SrKDIjekav - Psalms

Chapter 1

1:1  Благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалијех људи не сједи,

1:2  Него му је омилио закон Господњи и о закону његову мисли дан и ноћ!

1:3  Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје вријеме, и којему лист не вене: што год ради, у свему напредује.

1:4  Нијесу таки безбожници, него су као прах који расипа вјетар.

1:5  Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грјешници на збору праведничком.

1:6  Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.

Chapter 2

2:1  Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2:2  Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.

2:3  "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

2:4  Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.

2:5  Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:

2:6  "Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој."

2:7  Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: "ти си син мој, ја те сад родих.

2:8  Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.

2:9  Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

2:10  Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

2:11  Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

2:12  Поштујте сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у њ уздају!

Chapter 3

3:1  Господе! како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.

3:2  Многи говоре за душу моју: нема му помоћи од Бога.

3:3  Али ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; ти подижеш главу моју.

3:4  Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје.

3:5  Ја лијежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува.

3:6  Не бојим се много тисућа народа што са свијех страна наваљује на ме.

3:7  Устани, Господе! помози ми, Боже мој! јер ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима.

3:8  Од Господа је спасење; нека буде на народу твом благослов твој!

Chapter 4

4:1  Кад те зовем, чуј ме, Боже, правдо моја! у тјескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.

4:2  Синови човјечији! докле ће слава моја бити у срамоти? докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?

4:3  Знајте да Господ дивно чува светога својега; Господ чује кад га зовем.

4:4  Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.

4:5  Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.

4:6  Многи говоре: ко ће нам показати што је добро? Обрати к нама, Господе, свијетло лице своје.

4:7  А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.

4:8  Ја мирно лијежем и спавам; јер ти, Господе, сам дајеш ми те сам без страха.

Chapter 5

5:1  Чуј, Господе, ријечи моје, разумиј помисли моје.

5:2  Слушај вику моју, царе мој и Боже мој! јер се теби молим, Господе!

5:3  Ујутру слушаш глас мој, ујутру стојим пред тобом, и чекам.

5:4  Јер си ти Бог који неће безакоња; у тебе нема мјеста ко је зао.

5:5  Безбожници неће изаћи пред очи твоје; ти ненавидиш све који чине безакоње.

5:6  Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ.

5:7  А ја по великој милости твојој улазим у дом твој, и клањам се у светој цркви твојој са страхом твојим.

5:8  Господе! води ме у правди својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут свој.

5:9  Јер нема у устима њиховијем истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење.

5:10  Боже! не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на тебе.

5:11  Па ће се радовати сви који се у те уздају; довијека ће се веселити које ти заклањаш; дичиће се који љубе име твоје.

5:12  Јер ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом.

Chapter 6

6:1  Господе! немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гњеву својем наказати.

6:2  Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцијели ме, јер су кости моје устрептале,

6:3  И душа се моја врло уздрхтала. А ти, Господе, докле ћеш.

6:4  Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.

6:5  Јер мртве не спомињу тебе; у гробу ко ће те славити?

6:6  Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.

6:7  Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.

6:8  Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.

6:9  Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.

6:10  Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.

Chapter 7

7:1  Господе, Боже мој! у тебе се уздам, сачувај ме од свијех који ме гоне, и избави ме.

7:2  Да ми непријатељ не ишчупа душе као лав. Чупа, а нема ко да избави.

7:3  Господе, Боже мој! ако сам то учинио, ако је неправда у рукама мојима,

7:4  Ако сам зло вратио пријатељу својему, или криво учинио онима који на ме на правди нападаху;

7:5  Нека гони непријатељ душу моју, и нека је стигне, и погази на земљу живот мој и славу моју у прах обрати.

7:6  Устани, Господе, у гњеву својем; дигни се на жестину непријатеља мојих; пробуди се мени на помоћ, и отвори суд.

7:7  И људство ће се слећи око тебе; изнад њега изађи у висину.

7:8  Господ суди народима. Суди ми, Господе, по правди мојој, и по безазлености мојој нека ми буде.

7:9  Нек се прекине злоћа безбожника, а праведника потпомози, јер ти испитујеш срца и утробе, Боже праведни!

7:10  Штит је мени у Бога, који чува оне који су права срца.

7:11  Бог је праведан судија, и Бог је сваки дан готов на гњев.

7:12  Ако се неће безбожник да обрати, он оштри мач свој, натеже лук свој, и наперује га;

7:13  И запиње смртну стријелу, чини стријеле своје да пале.

7:14  Гле, безбожник заче неправду, трудан бијаше злочинством, и роди себи пријевару.

7:15  Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио.

7:16  Злоба његова обрати се на његову главу, и злочинство његово паде на тјеме његово.

7:17  Хвалим Господа за правду његову, и пјевам имену Господа вишњега.

Chapter 8

8:1  Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса.

8:2  У устима мале дјеце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник.

8:3  Кад погледам небеса твоја, дјело прста твојих, мјесец и звијезде, које си ти поставио;

8:4  Шта је човјек, те га се опомињеш, или син човјечји, те га полазиш?

8:5  Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу вјенчао си га;

8:6  Поставио си га господаром над дјелима руку својих, све си метнуо под ноге његове,

8:7  Овце и волове све, и дивље звјериње,

8:8  Птице небеске и рибе морске, што год иде морским путовима.

8:9  Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи!

Chapter 9

9:1  Хвалим те, Господе, из свега срца својега, казујем сва чудеса твоја.

9:2  Радујем се и веселим се о теби, пјевам имену твојему, вишњи!

9:3  Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица твојега;

9:4  Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сио си на пријесто, судија праведни.

9:5  Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довијека, засвагда.

9:6  Непријатељу неста мачева сасвијем; градове ти си развалио; погибе спомен њихов.

9:7  Али Господ увијек живи; спремио је за суд пријесто свој.

9:8  Он ће судити васиономе свијету по правди, усудиће народима право.

9:9  Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.

9:10  У тебе се уздају који знају име твоје, јер не остављаш онијех који те траже, Господе!

9:11  Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дјела његова;

9:12  Јер он освећује крв, памти је; не заборавља јаука невољнијех.

9:13  Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, ти, који ме подижеш од врата смртнијех,

9:14  Да бих казивао све хвале твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење твоје.

9:15  Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами намјестили, ухвати се нога њихова.

9:16  Познаше Господа; он је судио; у дјела руку својих заплете се безбожник.

9:17  Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;

9:18  Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће нигда погинути.

9:19  Устани, Господе, да се не посили човјек, и да приме народи суд пред тобом.

9:20  Пусти, Господе, страх на њих; нека познаду народи да су људи.

Chapter 10

10:1  Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

10:2  С охолости безбожникове муче се убоги; хватају се убоги пријеваром коју измишљају безбожници.

10:3  Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивица похваљује.

10:4  Безбожник у обијести својој не мари за Господа: "он не види." Нема Бога у мислима његовијем.

10:5  Свагда су путови његови криви; за судове твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

10:6  У срцу својем вели: нећу посрнути; зло неће доћи нигда.

10:7  Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао.

10:8  Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

10:9  Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши мрежу своју.

10:10  Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

10:11  Каже у срцу своме: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видјети нигда."

10:12  Устани Господе! дигни руку своју, не заборави невољнијех.

10:13  Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да ти нећеш видјети?

10:14  Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник.

10:15  Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова.

10:16  Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове.

10:17  Господе! ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

10:18  Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човјека са земље.

Chapter 11

11:1  У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: "лети у гору као птица;

11:2  Јер ево грјешници натегоше лук, запеше стријелу своју за тетиву, да из мрака стријељају праве срцем.

11:3  Кад су раскопани темељи, шта ће чинити праведник?"

11:4  Господ је у светом двору свом, пријесто је Господњи на небесима; очи његове гледају; вјеђе његове испитују синове човјечије.

11:5  Господ испитује праведнога; а безбожнога и којему је мило чинити зло ненавиди душа његова.

11:6  Пустиће на безбожнике дажд од живога угљевља, огња и сумпора; и огњени вјетар биће им дио из чаше;

11:7  Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће његово видјети праведници.

Chapter 12

12:1  Помагај, Господе; јер неста светијех, јер је мало вјернијех међу синовима човјечијим.

12:2  Лаж говоре један другоме,уснама лажљивијем говоре из срца дволична.

12:3  Истријебиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

12:4  Људе, који говоре: језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

12:5  Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити онога коме злобе.

12:6  Ријечи су Господње ријечи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

12:7  Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овога довијека.

12:8  Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човјечији.

Chapter 13

13:1  Докле ћеш ме, Господе, сасвијем заборављати? докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

13:2  Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

13:3  Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просвијетли очи моје да не заспим на смрт.

13:4  Да не рече непријатељ мој: надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

13:5  А ја се уздам у милост твоју; радоваће се срце моје за спасење твоје.

13:6  Пјеваћу Господу, који ми добро чини.

Chapter 14

14:1  Рече безумник у срцу својем: нема Бога; неваљали су, гадна су дјела њихова;нема никога да добро твори.

14:2  Господ погледа с неба на синове човјечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

14:3  Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ниједнога.

14:4  Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, не призивају Господа?

14:5  Ондје ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

14:6  Смијете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

14:7  Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.

Chapter 15

15:1  Господе ко може сједјети у сјеници твојој? ко може наставати на светој гори твојој?

15:2  Ко ходи без мане, твори правду, и говори истину из срца својега;

15:3  Ко не опада језиком својим, не чини другоме зла, и не ружи ближњега својега;

15:4  Ко не гледа онога кога је Бог одбацио, него поштује оне који се боје Господа; ко се куне ближњему па не пориче;

15:5  Ко не даје сребра својега на добит, и не прима мита на правога. Ко овако ради, неће посрнути довијека.

Chapter 16

16:1  Чувај ме, Боже; јер се у те уздам.

16:2  Рекох Господу: ти си Господ мој, немам добра осим тебе.

16:3  У светима који су на земљи и у великима сва је утјеха моја.

16:4  Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им не ћу љевати крвавих наљева, нити ћу метнути имена њиховијех у уста своја.

16:5  Господ је мој дио нашљедства и чаше; ти подижеш достојање моје.

16:6  Уже ми је захватило прекрасна мјеста, и дио ми је мој мио.

16:7  Благосиљам Господа, који ме уразумљује; тому ме и ноћу учи што је у мени.

16:8  Свагда видим пред собом Господа: он ми је с десне стране да не посрнем.

16:9  Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тијело моје смирити у уздању;

16:10  Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухлост.

16:11  Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем твојим, утјеха у десници твојој довијека.

Chapter 17

17:1  Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивијех.

17:2  Од лица твојега нека изађе суд мој, очи твоје нека погледају на правицу.

17:3  Испитај срце моје, обиди ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

17:4  Уста се моја не дохватају дјела људских; ради ријечи уста твојих држим се путова оштрих.

17:5  Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

17:6  Тебе призивљем, јер ћеш ме услишити, Боже! пригни к мени ухо своје, и чуј ријечи моје.

17:7  Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у те уздају од онијех који се противе десници твојој.

17:8  Чувај ме као зјеницу ока: сјеном крила својих заклони ме

17:9  Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

17:10  Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

17:11  Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

17:12  Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који сједи у потаји.

17:13  Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

17:14  Руком својом, Господе, од људи овијех, од људи овога свијета, којима је дио овај живот, којима си трбух напунио свога богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој дјеци.

17:15  А ја ћу у правди гледати лице твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике твоје.

Chapter 18

18:1  Љубићу те, Господе, крепости моја,

18:2  Господе, граде мој, заклоне мој, који се оборити не може, избавитељу мој, Боже мој, камена горо, на којој се не бојим зла, штите мој, роже спасења мојега, уточиште моје!

18:3  Призивљем Господа, којему се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.

18:4  Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалијех људи уплашише ме.

18:5  Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.

18:6  У својој тјескоби призвах Господа, и к Богу својему повиках; он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.

18:7  Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и помјерише из темеља горе, јер се он разљути.

18:8  Подиже се дим од гњева његова, из уста његовијех огањ, који прождире и живо угљевље отскакаше од њега.

18:9  Сави небеса и сиђе. Мрак бјеше под ногама његовијем.

18:10  Сједе на херувима и подиже се, и полетје на крилима вјетрнијем.

18:11  Од мрака начини себи кров, сјеницу око себе, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.

18:12  Од сијевања пред њим кроз облаке његове удари град и живо угљевље.

18:13  Загрмје на небесима Господ, и вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.

18:14  Пусти стријеле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.

18:15  И показаше се извори водени, и открише се темељи васионој од пријетње твоје, Господе, од дихања духа гњева твојега.

18:16  Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.

18:17  Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.

18:18  Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

18:19  Изведе ме на пространо мјесто, и избави ме, јер сам му мио.

18:20  Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.

18:21  Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега,

18:22  Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.

18:23  Бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.

18:24  Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима његовима.

18:25  Са светима поступаш свето, с човјеком вјерним вјерно,

18:26  С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.

18:27  Јер ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.

18:28  Ти распаљујеш видјело моје; Господ мој просвјетљује таму моју.

18:29  С тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.

18:30  Пут је Господњи вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се у њ уздају.

18:31  Јер ко је Бог осим Господа, и ко је обрана осим Бога нашега?

18:32  Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми вјеран пут.

18:33  Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.

18:34  Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од мједи.

18:35  Ти ми дајеш штит спасења својега; десница твоја држи ме, и милост твоја чини ме велика.

18:36  Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.

18:37  Тјерам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истријебим.

18:38  Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.

18:39  Јер ме ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.

18:40  Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

18:41  Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их он не слуша.

18:42  Расипам их као прах по вјетру, као блато по улицама газим их.

18:43  Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ којега не познавах, служи ми.

18:44  По самоме чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.

18:45  Туђини блиједе, дршћу у градовима својим.

18:46  Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мојега,

18:47  Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

18:48  Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човјека жестока избавља ме!

18:49  Тога ради хвалим те, Господе, пред народима, и појем имену твојему,

18:50  Који славно избављаш цара, својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и натражју његову довијека.

Chapter 19

19:1  Небеса казују славу Божију, и дјела руку његовијех гласи свод небески.

19:2  Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.

19:3  Нема језика, нити има говора, гдје се не би чуо глас њихов.

19:4  По свој земљи иде казивање њихово и ријечи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;

19:5  И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.

19:6  Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његова; и нико није сакривен од топлоте његове.

19:7  Закон је Господњи свршен, кријепи душу; свједочанство је Господње вјерно, даје мудрост невјештоме.

19:8  Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповијест је Господња свијетла, просвјетљује очи.

19:9  Страх је Господњи чист, остаје довијека. Судови су његови истини, праведни свиколики.

19:10  Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из сата.

19:11  И слугу твојега они су просвијетлили; ко их држи има велику плату.

19:12  Ко ће знати све своје погрјешке? Очисти ме и од тајнијех;

19:13  И од вољнијех сачувај слугу својега, да не обладају мноме. Тада ћу бити свршен и чист од великога пријеступа.

19:14  Да су му ријечи уста мојих угодне, и помисао срца мојега пред тобом, Господе, крјепости моја и избавитељу мој!

Chapter 20

20:1  Да те услиши Господ у дан жалости, да те заштити име Бога Јаковљева.

20:2  Да ти пошље помоћ из светиње, и са Сиона да те поткријепи.

20:3  Да се опомене свијех приноса твојијех, и жртва твоја паљеница да се нађе претила.

20:4  Да ти да Господ по срцу твојему; што год почнеш, да ти изврши.

20:5  Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога својега дигнућемо заставу. Да испуни Господ све молбе твоје.

20:6  Сад видим да Господ чува помазаника својега; слуша га са светога неба својега; јака је десница његова, која спасава.

20:7  Једни се хвале колима, други коњма, а ми именом Господа својега.

20:8  Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се.

20:9  Господе! помози цару, и услиши нас кад те зовемо.

Chapter 21

21:1  Господе! с твоје се силе весели цар; и како му је велика радост што ти помажеш!

21:2  Што му је срце жељело, дао си му, и молитве уста његовијех нијеси одбио.

21:3  Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу вијенац од драгога камења.

21:4  Молио те је за живот и дао си му да му се продуље дани довијека.

21:5  Велика је слава његова твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ.

21:6  Дао си му благослове довијека, развеселио си га радошћу лица својега.

21:7  Јер се цар узда у Господа и у милост вишњега; и не колеба се.

21:8  Наћи ће рука твоја све непријатеље твоје, наћи ће десница твоја оне који мрзе на тебе.

21:9  Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгњевиш; гњев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождријети.

21:10  Род њихов истријебићеш са земље, и семе њихово између синова човјечијих;

21:11  Јер подигоше на тебе зло, смислише и не могоше извршити.

21:12  Јер ћеш их метнути за биљегу, из лукова својијех пустићеш стријеле у лице њихово.

21:13  Подигни се, Господе, силом својом; ми ћемо пјевати и славити јакост твоју.

Chapter 22

22:1  Боже, Боже мој! зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мојега, од ријечи вике моје?

22:2  Боже мој! вичем дању, а ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.

22:3  Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!

22:4  У тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и ти си их избављао.

22:5  Тебе призиваше, и спасаваше се; у тебе се уздаше, и не остајаше у срамоти.

22:6  А ја сам црв, а не човјек; потсмијех људима и руг народу.

22:7  Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,

22:8  И говоре: ослонио се на Господа, нека му поможе, нека га избави, ако га милује.

22:9  Та, ти си ме извадио из утробе; ти си ме умирио на сиси матере моје.

22:10  За тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје ти си Бог мој.

22:11  Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.

22:12  Оптече ме мноштво телаца; јаки волови Васански опколише ме;

22:13  Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.

22:14  Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.

22:15  Сасуши се као цријеп крјепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.

22:16  Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.

22:17  Могао бих избројити све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.

22:18  Дијеле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају ждријеб.

22:19  Али ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.

22:20  Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.

22:21  Сачувај ме од уста лавовијех, и од рогова биволових, чувши, избави ме.

22:22  Казујем име твоје браћи; усред скупштине хвалићу те.

22:23  Који се бојите Господа, хвалите га. Све сјеме Јаковљево! поштуј га. Бој га се, све сјеме Израиљево!

22:24  Јер се не оглуши молитве ништега нити је одби; не одврати од њега лица својега, него га услиши кад га зазва.

22:25  Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завјете своје свршићу пред онима који се њега боје.

22:26  Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који га траже; живо да буде срце ваше довијека.

22:27  Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сва племена незнабожачка.

22:28  Јер је Господње царство; он влада народима.

22:29  Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред њим ће пасти сви који слазе у прах, који не могу сачувати душе своје у животу.

22:30  Сјеме ће њихово служити њему. Казиваће се за Господа роду потоњему.

22:31  Доћи ће, и казиваће правду његову људима његовијем, који ће се родити; јер је он учинио ово.

Chapter 23

23:1  Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати.

23:2  На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду.

23:3  Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради својега.

23:4  Да пођем и долином сјена смртнога, нећу се бојати зла; јер си ти са мном; штап твој и палица твоја тјеши ме.

23:5  Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја преопуна.

23:6  Да! доброта и милост твоја пратиће ме у све дане живота мојега, и ја ћу наставати у дому Господњем за дуго.

Chapter 24

24:1  Господња је земља и што је год у њој, васиљена и све што живи на њој.

24:2  Јер је на морима основа, и посред ријека утврди је.

24:3  Ко ће изаћи на гору Господњу? и ко ће стати на светом мјесту његову?

24:4  У кога су чисте руке и срце безазлено, ко не изриче имена његова узалуд и не куне се лажно.

24:5  Он ће добити благослов од Господа, и милост од Бога спаса својега.

24:6  Таки је род онијех који га траже, и који су ради стајати пред лицем твојим, Боже Јаковљев!

24:7  Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде цар славе.

24:8  Ко је тај цар славе? Господ крјепак и силан, Господ силан у боју.

24:9  Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде цар славе.

24:10  Ко је тај цар славе! Господ над војскама; он је цар славе.

Chapter 25

25:1  К теби, Господе, подижем душу своју.

25:2  Боже мој! у тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји.

25:3  И који се год у те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од тебе беспутно.

25:4  Покажи ми, Господе, путове своје, научи ме ходити стазама твојим.

25:5  Упути ме истини својој, и научи ме; јер си ти Бог спасења мојега, теби се надам сваки дан.

25:6  Опомени се милосрђа својега, Господе, и милости своје; јер су откако је вијека.

25:7  Гријехова младости моје, и мојих пријеступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе!

25:8  Добар је и праведан Господ; тога ради показује грјешницима пут.

25:9  Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем његовијем.

25:10  Сви су путови Господњи милост и истина онима који држе завјет његов и откривење његово.

25:11  Ради имена својега, Господе, опрости гријех мој, јер је велик.

25:12  Који се човјек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере.

25:13  Душа ће његова у добру почивати, и сјеме ће његово владати земљом.

25:14  Тајна је Господња у онијех који га се боје, и завјет свој јавља им.

25:15  Очи су ми свагда управљене ка Господу, јер он извлачи из замке ноге моје.

25:16  Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник.

25:17  Нек се рашири стиснуто срце моје, из тјескобе моје извади ме.

25:18  Види јаде моје и муку моју, и опрости ми све гријехове моје.

25:19  Погледај непријатеље моје како их је много и каквом ме пакосном ненавишћу ненавиде.

25:20  Сачувај душу моју и избави ме; не дај да се осрамотим, јер се у тебе уздам.

25:21  Безазленост и правда нека ме сачува, јер се у тебе уздам.

25:22  Избави, Боже, Израиља од свијех невоља његовијех.

Chapter 26

26:1  Суди ми, Господе, јер у простоти својој ходим и у Господа се уздам; нећу се поколебати.

26:2  Испитај ме, Господе, и искушај ме; претопи што је у мени и срце моје.

26:3  Јер је милост твоја пред очима мојима, и ходим у истини твојој.

26:4  Не сједим с безумницима, и с лукавима се не мијешам.

26:5  Ненавидим друштво безаконичко, и с безбожницима не сједим.

26:6  Умивам правдом руке своје, и идем око жртвеника твојега, Господе,

26:7  Да разглашујем хвалу твоју и казујем сва чудеса твоја.

26:8  Господе! омилио ми је стан дома твојега, и мјесто насеља славе твоје.

26:9  Немој душе моје погубити, ни живота мојега с крвопилцима,

26:10  Којима је злочинство у рукама, и којима је десница пуна мита.

26:11  А ја ходим у простоти својој, избави ме, и смилуј се на ме.

26:12  Нога моја стоји на правом путу; на скупштинама ћу благосиљати Господа.

Chapter 27

27:1  Господ је видјело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крјепост живота мојега; кога да се страшим?

27:2  Ако навале на ме зликовци да поједу тијело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.

27:3  Ако против мене војска у око стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.

27:4  За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота својега, да гледам красоту Господњу и раним у цркву његову.

27:5  Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора својега; на камену гору попео би ме.

27:6  Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принио бих у његову шатору жртву хвале; запјевао бих и хвалио Господа.

27:7  Чуј, Господе, глас мој, тебе призивљем, смилуј се на ме и услиши ме.

27:8  Срце моје говори пред тобом што си рекао: "тражите лице моје"; тражим лице твоје, Господе!

27:9  Немој одвратити од мене лица својега, немој у гњеву оставити слуге својега; буди помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, спаситељу мој!

27:10  Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.

27:11  Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради онијех који ме вребају.

27:12  Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни свједоци; али злоба говори сама против себе.

27:13  Вјерујем да ћу видјети доброту Господњу на земљи живијех.

27:14  Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крјепко, уздај се у Господа.

Chapter 28

28:1  К теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми мучати, да не бих, ако узмучиш, био као они који одлазе у гроб.

28:2  Чуј молитвени глас мој, кад вапијем к теби, кад дижем руке своје к светој цркви твојој.

28:3  Немој ме захватити с грјешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својима мирно говоре, а у срцу им је зло.

28:4  Подај им, Господе, по дјелима њиховијем, по злому поступању њихову; по дјелима руку њиховијех подај им, подај им што су заслужили.

28:5  Јер не пазе на дјела Господња, и на дјела руку његовијех. Да их разори и не сазида.

28:6  Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мојега!

28:7  Господ је крјепост моја и штит мој; у њега се поузда срце моје, и он ми поможе. Зато се весели срце моје, и пјесмом својом славим га.

28:8  Господ је крјепост народа својега, и обрана која спасава помазаника његова.

28:9  Спаси народ свој, благослови достојање своје; спаси их и уздижи их довијека.

Chapter 29

29:1  Дајте Господу, синови Божји, дајте Господу славу и част.

29:2  Дајте Господу славу имена његова. Поклоните се Господу у светој красоти.

29:3  Глас је Господњи над водом, Бог славе грми, Господ је над водом великом.

29:4  Глас је Господњи силан, глас је Господњи славан.

29:5  Глас Господњи ломи кедре, Господ ломи кедре Ливанске.

29:6  Као теле скачу од њега; Ливан и Сирион као млад биво.

29:7  Глас Господњи сипа пламен огњени.

29:8  Глас Господњи потреса пустињу, потреса Господ пустињу Кадес.

29:9  Глас Господњи опрашта кошуте бремена, и са шума скида одијело; и у цркви његовој све говори о слави његовој.

29:10  Господ је сједио над потопом, и сједјеће Господ као цар увијек.

29:11  Господ ће дати силу народу својему, Господ ће благословити народ свој миром.

Chapter 30

30:1  Узвишиваћу те, Господе, јер си ме отео, и нијеси дао непријатељима мојим да ми се свете.

30:2  Господе, Боже мој! завиках к теби, и исцијелио си ме.

30:3  Господе! извео си из пакла душу моју, и оживио си ме да не сиђем у гроб.

30:4  Појте Господу, свеци његови, и славите свето име његово.

30:5  Гњев је његов за тренуће ока, а до живота милост његова, вечером долази плач, а јутром радост.

30:6  И ја рекох у добру свом: нећу посрнути довијека.

30:7  Ти шћаше, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице своје, и ја се сметох.

30:8  Тада тебе, Господе, зазивах, и Господа молих:

30:9  "Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? хоће ли те прах славити или казивати истину твоју?

30:10  Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе! буди ми помоћник."

30:11  И ти промијени плач мој на радост, скиде с мене врећу, опаса ме весељем.

30:12  Зато ће ти пјевати слава слава моја и не ће умукнути; Господе, Боже мој! довијека ћу те хвалити.

Chapter 31

31:1  У тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довијека, по правди својој избави ме.

31:2  Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, гдје бих се спасао.

31:3  Јер си ти камена гора моја и ограда моја, имена својега ради води ме и управљај мном.

31:4  Извади ме из мреже коју ми тајно замјестише; јер си ти крјепост моја.

31:5  У твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истини!

31:6  Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.

31:7  Радоваћу се и веселити се о милости твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,

31:8  Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом мјесту.

31:9  Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

31:10  Ишчиље у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крјепост моја, и кости моје сасахнуше.

31:11  Од множине непријатеља својих постадох потсмијех и сусједима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици, бјеже од мене.

31:12  Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.

31:13  Јер слушам грдњу од многих, отсвуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.

31:14  А ја се, Господе, у тебе уздам и велим: ти си Бог мој.

31:15  У твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојијех, и од онијех, који ме гоне.

31:16  Покажи свијетло лице своје слузи својему; спаси ме милошћу својом.

31:17  Господе! немој ме оставити под срамотом; јер тебе призивљем. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.

31:18  Нека онијеме уста лажљива, која говоре на праведника обијесно, охоло и с поругом.

31:19  Како је много у тебе добра, које чуваш за оне који те се боје, и које дајеш онима који се у те уздају пред синовима човјечијим!

31:20  Сакриваш их под кров лица својега од буна људских; склањаш их под сјен од свадљивијех језика.

31:21  Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!

31:22  Ја рекох у сметњи својој: одбачен сам од очију твојијех; али ти чу молитвени глас мој, кад те призвах.

31:23  Љубите Господа сви свети његови; Господ држи вјеру; и увршено враћа онима који поступају охоло.

31:24  Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.

Chapter 32

32:1  Благо ономе, којему је опроштена кривица, којему је гријех покривен.

32:2  Благо човјеку, којему Господ не прима гријеха и у чијем духу нема лукавства.

32:3  Кад мучах, посахнуше кости моје од уздисања мојега по вас дан.

32:4  Јер дан и ноћ тишташе ме рука твоја; неста сока у мени као на љетној припеци.

32:5  Гријех свој казах теби, и кривице своје не затајих; рекох: исповиједам Господу пријеступе своје; и ти скиде с мене кривицу гријеха мојега.

32:6  Зато нека ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути.

32:7  Ти си заклон мој, ти ме чуваш од тјескобе; окружаваш ме радостима у избављању.

32:8  Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; свјетоваћу те, око је моје на теби.

32:9  Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к теби.

32:10  Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око њега је милост.

32:11  Радујте се о Господу, и пјевајте, праведници; веселите се сви који сте права срца.

Chapter 33

33:1  Веселите се праведници пред Господом; праведнима доликује славити.

33:2  Славите Господа гуслама, ударајте му у псалтир од десет жица.

33:3  Пјевајте му пјесму нову, сложно ударајте подвикујући;

33:4  Јер је права ријеч Господња, и свако дјело његово истинито.

33:5  Он љуби правду и суд, доброте је Господње пуна земља.

33:6  Ријечју Господњом небеса се створише, и духом уста његовијех сва војска њихова.

33:7  Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме.

33:8  Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред њим све што живи по васиљеној;

33:9  Јер он рече, и постаде; он заповједи, и показа се.

33:10  Господ разбија намјере незнабошцима, уништава помисли народима.

33:11  Намјера је Господња тврда довијека, мисли срца његова од кољена на кољено.

33:12  Благо народу, којему је Бог Господ, племену, које је он изабрао себи за наслијеђе.

33:13  С неба гледа Господ, види све синове људске;

33:14  С пријестола, на коме сједи, погледа на све који живе на земљи.

33:15  Он је створио сва срца њихова, он и зна сва дјела њихова.

33:16  Неће помоћи цару велика сила, неће заштитити јакога велика снага;

33:17  Није у коњу уздање да ће помоћи; ако му је и велика снага; неће избавити.

33:18  Гле, око је Господње на онима који га се боје, и на онима који чекају милост његову.

33:19  Он ће душу њихову избавити од смрти, и прехранити их у гладне године.

33:20  Душа се наша узда у Господа; он је помоћ наша и штит наш.

33:21  О њему се весели срце наше; јер се у свето име његово уздамо.

33:22  Да буде милост твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у тебе.

Chapter 34

34:1  Благосиљам Господа у свако доба, хвала је његова свагда у устима мојима.

34:2  Господом се хвали душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују.

34:3  Величајте Господа са мном, узвишујмо име његово заједно.

34:4  Тражих Господа, и чу ме, и свијех невоља мојих опрости ме.

34:5  Који у њега гледају просвијетљују се, и лица се њихова неће постидјети.

34:6  Овај страдалац завика, и Господ га чу, и опрости га свијех невоља његовијех.

34:7  Анђели Господњи станом стоје око оних који се њега боје, и избављају их.

34:8  Испитајте и видите како је добар Господ; благо човјеку који се узда у њ.

34:9  Бојте се Господа, свети његови; јер који се њега боје, њима нема оскудице.

34:10  Лавови су убоги и гладни, а који траже Господа, не премиче им се ниједнога добра.

34:11  Ходите, дјецо, послушајте ме; научићу вас страху Господњему.

34:12  Који човјек жели живота, љуби дане да би видио добро?

34:13  Устављај језик свој ода зла, и уста своја од преварне ријечи.

34:14  Клони се ода зла, и чини добро, тражи мира и иди за њим.

34:15  Очи су Господње обраћене на праведнике, и уши његове на јаук њихов.

34:16  Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истријебио на земљи спомен њихов.

34:17  Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свијех невоља њиховијех.

34:18  Господ је близу онијех који су скрушена срца, и помаже онима који су смјерна духа.

34:19  Много невоље има праведник, али га од свијех избавља Господ.

34:20  Чува Господ све кости његове, ни једна се од њих неће сломити.

34:21  Безбожника убиће зло, и који ненавиде праведника превариће се.

34:22  Господ искупљује душу слуга својих, и који се год у њега уздају, неће се преварити.

Chapter 35

35:1  Господе! буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

35:2  Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

35:3  Потегни копље, и пресијеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: ја сам спасење твоје.

35:4  Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

35:5  Нека буду као прах пред вјетром, и анђео Господњи нека их прогони.

35:6  Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тјера.

35:7  Јер низашто застријеше мрежом јаму за мене, ни за што ископаше јаму души мојој.

35:8  Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је намјестио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

35:9  А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ његову.

35:10  Све ће кости моје рећи: Господе! ко је као ти, који избављаш страдалца од онога који му досађује, и ништега и убогога од онога који га упропашћује?

35:11  Усташе на ме лажни свједоци; што не знам, за оно ме питају.

35:12  Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

35:13  Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојима.

35:14  Као пријатељ, као брат поступах; бијах сјетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

35:15  А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

35:16  С неваљалијем и подругљивијем беспосличарима шкргућу на ме зубима својима.

35:17  Господе! хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њихова, од овијех лавова јединицу моју.

35:18  Признаћу те у сабору великом, усред многога народа хвалићу те.

35:19  Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме ни за што.

35:20  Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

35:21  Разваљују на ме уста своја, и говоре: добро! добро! види око наше.

35:22  Видиш, Господе! немој мучати; Господе! немој отступити од мене.

35:23  Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

35:24  Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

35:25  Не дај да говоре у срцу својем: добро! то смо хтјели! Не дај да говоре: прождријесмо га.

35:26  Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мојему, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

35:27  Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: велик Господ, који жели мира слузи својему!

35:28  И мој ће језик казивати правду твоју, и хвалу теби сваки дан.

Chapter 36

36:1  Безаконику је безбожна ријеч у срцу; нема страха Божијега пред очима његовијем.

36:2  Али лаже себи у очи, мјесто да призна своје безакоње и омрзне на њ.

36:3  Ријечи су уста његовијех неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро.

36:4  Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско.

36:5  Господе! до неба је милост твоја, и истина твоја до облака.

36:6  Правда је твоја као горе Божије, судови твоји бездана велика; људе и стоку ти чуваш, Господе!

36:7  Како је драгоцјена милост твоја, Боже! синови људски у сјену крила твојих не боје се.

36:8  Хране се од изобила дома твојега, и из потока сладости својих ти их напајаш.

36:9  Јер је у тебе извор животу, твојом свјетлошћу видимо свјетлост.

36:10  Рашири милост своју на оне који те знаду, и правду своју на добра срца.

36:11  Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља.

36:12  Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати.

Chapter 37

37:1  Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидјети онима који чине безакоње.

37:2  Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену.

37:3  Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину.

37:4  Тјеши се Господом, и учиниће ти што ти срце жели.

37:5  Предај Господу пут свој, и уздај се у њега, он ће учинити.

37:6  И извешће као видјело правду твоју, и правицу твоју као подне.

37:7  Ослони се на Господа, и чекај га. Немој се жестити гледајући кога гдје напредује на путу својем, човјека, који ради што намисли.

37:8  Утишај гњев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш.

37:9  Јер ће се истријебити који чине зло, а који чекају Господа наслиједиће земљу.

37:10  Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на мјесто његово, а њега нема.

37:11  А смјерни ће наслиједити земљу, и наслађиваће се множином мира.

37:12  Зло мисли безбожник праведнику, и шкргуће на њ зубима својим.

37:13  Али му се Господ смије, јер види да се примиче дан његов.

37:14  Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем.

37:15  Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се.

37:16  Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника.

37:17  Јер ће се мишице безбожницима потрти, а праведнике утврђује Господ.

37:18  Зна Господ дане безазленима, и дио њихов траје довијека.

37:19  Неће се постидјети у зло доба, у дане гладне биће сити.

37:20  А безбожници гину, и непријатељи Господњи као љепота шумска пролазе, као дим пролазе.

37:21  Безбожник узаима и не враћа, а праведник поклања и даје.

37:22  Јер које он благослови, они наслиједе земљу, а које он прокуне, они се истријебе.

37:23  Господ утврђује кораке свакога човјека и мио му је пут његов.

37:24  Кад посрне да падне, неће пасти, јер га Господ држи за руку.

37:25  Бијах млад и остарјех, и не видјех праведника остављена, ни дјеце његове да просе хљеба.

37:26  Сваки дан поклања и даје у зајам, и на натражју је његову благослов.

37:27  Уклањај се ода зла, и чини добро, и живи довијека.

37:28  Јер Господ љуби праведни суд, и не оставља светаца својијех; увијек се они чувају; а племе ће се безбожничко истријебити.

37:29  Праведници ће наслиједити земљу, и живјеће на њој довијека.

37:30  Уста праведникова говоре мудрост, и језик његов казује истину.

37:31  Закон је Бога његова њему у срцу, стопала се његова не спотичу.

37:32  Безбожник вреба праведника, и тражи да га убије;

37:33  Али га Господ неће пустити у руке његове, нити ће дати да га окриве кад се стану судити.

37:34  Чекај Господа и држи се пута његова, и он ће те поставити да владаш земљом; видјећеш како ће се истријебити безбожници.

37:35  Видјех безбожника страшна који се рашириваше као гранато дрво;

37:36  Али прође, и ево нема га; тражим га и не находим.

37:37  Храни чистоту и пази правду, јер ће у човјека мирна остати натражје.

37:38  А безаконика ће нестати сасвијем; натражје ће се безбожничко затрти.

37:39  Од Господа је спасење праведницима; он је крјепост њихова у невољи.

37:40  Господ ће им помоћи, и избавиће их; избавиће их од безбожника, и сачуваће их, јер се у њега уздају.

Chapter 38

38:1  Господе! немој ме карати у гњеву својем, нити ме наказати у јарости својој.

38:2  Јер стријеле твоје устријелише ме, и рука ме твоја тишти.

38:3  Нема здрава мјеста на тијелу мојем од гњева твојега; нема мира у костима мојим од гријеха мојега.

38:4  Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.

38:5  Усмрдјеше се и загнојише се ране моје од безумља мојега.

38:6  Згрчио сам се и погурио веома, вас дан идем сјетан;

38:7  Јер сам изнутра пун огња, и нема здрава мјеста на тијелу мојем.

38:8  Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца својега.

38:9  Господе! пред тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од тебе сакривено.

38:10  Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.

38:11  Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје отступише, далеко стоје ближњи моји.

38:12  Који траже душу моју намјештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по вас дан мисле о пријевари.

38:13  А ја као глух не чујем и као нијем који не отвора уста својијех.

38:14  Ја сам као човјек који не чује или нема у устима својим правдања.

38:15  Јер тебе, Господе, чекам, ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!

38:16  Јер рекох: да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.

38:17  Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

38:18  Признајем кривицу своју, и тужим ради гријеха својега.

38:19  Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.

38:20  Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.

38:21  Немој ме оставити, Господе, Боже мој! немој се удаљити од мене.

38:22  Похитај у помоћ мени, Господе, спаситељу мој!

Chapter 39

39:1  Рекох: чуваћу се на путовима својим да не згријешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

39:2  Бијах нијем и гласа не пустих; мучах и о добру. Али се туга моја подиже,

39:3  Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгорје се огањ; проговорих језиком својим:

39:4  Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

39:5  Ево с педи дао си ми дане, и вијек је мој као ништа пред тобом. Баш је ништа сваки човјек жив.

39:6  Баш ходи човјек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

39:7  Па шта да чекам, Господе? Над је мој у теби.

39:8  Из свега безакоња мојега избави ме, не дај ме безумноме на потсмијех.

39:9  Нијем сам, нећу отворити уста својијех; јер си ме ти ударио.

39:10  Олакшај ми ударац свој, силна рука твоја уби ме.

39:11  Ако ћеш карати човјека за пријеступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човјек.

39:12  Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој мучати. Јер сам гост у тебе и дошљак као и сви стари моји.

39:13  Немој ме више гњевно гледати, па ћу одахнути прије него отидем и више ме не буде.

Chapter 40

40:1  Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.

40:2  Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.

40:3  И метну у уста моја пјесму нову, хвалу Богу нашему. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у њега.

40:4  Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и онијем који теже на лаж.

40:5  Многа су чудеса твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли твоје с нама. Нема ти равна. Хтио бих јављати и казивати, али им броја нема.

40:6  Жртве и дарова нећеш; ти си ми уши отворио; жртве паљенице и која се за гријех приноси не тражиш.

40:7  И по томе рекох: ево идем, као што је у књизи писано за мене;

40:8  Хоћу чинити вољу твоју, Боже мој, и закон је твој мени у срцу.

40:9  Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, ти знаш.

40:10  Правде твоје не сакривам у срцу свом, казујем вјерност твоју и спасење твоје; и не тајим милости твоје и истине твоје од сабора великог.

40:11  Господе, немој затворити срца својега од мене; милост твоја и истина твоја једнако нека ме чувају.

40:12  Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

40:13  Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.

40:14  Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.

40:15  Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: ха! ха!

40:16  Нека се тјеше и веселе тобом сви који траже тебе, Господе, и који љубе спасење твоје, нека једнако говоре: велик Господ!

40:17  Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и избавитељ мој, Боже мој, не часи.

Chapter 41

41:1  Благо ономе који разумије ништему! Господ ће га избавити у зли дан.

41:2  Господ ће га сачувати и поживиће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовијем.

41:3  Господ ће га укријепити болна на одру. Сасвијем мијењаш постељу његову у болести његовој.

41:4  Ја вичем: Господе! смилуј се на ме, исцијели душу моју, сагријеших ти.

41:5  Непријатељи моји говоре злобно за мене: "кад ће умријети, и име његово погинути?"

41:6  И ако ко дође да ме види, ласка; срце његово слаже у себи неправду, и отишавши казује.

41:7  Шапћу о мени међу собом непријатељи моји, и мисле ми зло:

41:8  "Зла ствар дође на њега, легао је; неће више устати."

41:9  И човјек мира мојега, у којега се уздах, који јеђаше хљеб мој, подиже на ме пету.

41:10  Али ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити.

41:11  По томе ћу познати да сам ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном.

41:12  А мене цијела сачувај, и дај ми да стојим пред лицем твојим довијека.

41:13  Благословен Бог Израиљев од вијека до вијека. Амин, амин.

Chapter 42

42:1  Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже!

42:2  Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему?

42:3  Сузе су ми хљеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: гдје је Бог твој?

42:4  Душа се моја прољева кад се опомињем како сам ходио сред многога људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући пјеваше и подвикиваше.

42:5  Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.

42:6  Клонула је у мени душа зато што те помињем у земљи Јорданској, на Ермону, на гори малој.

42:7  Бездана бездану дозивље гласом слапова твојих; све воде твоје и вали твоји на мене навалише.

42:8  Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу му је пјесма у мене, молитва Богу живота мојега.

42:9  Рећи ћу Богу, граду својему: зашто си ме заборавио? зашто идем сјетан од пакости непријатељеве?

42:10  Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: гдје ти је Бог?

42:11  Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.

Chapter 43

43:1  Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! од човјека неправеднога и лукавога избави ме.

43:2  Јер си ти Бог крјепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сјетан од пакости непријатељеве?

43:3  Пошљи видјело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје.

43:4  Онда ћу приступити к жртвенику Божијему, к Богу радости и весеља својега, и уз гусле славићу те, Боже, Боже мој!

43:5  Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.

Chapter 44

44:1  Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповиједаше дјело које си учинио у њихово вријеме, у старо вријеме.

44:2  Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоријенио си племена, а њих намножио.

44:3  Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него твоја десница и твоја мишица, и свјетлост лица твојега, јер ти бијаху омиљели.

44:4  Боже, царе мој, ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

44:5  С тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом твојим изгазићемо оне који устају на нас.

44:6  Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

44:7  Него ћеш нас ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш.

44:8  Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име твоје славићемо довијека.

44:9  Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

44:10  Обраћаш нас те бјежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

44:11  Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расијао си нас.

44:12  У бесцјење си продао народ свој, и нијеси му подигао цијене.

44:13  Дао си нас на потсмијех сусједима нашијем, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

44:14  Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

44:15  Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

44:16  Од ријечи потсмјевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

44:17  Све ово снађе нас; али не заборависмо тебе, нити преступисмо завјета твојега.

44:18  Не отступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута твојега.

44:19  Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сјеном смртнијем,

44:20  Онда да бијасмо заборавили име Бога својега и подигли руке своје к Богу туђему,

44:21  Не би ли Бог изнашао то? Јер он зна тајне у срцу.

44:22  А убијају нас за тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

44:23  Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

44:24  Зашто кријеш лице своје? заборављаш невољу и муку нашу?

44:25  Душа наша паде у прах, тијело је наше бачено на земљу.

44:26  Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.

Chapter 45

45:1  Тече из срца мојега ријеч добра; рекох: дјело је моје за цара; језик је мој трска хитрога писара.

45:2  Ти си најљепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довијека.

45:3  Припаши, јуначе, уз бедру своју мач свој, част своју и красоту своју.

45:4  И тако окићен похитај, сједи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.

45:5  Оштре су стријеле твоје; народи ће пасти под власт твоју; простријелиће срца непријатеља царевијех.

45:6  Пријесто је твој, Боже, вјечан и непоколебљив; скиптар је царства твојега скиптар правице.

45:7  Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради, помаза те, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.

45:8  Све хаљине твоје миришу смирном, алојем и касијом. Који живе у дворима од Минијске слонове кости, они те веселе.

45:9  Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у Офирском злату.

45:10  Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца својега.

45:11  И цару ће омиљети љепота твоја; јер је он Господ твој, и њему се поклони.

45:12  Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити.

45:13  Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.

45:14  У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби дјевојке, друге њезине.

45:15  Воде их весело и радосно, улазе у двор царев.

45:16  Мјесто отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.

45:17  Учинићу да се не заборавља име твоје од кољена на кољено; потом ће те славити народи вавијек вијека.

Chapter 46

46:1  Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази.

46:2  Зато се нећемо бојати, да би се земља помјестила, и горе се превалиле у срце морима.

46:3  Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њиховијех;

46:4  Потоци веселе град Божји, свети стан вишњега.

46:5  Бог је усред њега, неће се помјестити, Бог му помаже од зоре.

46:6  Узбучаше народи, задрмаше се царства; али он пусти глас свој и земља се растапаше.

46:7  Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.

46:8  Ходите и видите дјела Господа, који учини чудеса на земљи,

46:9  Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем.

46:10  Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.

46:11  Господ над војскама с нама је, бранич је наш бог Јаковљев.

Chapter 47

47:1  Сви народи, запљештите рукама, покликните Богу гласом радоснијем.

47:2  Јер је вишњи Господ страшан, цар велики над свом земљом.

47:3  Покори нам народе и племена под ноге наше.

47:4  Избра нам достојање наше, красоту Јакова, који му омиље.

47:5  Иде Бог уз подвикивање, Господ уз глас трубни.

47:6  Појте Богу, појте; појте цару нашему, појте;

47:7  Јер је Бог цар од све земље, појте пјесму.

47:8  Бог царује над народима; Бог сједи на светом пријестолу свом.

47:9  Кнезови народни састављају се с народом Бога Аврамова. Јер су штитови земаљски Божији. Да је узвишен!

Chapter 48

48:1  Велик је Господ и славан веома у граду Бога нашега, на светој гори својој.

48:2  Прекрасна је висина, утјеха свој земљи гора Сион, на сјеверној страни њезиној град цара великога.

48:3  Бог у дворима његовијем зна се да је бранич.

48:4  Јер, гле, цареви се земаљски сабраше, али прођоше сви.

48:5  Видјеше и зачудише се, препадоше се и побјегоше.

48:6  Трепет обузе их ондје, мучише се као породиља.

48:7  Вјетром источним разбио си корабље Тарсиске.

48:8  Што слушамо то и видимо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашега, Бог га утврди довијека.

48:9  Казујемо, Боже, милост твоју усред цркве твоје.

48:10  Као што је име твоје, Боже, тако је и хвала твоја на крајевима земаљским; правде је пуна десница твоја.

48:11  Нек се весели гора Сион, нек се радују кћери Јудејске судова ради твојијех.

48:12  Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове;

48:13  Погледајте бедеме његове, размотрите дворове његове, да приповиједате млађим нараштајима.

48:14  Јер је овај Бог наш Бог увијек и довијека, он ће бити вођ наш довијека.

Chapter 49

49:1  Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљеној,

49:2  Простаци и господо, богати и сиромаси.

49:3  Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.

49:4  Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.

49:5  Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?

49:6  Који се уздате у силу своју, и хвалите се великијем богатством својим!

49:7  Човјек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откупа за њ.

49:8  Велик је откуп за душу, и неће бити нигда

49:9  Да ко довијека живи, и не види гроба.

49:10  Сви виде гдје умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.

49:11  Они мисле да ће куће њихове трајати довијека, и станови њихови од кољена на кољено; именима својим зову земље;

49:12  Али човјек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.

49:13  Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;

49:14  Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.

49:15  Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме он прима.

49:16  Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његова.

49:17  Јер кад умре, неће ништа понијети, нити ће поћи за њим слава његова.

49:18  Јер душу његову благосиљају за живота његова, и славе тебе, што угађаш себи.

49:19  Али ће он отићи у стан отаца својих, гдје свијета нигда не виде.

49:20  Човјек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.

Chapter 50

50:1  Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчанога до запада.

50:2  Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.

50:3  Иде Бог наш, и не мучи; пред њим је огањ који прождире, око њега је бура велика.

50:4  Дозива небо озго и земљу, да суди народу својему:

50:5  "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завјет на жртви."

50:6  ( И небеса огласише правду његову, јер је тај судија Бог.)

50:7  Слушај, народе мој, што ћу ти казати, Израиљу, што ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.

50:8  Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.

50:9  Не треба ми узимати телета из дома твојега, ни јарића из торова твојих.

50:10  Јер је моје све горско звијерје, и стока по планинама на тисуће.

50:11  Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.

50:12  Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.

50:13  Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?

50:14  Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј вишњему завјете своје.

50:15  Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.

50:16  А безбожнику рече Бог: зашто казујеш уредбе моје и носиш завјет мој у устима својима?

50:17  А сам мрзиш на науку, и ријечи моје бацаш за леђа.

50:18  Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш дијел.

50:19  Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете пријеваре.

50:20  Сједиш и говориш на брата својега, сина матере своје опадаш.

50:21  Ти си то чинио, ја мучах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метну ћу ти пред очи гријехе твоје.

50:22  Разумијте ово који заборављате Бога! иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.

50:23  Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.

Chapter 51

51:1  Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.

51:2  Опери ме добро од безакоња мојега, и од гријеха мојега очисти ме.

51:3  Јер ја знам пријеступе своје, и гријех је мој једнако преда мном.

51:4  Самоме теби згријеших, и на твоје очи зло учиних, а ти си праведан у ријечима својим и чист у суду својем.

51:5  Гле, у безакоњу родих се, и у гријеху затрудње мати моја мном.

51:6  Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.

51:7  Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бјељи од снијега.

51:8  Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.

51:9  Одврати лице своје од гријеха мојих, и сва безакоња моја очисти.

51:10  Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.

51:11  Немој ме одвргнути од лица својега, и светога духа својега немој узети од мене.

51:12  Врати ми радост спасења својега, и дух владалачки нека ме поткријепи.

51:13  Научићу безаконике путовима твојим, и гријешници к теби ће се обратити.

51:14  Избави ме од крви, Боже, Боже, спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду твоју.

51:15  Господе! отвори уста моја, и она ће казати хвалу твоју.

51:16  Јер жртве нећеш: ја бих је принио; за жртве паљенице не мариш.

51:17  Жртва је Богу дух скрушен, срца скрушена и поништена не одбацујеш, Боже.

51:18  По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове Јерусалимске.

51:19  Онда ће ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник твој теоце.

Chapter 52

52:1  Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

52:2  Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

52:3  Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

52:4  Љубиш свакојаке ријечи од погибли, и језик лукав.

52:5  Тога ради Бог ће те поразити сасвијем, избациће те и ишчупаће те из стана, и коријен твој из земље живијех.

52:6  Видјеће праведници и побојаће се, и потсмијеваће му се:

52:7  Гле човјека који не држаше у Богу крјепости своје, него се уздаше у величину богатства својега и утврђиваше се злоћом својом.

52:8  А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довијека.

52:9  Довијека ћу хвалити тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име твоје; јер си добар к свецима својим.

Chapter 53

53:1  Рече безумник у срцу својему: нема Бога; проневаљалише се и загрдјеше у безакоњу, нема никога добро да твори.

53:2  Бог с неба погледа на синове човјечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога.

53:3  Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једнога.

53:4  Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, и не призивају Бога?

53:5  Дрктаће од страха гдје страха нема. Јер ће Бог расути кости онијех који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.

53:6  Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.

Chapter 54

54:1  Боже! именом својим помози ми, и крјепошћу својом одбрани ме на суду.

54:2  Боже! услиши молитву моју, чуј ријечи уста мојих.

54:3  Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом.

54:4  Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој.

54:5  Обратиће зло на непријатеље моје, истином својом истријебиће их.

54:6  Радо ћу принијети жртву, прославићу име твоје, Господе, јер је добро.

54:7  Јер ме избављаш од сваке невоље, и на непријатеље моје без страха гледа око моје.

Chapter 55

55:1  Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мојега.

55:2  Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем

55:3  Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гњеву гоне ме.

55:4  Срце је моје уздрктало у мени, и страх смртни попаде ме;

55:5  Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.

55:6  И рекох: ко би ми дао крила голубиња? ја бих одлетео и починуо;

55:7  Далеко бих побјегао, и настанио се у пустињи.

55:8  Похитао бих да утечем од вихора и од буре.

55:9  Порази, Господе, и раздијели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;

55:10  Дању и ноћу то ходи по зидовима његовијем; злочинство је и мука посред њега.

55:11  Усред њега је погибао, с улице његове не одлази пријевара и лукавство.

55:12  Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднио; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.

55:13  Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.

55:14  С којим ми бјеше радост дијелити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.

55:15  Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њихову и у њима.

55:16  Ја Бога призивљем, и Господ ће ме спасти.

55:17  Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;

55:18  Учиниће, те ће душа моја бити мирна од онијех који нападају на ме, јер их много имам.

55:19  Да услиши, и укроти их Бог, који живи од вијека; јер се не мијењају и не боје се Бога.

55:20  Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.

55:21  Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Ријечи су им блаже од уља, али су голи мачеви.

55:22  Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткријепити. Неће дати довијека праведнику да посрне.

55:23  Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у теби уздам.

Chapter 56

56:1  Смилуј се на ме, Боже, јер човјек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притјешњује.

56:2  Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.

56:3  Кад ме је страх, јер се у тебе уздам.

56:4  Богом се хвалим за ријеч његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тијело?

56:5  Сваки дан изврћу ријечи моје; што год мисле, све мени о злу.

56:6  Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојима; јер траже душу моју.

56:7  Код оваке злоће избави од њих, у гњеву обори народе, Боже.

56:8  У тебе је избројено моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код тебе, оне су у књизи твојој.

56:9  Непријатељи моји уступају натраг, кад тебе призивљем; по том знам да је Бог са мном.

56:10  Богом се хвалим за ријеч његову, Господом се хвалим за ријеч његову.

56:11  У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човјек?

56:12  Теби сам се, Боже, завјетовао; тебе ћу хвалити;

56:13  Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у свјетлости живијех.

Chapter 57

57:1  Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у тебе узда душа моја, и под сјен крила твојих склањам се док не прођу невоље.

57:2  Призивам Бога вишњега, Бога, који ми добро чини;

57:3  Да пошље с неба и сачува ме, да посрами онога који тражи да ме прождре; да пошље Бог милост своју и истину своју.

57:4  Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стријеле, и њихов језик мач оштар.

57:5  Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја!

57:6  Метнуше замку ногама мојима, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.

57:7  Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; пјеваћу те и славићу.

57:8  Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.

57:9  Хвалићу Господа по народима, пјеваћу ти по племенима.

57:10  Јер је велика до небеса милост твоја, и истина твоја до облака.

57:11  Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја!

Chapter 58

58:1  Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човјечији?

58:2  Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мјерила злочинства руку својих на земљи.

58:3  Од самога рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

58:4  У њима је јед као јед змијињи, као глухе аспиде, која затискује ухо своје,

58:5  Која не чује гласа бајачу, врачару, вјешту у врачању.

58:6  Боже! поломи им зубе у устима њиховијем; разбиј чељусти лавовима, Господе!

58:7  Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стријеле, нека буду као сломљене.

58:8  Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дијете, које жена побаци, нека не виде сунца.

58:9  Прије него котлови ваши осјете топлоту од потпаљена трња, и сирово и нагорјело нека разнесе вихор.

58:10  Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

58:11  И рећи ће људи: заиста има плода праведнику! заиста је Бог судија на земљи!

Chapter 59

59:1  Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од онијех, што устају на ме, заклони ме.

59:2  Избави ме од онијех који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.

59:3  Ево зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без гријеха мојега, Господе.

59:4  Без кривице моје стјечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.

59:5  Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.

59:6  Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.

59:7  Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?

59:8  Али ти ћеш се, Господе, смијати њима и посрамити све ове народе.

59:9  Они су јаки, али ја на тебе погледам, јер си ти Бог чувар мој.

59:10  Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.

59:11  Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,

59:12  За гријех уста њиховијех; за ријечи језика њихова; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.

59:13  Распи у гњеву, распи, да их нема; и нека познаду да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.

59:14  Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.

59:15  Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.

59:16  А ја ћу пјевати силу твоју, рано ујутру гласити милост твоју; јер си ми био обрана и уточиште у дан невоље моје.

59:17  Сило моја! Теби ћу пјевати, јер си ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.

Chapter 60

60:1  Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гњевио си се; поврати нас.

60:2  Затресао си земљу, и развалио си је; стегни расјелине њезине, јер се њиха.

60:3  Дао си народу својему да позна љуту невољу, напојио си нас вина од којега се занесосмо.

60:4  Подигни заставу за оне који те се боје, да утеку од лука,

60:5  Да се избаве мили твоји. Помози десницом својом и услиши ме.

60:6  Бог рече у светињи својој: веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу.

60:7  Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост главе моје, Јуда скиптар мој,

60:8  Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Пјевај ми, Филистејска земљо!

60:9  Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

60:10  Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?

60:11  Дај нам помоћ у тјескоби. А обрана је човјечија узалуд.

60:12  Богом смо јаки: он гази непријатеље наше.

Chapter 61

61:1  Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.

61:2  Од краја земље вичем к теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, гдје се не могу попети.

61:3  Јер си ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.

61:4  Да живим у стану твом довијека, и починем под кровом крила твојих.

61:5  Јер ти, Боже, чујеш завјете моје и дајеш ми достојање онијех који поштују име твоје.

61:6  Додај дане к данима царевијем, и године његове продуљи од кољена на кољено.

61:7  Нека царује довијека пред Богом; заповједи милости и истини нека га чувају.

61:8  Тако ћу пјевати имену твојему свагда, извршујући завјете своје сваки дан.

Chapter 62

62:1  Та, у Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје!

62:2  Та, он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

62:3  Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

62:4  Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну.

62:5  Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у њему над мој.

62:6  Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

62:7  У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

62:8  Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Бог је наше уточиште.

62:9  Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши него ништа.

62:10  Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

62:11  Једном рече Бог и више пута чух, да је крјепост у Бога.

62:12  И у тебе је, Господе, милост; јер ти плаћаш свакоме по дјелима његовијем.

Chapter 63

63:1  Боже! ти си Бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној.

63:2  Тако бих те угледао у светињи, да бих видио силу твоју и славу твоју.

63:3  Јер је доброта твоја боља од живота. Уста би моја хвалила тебе;

63:4  Тако бих те благосиљао за живота свога, у име твоје подигао бих руке своје.

63:5  Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радоснијем гласом хвалила би те уста моја.

63:6  Кад те се сјећам на постељи, све ноћне страже размишљам о теби.

63:7  Јер си ти помоћ моја, и у сјену крила твојих веселим се.

63:8  Душа се моја прилијепила за тебе, десница твоја држи ме.

63:9  Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

63:10  Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

63:11  А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.

Chapter 64

64:1  Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшнога непријатеља сачувај живот мој.

64:2  Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

64:3  Који наоштрише језик свој као мач, стријељају ријечима, које задају ране,

64:4  Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

64:5  Утврђују себе у злијем намјерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: ко ће их видјети?

64:6  Измишљају злочинства и говоре: свршено је! шта ће се радити, смишљено је! А што је унутра и срце у човјека дубоко је.

64:7  Али ће их Бог поразити; удариће их стријела изненада.

64:8  Обориће један другога језиком својим. Ко их год види, бјежаће од њих.

64:9  Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дјело његово.

64:10  А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у њега, и хвалиће се сви који су права срца.

Chapter 65

65:1  У теби је уздање, Боже, теби припада хвала на Сиону, и теби се извршују завјети.

65:2  Ти слушаш молитву; к теби долази свако тијело.

65:3  Безакоња ме притискују, ти ћеш очистити гријехе наше.

65:4  Благо ономе кога избираш и примаш, да живи у двору твом! Наситићемо се добром дома твојега, светињом цркве твоје.

65:5  Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, спаситељу наш, узданицо свијех крајева земаљских, и народа преко мора далеко.

65:6  Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,

65:7  Који утишаваш хуку морску, хуку вала њиховијех и буну по народима!

65:8  Боје се твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером ти будиш да слави тебе.

65:9  Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.

65:10  Бразде њезине напајаш, равниш груде њезине, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.

65:11  Ти вјенчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су твоје пуне масти.

65:12  Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.

65:13  Луке се осипају стадима, и поља се заодијевају пшеницом; веселе се и пјевају.

Chapter 66

66:1  Покликни Богу, сва земљо!

66:2  Запјевајте славу имену његову, дајте му хвалу и славу.

66:3  Реците Богу: како си страшан у дјелима својим! ради велике силе твоје ласкају ти непријатељи твоји.

66:4  Сва земља нек се поклони теби и поје теби, нека поје имену твојему.

66:5  Ходите и видите дјела Бога страшнога у дјелима својим над синовима људским.

66:6  Он је претворио море у сухоту, преко ријеке пријеђосмо ногама; ондје смо се веселили о њему;

66:7  Влада силом својом увијек, очи његове гледају на народе. Бунтовници, да се нијесте подигли!

66:8  Благосиљајте, народи, Бога нашега, и гласите хвалу њему.

66:9  Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.

66:10  Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.

66:11  Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.

66:12  Дао си нас у јарам човјеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.

66:13  Ући ћу у дом твој са жртвама што се сажижу, извршићу ти завјете своје,

66:14  Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тјескоби мојој.

66:15  Жртве паљенице претиле ћу ту принијети с димом од претилине овнујске, принијећу ти теоце с јарићима.

66:16  Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.

66:17  К њему завиках устима својим, и језиком својим прославих га.

66:18  Да сам видио у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.

66:19  Али Бог услиши, прими глас мољења мојега.

66:20  Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!

Chapter 67

67:1  Боже, буди нам милостив и благосиљај нас, обасјавај нас лицем својим.

67:2  Да би се знао на земљи пут твој, по свима народима спасење твоје.

67:3  Да те славе народи, Боже, да те славе сви народи!

67:4  Да се веселе и радују племена; јер судиш народима право, и племенима на земљи управљаш.

67:5  Да те славе народи, Боже, да те славе сви народи!

67:6  Земља даде плод свој. Да нас благосиља Бог, Бог наш!

67:7  Да нас благосиља Бог, и да га се боје сви крајеви земаљски!

Chapter 68

68:1  Устаће Бог, и расуће се непријатељи његови, и побјећи ће од лица његова који мрзе на њ.

68:2  Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијега.

68:3  А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.

68:4  Појте Богу, попијевајте имену његову; равните пут ономе што иде преко пустиње; Господ му је име, радујте му се.

68:5  Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светоме стану свом.

68:6  Бог самцима даје задругу, сужње изводи на мјеста обилна, а непокорни живе гдје је суша.

68:7  Боже! кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,

68:8  Земља се тресијаше, и небо се растапаше од лица Божијега, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљева.

68:9  Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање твоје, ти си га кријепио.

68:10  Стадо твоје живљаше ондје; по доброти својој, Боже, ти си готовио храну јадноме.

68:11  Господ даје ријеч; гласника велико је мноштво.

68:12  Цареви над војскама бјеже, бјеже, а која сједи дома, дијели плијен.

68:13  Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена а перје јој се златни.

68:14  Кад је свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снијег на Селмону.

68:15  Гора је Васанска гора Божија; гора је Васанска гора хумовита.

68:16  Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиље Богу живјети, и на којој ће Господ живјети довијека.

68:17  Кола Божијих има сила, тисуће тисућа. Међу њима је Господ, Синај у светињи.

68:18  Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овдје наставаш, Господе Боже!

68:19  Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.

68:20  Овај је Бог наш Бог спаситељ, у власти су Господу врата смртна.

68:21  Господ сатире главу непријатељима својим и власато тјеме онога који остаје у безакоњу својем.

68:22  Рече Господ: од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,

68:23  Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.

68:24  Видјеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.

68:25  Напријед иђаху пјевачи, за њима свирачи сред дјевојака с бубњима:

68:26  "На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљева!"

68:27  Ондје млади Венијамин, старјешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.

68:28  Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!

68:29  У цркви твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.

68:30  Укроти звијер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.

68:31  Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.

68:32  Царства земаљска, појте Богу, попијевајте Господу,

68:33  Који сједи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.

68:34  Дајте славу Богу; величанство је његово над Израиљем и сила његова на облацима.

68:35  Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крјепост народу. Благословен Бог!

Chapter 69

69:1  Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.

69:2  Пропадам у дубоком глибу, гдје нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

69:3  Изнемогох вичући, промуче ми грло, побијељеше ми очи погледајући Бога.

69:4  Онијех који мрзе на ме ни за што има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Што нијесам отимао, ваља да вратим.

69:5  Боже! ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нијесу сакривене од тебе.

69:6  Немој да се постиде у мени који се уздају у тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже тебе, Боже Израиљев!

69:7  Јер тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.

69:8  Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

69:9  Јер ревност за кућу твоју једе ме и ружења онијех који тебе руже падају на ме.

69:10  Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

69:11  Мјесто хаљине облачим врећу, и бивам им прича.

69:12  О мени се разговарају сједећи на вратима , пијући вину пјевају ме.

69:13  А ја се молим теби, Господе; вријеме је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење твоје.

69:14  Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

69:15  Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждријела својега.

69:16  Услиши ме, Господе, јер је благост твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.

69:17  Немој одвратити лица својега од слуге својега; јер ме је туга; похитај, услиши ме.

69:18  Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.

69:19  Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред тобом су сви непријатељи моји.

69:20  Срамота сатр срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потјешити, али не налазим.

69:21  Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

69:22  Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.

69:23  Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.

69:24  Излиј на њих јарост своју, и пламен гњева твојега нека их обузме!

69:25  Стан њихов нека опусти, и у њиховијем шаторима нека не буде никога да живи.

69:26  Јер кога си ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си ти ранио.

69:27  Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде твоје.

69:28  Нека се избришу из књиге живијех, и с праведницима нек не буду записани.

69:29  А ја сам ништ и болан; помоћ твоја, Боже, нек ме заклони.

69:30  Славићу име Божије у пјесми, величаћу га у хвали.

69:31  То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.

69:32  Видјеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживјеће срце ваше.

69:33  Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.

69:34  Нека га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

69:35  Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се ондје населити и наслиједиће га.

69:36  И натражје ће се слуга његовијех утврдити у њему и који љубе име његово наставаће на њему.

Chapter 70

70:1  Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми поможеш!

70:2  Нек се постиде и посраме који траже душу моју! Нек уступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе!

70:3  Са стидом нек се врате натраг који ми говоре: ха! ха!

70:4  Нек се тјеше и веселе тобом који траже тебе, и који љубе спасење твоје, нека једнако говоре: велик је Бог!

70:5  А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! ти си помоћ моја и избавитељ мој, Господе, не часи!

Chapter 71

71:1  У тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вјечном.

71:2  Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.

71:3  Буди ми град гдје бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си ти град мој и крјепост моја.

71:4  Боже мој! узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.

71:5  Јер си ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.

71:6  Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје ти си бранич мој; тобом се хвалим свагда.

71:7  Чудо сам многима, а ти си уточиште моје јако.

71:8  Уста су моја пуна хвале твоје, славе твоје сваки дан.

71:9  Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.

71:10  Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,

71:11  Говорећи: Бог га је оставио, потјерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.

71:12  Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! похитај ми у помоћ.

71:13  Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!

71:14  А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале теби.

71:15  Уста ће моја казивати правду твоју, сваки дан доброчинства твоја, јер им не знам броја.

71:16  Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само твоју правду.

71:17  Боже! ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса твоја.

71:18  Ни у старости и кад осиједјех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу твоју натражју, свој омладини силу твоју,

71:19  Правда је твоја, Боже, до највише висине; у великим дјелима, која си учинио, Боже, ко је као ти?

71:20  Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.

71:21  Много си ме пута подизао и понављао утјехе.

71:22  И ја те хвалим уз псалтир, твоју вјерност, Боже мој; ударам ти у гусле, свече Израиљев!

71:23  Радују се уста моја кад пјевам теби, и душа моја, коју си избавио.

71:24  И језик мој сваки дан казује правду твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.

Chapter 72

72:1  Боже, дај цару суд свој, и правду своју сину цареву:

72:2  Он ће судити народу твојему по правди, и невољницима твојим по правици.

72:3  Родиће народу горе миром, и хумови правдом.

72:4  Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништега, и насилника ће оборити,

72:5  Бојаће се тебе док је сунца и мјесеца, од кољена до кољена.

72:6  Сићи ће као дажд на покошену ливаду, као капље које порашају земљу.

72:7  Процвјетаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече мјесеца.

72:8  Владаће од мора до мора, и од ријеке до крајева земаљских.

72:9  Пред њим ће попадати дивљаци, и непријатељи његови прах ће лизати.

72:10  Цареви Тарсиски и острвљани донијеће даре, цареви Шавски и Савски даће данак.

72:11  Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни.

72:12  Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника.

72:13  Биће милостив ништему и убогом, и душе ће јаднима спасти.

72:14  Од пријеваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовима.

72:15  Они ће добро живјети, и донијеће му злато из Шаве; и свагда ће се молити за њега, и сваки ће га дан благосиљати.

72:16  Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њезино као Ливанска шума, и по градовима цвјетаће људи као трава на земљи.

72:17  Име ће његово бити увијек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим.

72:18  Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, који један чини чудеса!

72:19  И благословено славно име његово увијек! славе његове напуниће се сва земља. Аман и амин.

72:20  Свршише се молитве Давида, сина Јесејева.

Chapter 73

73:1  Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

73:2  А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

73:3  Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

73:4  Јер не знају за невољу до саме смрти, и тијело је њихово претило.

73:5  На пословима човјечијим нема их, и не муче се с другим људима.

73:6  Тога ради опточени су охолошћу као огрлицом, и обучени у обијест као у стајаће рухо.

73:7  Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

73:8  Потсмијевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

73:9  Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

73:10  И зато се онамо навраћају неки из народа његова, и пију воду из пуна извора.

73:11  И говоре: како ће разабрати Бог? зар вишњи зна?

73:12  Па ето, ови безбожници срећни на свијету умножавају богатство.

73:13  Зар дакле узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

73:14  Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

73:15  Кад бих казао: говорићу као и они, изневјерио бих род синова твојих.

73:16  И тако стадох размишљати да бих ово разумио; али то бјеше тешко у очима мојима.

73:17  Док најпослије уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

73:18  Та на клизавом мјесту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

73:19  Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

73:20  Као сан, кад се човјек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

73:21  Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

73:22  Тада бијах незналица и не разумијевах; као живинче бијах пред тобом.

73:23  Али сам свагда код тебе, ти ме држиш за десну руку.

73:24  По својој вољи водиш ме, и послије ћеш ме одвести у славу.

73:25  Кога имам на небу? и с тобом ничега нећу на земљи.

73:26  Чезне за тобом тијело моје и срце моје; Бог је град срца мојега и дио мој довијека.

73:27  Јер ево који отступише од тебе, гину; ти истребљаваш свакога који чини прељубу остављајући тебе.

73:28  А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса твоја.

Chapter 74

74:1  Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гњев твој на овце паше твоје?

74:2  Опомени се сабора својега, који си стекао од старине, искупио себи у нашљедну државу, горе Сиона, на којој си се населио.

74:3  Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

74:4  Ричу непријатељи твоји на мјесту сабора твојих, своје обичаје постављају мјесто наших обичаја.

74:5  Видиш, они су као онај који подиже сјекиру на сплетене гране у дрвета.

74:6  Све у њему што је резано разбише сјекирама и брадвама.

74:7  Огњем сажегоше светињу твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена твојега.

74:8  Рекоше у срцу својем: потримо их сасвијем. Попалише сва мјеста сабора Божијих на земљи.

74:9  Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

74:10  Докле ће се, Боже, ругати насилник? хоће ли довијека противник пркосити имену твојему?

74:11  Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из њедара својих, и истријеби их.

74:12  Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

74:13  Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

74:14  Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

74:15  Ти си отворио изворе и потоке, ти си исушио ријеке које не пресишу.

74:16  Твој је дан и твоја је ноћ, ти си поставио звијезде и сунце.

74:17  Ти си утврдио све крајеве земаљске, љето и зиму ти си уредио.

74:18  Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име твоје.

74:19  Не дај звијерима душе грлице своје, немој заборавити стада страдалаца својих засвагда.

74:20  Погледај на завјет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

74:21  Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име твоје.

74:22  Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како ти се безумник руга сваки дан!

74:23  Не заборави обијести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници твоји!

Chapter 75

75:1  Хвалимо те, Боже, хвалимо; близу је име твоје. За тебе казују чудеса твоја.

75:2  "Кад видим да је вријеме, судићу право.

75:3  Њиха се земља са свијема који живе на њој, ја утврђујем ступове њезине."

75:4  Кажем хвалишама: не хвалите се, и безаконицима: не дижите рога.

75:5  Не дижите у вис рога својега, не говорите тврдоглаво.

75:6  Јер узвишивање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње;

75:7  Него је Бог судија, једнога понижује а другога узвишује.

75:8  Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну, и раздаје из ње. И талог ће њезин прогутати, испиће сви безбожници на земљи.

75:9  А ја ћу казивати довијека, пјеваћу Богу Јаковљеву.

75:10  "Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се."

Chapter 76

76:1  Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име његово.

76:2  У Салиму је стан његов и насеље његово на Сиону.

76:3  Ондје је поломио крилате стријеле луку, штит и мач и рат.

76:4  Ти си свијетао; дивнији од гора хајдучких.

76:5  Који су јуначког срца посташе плијен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих.

76:6  Од пријетње твоје, Боже Јаковљев, дријемљу кола и коњ.

76:7  Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем твојим кад се разгњевиш?

76:8  С неба јављаш суд; земља се препада и мучи,

76:9  Кад Бог устаје на суд, да поможе свима који страдају на земљи.

76:10  И гњев људски обраћа се у славу теби, кад се једном опашеш гњевом.

76:11  Полажите и извршујте завјете Господу Богу својему; сви који сте око њега, носите даре страшноме.

76:12  Он укроћава дух кнезовима, он је страшан царевима земаљским.

Chapter 77

77:1  Глас мој иде к Богу, и ја призивљем њега; глас мој иде к Богу, и он ће ме услишити.

77:2  У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утјеши.

77:3  Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

77:4  Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.

77:5  Пребрајам старе дане и године од вијекова.

77:6  Опомињем се пјесама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

77:7  "Зар ће се довијека гњевити на нас Господ, и неће више љубити?

77:8  Зар је засвагда престала милост његова, и ријеч се прекинула од кољена на кољено?

77:9  Зар је заборавио милостив бити и у гњеву затворио милосрђе своје?"

77:10  И рекох: жалосна је за мене ова промјена деснице вишњега.

77:11  Памтим дјела Господња; памтим пређашње чудо твоје.

77:12  Мислио сам о свијем дјелима твојим, размишљао о радњи твојој;

77:13  Боже! пут је твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?

77:14  Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

77:15  Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

77:16  Видјеше те воде, Боже, видјеше те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

77:17  Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стријеле твоје лећаху.

77:18  Грмљаху громови твоји по небу; муње твоје сијеваху по васиљеној, земља се тресијаше и њихаше.

77:19  По мору бијаше пут твој, и стазе твоје по великој води, и траг твој не познаваше се.

77:20  Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.

Chapter 78

78:1  Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к ријечима уста мојих.

78:2  Отворам за причу уста своја, казаћу старе приповијетке.

78:3  Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,

78:4  Нећемо затајити од дјеце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу његову и чудеса која је учинио.

78:5  Свједочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду дјеци својој;

78:6  Да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој дјеци

78:7  Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дјела Божијих, и заповијести његове да држе;

78:8  И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не бјеше тврд срцем својим, нити вјеран Богу духом својим.

78:9  Синови Јефремови наоружани, који стријељају из лука, вратише се натраг, кад бијаше бој.

78:10  Не сачуваше завјета Божијега, и по закону његову не хтјеше ходити.

78:11  Заборавише дјела његова, и чудеса, која им је показао,

78:12  Како пред очима њиховијем учини чудеса у земљи Мисирској, на пољу Соану;

78:13  Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

78:14  И води их дању облаком, и сву ноћ свијетлијем огњем;

78:15  Раскида стијене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

78:16  Изводи потоке из камена, и води воду ријекама.

78:17  Али они још једнако гријешише њему, и гњевише вишњега у пустињи.

78:18  И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

78:19  И викаше на Бога, и рекоше: "може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"

78:20  Ево! он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? хоће ли и меса поставити народу својему?

78:21  Господ чу и разљути се, и огањ се разгорје на Јакова, и гњев се подиже на Израиља.

78:22  Јер не вјероваше Богу и не уздаше се у помоћ његову.

78:23  Тада заповједи облацима одозго, и отвори врата небеска,

78:24  И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им.

78:25  Хљеба анђелскога јеђаше човјек; посла им јела до ситости.

78:26  Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;

78:27  И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим;

78:28  Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех.

78:29  И наједоше се и даде им што су жељели.

78:30  Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем,

78:31  Гњев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

78:32  Преко свега тога још гријешише, и не вјероваше чудесима његовијем.

78:33  И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.

78:34  Кад их убијаше, онда притјецаху к њему, и обраћаху се и искаху Бога;

78:35  И помињаху да је Бог обрана њихова, и вишњи избавитељ њихов.

78:36  Ласкаху му устима својима, и језиком својим лагаху му.

78:37  А срце њихово не бјеше њему вјерно, и не бијаху тврди у завјету његову.

78:38  Али он бјеше милостив, и покриваше гријех, и не помори их, често устављаше гњев свој, и не подизаше све јарости своје.

78:39  Опомињаше се да су тијело, вјетар, који пролази и не враћа се.

78:40  Колико га пута расрдише у пустињи, и увриједише у земљи гдје се не живи!

78:41  Све наново кушаше Бога, и свеца Израиљева дражише.

78:42  Не сјећаше се руке његове и дана, у који их избави из невоље,

78:43  У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;

78:44  И проврже у крв ријеке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

78:45  Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

78:46  Љетину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

78:47  Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

78:48  Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

78:49  Посла на њих огњени гњев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злијех анђела.

78:50  Равни стазу гњеву својему, не чува душа њиховијех од смрти, и живот њихов предаде помору.

78:51  Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовијем.

78:52  И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

78:53  Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

78:54  И доведе их на мјесто светиње своје, на ову гору, коју задоби десница његова.

78:55  Одагна испред лица њихова народе; ждријебом раздијели њихово достојање, и по шаторима њиховијем насели кољена Израиљева.

78:56  Али они кушаше и срдише Бога вишњега и уредаба његовијех не сачуваше.

78:57  Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.

78:58  Увриједише га висинама својим, и идолима својим раздражише га.

78:59  Бог чу и разгњеви се и расрди се на Израиља веома.

78:60  Остави насеље своје у Силому, шатор, у којем живљаше с људима.

78:61  И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.

78:62  И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламтје се.

78:63  Младиће његове једе огањ, и дјевојкама његовијем не пјеваше сватовских пјесама;

78:64  Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.

78:65  Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.

78:66  И поби непријатеље своје с леђа, вјечној срамоти предаде их.

78:67  И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра.

78:68  Него изабра кољено Јудино, гору Сион, која му омиље.

78:69  И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довијека.

78:70  И изабра Давида слугу својега, и узе га од торова овчијих,

78:71  И од дојилица доведе га да пасе народ његов, Јакова, и нашљедство његово, Израиља.

78:72  И он их пасе чистијем срцем, и води их мудријем рукама.

Chapter 79

79:1  Боже! незнабошци дођоше у достојање твоје; оскврнише свету цркву твоју, Јерусалим претворише у зидине.

79:2  Трупље слуга твојих дадоше птицама небескијем да их једу, тијела светаца твојих звијерима земаљским.

79:3  Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не бјеше ко да погребе.

79:4  Постадосмо потсмијех у сусједа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.

79:5  Докле ћеш се, Господе, једнако гњевити, јарост твоја горјети као огањ?

79:6  Излиј гњев свој на народе који те не знају, и на царства која не призивљу твојега имена.

79:7  Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустише.

79:8  Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.

79:9  Помози нам, Боже, спаситељу наш, ради славе имена својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена својега.

79:10  Зашто да говоре незнабошци: гдје је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга твојих!

79:11  Нека изађу пред лице твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намијењене смрти.

79:12  Седмином врати у њедра сусједима нашим ружење, којим те ружише, Господе!

79:13  А ми народ твој и овце паше твоје довијека ћемо тебе славити и од кољена на кољено казивати хвалу твоју.

Chapter 80

80:1  Пастире Израиљев, чуј! који водиш синове Јосифове као овце, који сједиш на херувимима, јави се!

80:2  Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крјепост своју, и ходи да нам поможеш.

80:3  Боже! поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!

80:4  Господе, Боже над војскама! докле ћеш се гњевити кад те моли народ твој?

80:5  Храниш их хљебом сузнијем, и појиш их сузама троструком мјером.

80:6  Учинио си да се око нас свађају сусједи наши, и непријатељи се наши смију међу собом.

80:7  Боже над војскама! поврати нас, нека засја лице твоје да се спасемо!

80:8  Из Мисира си пренио чокот, изагнао народе, и посадио га.

80:9  Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.

80:10  Горе се покрише његовијем сјеном, и лозе су му као кедри Божији.

80:11  Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до ријеке.

80:12  Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?

80:13  Горски вепар подгриза га, и пољска звијер једе га.

80:14  Боже над војскама! обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,

80:15  Сад онај, који је посадила десница твоја, и сина којега си укријепио себи!

80:16  Попаљен је огњем, исјечен, од страшнога погледа твојега пропаде.

80:17  Нека буде рука твоја над човјеком деснице твоје, над сином човјечијим којега си утврдио себи!

80:18  И нећемо отступити од тебе, оживи нас, и име твоје призиваћемо.

80:19  Господе, Боже над војскама! поврати нас, нека засја лице твоје, да се спасемо!

Chapter 81

81:1  Радујте се Богу, који нам даје крјепост; покликујте Богу Јаковљеву.

81:2  Подигните пјесме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.

81:3  Трубите о мијени у трубу, о уштапу ради празника нашега.

81:4  Јер је таки закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљева.

81:5  За свједочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу Мисирску. Језик, којега не знах, чух!

81:6  "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.

81:7  У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.

81:8  Слушај, народе мој, и засвједочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:

81:9  Да не буде у тебе туђега Бога, и Богу страноме немој се клањати.

81:10  Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.

81:11  Али не послуша народ мој гласа мојега, Израиљ не мари за ме.

81:12  И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

81:13  О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путовима мојим!

81:14  Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;

81:15  Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довијека;

81:16  Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."

Chapter 82

82:1  Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:

82:2  "Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?

82:3  Судите убогоме и сироти, онога кога гоне и ништега правдајте.

82:4  Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.

82:5  Не познаше, нити разумјеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.

82:6  Рекох: богови сте, и синови вишњега сви.

82:7  Али ћете као људи помријети, и као сваки кнез пашћете."

82:8  Устани, Боже, суди земљи; јер су твоји по нашљедству сви народи.

Chapter 83

83:1  Боже! немој замукнути, немој шутјети, нити почивај, Боже!

83:2  Јер ево непријатељи твоји узавреше, и који те ненавиде, подигоше главу.

83:3  По народ твој зло наумише, и договарају се на избране твоје.

83:4  Рекоше: ходите да их истријебимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.

83:5  Сложно присташе и супрот теби вјеру ухватише:

83:6  Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,

83:7  Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;

83:8  И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовијем.

83:9  Учини им онако као Мадијаму, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.

83:10  Који су истријебљени у Аендору, нагнојише собом земљу.

83:11  Уради с њима, с кнезовима њиховијем, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховијем као са Зевејем и Салманом.

83:12  Јер говоре: освојимо насеља Божија.

83:13  Боже мој! заповједи нека буду као прах, као пијесак пред вјетром.

83:14  Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,

83:15  Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.

83:16  Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име твоје, Господе!

83:17  Нека се стиде и сраме довијека, нека се смету и изгину!

83:18  И нека знаду да си ти, којему је име Господ, једини највиши над свом земљом.

Chapter 84

84:1  Како су мили станови твоји, Господе над силама!

84:2  Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тијело моје отима се к Богу живоме.

84:3  И птица находи кућу, и ластавица гнијездо себи гдје леже птиће своје, код олтара твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој!

84:4  Благо онима који живе у дому твом! Они те хвале без престанка.

84:5  Благо онима којима је сила у теби, и којима су у срцу путови твоји!

84:6  Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одијева благословима.

84:7  Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону.

84:8  Господе, Боже над силама! услиши молитву моју, Боже Јаковљев!

84:9  Боже, браничу наш! сагни се и види лице помазаника својега!

84:10  Јер је боље један дан у дворима твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима безбожничким.

84:11  Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не украћује ниједнога добра.

84:12  Господе над силама! благо човјеку, који се у те узда!

Chapter 85

85:1  Смиловао си се, Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево.

85:2  Простио си неправду народу својему, покрио си све гријехе његове.

85:3  Уставио си сву јарост своју, ублажио жестину гњева својега.

85:4  Поврати нас, Боже спаситељу наш, прекини срдњу своју на нас.

85:5  Зар ћеш се довијека гњевити на нас, и протегнути гњев свој од кољена на кољено?

85:6  Зар се нећеш повратити и оживити нас, да би се народ твој радовао о теби?

85:7  Покажи нам, Господе, милост своју, и помоћ своју дај нам.

85:8  Да послушам што говори Господ Бог. Он изриче мир народу својему и свецима својим, и онима који се обраћају срцем к њему.

85:9  Да, близу је онијех који га се боје помоћ његова, да би населио славу у земљи нашој!

85:10  Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се.

85:11  Истина ће никнути из земље и правда ће с неба приникнути.

85:12  И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој.

85:13  Правда ће пред њим ићи, и поставиће на пут стопе своје.

Chapter 86

86:1  Пригни, Господе! ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ.

86:2  Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник. Спаси слугу својега, Боже мој, који се у те узда.

86:3  Смилуј се на ме, Господе, јер к теби вичем вас дан.

86:4  Обесели душу слуге својега, јер к теби, Господе, подижем душу своју.

86:5  Јер си ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који те призивљу.

86:6  Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мојега.

86:7  У дан туге своје призивљем те, јер ћеш ме услишити.

86:8  Нема међу боговима такога какав си ти, Господе, и нема дјела такијех каква су твоја.

86:9  Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред тобом, Господе, и славити име твоје.

86:10  Јер си ти велик и твориш чудеса; ти си један Бог.

86:11  Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини твојој; учини нека се мили срцу мојему бојати се имена твојега.

86:12  Славићу те, Господе Боже мој, свијем срцем својим, и поштоваћу име твоје довијека.

86:13  Јер је милост твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљега.

86:14  Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају тебе пред собом.

86:15  Али ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,

86:16  Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи својему, и помози сину слушкиње своје;

86:17  Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми, Господе, помогао и утјешио ме.

Chapter 87

87:1  Што је сам основао на горама светијем,

87:2  Врата Сионска љуби Господ више свијех станова Јаковљевијех,

87:3  Славно казују за тебе, граде Божји!

87:4  "Међу оне, који ме знају, бројићу Мисир и Вавилон. Гле и Филистеји и Тир с Етиопском ондје су се родили."

87:5  О Сиону ће се говорити: тај се и тај родио у њему; сам вишњи утврђује га.

87:6  Господ ће у пријепису народа завикати: овај се родио у њему.

87:7  И који пјевају и веселе се, сви су извори моји у теби.

Chapter 88

88:1  Господе Боже, спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред тобом.

88:2  Нек изађе преда те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мојему;

88:3  Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

88:4  Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човјек без силе,

88:5  Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сјећаш, и који су од руке твоје далеко.

88:6  Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

88:7  Отежа ми гњев твој, и свима валима својим удараш ме.

88:8  Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

88:9  Око моје усахну од јада, вичем те, Господе, вас дан, пружам к теби руке своје.

88:10  Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? или ће мртви устати и тебе славити?

88:11  Еда ли ће се у гробу приповиједати милост твоја, и истина твоја у трухљењу?

88:12  Еда ли ће у тами познати чудеса твоја, и правду твоју гдје се све заборавља?

88:13  Али ја, Господе, к теби вичем, и јутром молитва моја срета те.

88:14  Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

88:15  Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте твоје, без надања сам.

88:16  Гњев твој стиже ме, страхоте твоје раздиру ме.

88:17  Оптјечу ме сваки дан као вода, стежу ме отсвуда.

88:18  Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

Chapter 89

89:1  Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољена на кољено јављаћу истину твоју устима својима.

89:2  Јер знам да је зававијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:

89:3  "Учиних завјет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи својему:

89:4  Довијека ћу утврђивати сјеме твоје и пријесто твој уређивати од кољена до кољена.

89:5  Небо казује чудеса твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех.

89:6  Јер ко је над облацима раван Господу? ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

89:7  Богу се ваља клањати на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око њега.

89:8  Господе, Боже над војскама! ко је силан као ти, Боже? И истина је твоја око тебе.

89:9  Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, ти их укроћаваш.

89:10  Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје.

89:11  Твоје је небо и твоја је земља; ти си саздао васиљену и што је год у њој.

89:12  Сјевер и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује.

89:13  Твоја је мишица крјепка, силна је рука твоја, и висока десница твоја.

89:14  Благост је и правда подножје пријестолу твојему, милост и истина иде пред лицем твојим.

89:15  Благо народу који зна трубну поклич! Господе! у свјетлости лица твојега они ходе;

89:16  Именом се твојим радују вас дан, и правдом твојом узвишују се.

89:17  Јер си ти красота силе њихове, и по милости твојој узвишује се рог наш.

89:18  Јер је од Господа обрана наша, и од светога Израиљева цар наш.

89:19  Тада си говорио у утвари вјернима својим, и рекао: "послах помоћ јунаку, узвисих избранога својега из народа.

89:20  Нађох Давида слугу својега, светим уљем својим помазах га.

89:21  Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја кријепиће га.

89:22  Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

89:23  Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

89:24  Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

89:25  Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову.

89:26  Он ће ме звати: ти си отац мој, Бог мој и град спасења мојега.

89:27  И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

89:28  Довијека ћу му хранити милост своју, и завјет је мој с њим вјеран.

89:29  Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске.

89:30  Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповијестима мојим;

89:31  Ако погазе уредбе моје, и заповијести мојих не сачувају,

89:32  Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

89:33  Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

89:34  Нећу погазити завјета својега, и што је изашло из уста мојих нећу порећи.

89:35  Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

89:36  Сјеме ће његово трајати довијека, и пријесто његов као сунце преда мном;

89:37  Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима."

89:38  А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника својега;

89:39  Занемарио си завјет са слугом својим, бацио си на земљу вијенац његов.

89:40  Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

89:41  Плијене га сви који пролазе онуда, поста потсмијех у сусједа својијех.

89:42  Узвисио си десницу непријатеља његовијех, обрадовао си све противнике његове.

89:43  Завратио си оштрице мача његова, и нијеси га укријепио у боју;

89:44  Узео си му свјетлост, и пријесто његов оборио си на земљу;

89:45  Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

89:46  Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтјети гњев твој?

89:47  Опомени се какав је вијек мој, како си ни на што створио све синове Адамове?

89:48  Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех?

89:49  Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

89:50  Опомени се, Господе, пријекора слуга својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа,

89:51  Којим коре непријатељи твоји, Господе, којим коре траг помазаника твојега.

89:52  Благословен Господ увијек! Амин, амин.

Chapter 90

90:1  Господе! ти си нам уточиште од кољења до кољења.

90:2  Прије него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од вијека до вијека, ти си Бог.

90:3  Ти повраћаш човјека у трухлеж, и говориш: вратите се синови људски!

90:4  Јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.

90:5  Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,

90:6  Ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши.

90:7  Јер нас нестаје од гњева твојега, и од јарости твоје у сметњи смо.

90:8  Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на свјетлост лица својега.

90:9  Сви се дани наши прекраћују од срдње твоје, године наше пролазе као глас.

90:10  Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: и сам је цвијет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлијећемо.

90:11  Ко зна силу гњева твојега и твоју јарост, да би те се као што треба бојао?

90:12  Научи нас тако бројити дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

90:13  Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.

90:14  Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.

90:15  Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.

90:16  Нека се покаже на слугама твојим дјело твоје, и слава твоја на синовима њиховијем.

90:17  Нека буде добра воља Господа Бога нашега с нама, и дјело руку наших доврши нам, и дјело руку наших доврши.

Chapter 91

91:1  Који живе у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива.

91:2  Говори Господу: ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам.

91:3  Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора;

91:4  Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова штит и ограда.

91:5  Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању,

91:6  Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.

91:7  Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.

91:8  Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима.

91:9  Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште.

91:10  Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје.

91:11  Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим.

91:12  На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.

91:13  На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.

91:14  "Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име моје.

91:15  Зазваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.

91:16  Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје."

Chapter 92

92:1  Лијепо је хвалити Господа, и пјевати имену твојему, вишњи,

92:2  Јављати јутром милост твоју, и истину твоју ноћу,

92:3  Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле!

92:4  Јер си ме развеселио, Господе, дјелима својим, с дјела руку твојих радујем се.

92:5  Како су велика дјела твоја, Господе! Веома су дубоке помисли твоје.

92:6  Безумник не зна, и незналица не разумије тога.

92:7  Кад безбожници ничу као трава и цвјетају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истријебили довијека.

92:8  А ти си, Господе, висок увијек.

92:9  Јер ево непријатељи твоји, Господе, јер ево непријатељи твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње;

92:10  А мој рог ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новијем уљем.

92:11  И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје.

92:12  Праведник се зелени као финик, као кедар на Ливану узвишује се.

92:13  Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашега;

92:14  Родни су и у старости, једри и зелени,

92:15  Јављајући да је праведник Господ, бранич мој, и да нема у њему неправде.

Chapter 93

93:1  Господ царује. Обукао се у величанство, обукао се Господ у силу, и опасао се. Зато је васиљена тврда, и неће се помјерити.

93:2  Пријесто твој стоји од искона; од вијека ти си.

93:3  Подижу ријеке, Господе, подижу ријеке глас свој, подижу ријеке вале своје:

93:4  Од хујања воде многе и силне, од вала морских силнији је на висини Господ.

93:5  Свједочанства су твоја веома тврда; дому твојему припада светлост, Господе, на дуго вријеме.

Chapter 94

94:1  Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!

94:2  Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.

94:3  Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?

94:4  Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.

94:5  Газе народ твој, Господе, и достојање твоје муче.

94:6  Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.

94:7  И говоре: неће видјети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.

94:8  Оразумите се, прелуди људи! будале! кад ћете бити паметни?

94:9  Који је створио ухо, зар не чује? и који је око начинио, зар не види?

94:10  Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човјека да зна?

94:11  Господ зна мисли људима како су ништаве.

94:12  Благо човјеку кога ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;

94:13  Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.

94:14  Јер неће одбацити Господ народа својега, и достојања својега неће оставити.

94:15  Јер ће се суд вратити на правду, и њега ће наћи сви права срца.

94:16  Ко ће устати за мене супрот злима? ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?

94:17  Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо гдје се мучи.

94:18  Кад речем: дркће ми нога, милост твоја, Господе, прихвата ме.

94:19  Кад се умноже бриге у срцу мом, утјехе твоје разговарају душу моју.

94:20  Еда ли ће се близу тебе стати пријесто крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?

94:21  Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.

94:22  Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.

94:23  Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истријебиће их, истријебиће их Господ, Бог наш.

Chapter 95

95:1  Ходите, запјевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења својега!

95:2  Изађимо пред лице његово с хвалом, у пјесмама покликнимо му!

95:3  Јер је Господ велик Бог и велик цар над свијем боговима.

95:4  У његовој су руци дубине земаљске, и висине горске његове су.

95:5  Његово је море и он га је створио, и сухоту руке су његове начиниле.

95:6  Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом творцем својим.

95:7  Јер је он Бог наш, и ми народ паше његове и овце руке његове. Сад кад бисте послушали глас његов:

95:8  "Немојте да вам одрвени срце ваше као Мериви, као у дан кушања у пустињи,

95:9  Гдје ме кушаше оци ваши, испиташе и видјеше дјело моје.

95:10  Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: ови људи тумарају срцем, и не знају путова мојих;

95:11  И зато се заклех у гњеву свом да неће ући у мир мој."

Chapter 96

96:1  Пјевајте Господу пјесму нову, пјевај Господу, сва земљо!

96:2  Пјевајте Господу, благосиљајте име његово, јављајте од дана на дан спасење његово.

96:3  Казујте по народима славу његову, по свијем племенима чудеса његова.

96:4  Јер је велик Господ и ваља га хвалити: страшнији је од свијех богова.

96:5  Јер су сви богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.

96:6  Слава је и величанство пред лицем његовијем, сила и красота у светињи његовој.

96:7  Дајте, Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.

96:8  Дајте Господу славу према имену његову. Носите даре и идите у дворе његове.

96:9  Поклоните се Господу у светој красоти. Стрепи пред њим, сва земљо!

96:10  Реците народима: Господ царује; зато је васиљена тврда и неће се помјестити; он ће судити народима право.

96:11  Нек се веселе небеса, и земља се радује; нек пљеска мора и што је у њему;

96:12  Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска

96:13  Пред лицем Господњим; јер иде, јер иде да суди земљи. Судиће васиљеној по правди, и народима по истини својој.

Chapter 97

97:1  Господ царује: нек се радује земља! нек се веселе острва многа.

97:2  Облак је и мрак око њега; благост и правда подножје пријестолу његову.

97:3  Огањ пред њим иде, и пали наоколо непријатеље његове.

97:4  Муње његове сијевају по васиљеној; види и стрепи земља.

97:5  Горе као восак топе се од лица Господњега, од лица Господа свој земљи.

97:6  Небеса казују правду његову, и сви народи виде славу његову.

97:7  Нек се стиде сви који се клањају киповима, који се хвале идолима својим. Поклоните му се сви богови.

97:8  Чује и радује се Сион, и кћери се Јудејске веселе ради судова твојих, Господе!

97:9  Јер си ти, Господе, висок над свом земљом и надвишујеш све богове.

97:10  Који љубите Господа, мрзите на зло. Он чува душе светаца својих; из руку безбожничких отима их.

97:11  Свјетлост се просипа на праведника, и весеље на оне који су права срца.

97:12  Радујте се праведни о Господу, и славите свето име његово.

Chapter 98

98:1  Појте Господу пјесму нову, јер учини чудеса. Поможе му десница његова и света мишица његова.

98:2  Јави Господ спасење своје, пред народима откри правду своју.

98:3  Опомену се милости своје и вјерности своје к дому Израиљеву. Видјеше сви крајеви земаљски спасење Бога нашега.

98:4  Радуј се Господу, сва земљо; пјевајте, покликујте и попијевајте!

98:5  Ударајте Господу у гусле, у гусле и с гласом псаламским.

98:6  У трубе и рогове затрубите пред царем Господом.

98:7  Нека пљеска море и што је у њему, васиљена и који у њој живе;

98:8  Ријеке нека пљескају рукама; скупа горе нек се радују

98:9  Пред лицем Господњим; јер иде да суди земљи; судиће васиљеној праведно, и народима вјерно.

Chapter 99

99:1  Господ царује: нека стрепе народи; сједи на херувимима: нек се дрма земља!

99:2  Господ је на Сиону велик, и висок над свима народима.

99:3  Нека славе велико и страшно име твоје; да је свет!

99:4  Нека славе силу цара који љуби правду. Ти си утврдио правду; суд и правду ти си уредио у Јакову.

99:5  Узвишујте Господа Бога нашега, и клањајте се подножју његову; да је свет!

99:6  Мојсије и Арон, свештеници његови, и Самуило један од онијех који призивљу име његово, призиваху Бога, и он их услиши.

99:7  У ступу од облака говораше њима; они чуваше заповијести његове и уредбу коју им даде.

99:8  Господе, Боже наш, ти си их услишио; ти си им био Бог благ и плаћао за дјела њихова.

99:9  Узвишујте Господа Бога нашега, и клањајте се на светој гори његовој, јер је свет Господ бог наш.

Chapter 100

100:1  Радуј се Господу, сва земљо!

100:2  Служите Господу весело; идите пред лице његово пјевајући!

100:3  Познајте Господ да је Бог. Он нас је створио, и ми смо достојање његово, народ његов и овце паше његове.

100:4  Улазите на врата његова са славом, у дворе његове с хвалом. Славите га, и благосиљајте име његово.

100:5  Јер је добар Господ; милост је његова увијек, и истина његова од кољена на кољено.

Chapter 101

101:1  Милост и правду пјевам; тебе, Господе, славим.

101:2  Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца својега у дому свом.

101:3  Не стављам пред очи своје ријечи непотребне, мрзим на дјела која су против закона, не пристајем за њима.

101:4  Срце покварено далеко је од мене; злијех не знам.

101:5  Ко тајно опада ближњега својега, тога изгоним; ко је охола ока и надута срца, тога не трпим.

101:6  Очи су моје обраћене на вјерне на земљи, да би сједјели са мном. Ко ходи путем правијем, тај служи мени.

101:7  Не живи у дому мојем који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојима.

101:8  Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истријебио из града Господњега све који чине безакоње.

Chapter 102

102:1  Господе! чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда те.

102:2  Немој одвратити лица својега од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад те призивам, похитај, услиши ме.

102:3  Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огорјеше.

102:4  Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хљеб свој.

102:5  Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје.

102:6  Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

102:7  Не спавам, и сједим као птица без друга на крову.

102:8  Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

102:9  Једем пепео као хљеб, и пиће своје растварам сузама.

102:10  Од гњева твојега и срдње твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

102:11  Дани су моји као сјен, који пролази, и ја као трава осуших се.

102:12  А ти, Господе, остајеш довијека, и спомен твој од кољена до кољена.

102:13  Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је вријеме смиловати се на њ, јер је дошло вријеме;

102:14  Јер слугама твојим омиље и камење његово, и прах његов жале.

102:15  Тада ће се незнабошци бојати имена Господњега, и сви цареви земаљски славе његове;

102:16  Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

102:17  Погледаће на молитву онијех који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

102:18  Написаће се ово потоњему роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

102:19  Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

102:20  Да чује уздисање сужњево, и одријеши синове смртне;

102:21  Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу његову у Јерусалиму,

102:22  Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

102:23  Строшио је на путу крјепост моју, скратио дане моје.

102:24  Рекох: Боже мој! немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од кољена до кољена.

102:25  Давно си поставио земљу, и небеса су дјело руку твојих.

102:26  То ће проћи, а ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину промијенићеш их и промијениће се.

102:27  Али ти си тај исти и године твоје неће истећи.

102:28  Синови ће слуга твојих живјети, и сјеме ће се њихово утврдити пред лицем твојим.

Chapter 103

103:1  Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име његово.

103:2  Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједнога добра што ти је учинио.

103:3  Он ти прашта све гријехе и исцјељује све болести твоје;

103:4  Избавља од гроба живот твој, вјенчава те добротом и милошћу;

103:5  Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.

103:6  Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.

103:7  Показа путове своје Мојсију, синовима Израиљевим дјела своја.

103:8  Милостив је и добар Господ, спор на гњев и веома благ.

103:9  Не гњеви се једнако, нити се довијека срди.

103:10  Не поступа с нама по гријесима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.

103:11  Него колико је небо високо од земље, толика је милост његова к онима који га се боје.

103:12  Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.

103:13  Како отац жали синове, тако Господ жали оне који га се боје.

103:14  Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.

103:15  Дани су човјечији као трава; као цвијет у пољу, тако цвјета.

103:16  Дуне вјетар на њ, и нестане га, нити ће га више познати мјесто његово.

103:17  Али милост Господња остаје од вијека и до вијека на онима који га се боје, и правда његова на синовима синова,

103:18  Који држе завјет његов, и памте заповијести његове, да их извршују.

103:19  Господ на небесима постави пријесто свој, и царство његово свијем влада.

103:20  Благосиљајте Господа анђели његови, који сте силни крјепошћу, извршујете ријеч његову слушајући глас ријечи његове.

103:21  Благосиљајте Господа све војске његове, слуге његове, које творите вољу његову.

103:22  Благосиљајте Господа сва дјела његова, по свијем мјестима владе његове! Благосиљај, душо моја Господа!

Chapter 104

104:1  Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

104:2  Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор;

104:3  Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетрнијем.

104:4  Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.

104:5  Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.

104:6  Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.

104:7  Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.

104:8  Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.

104:9  Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

104:10  Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

104:11  Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.

104:12  На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.

104:13  Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.

104:14  Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.

104:15  И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.

104:16  Сите се дрвета Божија, кедри Ливански, које си посадио.

104:17  На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.

104:18  Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

104:19  Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.

104:20  Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;

104:21  Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.

104:22  Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.

104:23  Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.

104:24  Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.

104:25  Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

104:26  Ту лађе плове, крокодил, којега си створио да се игра по њему.

104:27  Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.

104:28  Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

104:29  Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.

104:30  Пошљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

104:31  Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!

104:32  Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

104:33  Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.

104:34  Нека му буде мила бесједа моја! веселићу се о Господу.

104:35  Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!

Chapter 105

105:1  Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова.

105:2  Пјевајте му и славите га; казујте сва чудеса његова.

105:3  Хвалите се светијем именом његовијем; нек се весели срце онијех који траже Господа.

105:4  Тражите Господа и силу његову, тражите лице његово без престанка.

105:5  Памтите чудеса његова која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех.

105:6  Сјеме Аврамово слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови.

105:7  Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови.

105:8  Памти увијек завјет свој, ријеч, коју је дао на тисућу кољена.

105:9  Што је завјетовао Авраму, и за што се клео Исаку.

105:10  То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завјет вјечни,

105:11  Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.

105:12  Тада их још бијаше мало на број, бијаше их мало, и бјеху дошљаци.

105:13  Иђаху од народа до народа, из једнога царства к другоме племену.

105:14  Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:

105:15  "Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."

105:16  И пусти глад на ону земљу; и потр сав хљеб што је за храну.

105:17  Посла пред њима човјека; у робље продан би Јосиф.

105:18  Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,

105:19  Док се стече ријеч његова, и ријеч Господња прослави га.

105:20  Посла цар и одријеши га; господар над народима, и пусти га.

105:21  Постави га господаром над домом својим, и заповједником над свијем што имаше.

105:22  Да влада над кнезовима његовијем по својој вољи, и старјешине његове уразумљује.

105:23  Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.

105:24  И намножи Бог народ свој и учини га јачега од непријатеља његовијех.

105:25  Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ његов, и чинише лукавство слугама његовијем.

105:26  Посла Мојсија, слугу својега, Арона избраника својега.

105:27  Показаше међу њима чудотворну силу његову и знаке његове у земљи Хамовој.

105:28  Пусти мрак и замрачи, и не противише се ријечи његовој.

105:29  Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.

105:30  Провре земља њихова жабама, и клијети царева њиховијех.

105:31  Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем.

105:32  Мјесто дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.

105:33  И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потр дрвета у крајевима њиховијем.

105:34  Рече, и дођоше скакавци и гусјенице небројене;

105:35  И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.

105:36  И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакога труда њихова.

105:37  Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем.

105:38  Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао.

105:39  Разастрије им облак за покривач, и огањ да свијетли ноћу.

105:40  Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни.

105:41  Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи.

105:42  Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи својему.

105:43  И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.

105:44  И даде им земљу народа и труд туђинаца у нашљедство.

105:45  Да би чували заповијести његове, и законе његове пазили. Алилуја.

Chapter 106

106:1  Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

106:2  Ко ће исказати силу Господњу? испричати сву славу његову?

106:3  Благо онима који држе истину и творе право свагда!

106:4  Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу својему; походи ме помоћу својом,

106:5  Да бих видио у добру избране твоје, веселио се у весељу народа твојега, хвалио се заједно с нашљедством твојим.

106:6  Згријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

106:7  Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса твојих, не опомињаше се великих милости твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога Мора.

106:8  Али им он поможе имена својега ради, да би показао силу своју.

106:9  Запријети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;

106:10  И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.

106:11  Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.

106:12  Тада вјероваше ријечима његовијем, и пјеваше му хвалу.

106:13  Али брзо заборавише дјела његова, и не почекаше воље његове.

106:14  Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи.

106:15  Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

106:16  Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио.

106:17  Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову.

106:18  И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

106:19  Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.

106:20  Мијењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.

106:21  Заборавише Бога, спаситеља својега, који је учинио велика дјела у Мисиру,

106:22  Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.

106:23  И шћаше их истријебити, да Мојсије избраник његов не стаде као у расјелини пред њим, и не одврати јарост његову да их не истријеби.

106:24  Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи његовој.

106:25  Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега.

106:26  И он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,

106:27  Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама.

106:28  И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.

106:29  И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао.

106:30  И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.

106:31  И то му се прими у правду, од кољена до кољена довијека.

106:32  И разгњевише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;

106:33  Јер дотужише духу његову, и погријеши устима својима.

106:34  Не истријебише народа, за које им је Господ рекао;

106:35  Него се помијешаше с незнабошцима, и научише дјела њихова.

106:36  Стадоше служити идолима њиховијем, и они им бише замка.

106:37  Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.

106:38  Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима.

106:39  Оскврнише себе дјелима својим, и чинише прељубу поступањем својим.

106:40  И плану гњев Господњи на народ његов, и омрзну му дио његов.

106:41  И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.

106:42  Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

106:43  Много их је пута избављао, али га они срдише намјерама својим, и бише поништени за безакоње своје.

106:44  Али он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,

106:45  И опомену се завјета својега с њима, и покаја се по великој милости својој;

106:46  И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.

106:47  Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом!

106:48  Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека! И сав народ нека каже: амин! Алилуја!

Chapter 107

107:1  Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова.

107:2  Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

107:3  Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора.

107:4  Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише;

107:5  Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

107:6  Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

107:7  И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.

107:8  Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

107:9  Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

107:10  Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

107:11  Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу вишњега.

107:12  Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе.

107:13  Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

107:14  Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове.

107:15  Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

107:16  Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи.

107:17  Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје.

107:18  Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех.

107:19  Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

107:20  Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова.

107:21  Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

107:22  И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела његова у пјесмама!

107:23  Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

107:24  Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.

107:25  Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,

107:26  Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

107:27  Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

107:28  Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

107:29  Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.

107:30  Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

107:31  Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

107:32  Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!

107:33  Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

107:34  Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој.

107:35  Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене,

107:36  И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

107:37  Сију поља, саде винограде и сабирају љетину.

107:38  Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује.

107:39  Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

107:40  Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова.

107:41  Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

107:42  Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

107:43  Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.

Chapter 108

108:1  Готово је срце моје, Боже; пјеваћу и хвалићу заједно са славом својом.

108:2  Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

108:3  Славићу тебе, Господе, по народима, појаћу теби по племенима.

108:4  Јер је сврх небеса милост твоја и до облака истина твоја.

108:5  Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава твоја!

108:6  Да би се избавили мили твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

108:7  Бог рече у светињи својој: "веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу.

108:8  Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост главе моје, Јуда скиптар мој.

108:9  Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом Филистејском попијеваћу."

108:10  Ко ће ме одвести у тврди град? ко ће ме отпратити до Едома?

108:11  Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

108:12  Дај нам помоћ у тјескоби, обрана је човјечија узалуд.

108:13  Богом смо јаки; он гази непријатеље наше.

Chapter 109

109:1  Боже, славо моја, немој мучати,

109:2  Јер се уста безбожника и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивијем.

109:3  Ријечима злобнијем са свијех страна гоне ме, и оружају се на ме ни за што.

109:4  За љубав моју устају на мене, а ја се молим.

109:5  Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.

109:6  Постави над њим старјешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.

109:7  Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде гријех.

109:8  Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.

109:9  Дјеца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.

109:10  Дјеца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хљеба изван својих пустолина.

109:11  Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.

109:12  Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.

109:13  Натражје његово нек се затре, у другом кољену нека погине име њихово.

109:14  Безакоње старијех његовијех нек се спомене у Господа, и гријех матере његове нек се не избрише.

109:15  Нека буду свагда пред Господом, и он нека истријеби спомен њихов на земљи;

109:16  Зато што се није сјећао чинити милост, него је гонио човјека ништега и убогога, и тужноме у срцу тражио смрт.

109:17  Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.

109:18  Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.

109:19  Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.

109:20  Така плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.

109:21  А мени, Господе, Господе, учини што приличи имену твојему. Ти си добар, милошћу својом избави ме.

109:22  Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.

109:23  Нестаје ме као сјена, кад се одмиче; тјерају ме као скакавце.

109:24  Кољена моја изнемогоше од поста, и тијело моје омрша.

109:25  Постадох потсмијех њима; видећи ме машу главом својом.

109:26  Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.

109:27  Нека познаду да је ово твоја рука, и ти, Господе, да си ово учинио.

109:28  Они куну, а ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се твој обрадује.

109:29  Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.

109:30  Хвалићу Господа веома устима својима, и усред многих славићу га,

109:31  Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од онијех који осуђују душу његову.

Chapter 110

110:1  Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојима.

110:2  Скиптар силе даје ти Господ са Сиона: владај сред непријатеља својих.

110:3  У дан рата твојега народ је твој готов у светој красоти. Као роса зори из утробе, така је у тебе младост твоја.

110:4  Господ се заклео, и неће се покајати: ти си свештеник довијека по реду Мелхиседекову.

110:5  Господ је теби с десне стране. Побиће у дан гњева својега цареве;

110:6  Судиће народима, напуниће земљу трупова; сатрће главу на земљи широкој.

110:7  Из потока ће на путу пити, и зато ће подигнути главу.

Chapter 111

111:1  Хвалим те, Господе, од свега срца на вијећу праведничком и на сабору.

111:2  Велика су дјела Господња, драга свима који их љубе.

111:3  Дјело је његово слава и красота, и правда његова траје довијека.

111:4  Чудеса је своја учинио да се не забораве; добар је и милостив Господ.

111:5  Храну даје онима који га се боје, памти увијек завјет свој.

111:6  Силу дјела својих јавио је народу својему давши им нашљедство народа.

111:7  Дјела су руку његовијех истина и правда; вјерне су све заповијести његове;

111:8  Тврде су за вавијек вијека, основане на истини и правди.

111:9  Избављење посла народу својему; постави зававијек завјет свој. Име је његово свето, и ваља му се клањати.

111:10  Почетак је мудрости страх Господњи; добра су разума сви који их творе. Хвала његова траје довијека.

Chapter 112

112:1  Благо човјеку који се боји Господа, коме су веома омиљеле заповијести његове.

112:2  Силно ће бити на земљи сјеме његово, род праведнички биће благословен.

112:3  Обиље је и богатство у дому његову, и правда његова траје довијека.

112:4  У тами сјаје видјело праведницима од доброга, милостивога и праведнога.

112:5  Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу ријечима својим на суду.

112:6  Јер неће посрнути довијека, праведник ће се спомињати увијек.

112:7  Не боји се зла гласа; срце је његово стално, узда се у Господа.

112:8  Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видјеће како падају непријатељи његови.

112:9  Просипа, даје убогима; правда његова траје довијека, рог се његов узвишује у слави.

112:10  Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти.

Chapter 113

113:1  Хвалите, слуге Господње, хвалите име Господње,

113:2  Да буде име Господње благословено отсад и довијека.

113:3  Од истока сунчанога до запада да се слави име Господње.

113:4  Узвишен је над свима народима Господ; сврх небеса је слава његова.

113:5  Ко је као Господ, Бог наш, који сједи на висини;

113:6  Који се сагиба да види што је на небесима и на земљи;

113:7  Који из праха подиже убогога, и из кала узвишује ништега;

113:8  И посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његову;

113:9  Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја!

Chapter 114

114:1  Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђега,

114:2  Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област његова.

114:3  Море видје и побјеже; Јордан се обрати натраг.

114:4  Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.

114:5  Што ти би, море, те побјеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?

114:6  Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?

114:7  Пред лицем Господњим дркћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљева.

114:8  Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.

Chapter 115

115:1  Не нама, Господе, не нама, него имену својему дај славу, по милости својој, по истини својој.

115:2  Зашто да говоре народи: гдје ли је Бог њихов?

115:3  Бог је наш на небесима, твори све што хоће.

115:4  Идоли су њихови сребро и злато, дјело руку човјечијих.

115:5  Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

115:6  Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;

115:7  Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају гласа из грла својега.

115:8  Таки су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

115:9  Доме Израиљев, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит.

115:10  Доме Аронов, уздај се у Господа; он им је помоћ и штит.

115:11  Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; он им је помоћ и штит.

115:12  Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;

115:13  Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.

115:14  Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!

115:15  Господ да вас благослови, творац неба и земље!

115:16  Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човјечијим.

115:17  Неће те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо гдје се мучи.

115:18  Него ћемо ми благосиљати Господа отсад и довијека. Алилуја!

Chapter 116

116:1  Мило ми је што Господ услиши молитвени глас мој;

116:2  Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу га у све дане своје призивати.

116:3  Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку;

116:4  Али призвах име Господње: Господе! избави душу моју!

116:5  Добар је Господ и праведан, и Бог је наш милостив;

116:6  Чува просте Господ; бијах у невољи, и поможе ми.

116:7  Врати се душо моја, у мир свој! јер је Господ добротвор твој!

116:8  Ти си избавио душу моју од смрти, око моје од суза, ногу моју од спотицања.

116:9  Ходићу пред лицем Господњим по земљи живијех.

116:10  Вјеровах кад говорих: у љутој сам невољи.

116:11  Рекох у сметњи својој: сваки је човјек лажа.

116:12  Шта ћу вратити Господу за сва добра што ми је учинио?

116:13  Узећу чашу спасења, и призваћу име Господње.

116:14  Извршићу обећања своја Господу пред свијем народом његовијем.

116:15  Скупа је пред Господом смрт светаца његовијех.

116:16  О Господе! ја сам слуга твој, ја сам слуга твој, син слушкиње твоје; расковао си с мене окове моје.

116:17  Жртву за хвалу принијећу теби, и име Господње призваћу.

116:18  Извршићу обећања своја Господу пред свијем народом његовијем,

116:19  У двору дома Господњега, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја!

Chapter 117

117:1  Хвалите Господа сви народи, славите га сва племена;

117:2  Јер је велика милост његова к нама, и истина Господња траје довијека. Алилуја!

Chapter 118

118:1  Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

118:2  Нека рече Израиљ да је довијека милост његова;

118:3  Нека рече дом Аронов да је довијека милост његова;

118:4  Нека реку сви који се боје Господа да је довијека милост његова.

118:5  Из тјескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо мјесто Господ.

118:6  Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човјек?

118:7  Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје.

118:8  Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човјека;

118:9  Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове.

118:10  Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих.

118:11  Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих.

118:12  Опколише ме као пчеле сат, и уласише се као огањ у трњу: у име их Господње разбих.

118:13  Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.

118:14  Господ је хвала моја и пјесма; он ми постаде спаситељ.

118:15  Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: "десница Господња даје силу;

118:16  Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу."

118:17  Нећу умријети, него ћу жив бити, и казивати дјела Господња.

118:18  Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде.

118:19  Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа.

118:20  "Ево врата Господња, на која улазе праведници!"

118:21  Хвалим те, што си ме услишио, и постао ми спаситељ.

118:22  Камен који одбацише зидари, поста глава од угла.

118:23  То би од Господа и дивно је у нашим очима.

118:24  Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ!

118:25  О Господе, помози! о Господе, дај да буде у напредак!

118:26  Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњега.

118:27  Господ је Бог крјепак, и он нас обасја; жртву празничну, везану врвцама, водите к роговима жртвенику.

118:28  Ти си Бог мој, тебе хвалим, Боже мој, тебе узвишујем.

118:29  Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост његова довијека.

Chapter 119

119:1  Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.

119:2  Благо онима који чувају откривења његова, свијем срцем траже га;

119:3  Који не чине безакоња, ходе путовима његовијем!

119:4  Ти си дао заповијести своје, да се чувају добро.

119:5  Кад би путови моји били управљени да чувам наредбе твоје!

119:6  Онда се не бих постидио, пазећи на заповијести твоје;

119:7  Хвалио бих те с правијем срцем, учећи се праведнијем законима твојим.

119:8  Чуваћу наредбе твоје, немој ме оставити сасвијем.

119:9  Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по твојим ријечима.

119:10  Свијем срцем својим тражим тебе, не дај ми да зађем од заповијести твојих.

119:11  У срце своје затворио сам ријеч твоју, да ти не гријешим.

119:12  Благословен си, Господе! научи ме наредбама својим.

119:13  Устима својим јављам све судове уста твојих.

119:14  На путу откривења твојих радујем се као за велико богатство.

119:15  О заповијестима твојим размишљам, и пазим на путове твоје.

119:16  Наредбама твојим тјешим се, не заборављам ријечи твоје.

119:17  Учини милост слузи својему, да бих живио и чувао ријеч твоју.

119:18  Отвори очи моје, да бих видио чудеса закона твојега;

119:19  Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповијести својих.

119:20  Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове твоје.

119:21  Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповијести твојих.

119:22  Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења твоја.

119:23  Сједе кнезови и договарају се на мене; а слуга твој размишља о наредбама твојим.

119:24  Откривења су твоја утјеха моја, савјетници моји.

119:25  Душа моја лежи у праху; оживи ме по ријечи својој.

119:26  Казујем путове своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.

119:27  Уразуми ме о путу заповијести својих, и размишљаћу о чудесима твојим.

119:28  Сузе пролива душа моја од туге, откријепи ме по ријечи својој.

119:29  Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.

119:30  Пут истини избрах, законе твоје тражим.

119:31  Прионух за откривења твоја, Господе; немој ме осрамотити.

119:32  Путем заповијести твојих трчим, јер си раширио срце моје.

119:33  Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.

119:34  Уразуми ме, и држаћу се закона твојега, и чувати га свијем срцем.

119:35  Постави ме на стазу заповијести својих, јер ми је она омиљела.

119:36  Превиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.

119:37  Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

119:38  Испуни слузи својему ријеч своју да те се боји.

119:39  Уклони руг мој, којега се плашим; јер су судови твоји благи.

119:40  Миле су ми заповијести твоје, правдом својом оживи ме.

119:41  Нека дође на ме милост твоја, Господе, помоћ твоја по ријечи твојој.

119:42  И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у ријеч твоју.

119:43  Немој узети нигда од уста мојих ријечи истине, јер чекам судове твоје.

119:44  И чуваћу закон твој свагда, довијека и без престанка.

119:45  Ходићу слободно, јер тражим заповијести твоје.

119:46  Говорићу о откривењима твојим пред царевима, и нећу се стидјети.

119:47  Тјешићу се заповијестима твојим, које љубим.

119:48  Руке своје пружам к заповијестима твојим, које љубим, и размишљам о наредбама твојим.

119:49  Опомени се ријечи своје к слузи својему, на коју си ми заповједио да се ослањам.

119:50  У невољи мојој тјеши ме што ме ријеч твоја оживљава.

119:51  Охоли ми се ругају веома; али ја не отступам од закона твојега.

119:52  Памтим судове твоје од искона, Господе, и тјешим се.

119:53  Гњев ме обузима на безбожнике, који остављају закон твој.

119:54  Наредбе су твоје пјесма моја у путничком стану мојем.

119:55  Ноћу помињем име твоје, Господе, и чувам закон твој.

119:56  То је моје, да чувам заповијести твоје.

119:57  Дио мој ти си, Господе; наумио сам чувати ријечи твоје.

119:58  Молим ти се из свега срца, смилуј се на ме по ријечи својој.

119:59  Разматрам путове своје, и обраћам ноге своје к откривењима твојим.

119:60  Хитим, и не затежем се чувати заповијести твоје.

119:61  Мреже безбожничке опколише ме, али закона твојега не заборављам.

119:62  У по ноћи устајем да те славим за праведне судове твоје.

119:63  У заједници сам са свима који се тебе боје и који чувају заповијести твоје.

119:64  Доброте је твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.

119:65  Учинио си добро слузи својему, Господе, по ријечи својој.

119:66  Доброј мисли и знању научи ме, јер заповијестима твојим вјерујем.

119:67  Прије страдања својега лутах, а сад чувам ријеч твоју.

119:68  Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.

119:69  Охоли плету на мене лаж, али се ја свијем срцем држим заповијести твојих.

119:70  Задригло је срце њихово као сало, а ја се тјешим законом твојим.

119:71  Добро ми је што страдам, да се научим наредбама твојим.

119:72  Милији ми је закон уста твојих него тисуће злата и сребра.

119:73  Руке твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповијестима твојим.

119:74  Који се тебе боје, видјеће ме, и радоваће се што се уздам у твоју ријеч.

119:75  Знам да су судови твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.

119:76  Нека буде доброта твоја утјеха моја, као што си рекао слузи својему.

119:77  Нека дође к мени милосрђе твоје, и оживим; јер је закон твој утјеха моја.

119:78  Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповијестима твојим.

119:79  Нек се обрате к мени који се тебе боје, и који знаду откривења твоја.

119:80  Срце моје нека буде савршено у наредбама твојим, да се не постидим.

119:81  Чезне душа моја за спасењем твојим, ријеч твоју чекам.

119:82  Чезну очи моје за ријечју твојом; говорим: кад ћеш ме утјешити?

119:83  Постадох као мијех у диму, али твојих наредаба не заборавих.

119:84  Колико ће бити дана слуге твојега? Кад ћеш судити онима који ме гоне?

119:85  Охоли ископаше ми јаму насупрот закону твојему.

119:86  Све су заповијести твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.

119:87  Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповијести твојих.

119:88  По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста твојих.

119:89  Довијека је, Господе, ријеч твоја утврђена на небесима,

119:90  Од кољена до кољена истина твоја; ти си поставио земљу, и стоји.

119:91  По твојој наредби све стоји сад; јер све служи теби.

119:92  Да није закон твој био утјеха моја, погинуо бих у невољи својој.

119:93  Заповијести твојих нећу заборавити довијека, јер ме њима оживљаваш.

119:94  Ја сам твој, помози ми, јер тражим заповијести твоје.

119:95  Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о твојим откривењима.

119:96  Свему савршеноме видјех крај; али је заповијест твоја веома широка.

119:97  Како љубим закон твој! Вас дан мислим о њему.

119:98  Заповијест твоја чини ме мудријега од непријатеља мојих; јер је са мном увијек.

119:99  Разумнији постах од свијех учитеља својих; јер размишљам о твојим откривењима.

119:100  Мудрији сам од стараца; јер заповијести твоје чувам.

119:101  Од свакога злога пута заустављам ноге своје, да бих чувао ријеч твоју.

119:102  Од наредаба твојих не отступам; јер си ме ти научио.

119:103  Како су слатке језику мојему ријечи твоје, слађе од меда устима мојима!

119:104  Од заповијести твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.

119:105  Ријеч је твоја жижак нози мојој, и видјело стази мојој.

119:106  Заклех се да ћу чувати наредбе правде твоје, и извршићу.

119:107  Поништен сам веома, Господе, оживи ме по ријечи својој.

119:108  Нека ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.

119:109  Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закона твојега не заборављам.

119:110  Безбожници су ми метнули замку; али од заповијести твојих не застраних.

119:111  Присвојих откривења твоја зававијек; јер су радост срцу мојему.

119:112  Приволио сам срце своје да твори наредбе твоје навијек, до краја.

119:113  Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон твој љубим.

119:114  Ти си заклон мој и штит мој; ријеч твоју чекам.

119:115  Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповијести Бога својега.

119:116  Укријепи ме по ријечи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.

119:117  Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама твојим без престанка.

119:118  Обараш све који отступају од наредаба твојих; јер су помисли њихове лаж.

119:119  Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омиљеше ми откривења твоја.

119:120  Дркће од страха твојега тијело моје, и судова твојих бојим се.

119:121  Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.

119:122  Одбрани слугу својега на добро његово, да ми не чине силе охоли.

119:123  Очи моје чезну за спасењем твојим и за ријечју правде твоје.

119:124  Учини слузи својему по милости својој, и наредбама својим научи ме.

119:125  Ја сам слуга твој; уразуми ме, и познаћу откривења твоја.

119:126  Вријеме је да Господ ради; оборише закон твој.

119:127  Тога ради љубим заповијести твоје већма него злато и драго камење.

119:128  Тога ради заповијести твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим.

119:129  Дивна су откривења твоја; зато их чува душа моја.

119:130  Ријечи твоје кад се јаве, просвјетљују и уразумљују просте.

119:131  Отворам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповијести твојих.

119:132  Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име твоје.

119:133  Тврди стопе моје у ријечи својој, и не дај никакоме безакоњу да облада мном.

119:134  Избави ме од насиља људскога, и чуваћу заповијести твоје.

119:135  Свјетлошћу лица својега обасјај слугу својега, и научи ме наредбама својим.

119:136  Очи моје лију потоке, зато што не чувају закона твојега.

119:137  Праведан си, Господе, и прави су судови твоји.

119:138  Јавио си правду у откривењима својим, и истину цијелу.

119:139  Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише ријечи твоје.

119:140  Ријеч је твоја веома чиста, и слуга је твој веома љуби.

119:141  Ја сам мален и поништен, али заповијести твојих не заборављам.

119:142  Правда је твоја правда вјечна, и закон твој истина.

119:143  Туга и невоља нађе ме, заповијести су твоје утјеха моја.

119:144  Вјечна је правда у откривењима твојим; уразуми ме, и бићу жив.

119:145  Вичем из свега срца: услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе твоје.

119:146  Призивам те, помози ми; држаћу се откривења твојих.

119:147  Претјечем свануће, и вичем; ријеч твоју чекам.

119:148  Претјечу очи моје јутрењу стражу, да бих размишљао о ријечи твојој.

119:149  Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду својему оживи ме.

119:150  Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона твојега.

119:151  Ти си близу, Господе, и све су заповијести твоје истина.

119:152  Одавна знам за откривења твоја, да си их поставио зававијек.

119:153  Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закона твојега.

119:154  Прими се ствари моје, и одбрани ме; по ријечи својој оживи ме.

119:155  Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба твојих.

119:156  Милосрђе је твоје, Господе, велико; по правоме суду свом оживи ме.

119:157  Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не отступам од откривења твојих.

119:158  Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају ријечи твоје.

119:159  Гледај, како љубим заповијести твоје, Господе, по милости својој оживи ме.

119:160  Основа је ријечи твоје истина, и вјечан је сваки суд правде твоје.

119:161  Кнезови ме гоне ни за што, али се срце моје боји ријечи твоје.

119:162  Радујем се ријечи твојој као онај који задобије велик плијен.

119:163  Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон твој.

119:164  Седам пута на дан хвалим те за судове правде твоје.

119:165  Велик мир имају они који љубе закон твој, и у њих нема спотицања.

119:166  Чекам спасење твоје, Господе, и заповијести твоје извршујем.

119:167  Душа моја чува откривења твоја, и ја их љубим веома.

119:168  Чувам заповијести твоје и откривења; јер су сви путови моји пред тобом.

119:169  Нека изађе тужњава моја преда те, Господе! По ријечи својој уразуми ме.

119:170  Нека дође мољење моје преда те! По ријечи својој избави ме.

119:171  Уста ће моја пјевати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.

119:172  Језик ће мој казивати ријеч твоју, јер су све заповијести твоје праведне.

119:173  Нека ми буде рука твоја у помоћи; јер ми омиљеше заповијести твоје;

119:174  Жедан сам спасења твојега, Господе, и закон је твој утјеха моја.

119:175  Нека живи душа моја и тебе хвали, и судови твоји нека ми помогу.

119:176  Зађох као овца изгубљена: тражи слугу својега; јер заповијести твојих не заборавих.

Chapter 120

120:1  Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

120:2  Господе! избави душу моју од уста лажљивијех и од језика лукавога.

120:3  Шта ће ти дати и шта ће ти принијети језик лукави?

120:4  Он је као оштре стријеле у јакога, као угљевље смреково.

120:5  Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора Кидарских.

120:6  Дуго је живјела душа моја с онима који мрзе на мир.

120:7  Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.

Chapter 121

121:1  Подижем очи своје ка горама, одакле ми долази помоћ?

121:2  Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.

121:3  Неће дати да попузне нога твоја; не дријемље чувар твој.

121:4  Гле, не дријемље и не спава чувар Израиљев.

121:5  Господ је чувар твој, Господ је сјен твој, он ти је с десне стране.

121:6  Дању те неће сунце убити ни мјесец ноћу.

121:7  Господ ће те сачувати од свакога зла, сачуваће душу твоју Господ.

121:8  Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, отсад и довијека.

Chapter 122

122:1  Обрадовах се кад ми рекоше: хајдемо у дом Господњи!

122:2  Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме!

122:3  Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду.

122:4  Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње.

122:5  Ондје стоје пријестоли судски, пријестоли дома Давидова.

122:6  Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе тебе!

122:7  Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим!

122:8  Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: мир ти!

122:9  Ради дома Господа Бога нашега желим ти добро.

Chapter 123

123:1  К теби подижем очи своје, који живиш на небесима!

123:2  Као што су очи слугама упрте у руку господара њиховијех, као очи слушкињине у руку госпође њезине, тако су очи наше у Господа Бога нашега, док се смилује на нас.

123:3  Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно напитали срамоте;

123:4  Довољно се напитала душа наша руга од поноситијех, и срамоте од охолијех.

Chapter 124

124:1  Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,

124:2  Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,

124:3  Живе би нас прождрли, кад се распали гњев њихов на нас;

124:4  Потопила би нас вода, ријека би покрила душу нашу;

124:5  Покрила би душу нашу силна вода.

124:6  Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховијем да нас растржу!

124:7  Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.

124:8  Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.

Chapter 125

125:1  Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помјеша се, остаје довијека.

125:2  Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа својега отсад и довијека.

125:3  Јер неће остати скиптар безбожнички над дијелом праведничким, да не би праведници пружили своје на безакоње.

125:4  Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца.

125:5  А који сврћу на криве путе, отјераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу!

Chapter 126

126:1  Кад враћаше Господ робље Сионско, бијасмо као у сну.

126:2  Тада уста наша бијаху пуна радости, и језик наш пјевања. Тада говораху по народима: велико дјело чини Господ на њима.

126:3  Велико дјело чини Господ на нама; развеселисмо се.

126:4  Враћај, господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

126:5  Који су са сузама сијали, нека жању с пјевањем.

126:6  Иде и плаче који носи сјеме да сије; поћи ће с пјесмом носећи снопове своје.

Chapter 127

127:1  Ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар.

127:2  Узалуд раните, доцкан лијежете, једете хљеб уморни; миломе својему он даје сан.

127:3  Ево нашљедства од Господа: дјеца, пород је дар од њега.

127:4  Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади.

127:5  Благо човјеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.

Chapter 128

128:1  Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путовима његовијем!

128:2  Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.

128:3  Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега.

128:4  Гле, тако ће бити благословен човјек који се боји Господа.

128:5  Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро Јерусалимско у све дане живота својега;

128:6  Видјећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!

Chapter 129

129:1  Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

129:2  Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

129:3  На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

129:4  Господ је праведан; исијече конопце безбожничке.

129:5  Постидјеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

129:6  Биће као трава на крововима, која се сасушује прије него се почупа,

129:7  Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

129:8  И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! благосиљамо вас именом Господњим."

Chapter 130

130:1  Из дубине вичем к теби, Господе!

130:2  Господе! чуј глас мој. Нека пазе уши твоје на глас мољења мојега.

130:3  Ако ћеш на безакоње гледати, Господе: Господе, ко ће остати?

130:4  Али је у тебе праштање, да би те се бојали.

130:5  Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у ријеч његову.

130:6  Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.

130:7  Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у њега откуп.

130:8  И он ће откупити Израиља од свијех безакоња његовијех.

Chapter 131

131:1  Господе! не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.

131:2  Смјеран сам и кротак душом својом, као дијете крај матере; као дијете душа је моја у мени.

131:3  Нек се узда Израиљ у Господа отсад и довијека.

Chapter 132

132:1  Опомени се, Господе, Давида и све смјерности његове,

132:2  Како се кунијаше Господу, и завјетоваше Богу Јаковљеву:

132:3  "Нећу ући у шатор дома својега, нити ћу лећи на постељу одра својега;

132:4  Нећу дати сна очима својима, ни вјеђама својима дријема;

132:5  Док не нађем мјеста Господу, стана Богу Јаковљеву."

132:6  Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо га на пољима Киријат-Јаримским.

132:7  Уђимо у стан његов, поклонимо се подножју ногу његовијех.

132:8  Стани, Господе, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје.

132:9  Свештеници твоји нек се обуку у правду, и свеци твоји нек се радују.

132:10  Ради Давида слуге својега немој одвратити лица од помазаника својега.

132:11  Закле се Господ Давиду у истини, од које неће отступити; од порода твојега посадићу на пријестолу твојему.

132:12  Ако синови твоји ушчувају завјет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довијека сједјети на пријестолу свом.

132:13  Јер је изабрао Господ Сион, и омиље му живјети на њему.

132:14  Ово је почивалиште моје увијек, овдје ћу се населити; јер ми је омиљело.

132:15  Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хљеба.

132:16  Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

132:17  Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видјело помазанику својему.

132:18  Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цвјетати вијенац његов.

Chapter 133

133:1  Како је лијепо и красно кад сва браћа живе заједно!

133:2  Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове;

133:3  Као роса на Ермону, која слази на горе Сионске. јер је ондје утврдио Господ благослов и живот довијека.

Chapter 134

134:1  Сад благосиљајте Господа, све слуге Господње, које стојите у дому Господњем ноћу.

134:2  Подигните руке своје к светињи, и благосиљајте Господа.

134:3  Благословиће те са Сиона Господ, који је створио небо и земљу.

Chapter 135

135:1  Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње,

135:2  Који стојите у дому Господњем; у дворима дома Бога нашега.

135:3  Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену његову, јер је слатко.

135:4  Јер Јакова изабра себи Господ, Израиља за достојање своје.

135:5  Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свијех богова.

135:6  Што год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свима безданима.

135:7  Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи вјетар из стаја његовијех.

135:8  Он поби првенце у Мисиру од човјека до живинчета.

135:9  Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свијем слугама његовијем.

135:10  Поби народе велике, и изгуби цареве јаке:

135:11  Сиона, цара Аморејскога и Ога, цара Васанскога, и сва царства Хананска;

135:12  И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу својему.

135:13  Господе! име је твоје вјечно; Господе! спомен је твој од кољена до кољена.

135:14  Јер ће судити Господ народу својему, и на слуге своје смиловаће се.

135:15  Идоли су незнабожачки сребро и злато, дјело руку човјечијих;

135:16  Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;

135:17  Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховијем.

135:18  Какви су они онаки су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

135:19  Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа;

135:20  Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа.

135:21  Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму! Алилуја!

Chapter 136

136:1  Славите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова;

136:2  Славите Бога над боговима; јер је довијека милост његова.

136:3  Славите господара над господарима; јер је довијека милост његова;

136:4  Онога, који један твори чудеса велика; јер је довијека милост његова;

136:5  Који је створио небеса премудро; јер је довијека милост његова;

136:6  Утврдио земљу на води; јер је довијека милост његова;

136:7  Створио велика видјела; јер је довијека милост његова;

136:8  Сунце, да управља даном; јер је довијека милост његова;

136:9  Мјесец и звијезде, да управљају ноћу; јер је довијека милост његова;

136:10  Који поби Мисир у првенцима његовијем; јер је довијека милост његова;

136:11  Изведе из њега Израиља; јер је довијека милост његова;

136:12  Руком крјепком и мишицом подигнутом; јер је довијека милост његова;

136:13  Који раздвоји Црвено Море; јер је довијека милост његова;

136:14  И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довијека милост његова;

136:15  А Фараона и војску његову врже у Море Црвено; јер је довијека милост његова;

136:16  Преведе народ свој преко пустиње; јер је довијека милост његова;

136:17  Поби цареве велике; јер је довијека милост његова;

136:18  И изгуби цареве знатне; јер је довијека милост његова;

136:19  Сиона цара Аморејскога; јер је довијека милост његова;

136:20  И Ога цара Васанскога; јер је довијека милост његова;

136:21  И даде земљу њихову у достојање; јер је довијека милост његова;

136:22  У достојање Израиљу, слузи својему; јер је довијека милост његова;

136:23  Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довијека милост његова;

136:24  И избави нас од непријатеља наших; јер је довијека милост његова;

136:25  Који даје храну свакому тијелу; јер је довијека милост његова;

136:26  Славите Бога небескога; јер је довијека милост његова.

Chapter 137

137:1  На водама Вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

137:2  О врбама сред њега вјешасмо харфе своје.

137:3  Ондје искаху који нас заробише да пјевамо, и који нас оборише да се веселимо: "пјевајте нам пјесму Сионску."

137:4  Како ћемо пјевати пјесму Господњу у земљи туђој?

137:5  Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

137:6  Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега.

137:7  Напомени, Господе, синовима Едомовијем дан Јерусалимски, кад говорише: раскопајте, раскопајте га до темеља.

137:8  Кћери Вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дјело које си нама учинила!

137:9  Благо ономе који узме и разбије дјецу твоју о камен.

Chapter 138

138:1  Славим те, Господе, од свега срца својега, пред боговима пјевам теби.

138:2  Поклањам се пред светом црквом твојом, и славим име твоје, за доброту твоју и за истину твоју; јер си по сваком имену свом подигао ријеч своју.

138:3  У дан, у који зазвах, ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

138:4  Славиће те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују ријечи уста твојих;

138:5  И пјеваће путове Господње, јер је велика слава Господња.

138:6  Јер је висок Господ, и види нискога, и високога издалека познаје.

138:7  Ако пођем у тузи, ти ћеш ме оживити; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница твоја.

138:8  Господ ће свршити за мене. Господе! милост је твоја довијека; дјела руку својих не остављај.

Chapter 139

139:1  Господе! ти ме кушаш и знаш.

139:2  Ти знаш кад сједем и кад устанем; ти знаш помисли моје издалека;

139:3  Кад ходим и кад се одмарам, ти си око мене, и све путове моје видиш.

139:4  Још нема ријечи на језику мом, а ти, Господе, гле, већ све знаш.

139:5  Састраг и спријед ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.

139:6  Чудно је за ме знање твоје, високо, не могу да га докучим.

139:7  Куда бих отишао од духа твојега, и од лица твојега куда бих утекао?

139:8  Да изађем на небо, ти си ондје. Да сиђем у пакао, ондје си.

139:9  Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:

139:10  И ондје ће ме рука твоја водити, и држати ме десница твоја.

139:11  Да речем: да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видјело око мене.

139:12  Ни мрак неће замрачити од тебе, и ноћ је свијетла као дан: мрак је као видјело.

139:13  Јер си ти створио што је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.

139:14  Хвалим те, што сам дивно саздан. Дивна су дјела твоја, и душа моја то зна добро.

139:15  Ниједна се кост моја није сакрила од тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској..

139:16  Заметак мој видјеше очи твоје, у књизи је твојој све то записано, и дани забиљежени, кад их још није било ниједнога.

139:17  Како су ми недокучљиве помисли твоје, Боже! Како им је велик број!

139:18  Да их бројим, више их је него пијеска. Кад се пробудим, још сам с тобом.

139:19  Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.

139:20  Они говоре ружно на тебе; узимају име твоје узалуд непријатељи твоји.

139:21  Зар да не мрзим на оне, који на те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на тебе?

139:22  Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.

139:23  Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

139:24  И види јесам ли на злу путу, и води ме на пут вјечни.

Chapter 140

140:1  Избави ме, Господе, од човјека злога, сачувај ме од насилника,

140:2  Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат;

140:3  Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховијем.

140:4  Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје.

140:5  Охоли ми намјестише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми.

140:6  Рекох Господу: ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мојега.

140:7  Господе, Господе, крјепки спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни!

140:8  Не дај, Господе, безбожнику што жели, не дај му да докучи што је наумио, да се не узносе.

140:9  Отров онијех што су око мене, погибао уста њиховијех нека се обрати на њих.

140:10  Нека падне на њих живо угљевље; нека их он баци у огањ, у пропасти, да не устану.

140:11  Човјек језичан неће се утврдити на земљи, неправеднога ће злоћа увалити у погибао.

140:12  Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима.

140:13  Да! праведни ће славити име твоје, прави ће остати пред лицем твојим.

Chapter 141

141:1  Господе, вичем к теби, похити к мени, чуј глас мољења мојега, кад вичем к теби.

141:2  Нек изађе молитва моја као кад пред лице твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

141:3  Постави, Господе, стражу код језика мојега, чувај врата уста мојих.

141:4  Не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дјела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њиховијех.

141:5  Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

141:6  Расуше се по каменијем врлетима судије њихове, и чуше ријечи моје како су благе.

141:7  Као кад ко сијече и теше, тако се разлетјеше кости наше до чељусти пакленијех.

141:8  Али су к теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у тебе се уздам, немој одбацити душе моје.

141:9  Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства онијех, који чине безакоње.

141:10  Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.

Chapter 142

142:1  Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.

142:2  Изливам пред њим мољење своје, тугу своју пред њим казујем,

142:3  Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

142:4  Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

142:5  Вичем к теби, Господе; велим: ти си уточиште моје, дио мој на земљи живијех.

142:6  Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од онијех који ме гоне, јер су јачи од мене.

142:7  Изведи из тамнице душу моју, да славим име твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.

Chapter 143

143:1  Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.

143:2  И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред тобом нико жив.

143:3  Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

143:4  Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мојега.

143:5  Помињем дане старе, пребрајам све послове твоје, размишљам о дјелима руку твојих.

143:6  Пружам к теби руке своје; душа је моја као суха земља пред тобом.

143:7  Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мојега, немој одвратити лица својега од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.

143:8  Рано ми јави милост своју, јер се у тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к теби подижем душу своју.

143:9  Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к теби притјечем.

143:10  Научи ме творити вољу твоју, јер си ти Бог мој; дух твој благи нека ме води по стази правој.

143:11  Имена ради својега, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.

143:12  И по милости својој истријеби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам твој слуга.

Chapter 144

144:1  Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

144:2  Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и избавитељ мој, штит мој, онај, у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

144:3  Господе! Шта је човјек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

144:4  Човјек је као ништа; дани су његови као сјен, који пролази.

144:5  Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

144:6  Сијевни муњом, и разагнај их; пусти стријеле своје, и распи их.

144:7  Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

144:8  Којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.

144:9  Боже! пјесму нову пјеваћу ти, у псалтир од десет жица удараћу теби,

144:10  Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу својега избављаш од љутога мача.

144:11  Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.

144:12  Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

144:13  Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на тисуће и на сто тисућа по становима нашим.

144:14  Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бјежања, ни тужњаве по улицама нашим.

144:15  Благо народу, у којега је све овако! Благо народу, у којега је Господ Бог!

Chapter 145

145:1  Узвишиваћу те, Боже мој, царе мој, благосиљаћу име твоје од вијека до вијека.

145:2  Сваки ћу те дан благосиљати, и хвалићу име твоје довијека и без престанка.

145:3  Велик је Господ, и ваља га славити, и величанство његово не може се досегнути.

145:4  Од кољена до кољена хвалиће дјела твоја, и силу твоју казивати.

145:5  О високој слави твојега величанства, и о дивним дјелима твојим размишљам.

145:6  Приповиједаће силу чудеса твојих, и ја ћу величанство твоје казивати.

145:7  Хвалиће велику доброту твоју и правду твоју пјеваће.

145:8  Податљив је и милосрдан Господ, дуго трпи и велике је милости.

145:9  Добар је Господ према свима, и жалостив на сва дјела своја.

145:10  Нека те славе, Господе, сва дјела твоја, и свеци твоји нека те благосиљају.

145:11  Нека казују славу царства твојега, и силу твоју приповиједају.

145:12  Да би јавили синовима људским силу твоју, и високу славу царства твојега.

145:13  Царство је твоје царство свијех вијекова, и влада твоја на сва кољена.

145:14  Господ прихвата све који падају, и исправља све погнуте.

145:15  Очи су свијех к теби управљене, и ти им дајеш храну на вријеме;

145:16  Отвораш руку своју, и ситиш свашта живо по жељи.

145:17  Праведан је Господ у свијем путовима својим, и свет у свијем дјелима својим.

145:18  Господ је близу свијех који га призивају, свијех, који га призивају у истини.

145:19  Жељу испуња онима који га се боје, тужњаву њихову чује, и помаже им.

145:20  Чува Господ све који га љубе, а безбожнике све ће истријебити.

145:21  Хвалу Господу нека говоре уста моја, и нека благосиља свако тијело свето име његово увијек и без престанка.

Chapter 146

146:1  Хвали, душо моја, Господа.

146:2  Хвалићу Господа за живота својега, пјеваћу Богу својему док ме је год.

146:3  Не уздајте се у кнезове, у сина човјечијега, у којега нема помоћи.

146:4  Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.

146:5  Благо ономе, којему је помоћник Бог Јаковљев, којему је надање у Господу, Богу његову,

146:6  Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи вјеру увијек,

146:7  Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дријеши свезане,

146:8  Господ отвора очи слијепцима, подиже оборене, Господ љуби праведнике.

146:9  Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици; а пут безбожнички превраћа.

146:10  Господ је цар довијека, Бог твој, Сионе, од кољена до кољена. Алилуја.

Chapter 147

147:1  Хвалите Господа, јер је слатко пјевати Бога нашега, јер благоме приликује хвала.

147:2  Господ зида Јерусалим, сабира расијане синове Израиљеве;

147:3  Исцјељује оне који су скрушена срца, и лијечи туге њихове;

147:4  Избраја мноштво звијезда, и све их зове именом.

147:5  Велик је Господ наш и велика је крјепост његова, и разуму његову нема мјере.

147:6  Прихвата смјерне Господ, а безбожне понижава до земље.

147:7  Редом пјевајте Господу хвалу, ударајте Богу нашему у гусле.

147:8  Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

147:9  Даје стоци пићу њезину, и вранићима, који вичу к њему.

147:10  Не мари за силу коњску, нити су му мили краци човјечији.

147:11  Мили су Господу они који га се боје, који се уздају у милост његову.

147:12  Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога својега, Сионе!

147:13  Јер он утврђује пријеворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.

147:14  Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.

147:15  Шаље говор свој на земљу, брзо тече ријеч његова.

147:16  Даје снијег као вуну, сипа иње као пепео.

147:17  Баца град свој као залогаје, пред мразом његовијем ко ће остати?

147:18  Пошље ријеч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

147:19  Он је јавио ријеч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.

147:20  Ово није учинио ниједноме другом народу, и судова његовијех они не знају. Алилуја!

Chapter 148

148:1  Хвалите Господа на небесима, хвалите га на висини.

148:2  Хвалите га, сви анђели његови, хвалите га, све војске његове!

148:3  Хвалите га, сунце и мјесече, хвалите га, све звијезде сјајне!

148:4  Хвалите га, небеса над небесима и водо над небесима!

148:5  Нека хвале име Господње, јер он заповједи и створише се.

148:6  Постави их засвагда и зававијек, даде наредбу, која неће проћи.

148:7  Хвалите Господа на земљи, велике рибе и све бездане;

148:8  Огањ и град, снијег и магла, вјетар силни, који извршује ријеч његову.

148:9  Горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри,

148:10  Звијери и сва стока, бубине и птице крилате,

148:11  Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске,

148:12  Момци и дјевојке, старци и дјеца,

148:13  Нека хвале име Господње; јер је само његово име узвишено, слава његова на земљи и на небу.

148:14  Он је узвисио рог народа својега, славу свијех светаца својих, синова Израиљевих, народа који је близу њега.

Chapter 149

149:1  Појте Господу пјесму нову; хвала да му је на сабору светијех.

149:2  Нека се весели Израиљ о створитељу свом, синови Сионски нек се радују о цару свом.

149:3  Нека хвале име његово покликујући, у бубањ и гусле нека му ударају.

149:4  Јер је мио Господу народ његов, украшава смјерне спасавајући их.

149:5  Нек се веселе свеци у слави, и нек се радују на постељама својим.

149:6  Слава је Божија у устима њиховијем, и мач с обје стране оштар у руци њиховој,

149:7  Да се освете народима, и покарају племена;

149:8  Да свежу цареве њихове у ланце, и властелу њихову у окове гвоздене,

149:9  И изврше на њима написани суд. Ова је част свима свецима његовијем. Алилуја!

Chapter 150

150:1  Хвалите Бога у светињи његовој, хвалите га на тврђи славе његове.

150:2  Хвалите га према сили његовој, хвалите га према високоме величанству његову.

150:3  Хвалите га уз глас трубни, хвалите га уз псалтир и гусле.

150:4  Хвалите га с бубњем и весељем, хвалите га уз жице и орган.

150:5  Хвалите га уз јасне кимвале, хвалите га уз кимвале громовне.

150:6  Све што дише нека хвали Господа! Алилуја!