб мој, подиже на ме пету.

41:10  Али Ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити.

41:11  По томе ћу познати да сам Ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном.

41:12  А мене целог сачувај, и дај ми да стојим пред лицем Твојим довека.

41:13  Благословен Бог Израиљев од века до века. Амин, амин.

Chapter 42

42:1  Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!

42:2  Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?

42:3  Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?

42:4  Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.

42:5  Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

42:6  Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.

42:7  Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.

42:8  Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.

42:9  Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?

42:10  Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?

42:11  Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Chapter 43

43:1  Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! Од човека неправедног и лукавог избави ме.

43:2  Јер си Ти Бог крепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?

43:3  Пошљи видело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору Твоју и у дворове Твоје.

43:4  Онда ћу приступити к жртвенику Божијем, к Богу радости и весеља свог, и уз гусле славићу Те, Боже, Боже мој!

43:5  Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Chapter 44

44:1  Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.

44:2  Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.

44:3  Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.

44:4  Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

44:5  С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.

44:6  Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

44:7  Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.

44:8  Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.

44:9  Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

44:10  Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

44:11  Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.

44:12  У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.

44:13  Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

44:14  Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

44:15  Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

44:16  Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

44:17  Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.

44:18  Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.

44:19  Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,

44:20  Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,

44:21  Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

44:22  А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

44:23  Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

44:24  Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?

44:25  Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.

44:26  Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.

Chapter 45

45:1  Тече из срца мог реч добра; рекох: Дело је моје за цара; језик је мој трска хитрог писара.

45:2  Ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довека.

45:3  Припаши, јуначе, уз бедро своје мач свој, част своју и красоту своју.

45:4  И тако окићен похитај, седи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.

45:5  Оштре су стреле твоје; народи ће пасти под власт твоју; прострелиће срца непријатеља царевих.

45:6  Престо је Твој, Боже, вечан и непоколебљив; скиптар је царства Твог скиптар правице.

45:7  Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог Твој уљем радости више него другове Твоје.

45:8  Све хаљине твоје миришу смирном, алојом и касијом. Који живе у дворима од минијске слонове кости, они те веселе.

45:9  Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у офирском злату.

45:10  Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца свог.

45:11  И цару ће омилети лепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони.

45:12  Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити.

45:13  Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.

45:14  У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби девојке, друге њене.

45:15  Воде их весело и радосно, улазе у двор царев.

45:16  Место отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.

45:17  Учинићу да се не заборавља име твоје од колена на колено; потом ће те славити народи ва век века.

Chapter 46

46:1  Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази.

46:2  Зато се нећемо бојати, да би се земља поместила, и горе се превалиле у срце морима.

46:3  Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њихових;

46:4  Потоци веселе град Божји, свети стан Вишњег.

46:5  Бог је усред њега, неће се поместити, Бог му помаже од зоре.

46:6  Узбучаше народи, задрмаше се царства; али Он пусти глас свој и земља се растапаше.

46:7  Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.

46:8  Ходите и видите дела Господа, који учини чудеса на земљи,

46:9  Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем.

46:10  Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.

46:11  Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.

Chapter 47

47:1  Сви народи, запљескајте рукама, покликните Богу гласом радосним.

47:2  Јер је Вишњи Господ страшан, цар велики над свом земљом.

47:3  Покори нам народе и племена под ноге наше.

47:4  Избра нам достојање наше, красоту Јакова, који Му омиле.

47:5  Иде Бог уз подвикивање, Господ уз глас трубни.

47:6  Појте Богу, појте; појте цару нашем, појте;

47:7  Јер је Бог цар од све земље, појте песму.

47:8  Бог царује над народима; Бог седи на светом престолу свом.

47:9  Кнезови народни састављају се с народом Бога Аврамовог. Јер су штитови земаљски Божији. Да је узвишен!

Chapter 48

48:1  Велик је Господ и славан веома у граду Бога нашег, на светој гори својој.

48:2  Прекрасна је висина, утеха свој земљи гора Сион, на северној страни њеној град цара великог.

48:3  Бог у дворима његовим зна се да је бранич.

48:4  Јер, гле, цареви се земаљски сабраше, али прођоше сви.

48:5  Видеше и зачудише се, препадоше се и побегоше.

48:6  Трепет обузе их онде, мучише се као породиља.

48:7  Ветром источним разбио си корабље тарсиске.

48:8  Шта слушамо то и видимо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашег, Бог га утврди довека.

48:9  Казујемо, Боже, милост Твоју усред цркве Твоје.

48:10  Као што је име Твоје, Боже, тако је и хвала Твоја на крајевима земаљским; правде је пуна десница Твоја.

48:11  Нек се весели гора Сион, нек се радују кћери јудејске судова ради Твојих.

48:12  Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове;

48:13  Погледајте бедеме његове, размотрите дворове његове, да приповедате млађим нараштајима.

48:14  Јер је овај Бог наш Бог увек и довека, Он ће бити вођ наш довека.

Chapter 49

49:1  Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени,

49:2  Простаци и господо, богати и сиромаси.

49:3  Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.

49:4  Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.

49:5  Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?

49:6  Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим!

49:7  Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ.

49:8  Велик је откуп за душу, и неће бити никад

49:9  Да ко довека живи, и не види гроба.

49:10  Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.

49:11  Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље;

49:12  Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.

49:13  Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;

49:14  Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.

49:15  Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима.

49:16  Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог.

49:17  Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.

49:18  Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи.

49:19  Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.

49:20  Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.

Chapter 50

50:1  Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.

50:2  Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.

50:3  Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.

50:4  Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:

50:5  "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."

50:6  (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)

50:7  Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.

50:8  Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.

50:9  Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.

50:10  Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.

50:11  Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.

50:12  Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.

50:13  Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?

50:14  Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.

50:15  Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.

50:16  А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?

50:17  А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.

50:18  Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.

50:19  Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.

50:20  Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.

50:21  Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.

50:22  Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.

50:23  Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.

Chapter 51

51:1  Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.

51:2  Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме.

51:3  Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.

51:4  Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом.

51:5  Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном.

51:6  Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.

51:7  Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега.

51:8  Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.

51:9  Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти.

51:10  Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.

51:11  Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене.

51:12  Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи.

51:13  Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити.

51:14  Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју.

51:15  Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју.

51:16  Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш.

51:17  Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже.

51:18  По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске.

51:19  Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце.

Chapter 52

52:1  Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

52:2  Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

52:3  Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

52:4  Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.

52:5  Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.

52:6  Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:

52:7  Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.

52:8  А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.

52:9  Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.

Chapter 53

53:1  Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; проневаљалише се и загрдеше у безакоњу, нема никога добро да твори.

53:2  Бог с неба погледа на синове човечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога.

53:3  Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једног.

53:4  Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, и не призивају Бога?

53:5  Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.

53:6  Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.

Chapter 54

54:1  Боже! Именом својим помози ми, и крепошћу својом одбрани ме на суду.

54:2  Боже! Услиши молитву моју, чуј речи уста мојих.

54:3  Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом.

54:4  Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој.

54:5  Обратиће зло на непријатеље моје, истином својом истребиће их.

54:6  Радо ћу принети жртву, прославићу име Твоје, Господе, јер је добро.

54:7  Јер ме избављаш од сваке невоље, и на непријатеље моје без страха гледа око моје.

Chapter 55

55:1  Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.

55:2  Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем

55:3  Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.

55:4  Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;

55:5  Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.

55:6  И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;

55:7  Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.

55:8  Похитао бих да утечем од вихора и од буре.

55:9  Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;

55:10  Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.

55:11  Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.

55:12  Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.

55:13  Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.

55:14  С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.

55:15  Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима.

55:16  Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.

55:17  Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;

55:18  Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.

55:19  Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.

55:20  Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.

55:21  Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.

55:22  Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.

55:23  Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.

Chapter 56

56:1  Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.

56:2  Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.

56:3  Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.

56:4  Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?

56:5  Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.

56:6  Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.

56:7  Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.

56:8  У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.

56:9  Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.

56:10  Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.

56:11  У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?

56:12  Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;

56:13  Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.

Chapter 57

57:1  Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.

57:2  Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;

57:3  Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.

57:4  Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.

57:5  Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!

57:6  Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.

57:7  Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.

57:8  Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.

57:9  Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.

57:10  Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.

57:11  Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!

Chapter 58

58:1  Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

58:2  Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

58:3  Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

58:4  У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

58:5  Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

58:6  Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

58:7  Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

58:8  Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

58:9  Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

58:10  Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

58:11  И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!

Chapter 59

59:1  Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.

59:2  Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.

59:3  Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.

59:4  Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.

59:5  Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.

59:6  Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.

59:7  Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?

59:8  Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.

59:9  Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.

59:10  Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.

59:11  Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,

59:12  За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.

59:13  Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.

59:14  Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.

59:15  Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.

59:16  А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.

59:17  Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.

Chapter 60

60:1  Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.

60:2  Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.

60:3  Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо.

60:4  Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука,

60:5  Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме.

60:6  Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

60:7  Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,

60:8  Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо!

60:9  Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

60:10  Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?

60:11  Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.

60:12  Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.

Chapter 61

61:1  Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.

61:2  Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети.

61:3  Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.

61:4  Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих.

61:5  Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје.

61:6  Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено.

61:7  Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају.

61:8  Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан.

Chapter 62

62:1  Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!

62:2  Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

62:3  Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

62:4  Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.

62:5  Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.

62:6  Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

62:7  У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

62:8  Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.

62:9  Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.

62:10  Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

62:11  Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.

62:12  И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.

Chapter 63

63:1  Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.

63:2  Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.

63:3  Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;

63:4  Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.

63:5  Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.

63:6  Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.

63:7  Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.

63:8  Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.

63:9  Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

63:10  Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

63:11  А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.

Chapter 64

64:1  Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.

64:2  Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

64:3  Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,

64:4  Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

64:5  Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?

64:6  Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.

64:7  Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.

64:8  Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.

64:9  Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.

64:10  А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.

Chapter 65

65:1  У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завети.

65:2  Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тело.

65:3  Безакоња ме притискају, Ти ћеш очистити грехе наше.

65:4  Благо ономе кога изабираш и примаш, да живи у двору Твом! Наситићемо се добром дома Твог, светињом цркве Твоје.

65:5  Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свих крајева земаљских, и народа преко мора далеко.

65:6  Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,

65:7  Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима!

65:8  Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе.

65:9  Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.

65:10  Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.

65:11  Ти венчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су Твоје пуне масти.

65:12  Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.

65:13  Луке се осипају стадима, и поља се заодевају пшеницом; веселе се и певају.

Chapter 66

66:1  Покликни Богу, сва земљо!

66:2  Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.

66:3  Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.

66:4  Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.

66:5  Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.

66:6  Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;

66:7  Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!

66:8  Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.

66:9  Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.

66:10  Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.

66:11  Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.

66:12  Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.

66:13  Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,

66:14  Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.

66:15  Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.

66:16  Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.

66:17  К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.

66:18  Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.

66:19  Али Бог услиши, прими глас мољења мог.

66:20  Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!

Chapter 67

67:1  Боже, буди нам милостив и благосиљај нас, обасјавај нас лицем својим.

67:2  Да би се знао на земљи пут Твој, по свима народима спасење Твоје.

67:3  Да Те славе народи, Боже, да Те славе сви народи!

67:4  Да се веселе и радују племена; јер судиш народима право, и племенима на земљи управљаш.

67:5  Да Те славе народи, Боже, да Те славе сви народи!

67:6  Земља даде плод свој. Да нас благосиља Бог, Бог наш!

67:7  Да нас благосиља Бог, и да Га се боје сви крајеви земаљски!

Chapter 68

68:1  Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ.

68:2  Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег.

68:3  А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.

68:4  Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се.

68:5  Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом.

68:6  Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.

68:7  Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,

68:8  Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог.

68:9  Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио.

68:10  Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме.

68:11  Господ даје реч; гласника велико је мноштво.

68:12  Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен.

68:13  Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни.

68:14  Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону.

68:15  Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита.

68:16  Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека.

68:17  Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи.

68:18  Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже!

68:19  Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.

68:20  Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.

68:21  Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом.

68:22  Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,

68:23  Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.

68:24  Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.

68:25  Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима:

68:26  "На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!"

68:27  Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.

68:28  Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!

68:29  У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.

68:30  Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.

68:31  Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.

68:32  Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу,

68:33  Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.

68:34  Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима.

68:35  Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог!

Chapter 69

69:1  Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.

69:2  Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

69:3  Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.

69:4  Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.

69:5  Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.

69:6  Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!

69:7  Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.

69:8  Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

69:9  Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

69:10  Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

69:11  Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.

69:12  О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.

69:13  А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.

69:14  Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

69:15  Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

69:16  Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.

69:17  Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.

69:18  Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.

69:19  Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.

69:20  Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

69:21  Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

69:22  Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.

69:23  Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.

69:24  Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!

69:25  Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.

69:26  Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.

69:27  Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.

69:28  Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.

69:29  А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.

69:30  Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.

69:31  То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.

69:32  Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.

69:33  Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.

69:34  Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

69:35  Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.

69:36  И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.

Chapter 70

70:1  Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми помогнеш!

70:2  Нек се постиде и посраме који траже душу моју! Нек одступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе!

70:3  Са стидом нек се врате натраг који ми говоре: Ха! Ха!

70:4  Нек се теше и веселе Тобом који траже Тебе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик је Бог!

70:5  А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Господе, не часи!

Chapter 71

71:1  У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.

71:2  Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.

71:3  Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.

71:4  Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.

71:5  Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.

71:6  Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.

71:7  Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.

71:8  Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.

71:9  Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.

71:10  Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,

71:11  Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.

71:12  Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.

71:13  Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!

71:14  А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.

71:15  Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.

71:16  Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.

71:17  Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.

71:18  Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,

71:19  Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?

71:20  Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.

71:21  Много си ме пута подизао и понављао утехе.

71:22  И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!

71:23  Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.

71:24  И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.

Chapter 72

72:1  Боже, дај цару суд свој, и правду своју сину царевом:

72:2  Он ће судити народу Твом по правди, и невољницима Твојим по правици.

72:3  Родиће народу горе миром, и хумови правдом.

72:4  Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништега, и насилника ће оборити,

72:5  Бојаће се Тебе док је сунца и месеца, од колена до колена.

72:6  Сићи ће као дажд на покошену ливаду, као капље које порашају земљу.

72:7  Процветаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече месеца.

72:8  Владаће од мора до мора, и од реке до крајева земаљских.

72:9  Пред њим ће попадати дивљаци, и непријатељи његови прах ће лизати.

72:10  Цареви тарсиски и острвљани донеће даре, цареви шавски и савски даће данак.

72:11  Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни.

72:12  Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника.

72:13  Биће милостив ништем и убогом, и душе ће јаднима спасти.

72:14  Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовим.

72:15  Они ће добро живети, и донеће му злато из Шаве; и свагда ће се молити за њега, и сваки ће га дан благосиљати.

72:16  Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њено као ливанска шума, и по градовима цветаће људи као трава на земљи.

72:17  Име ће његово бити увек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим.

72:18  Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, који један чини чудеса!

72:19  И благословено славно име Његово увек! Славе Његове напуниће се сва земља. Аман и амин.

72:20  Свршише се молитве Давида, сина Јесејевог.

Chapter 73

73:1  Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

73:2  А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

73:3  Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

73:4  Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.

73:5  На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.

73:6  Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.

73:7  Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

73:8  Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

73:9  Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

73:10  И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.

73:11  И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?

73:12  Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.

73:13  Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

73:14  Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

73:15  Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.

73:16  И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.

73:17  Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

73:18  Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

73:19  Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

73:20  Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

73:21  Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

73:22  Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.

73:23  Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.

73:24  По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.

73:25  Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.

73:26  Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

73:27  Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.

73:28  А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.

Chapter 74

74:1  Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?

74:2  Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.

74:3  Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

74:4  Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.

74:5  Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.

74:6  Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.

74:7  Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.

74:8  Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.

74:9  Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

74:10  Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?

74:11  Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.

74:12  Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

74:13  Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

74:14  Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

74:15  Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.

74:16  Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.

74:17  Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

74:18  Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.

74:19  Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.

74:20  Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

74:21  Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.

74:22  Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!

74:23  Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!

Chapter 75

75:1  Хвалимо Те, Боже, хвалимо; близу је име Твоје. За Тебе казују чудеса Твоја.

75:2  "Кад видим да је време, судићу право.

75:3  Њиха се земља са свима који живе на њој, ја утврђујем ступове њене."

75:4  Кажем хвалишама: Не хвалите се, и безаконицима: Не дижите рог.

75:5  Не дижите у вис рог свој, не говорите тврдоглаво.

75:6  Јер узвишавање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње;

75:7  Него је Бог судија, једног понижује а другог узвишује.

75:8  Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну, и раздаје из ње. И талог ће њен прогутати, испиће сви безбожници на земљи.

75:9  А ја ћу казивати довека, певаћу Богу Јаковљевом.

75:10  "Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се."

Chapter 76

76:1  Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име Његово.

76:2  У Салиму је стан Његов и насеље Његово на Сиону.

76:3  Онде је поломио крилате стреле луку, штит и мач и рат.

76:4  Ти си светао; дивнији од гора хајдучких.

76:5  Који су јуначког срца посташе плен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих.

76:6  Од претње Твоје, Боже Јаковљев, дремљу кола и коњ.

76:7  Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем Твојим кад се разгневиш?

76:8  С неба јављаш суд; земља се препада и ћути,

76:9  Кад Бог устаје на суд, да помогне свима који страдају на земљи.

76:10  И гнев људски обраћа се у славу Теби, кад се једном опашеш гневом.

76:11  Полажите и извршујте завете Господу Богу свом; сви који сте око Њега, носите даре Страшноме.

76:12  Он укроћава дух кнезовима, Он је страшан царевима земаљским.

Chapter 77

77:1  Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

77:2  У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

77:3  Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

77:4  Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.

77:5  Пребрајам старе дане и године од векова.

77:6  Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

77:7  "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?

77:8  Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?

77:9  Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"

77:10  И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.

77:11  Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.

77:12  Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;

77:13  Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?

77:14  Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

77:15  Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

77:16  Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

77:17  Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.

77:18  Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.

77:19  По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.

77:20  Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.

Chapter 78

78:1  Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.

78:2  Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.

78:3  Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,

78:4  Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.

78:5  Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;

78:6  Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.

78:7  Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;

78:8  И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.

78:9  Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.

78:10  Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.

78:11  Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,

78:12  Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;

78:13  Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

78:14  И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;

78:15  Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

78:16  Изводи потоке из камена, и води воду рекама.

78:17  Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.

78:18  И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

78:19  И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"

78:20  Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?

78:21  Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.

78:22  Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.

78:23  Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,

78:24  И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.

78:25  Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.

78:26  Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;

78:27  И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;

78:28  Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.

78:29  И наједоше се и даде им шта су желели.

78:30  Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,

78:31  Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

78:32  Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.

78:33  И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.

78:34  Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;

78:35  И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.

78:36  Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.

78:37  А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.

78:38  Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.

78:39  Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.

78:40  Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!

78:41  Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.

78:42  Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,

78:43  У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;

78:44  И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

78:45  Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

78:46  Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

78:47  Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

78:48  Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

78:49  Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.

78:50  Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.

78:51  Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.

78:52  И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

78:53  Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

78:54  И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.

78:55  Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.

78:56  Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.

78:57  Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.

78:58  Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.

78:59  Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.

78:60  Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.

78:61  И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.

78:62  И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.

78:63  Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;

78:64  Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.

78:65  Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.

78:66  И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.

78:67  И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.

78:68  Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.

78:69  И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.

78:70  И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,

78:71  И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.

78:72  И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.

Chapter 79

79:1  Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.

79:2  Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.

79:3  Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.

79:4  Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.

79:5  Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?

79:6  Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.

79:7  Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.

79:8  Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.

79:9  Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.

79:10  Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!

79:11  Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.

79:12  Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!

79:13  А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.

Chapter 80

80:1  Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!

80:2  Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.

80:3  Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!

80:4  Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?

80:5  Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.

80:6  Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.

80:7  Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!

80:8  Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.

80:9  Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.

80:10  Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.

80:11  Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.

80:12  Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?

80:13  Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.

80:14  Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,

80:15  Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!

80:16  Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.

80:17  Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!

80:18  И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.

80:19  Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!

Chapter 81

81:1  Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.

81:2  Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.

81:3  Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.

81:4  Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.

81:5  За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!

81:6  "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.

81:7  У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.

81:8  Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:

81:9  Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.

81:10  Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.

81:11  Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.

81:12  И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

81:13  О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!

81:14  Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;

81:15  Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;

81:16  Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."

Chapter 82

82:1  Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:

82:2  "Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?

82:3  Судите убогоме и сироти, оног кога гоне и ништега правдајте.

82:4  Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.

82:5  Не познаше, нити разумеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.

82:6  Рекох: Богови сте, и синови Вишњег сви.

82:7  Али ћете као људи помрети, и као сваки кнез пашћете."

82:8  Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по наследству сви народи.

Chapter 83

83:1  Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!

83:2  Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.

83:3  По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.

83:4  Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.

83:5  Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:

83:6  Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,

83:7  Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;

83:8  И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.

83:9  Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.

83:10  Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.

83:11  Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.

83:12  Јер говоре: Освојимо насеља Божија.

83:13  Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.

83:14  Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,

83:15  Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.

83:16  Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!

83:17  Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!

83:18  И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.

Chapter 84

84:1  Како су мили станови Твоји, Господе над силама!

84:2  Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом.

84:3  И птица находи кућу, и ластавица гнездо себи где леже птиће своје, код олтара Твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој!

84:4  Благо онима који живе у дому Твом! Они Те хвале без престанка.

84:5  Благо онима којима је сила у Теби, и којима су у срцу путеви Твоји!

84:6  Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одева благословима.

84:7  Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону.

84:8  Господе, Боже над силама! Услиши молитву моју, Боже Јаковљев!

84:9  Боже, браничу наш! Сагни се и види лице помазаника свог!

84:10  Јер је боље један дан у дворима Твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијег него живети у шаторима безбожничким.

84:11  Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не ускраћује ниједног добра.

84:12  Господе над силама! Благо човеку, који се у Те узда!

Chapter 85

85:1  Смиловао си се, Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево.

85:2  Опростио си неправду народу свом, покрио си све грехе његове.

85:3  Зауставио си сву јарост своју, ублажио жестину гнева свог.

85:4  Поврати нас Боже, Спаситељу наш, прекини срдњу своју на нас.

85:5  Зар ћеш се довека гневити на нас, и протегнути гнев свој од колена на колено?

85:6  Зар се нећеш повратити и оживети нас, да би се народ Твој радовао о Теби?

85:7  Покажи нам, Господе, милост своју, и помоћ своју дај нам.

85:8  Да послушам шта говори Господ Бог. Он изриче мир народу свом и свецима својим, и онима који се обраћају срцем к Њему.

85:9  Да, близу је оних који Га се боје помоћ Његова, да би населио славу у земљи нашој!

85:10  Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се.

85:11  Истина ће никнути из земље и правда ће с неба проникнути.

85:12  И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој.

85:13  Правда ће пред Њим ићи, и поставиће на пут стопе своје.

Chapter 86

86:1  Пригни, Господе! Ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ.

86:2  Сачувај душу моју, јер сам Твој поклоник. Спаси слугу свог, Боже мој, који се у Те узда.

86:3  Смилуј се на ме, Господе, јер к Теби вичем сав дан.

86:4  Овесели душу слуге свог, јер к Теби, Господе, подижем душу своју.

86:5  Јер си Ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који Те призивају.

86:6  Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мог.

86:7  У дан туге своје призивам Те, јер ћеш ме услишити.

86:8  Нема међу боговима таквог какав си Ти, Господе, и нема дела таквих каква су Твоја.

86:9  Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје.

86:10  Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог.

86:11  Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини Твојој; учини нека се мили срцу мом бојати се имена Твог.

86:12  Славићу Те, Господе Боже мој, свим срцем својим, и поштоваћу име Твоје довека.

86:13  Јер је милост Твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљег.

86:14  Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају Тебе пред собом.

86:15  Али Ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,

86:16  Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи свом, и помози сину слушкиње своје;

86:17  Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми, Господе, помогао и утешио ме.

Chapter 87

87:1  Шта је сам основао на горама светим,

87:2  Врата сионска љуби Господ више свих станова Јаковљевих,

87:3  Славно казују за Тебе, граде Божји!

87:4  "Међу оне, који ме знају, бројаћу Мисир и Вавилон. Гле и Филистеји и Тир с етиопском онде су се родили."

87:5  О Сиону ће се говорити: Тај се и тај родио у њему; сам Вишњи утврђује га.

87:6  Господ ће у препису народа завикати: Овај се родио у њему.

87:7  И који певају и веселе се, сви су извори моји у Теби.

Chapter 88

88:1  Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.

88:2  Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;

88:3  Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

88:4  Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,

88:5  Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.

88:6  Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

88:7  Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.

88:8  Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

88:9  Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.

88:10  Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?

88:11  Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?

88:12  Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?

88:13  Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.

88:14  Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

88:15  Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.

88:16  Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.

88:17  Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.

88:18  Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

Chapter 89

89:1  Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.

89:2  Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:

89:3  "Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:

89:4  Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."

89:5  Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.

89:6  Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

89:7  Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.

89:8  Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.

89:9  Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.

89:10  Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.

89:11  Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.

89:12  Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.

89:13  Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.

89:14  Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.

89:15  Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;

89:16  Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.

89:17  Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.

89:18  Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.

89:19  Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.

89:20  Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.

89:21  Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.

89:22  Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

89:23  Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

89:24  Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

89:25  Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.

89:26  Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.

89:27  И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

89:28  Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.

89:29  Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.

89:30  Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;

89:31  Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,

89:32  Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

89:33  Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

89:34  Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.

89:35  Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

89:36  Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;

89:37  Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."

89:38  А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;

89:39  Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.

89:40  Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

89:41  Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.

89:42  Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.

89:43  Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;

89:44  Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;

89:45  Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

89:46  Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?

89:47  Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?

89:48  Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?

89:49  Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

89:50  Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,

89:51  Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.

89:52  Благословен Господ увек! Амин, амин.

Chapter 90

90:1  Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.

90:2  Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.

90:3  Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!

90:4  Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.

90:5  Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,

90:6  Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.

90:7  Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

90:8  Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.

90:9  Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.

90:10  Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

90:11  Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?

90:12  Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

90:13  Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.

90:14  Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.

90:15  Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.

90:16  Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.

90:17  Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.

Chapter 91

91:1  Који живи у заклону Вишњег, у сену Свемогућег почива.

91:2  Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у ког се уздам.

91:3  Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутог помора;

91:4  Перјем својим осениће те, и под крилима Његовим заклонићеш се; истина је Његова штит и ограда.

91:5  Нећеш се бојати страхоте ноћне, стреле, која лети дању,

91:6  Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.

91:7  Пашће поред тебе хиљада и десет хиљада с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.

91:8  Само ћеш гледати очима својим, и видећеш плату безбожницима.

91:9  Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњег си изабрао себи за уточиште.

91:10  Неће Те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе Твоје.

91:11  Јер анђелима својим заповеда за Тебе да Те чувају по свим путевима Твојим.

91:12  На руке ће Те узети да где не запнеш за камен ногом својом.

91:13  На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.

91:14  "Кад ме љуби, избавићу Га; заклонићу Га, кад је познао име моје.

91:15  Зазваће ме, и услишићу Га; с Њим ћу бити у невољи, избавићу Га и прославићу Га.

91:16  Дугог живота наситићу Га, и показаћу му спасење своје."

Chapter 92

92:1  Лепо је хвалити Господа, и певати имену Твом, Вишњи,

92:2  Јављати јутром милост Твоју, и истину Твоју ноћу,

92:3  Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле!

92:4  Јер си ме развеселио, Господе, делима својим, с дела руку Твојих радујем се.

92:5  Како су велика дела Твоја, Господе! Веома су дубоке помисли Твоје.

92:6  Безумник не зна, и незналица не разуме то.

92:7  Кад безбожници ничу као трава и цветају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истребили довека.

92:8  А Ти си, Господе, висок увек.

92:9  Јер ево непријатељи Твоји, Господе, јер ево непријатељи Твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње;

92:10  А мој рог Ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новим уљем.

92:11  И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје.

92:12  Праведник се зелени као Финик, као кедар на Ливану узвишује се.

92:13  Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашег;

92:14  Родни су и у старости, једри и зелени,

92:15  Јављајући да је праведан Господ, бранич мој, и да нема у Њему неправде.

Chapter 93

93:1  Господ царује. Обукао се у величанство, обукао се Господ у силу, и опасао се. Зато је васиљена тврда, и неће се померити.

93:2  Престо Твој стоји од искона; од века Ти си.

93:3  Подижу реке, Господе, подижу реке глас свој, подижу реке вале своје:

93:4  Од хујања воде многе и силне, од вала морских силнији је на висини Господ.

93:5  Сведочанства су Твоја веома тврда; дому Твом припада светлост, Господе, на дуго време.

Chapter 94

94:1  Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!

94:2  Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.

94:3  Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?

94:4  Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.

94:5  Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.

94:6  Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.

94:7  И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.

94:8  Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?

94:9  Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?

94:10  Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?

94:11  Господ зна мисли људима како су ништаве.

94:12  Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;

94:13  Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.

94:14  Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.

94:15  Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.

94:16  Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?

94:17  Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.

94:18  Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.

94:19  Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.

94:20  Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?

94:21  Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.

94:22  Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.

94:23  Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.

Chapter 95

95:1  Ходите, запевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења свог!

95:2  Изађимо пред лице Његово с хвалом, у песмама покликнимо Му!

95:3  Јер је Господ велик Бог и велик Цар над свим боговима.

95:4  У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су.

95:5  Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.

95:6  Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.

95:7  Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов:

95:8  "Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,

95:9  Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје.

95:10  Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;

95:11  И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."

Chapter 96

96:1  Певајте Господу песму нову, певај Господу, сва земљо!

96:2  Певајте Господу, благосиљајте име Његово, јављајте од дана на дан спасење Његово.

96:3  Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова.

96:4  Јер је велик Господ и ваља Га хвалити: страшнији је од свих богова.

96:5  Јер су сви богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.

96:6  Слава је и величанство пред лицем Његовим, сила и красота у светињи Његовој.

96:7  Дајте, Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.

96:8  Дајте Господу славу према имену Његовом. Носите даре и идите у дворе Његове.

96:9  Поклоните се Господу у светој красоти. Стрепи пред Њим, сва земљо!

96:10  Реците народима: Господ царује; зато је васиљена тврда и неће се поместити; Он ће судити народима право.

96:11  Нек се веселе небеса, и земља се радује; нек пљеска море и шта је у њему;

96:12  Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска

96:13  Пред лицем Господњим; јер иде, јер иде да суди земљи. Судиће васиљеној по правди, и народима по истини својој.

Chapter 97

97:1  Господ царује: нек се радује земља! Нек се веселе острва многа.

97:2  Облак је и мрак око Њега; благост и правда подножје престолу његовом.

97:3  Огањ пред Њим иде, и пали наоколо непријатеље Његове.

97:4  Муње Његове севају по васиљеној; види и стрепи земља.

97:5  Горе као восак топе се од лица Господњег, од лица Господа свој земљи.

97:6  Небеса казују правду Његову, и сви народи виде славу Његову.

97:7  Нек се стиде сви који се клањају киповима, који се хвале идолима својим. Поклоните Му се сви богови.

97:8  Чује и радује се Сион, и кћери се јудејске веселе ради судова Твојих, Господе!

97:9  Јер си Ти, Господе, висок над свом земљом и надвишујеш све богове.

97:10  Који љубите Господа, мрзите на зло. Он чува душе светаца својих; из руку безбожничких отима их.

97:11  Светлост се просипа на праведника, и весеље на оне који су правог срца.

97:12  Радујте се праведни о Господу, и славите свето име Његово.

Chapter 98

98:1  Појте Господу песму нову, јер учини чудеса. Поможе Му десница Његова и света мишица Његова.

98:2  Јави Господ спасење своје, пред народима откри правду своју.

98:3  Опомену се милости своје и верности своје к дому Израиљевом. Видеше сви крајеви земаљски спасење Бога нашег.

98:4  Радуј се Господу, сва земљо; певајте, покликујте и попевајте!

98:5  Ударајте Господу у гусле, у гусле и с гласом псаламским.

98:6  У трубе и рогове затрубите пред царем Господом.

98:7  Нека пљеска море и шта је у њему, васиљена и који у њој живе;

98:8  Реке нека пљескају рукама; скупа горе нек се радују

98:9  Пред лицем Господњим; јер иде да суди земљи; судиће васиљеној праведно, и народима верно.

Chapter 99

99:1  Господ царује: нека стрепе народи; седи на херувимима: нек се дрма земља!

99:2  Господ је на Сиону велик, и висок над свима народима.

99:3  Нека славе велико и страшно име Твоје; да је свет!

99:4  Нека славе силу цара који љуби правду. Ти си утврдио правду; суд и правду Ти си уредио у Јакову.

99:5  Узвишујте Господа Бога нашег, и клањајте се подножју Његовом; да је свет!

99:6  Мојсије и Арон, свештеници Његови, и Самуило један од оних који призивају име Његово, призиваху Бога, и Он их услиши.

99:7  У ступу од облака говораше њима; они чуваше заповести Његове и уредбу коју им даде.

99:8  Господе, Боже наш, Ти си их услишио; Ти си им био Бог благ и плаћао за дела њихова.

99:9  Узвишујте Господа Бога нашег, и клањајте се на светој гори Његовој, јер је свет Господ Бог наш.

Chapter 100

100:1  Радуј се Господу, сва земљо!

100:2  Служите Господу весело; идите пред лице Његово певајући!

100:3  Познајте Господ да је Бог. Он нас је створио, и ми смо достојање Његово, народ Његов и овце паше Његове.

100:4  Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове с хвалом. Славите Га, и благосиљајте име Његово.

100:5  Јер је добар Господ; милост је Његова увек, и истина Његова од колена на колено.

Chapter 101

101:1  Милост и правду певам; Тебе, Господе, славим.

101:2  Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца свог у дому свом.

101:3  Не стављам пред очи своје речи непотребне, мрзим на дела која су против закона, не пристајем за њима.

101:4  Срце покварено далеко је од мене; злих не знам.

101:5  Ко тајно опада ближњег свог, тог изгоним; ко је охолог ока и надутог срца, тог не трпим.

101:6  Очи су моје обраћене на верне на земљи, да би седели са мном. Ко ходи путем правим, тај служи мени.

101:7  Не живи у дому мом који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојим.

101:8  Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истребио из града Господњег све који чине безакоње.

Chapter 102

102:1  Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.

102:2  Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.

102:3  Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

102:4  Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.

102:5  Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.

102:6  Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

102:7  Не спавам, и седим као птица без друга на крову.

102:8  Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

102:9  Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.

102:10  Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

102:11  Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.

102:12  А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.

102:13  Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;

102:14  Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.

102:15  Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;

102:16  Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

102:17  Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

102:18  Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

102:19  Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

102:20  Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;

102:21  Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,

102:22  Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

102:23  Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

102:24  Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

102:25  Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

102:26  То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

102:27  Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.

102:28  Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.

Chapter 103

103:1  Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово.

103:2  Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио.

103:3  Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје;

103:4  Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу;

103:5  Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.

103:6  Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.

103:7  Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја.

103:8  Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ.

103:9  Не гневи се једнако, нити се довека срди.

103:10  Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.

103:11  Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје.

103:12  Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.

103:13  Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.

103:14  Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.

103:15  Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.

103:16  Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.

103:17  Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова,

103:18  Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују.

103:19  Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада.

103:20  Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу, извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове.

103:21  Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову.

103:22  Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа!

Chapter 104

104:1  Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

104:2  Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;

104:3  Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.

104:4  Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.

104:5  Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.

104:6  Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

104:7  Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.

104:8  Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.

104:9  Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

104:10  Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

104:11  Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.

104:12  На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.

104:13  Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.

104:14  Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.

104:15  И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.

104:16  Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.

104:17  На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.

104:18  Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

104:19  Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

104:20  Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;

104:21  Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.

104:22  Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.

104:23  Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.

104:24  Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.

104:25  Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

104:26  Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.

104:27  Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.

104:28  Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

104:29  Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.

104:30  Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

104:31  Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!

104:32  Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

104:33  Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.

104:34  Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.

104:35  Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!

Chapter 105

105:1  Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.

105:2  Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.

105:3  Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.

105:4  Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.

105:5  Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.

105:6  Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.

105:7  Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.

105:8  Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.

105:9  Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.

105:10  То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,

105:11  Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.

105:12  Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.

105:13  Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.

105:14  Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:

105:15  "Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."

105:16  И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.

105:17  Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.

105:18  Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,

105:19  Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.

105:20  Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.

105:21  Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.

105:22  Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.

105:23  Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.

105:24  И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.

105:25  Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.

105:26  Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.

105:27  Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.

105:28  Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.

105:29  Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.

105:30  Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.

105:31  Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.

105:32  Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.

105:33  И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.

105:34  Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;

105:35  И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.

105:36  И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.

105:37  Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.

105:38  Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.

105:39  Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.

105:40  Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.

105:41  Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.

105:42  Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.

105:43  И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.

105:44  И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.

105:45  Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.

Chapter 106

106:1  Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.

106:2  Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?

106:3  Благо онима који држе истину и творе право свагда!

106:4  Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,

106:5  Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.

106:6  Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

106:7  Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.

106:8  Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.

106:9  Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;

106:10  И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.

106:11  Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.

106:12  Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.

106:13  Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.

106:14  Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.

106:15  Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

106:16  Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.

106:17  Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.

106:18  И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

106:19  Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.

106:20  Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.

106:21  Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,

106:22  Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.

106:23  И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.

106:24  После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.

106:25  Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.

106:26  И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,

106:27  Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.

106:28  И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.

106:29  И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.

106:30  И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.

106:31  И то му се прими у правду, од колена до колена довека.

106:32  И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;

106:33  Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.

106:34  Не истребише народе, за које им је Господ рекао;

106:35  Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.

106:36  Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.

106:37  Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.

106:38  Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.

106:39  Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.

106:40  И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.

106:41  И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.

106:42  Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

106:43  Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.

106:44  Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,

106:45  И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;

106:46  И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.

106:47  Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!

106:48  Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!

Chapter 107

107:1  Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.

107:2  Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

107:3  Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.

107:4  Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;

107:5  Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

107:6  Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

107:7  И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.

107:8  Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

107:9  Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

107:10  Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

107:11  Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.

107:12  Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.

107:13  Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

107:14  Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.

107:15  Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

107:16  Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.

107:17  Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.

107:18  Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.

107:19  Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

107:20  Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.

107:21  Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

107:22  И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!

107:23  Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

107:24  Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.

107:25  Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,

107:26  Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

107:27  Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

107:28  Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

107:29  Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.

107:30  Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

107:31  Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

107:32  Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!

107:33  Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

107:34  Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.

107:35  Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,

107:36  И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

107:37  Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.

107:38  Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.

107:39  Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

107:40  Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.

107:41  Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

107:42  Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

107:43  Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.

Chapter 108

108:1  Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.

108:2  Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

108:3  Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.

108:4  Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.

108:5  Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!

108:6  Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

108:7  Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

108:8  Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.

108:9  Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."

108:10  Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

108:11  Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

108:12  Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.

108:13  Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.

Chapter 109

109:1  Боже, славо моја, немој ћутати,

109:2  Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.

109:3  Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.

109:4  За љубав моју устају на мене, а ја се молим.

109:5  Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.

109:6  Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.

109:7  Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.

109:8  Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.

109:9  Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.

109:10  Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.

109:11  Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.

109:12  Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.

109:13  Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.

109:14  Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.

109:15  Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;

109:16  Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.

109:17  Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.

109:18  Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.

109:19  Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.

109:20  Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.

109:21  А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.

109:22  Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.

109:23  Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.

109:24  Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.

109:25  Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.

109:26  Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.

109:27  Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.

109:28  Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.

109:29  Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.

109:30  Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,

109:31  Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.

Chapter 110

110:1  Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим.

110:2  Скиптар силе даје ти Господ са Сиона: владај сред непријатеља својих.

110:3  У дан рата Твог народ је Твој готов у светој красоти. Као роса зори из утробе, таква је у Тебе младост Твоја.

110:4  Господ се заклео, и неће се покајати: ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.

110:5  Господ је теби с десне стране. Побиће у дан гнева свог цареве;

110:6  Судиће народима, напуниће земљу трупова; сатрће главу на земљи широкој.

110:7  Из потока ће на путу пити, и зато ће подигнути главу.

Chapter 111

111:1  Хвалим Те, Господе, од свега срца на већу праведничком и на сабору.

111:2  Велика су дела Господња, драга свима који их љубе.

111:3  Дело је Његово слава и красота, и правда Његова траје довека.

111:4  Чудеса је своја учинио да се не забораве; добар је и милостив Господ.

111:5  Храну даје онима који Га се боје, памти увек завет свој.

111:6  Силу дела својих јавио је народу свом давши им наследство народа.

111:7  Дела су руку Његових истина и правда; верне су све заповести Његове;

111:8  Тврде су за ва век века, основане на истини и правди.

111:9  Избављење посла народу свом; постави зававек завет свој. Име је Његово свето, и ваља Му се клањати.

111:10  Почетак је мудрости страх Господњи; добра су разума сви који их творе. Хвала Његова траје довека.

Chapter 112

112:1  Благо човеку који се боји Господа, коме су веома омилеле заповести Његове.

112:2  Силно ће бити на земљи семе његово, род праведнички биће благословен.

112:3  Обиље је и богатство у дому његовом, и правда његова траје довека.

112:4  У тами сјаје видело праведницима од доброг, милостивог и праведног.

112:5  Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу речима својим на суду.

112:6  Јер неће посрнути довека, праведник ће се спомињати увек.

112:7  Не боји се злог гласа; срце је његово стално, узда се у Господа.

112:8  Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видеће како падају непријатељи његови.

112:9  Просипа, даје убогима; правда његова траје довека, рог се његов узвишује у слави.

112:10  Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти.

Chapter 113

113:1  Хвалите, слуге Господње, хвалите име Господње,

113:2  Да буде име Господње благословено одсад и довека.

113:3  Од истока сунчаног до запада да се слави име Господње.

113:4  Узвишен је над свима народима Господ; сврх небеса је слава Његова.

113:5  Ко је као Господ, Бог наш, који седи на висини;

113:6  Који се сагиба да види шта је на небесима и на земљи;

113:7  Који из праха подиже убогога, и из кала узвишује ништега;

113:8  И посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његовом;

113:9  Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја!

Chapter 114

114:1  Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђег,

114:2  Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област Његова.

114:3  Море виде и побеже; Јордан се обрати натраг.

114:4  Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.

114:5  Шта ти би, море, те побеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?

114:6  Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?

114:7  Пред лицем Господњим дрхћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљевог.

114:8  Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.

Chapter 115

115:1  Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој.

115:2  Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов?

115:3  Бог је наш на небесима, твори све што хоће.

115:4  Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.

115:5  Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

115:6  Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;

115:7  Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.

115:8  Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

115:9  Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.

115:10  Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.

115:11  Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит.

115:12  Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;

115:13  Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.

115:14  Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!

115:15  Господ да вас благослови, Творац неба и земље!

115:16  Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.

115:17  Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.

115:18  Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!

Chapter 116

116:1  Мило ми је што Господ услиши молитвени глас мој;

116:2  Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу Га у све дане своје призивати.

116:3  Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку;

116:4  Али призвах име Господње: Господе! Избави душу моју!

116:5  Добар је Господ и праведан, и Бог је наш милостив;

116:6  Чува просте Господ; бејах у невољи, и поможе ми.

116:7  Врати се душо моја, у мир свој! Јер је Господ добротвор твој!

116:8  Ти си избавио душу моју од смрти, око моје од суза, ногу моју од спотицања.

116:9  Ходићу пред лицем Господњим по земљи живих.

116:10  Веровах кад говорих: У љутој сам невољи.

116:11  Рекох у сметњи својој: Сваки је човек лажа.

116:12  Шта ћу вратити Господу за сва добра што ми је учинио?

116:13  Узећу чашу спасења, и призваћу име Господње.

116:14  Извршићу обећања своја Господу пред свим народом Његовим.

116:15  Скупа је пред Господом смрт светаца Његових.

116:16  О Господе! Ја сам слуга Твој, ја сам слуга Твој, син слушкиње Твоје; расковао си с мене окове моје.

116:17  Жртву за хвалу принећу Теби, и име Господње призваћу.

116:18  Извршићу обећања своја Господу пред свим народом Његовим,

116:19  У двору дома Господњег, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја!

Chapter 117

117:1  Хвалите Господа сви народи, славите Га сва племена;

117:2  Јер је велика милост Његова к нама, и истина Господња траје довека. Алилуја!

Chapter 118

118:1  Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.

118:2  Нека рече Израиљ да је довека милост Његова;

118:3  Нека рече дом Аронов да је довека милост Његова;

118:4  Нека кажу сви који се боје Господа да је довека милост Његова.

118:5  Из тескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо место Господ.

118:6  Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човек?

118:7  Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје.

118:8  Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човека;

118:9  Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове.

118:10  Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих.

118:11  Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих.

118:12  Опколише ме као пчеле саће, и угасише се као огањ у трњу: у име их Господње разбих.

118:13  Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.

118:14  Господ је хвала моја и песма; Он ми поста Спаситељ.

118:15  Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: "Десница Господња даје силу;

118:16  Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу."

118:17  Нећу умрети, него ћу жив бити, и казивати дела Господња.

118:18  Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде.

118:19  Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа.

118:20  "Ево врата Господња, на која улазе праведници!"

118:21  Хвалим Те, што си ме услишио, и постао ми Спаситељ.

118:22  Камен који одбацише зидари, поста глава од угла.

118:23  То би од Господа и дивно је у нашим очима.

118:24  Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ!

118:25  О Господе, помози! О Господе, дај да буде у напредак!

118:26  Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњег.

118:27  Господ је Бог крепак, и Он нас обасја; жртву празничну, везану врпцама, водите к роговима жртвенику.

118:28  Ти си Бог мој, Тебе хвалим, Боже мој, Тебе узвишујем.

118:29  Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост Његова довека.

Chapter 119

119:1  Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.

119:2  Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;

119:3  Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!

119:4  Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.

119:5  Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!

119:6  Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;

119:7  Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.

119:8  Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.

119:9  Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.

119:10  Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.

119:11  У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.

119:12  Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.

119:13  Устима својим јављам све судове уста Твојих.

119:14  На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.

119:15  О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.

119:16  Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.

119:17  Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.

119:18  Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;

119:19  Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.

119:20  Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.

119:21  Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.

119:22  Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.

119:23  Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.

119:24  Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.

119:25  Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.

119:26  Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.

119:27  Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.

119:28  Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.

119:29  Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.

119:30  Пут истини избрах, законе Твоје тражим.

119:31  Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.

119:32  Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.

119:33  Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.

119:34  Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.

119:35  Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.

119:36  Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.

119:37  Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

119:38  Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.

119:39  Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.

119:40  Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.

119:41  Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.

119:42  И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.

119:43  Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.

119:44  И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.

119:45  Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.

119:46  Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.

119:47  Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.

119:48  Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.

119:49  Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.

119:50  У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.

119:51  Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.

119:52  Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.

119:53  Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.

119:54  Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.

119:55  Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.

119:56  То је моје, да чувам заповести Твоје.

119:57  Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.

119:58  Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.

119:59  Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.

119:60  Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.

119:61  Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.

119:62  У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.

119:63  У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.

119:64  Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.

119:65  Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.

119:66  Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.

119:67  Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.

119:68  Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.

119:69  Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.

119:70  Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.

119:71  Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.

119:72  Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.

119:73  Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.

119:74  Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.

119:75  Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.

119:76  Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.

119:77  Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.

119:78  Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.

119:79  Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.

119:80  Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.

119:81  Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.

119:82  Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?

119:83  Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.

119:84  Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?

119:85  Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.

119:86  Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.

119:87  Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.

119:88  По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.

119:89  Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,

119:90  Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.

119:91  По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.

119:92  Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.

119:93  Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.

119:94  Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.

119:95  Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.

119:96  Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.

119:97  Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.

119:98  Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.

119:99  Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.

119:100  Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.

119:101  Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.

119:102  Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.

119:103  Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!

119:104  Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.

119:105  Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.

119:106  Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.

119:107  Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.

119:108  Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.

119:109  Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.

119:110  Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.

119:111  Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.

119:112  Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.

119:113  Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.

119:114  Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.

119:115  Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.

119:116  Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.

119:117  Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.

119:118  Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.

119:119  Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.

119:120  Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.

119:121  Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.

119:122  Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.

119:123  Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.

119:124  Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.

119:125  Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.

119:126  Време је да Господ ради; оборише закон Твој.

119:127  Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.

119:128  Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.

119:129  Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.

119:130  Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.

119:131  Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.

119:132  Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.

119:133  Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.

119:134  Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.

119:135  Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.

119:136  Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.

119:137  Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.

119:138  Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.

119:139  Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.

119:140  Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.

119:141  Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.

119:142  Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.

119:143  Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.

119:144  Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.

119:145  Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.

119:146  Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.

119:147  Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.

119:148  Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.

119:149  Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.

119:150  Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.

119:151  Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.

119:152  Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.

119:153  Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.

119:154  Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.

119:155  Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.

119:156  Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.

119:157  Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.

119:158  Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.

119:159  Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.

119:160  Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.

119:161  Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.

119:162  Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.

119:163  Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.

119:164  Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.

119:165  Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.

119:166  Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.

119:167  Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.

119:168  Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.

119:169  Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.

119:170  Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.

119:171  Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.

119:172  Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.

119:173  Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;

119:174  Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.

119:175  Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.

119:176  Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.

Chapter 120

120:1  Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

120:2  Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.

120:3  Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?

120:4  Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.

120:5  Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.

120:6  Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.

120:7  Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.

Chapter 121

121:1  Подижем очи своје ка горама; одакле ми долази помоћ?

121:2  Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.

121:3  Неће дати да попузне нога твоја; не дремље чувар твој.

121:4  Гле, не дремље и не спава чувар Израиљев.

121:5  Господ је чувар твој, Господ је сен твој, Он ти је с десне стране.

121:6  Дању те неће сунце убити ни месец ноћу.

121:7  Господ ће те сачувати од сваког зла, сачуваће душу твоју Господ.

121:8  Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, одсад и довека.

Chapter 122

122:1  Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи!

122:2  Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме!

122:3  Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду.

122:4  Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње.

122:5  Онде стоје престоли судски, престоли дома Давидовог.

122:6  Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе Тебе!

122:7  Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим!

122:8  Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: Мир ти!

122:9  Ради дома Господа Бога нашег желим ти добро.

Chapter 123

123:1  К Теби подижем очи своје, који живиш на небесима!

123:2  Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.

123:3  Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте;

123:4  Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих.

Chapter 124

124:1  Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,

124:2  Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,

124:3  Живе би нас прождрли, кад се распали гнев њихов на нас;

124:4  Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу;

124:5  Покрила би душу нашу силна вода.

124:6  Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу!

124:7  Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.

124:8  Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.

Chapter 125

125:1  Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помеша се, остаје довека.

125:2  Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа свог одсад и довека.

125:3  Јер неће остати скиптар безбожнички над делом праведничким, да не би праведници пружили руке своје на безакоње.

125:4  Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца.

125:5  А који сврћу на криве путе, отераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу!

Chapter 126

126:1  Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну.

126:2  Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.

126:3  Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се.

126:4  Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

126:5  Који су са сузама сејали, нека жању с певањем.

126:6  Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.

Chapter 127

127:1  Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.

127:2  Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.

127:3  Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.

127:4  Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.

127:5  Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.

Chapter 128

128:1  Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путевима Његовим!

128:2  Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.

128:3  Жена је твоја као родна лоза усред дома твог; синови твоји као гране маслинове око стола твог.

128:4  Гле, тако ће бити благословен човек који се боји Господа.

128:5  Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро јерусалимско у све дане живота свог;

128:6  Видећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!

Chapter 129

129:1  Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

129:2  Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

129:3  На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

129:4  Господ је праведан; исече конопце безбожничке.

129:5  Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

129:6  Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,

129:7  Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

129:8  И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."

Chapter 130

130:1  Из дубине вичем к Теби, Господе!

130:2  Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог.

130:3  Ако ћеш на безакоње гледати, Господе, Господе, ко ће остати?

130:4  Али је у Тебе праштање, да би Те се бојали.

130:5  Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у реч Његову.

130:6  Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.

130:7  Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп.

130:8  И Он ће откупити Израиља од свих безакоња Његових.

Chapter 131

131:1  Господе! Не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.

131:2  Смеран сам и кротак душом својом, као дете крај матере; као дете душа је моја у мени.

131:3  Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довека.

Chapter 132

132:1  Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

132:2  Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

132:3  "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

132:4  Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

132:5  Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."

132:6  Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

132:7  Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

132:8  Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

132:9  Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

132:10  Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

132:11  Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

132:12  Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

132:13  Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

132:14  Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

132:15  Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

132:16  Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

132:17  Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

132:18  Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

Chapter 133

133:1  Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!

133:2  Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове;

133:3  Као роса на Ермону, која силази на горе сионске; јер је онде утврдио Господ благослов и живот довека.

Chapter 134

134:1  Сад благосиљајте Господа, све слуге Господње, које стојите у дому Господњем ноћу.

134:2  Подигните руке своје к светињи, и благосиљајте Господа.

134:3  Благословиће те са Сиона Господ, који је створио небо и земљу.

Chapter 135

135:1  Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње,

135:2  Који стојите у дому Господњем; у дворима дома Бога нашег.

135:3  Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену Његовом, јер је слатко.

135:4  Јер Јакова изабра себи Господ, Израиља за достојање своје.

135:5  Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свих богова.

135:6  Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима.

135:7  Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових.

135:8  Он поби првенце у Мисиру од човека до живинчета.

135:9  Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свим слугама његовим.

135:10  Поби народе велике, и изгуби цареве јаке:

135:11  Сиона, цара аморејског и Ога, цара васанског, и сва царства хананска;

135:12  И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу свом.

135:13  Господе! Име је Твоје вечно; Господе! Спомен је Твој од колена до колена.

135:14  Јер ће судити Господ народу свом, и на слуге своје смиловаће се.

135:15  Идоли су незнабожачки сребро и злато, дело руку човечијих;

135:16  Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

135:17  Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховим.

135:18  Какви су они онакви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

135:19  Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа;

135:20  Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа.

135:21  Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму! Алилуја!

Chapter 136

136:1  Славите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова;

136:2  Славите Бога над боговима; јер је довека милост Његова.

136:3  Славите Господара над господарима; јер је довека милост Његова;

136:4  Оног, који један твори чудеса велика; јер је довека милост Његова;

136:5  Који је створио небеса премудро; јер је довека милост Његова;

136:6  Утврдио земљу на води; јер је довека милост Његова;

136:7  Створио велика видела; јер је довека милост Његова;

136:8  Сунце, да управља даном; јер је довека милост Његова;

136:9  Месец и звезде, да управљају ноћу; јер је довека милост Његова;

136:10  Који поби Мисир у првенцима његовим; јер је довека милост Његова;

136:11  Изведе из њега Израиља; јер је довека милост Његова;

136:12  Руком крепком и мишицом подигнутом; јер је довека милост Његова;

136:13  Који раздвоји Црвено Море; јер је довека милост Његова;

136:14  И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довека милост Његова;

136:15  А Фараона и војску његову врже у море црвено; јер је довека милост Његова;

136:16  Преведе народ свој преко пустиње; јер је довека милост Његова;

136:17  Поби цареве велике; јер је довека милост Његова;

136:18  И изгуби цареве знатне; јер је довека милост Његова;

136:19  Сиона, цара аморејског; јер је довека милост Његова;

136:20  И Ога, цара васанског; јер је довека милост Његова;

136:21  И даде земљу њихову у достојање; јер је довека милост Његова;

136:22  У достојање Израиљу, слузи свом; јер је довека милост Његова;

136:23  Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довека милост Његова;

136:24  И избави нас од непријатеља наших; јер је довека милост Његова;

136:25  Који даје храну сваком телу; јер је довека милост Његова;

136:26  Славите Бога небеског; јер је довека милост Његова.

Chapter 137

137:1  На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

137:2  О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

137:3  Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

137:4  Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

137:5  Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

137:6  Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

137:7  Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

137:8  Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

137:9  Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.

Chapter 138

138:1  Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.

138:2  Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.

138:3  У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

138:4  Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;

138:5  И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.

138:6  Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.

138:7  Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.

138:8  Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.

Chapter 139

139:1  Господе! Ти ме кушаш и знаш.

139:2  Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;

139:3  Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.

139:4  Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.

139:5  Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.

139:6  Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.

139:7  Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?

139:8  Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.

139:9  Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:

139:10  И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.

139:11  Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.

139:12  Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.

139:13  Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.

139:14  Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.

139:15  Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.

139:16  Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.

139:17  Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!

139:18  Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.

139:19  Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.

139:20  Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.

139:21  Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?

139:22  Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.

139:23  Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

139:24  И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.

Chapter 140

140:1  Избави ме, Господе, од човека злог, сачувај ме од насилника,

140:2  Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат;

140:3  Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховим.

140:4  Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје.

140:5  Охоли ми наместише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми.

140:6  Рекох Господу: Ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мог.

140:7  Господе, Господе, крепки Спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни!

140:8  Не дај, Господе, безбожнику шта жели, не дај му да докучи шта је наумио, да се не узносе.

140:9  Отров оних што су око мене, погибао уста њихових нека се обрати на њих.

140:10  Нека падне на њих живо угљевље; нека их Он баци у огањ, у пропасти, да не устану.

140:11  Човек језичан неће се утврдити на земљи, неправедног ће злоћа увалити у погибао.

140:12  Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима.

140:13  Да! Праведни ће славити име Твоје, прави ће остати пред лицем Твојим.

Chapter 141

141:1  Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

141:2  Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

141:3  Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

141:4  Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

141:5  Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

141:6  Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

141:7  Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.

141:8  Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

141:9  Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

141:10  Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.

Chapter 142

142:1  Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

142:2  Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,

142:3  Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

142:4  Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

142:5  Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.

142:6  Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.

142:7  Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.

Chapter 143

143:1  Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.

143:2  И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив.

143:3  Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

143:4  Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.

143:5  Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.

143:6  Пружам к Теби руке своје; душа је моја као сува земља пред Тобом.

143:7  Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мог, немој одвратити лице своје од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.

143:8  Рано ми јави милост своју, јер се у Тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к Теби подижем душу своју.

143:9  Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к Теби притечем.

143:10  Научи ме Творити вољу Твоју, јер си Ти Бог мој; дух Твој благи нека ме води по стази правој.

143:11  Имена ради свог, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.

143:12  И по милости својој истреби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам Твој слуга.

Chapter 144

144:1  Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

144:2  Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

144:3  Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

144:4  Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

144:5  Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

144:6  Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.

144:7  Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

144:8  Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

144:9  Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,

144:10  Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.

144:11  Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

144:12  Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

144:13  Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.

144:14  Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.

144:15  Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!

Chapter 145

145:1  Узвишаваћу Те, Боже мој, царе мој, благосиљаћу име Твоје од века до века.

145:2  Сваки ћу Те дан благосиљати, и хвалићу име Твоје довека и без престанка.

145:3  Велик је Господ, и ваља Га славити, и величанство Његово не може се досегнути.

145:4  Од колена до колена хвалиће дела Твоја, и силу Твоју казивати.

145:5  О високој слави Твог величанства, и о дивним делима Твојим размишљам.

145:6  Приповедаће силу чудеса Твојих, и ја ћу величанство Твоје казивати.

145:7  Хвалиће велику доброту Твоју и правду Твоју певаће.

145:8  Податљив је и милосрдан Господ, дуго трпи и велике је милости.

145:9  Добар је Господ према свима, и жалостив на сва дела своја.

145:10  Нека Те славе, Господе, сва дела Твоја, и свеци Твоји нека Те благосиљају.

145:11  Нека казују славу царства Твог, и силу Твоју приповедају.

145:12  Да би јавили синовима људским силу Твоју, и високу славу царства Твог.

145:13  Царство је Твоје царство свих векова, и влада Твоја на сва колена.

145:14  Господ прихвата све који падају, и исправља све погнуте.

145:15  Очи су свих к Теби управљене, и Ти им дајеш храну на време;

145:16  Отвараш руку своју, и ситиш свашта живо по жељи.

145:17  Праведан је Господ у свим путевима својим, и свет у свим делима својим.

145:18  Господ је близу свих који Га призивају, свих, који Га призивају у истини.

145:19  Жељу испуња онима који Га се боје, тужњаву њихову чује, и помаже им.

145:20  Чува Господ све који Га љубе, а безбожнике све ће истребити.

145:21  Хвалу Господу нека говоре уста моја, и нека благосиља свако тело свето име Његово увек и без престанка.

Chapter 146

146:1  Хвали, душо моја, Господа.

146:2  Хвалићу Господа за живота свог, певаћу Богу свом док ме је год.

146:3  Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у ког нема помоћи.

146:4  Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.

146:5  Благо ономе, коме је помоћник Бог Јаковљев, коме је надање у Господу, Богу његовом,

146:6  Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи веру увек,

146:7  Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дреши свезане,

146:8  Господ отвара очи слепцима, подиже оборене, Господ љуби праведнике.

146:9  Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици; а пут безбожнички превраћа.

146:10  Господ је цар довека, Бог твој, Сионе, од колена до колена. Алилуја.

Chapter 147

147:1  Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.

147:2  Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;

147:3  Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;

147:4  Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.

147:5  Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.

147:6  Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.

147:7  Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.

147:8  Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

147:9  Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.

147:10  Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.

147:11  Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.

147:12  Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!

147:13  Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.

147:14  Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.

147:15  Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.

147:16  Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

147:17  Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?

147:18  Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

147:19  Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.

147:20  Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!

Chapter 148

148:1  Хвалите Господа на небесима, хвалите Га на висини.

148:2  Хвалите Га, сви анђели Његови, хвалите Га, све војске Његове!

148:3  Хвалите Га, сунце и месече, хвалите Га, све звезде сјајне!

148:4  Хвалите Га, небеса над небесима и водо над небесима!

148:5  Нека хвале име Господње, јер Он заповеди и створише се.

148:6  Постави их засвагда и зававек, даде наредбу, која неће проћи.

148:7  Хвалите Господа на земљи, велике рибе и све бездане;

148:8  Огањ и град, снег и магла, ветар силни, који извршује реч Његову.

148:9  Горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри,

148:10  Звери и сва стока, бубине и птице крилате,

148:11  Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске,

148:12  Момци и девојке, старци и деца

148:13  Нека хвале име Господње; јер је само Његово име узвишено, слава Његова на земљи и на небу.

148:14  Он је узвисио рог народа свог, славу свих светаца својих, синова Израиљевих, народа који је близу Њега.

Chapter 149

149:1  Појте Господу песму нову; хвала да Му је на сабору светих.

149:2  Нека се весели Израиљ о Створитељу свом, синови сионски нек се радују о цару свом.

149:3  Нека хвале име Његово покликујући, у бубањ и гусле нека Му ударају.

149:4  Јер је мио Господу народ Његов, украшава смерне спасавајући их.

149:5  Нек се веселе свеци у слави, и нек се радују на постељама својим.

149:6  Слава је Божија у устима њиховим, и мач с обе стране оштар у руци њиховој,

149:7  Да се освете народима, и покарају племена;

149:8  Да свежу цареве њихове у ланце, и властелу њихову у окове гвоздене,

149:9  И изврше на њима написани суд. Ова је част свима свецима Његовим. Алилуја!

Chapter 150

150:1  Хвалите Бога у светињи Његовој, хвалите Га на тврђи славе Његове.

150:2  Хвалите Га према сили Његовој, хвалите Га према високом величанству Његовом.

150:3  Хвалите Га уз глас трубни, хвалите Га уз псалтир и гусле.

150:4  Хвалите Га с бубњем и весељем, хвалите Га уз жице и орган.

150:5  Хвалите Га уз јасне кимвале, хвалите Га уз кимвале громовне.

150:6  Све што дише нека хвали Господа! Алилуја!